Борба, 24. 12. 1976., стр. 13
„ СТРАНА — БОРБА — 24. ДЕЦЕМБАР 1976,
А У ЈУНУ ОВЕ ГОДИНЕ, рад на организација „Центротекстил“ ушла је у четврту деце нију рада и постојања, јер је основана управо тог. месеца 1946, Седамдесет првих „Центротекстилових“ радника, има до је на крају те исте године —. 2.528.000 _ динара промета. Од тада до данас, остале су само две ствари које се нису измениле у овом предузећу: и ме и пословно усмерење. »„Цен тротекстил“ — можда данас мало тврд назив, и трговина као основна делатност, при че је увозни задатак проши
рен за меру извоза и унутра“
шње трговине, чиме се овај колектив данас увелико бави.
У јуну ове године — „Центротекстил“ је свечано пребројао себе: У људском материја лу — преко 2000 радника, у промету — преко 1000 милијар ди старих динара! По броју за послених, порастао је за три деценије за око 30 пута, а ва ало би се поиграти мало ди гитроном па израчунати коли ко се пута два и по милиона налазе у хиљаду милијарди...
ДО СВЕТСКИХ РАЗМЕРА
„Центротекстил“ је био и ос тао упућен на — текстилце и кожаре, наше и стране. Први кораци су били адекватни ста њу текстилаца и кожара у нас у оно време младе – слободе. Колективу није ништа преос тало, него да следи текстилце и кожарце, и у нас и у свету, и да их опслужује прометом. На томе је растао заједно са
њима. А они су и брзо и бога
то расли. Данас сваки једанаести ди-
нар из југословенског извоза припада извозу »Центротексти ла“, а сваки друти динара у земљи, на основу извоза обуће, коже и текстила — тако ђе припада извозном билансу ове радне организације. Преломна година мора да је била 1955. До тада — увоз је био главни садржај послова ња, а од тада почиње и извоз на делатност. Наредна година доноси — изједначавање обима увоза и извоза, што се мо же сматрати рекордним. Десет тодина касније — 1975 — на сваких 100 динара увоза, дола зило је 154 динара извоза раст је задржао рекордни тем
суоснивач, финансијер...
Имнозанштан је број радних оргавизација, институција и установа у којима је им са којима је „ЦЕНТРО- . ТЕКСТИЛ“ суоснивач или, финансијер. Ево тог списка:
Београдски сајав Белтица У Бежанији у Београду
Здравствени центар у Симиној улици у Београду Здравствена станица У Кондиној улици у Београду Дечје јаслице у Отаром Граду, у Београду
"Модерни подземни ролази у Београду
Текстилни институт у Лес ковцу
Текстилни имиститут у БеФтраду Кожарски миститут у Београду Виша школа за спољжу тр товину у Београду
Текстилна школа у Љесковцу Фонд солидарности за станове
МИЛИЈАРДЕ НОВИХ ДИНАРА ПРОМЕТА:
ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ „ЦЕНТРОТЕКСТИЛА“ _
УСПЕШАН СТАРТ У ПРВОЈ ГОДИНИ РАДА Ф У СКЛАДУ СА ПОЛИТИКОМ ЗЕМЉЕ: ВИШЕ ИЗВОЗА НЕГО УВОЗА И
САРАДЊА СА ЗЕМЉАМА У РАЗВОЈУ Ф РЕКОРДНА,
ФОРМАЦИЈУ ПРЕМА ЗАКОНУ О УДРУЖЕНОМ РАДУ
»
НАГРАДЕ ЗА УСПЕШНО ПОСЛОВАЊЕ — ЈЕДНО МЕЂУНАРОДНО
ПРИЗНАЊЕ
Проширивање делатности на унутрашњу трговину _ долази крајем шездесетих _ година. Принова је. брзо стасала — да нас та центротекстиловска тр говина нуди своје услуге на 20 хиљада квадратних метара продајног простора, уз асорти ман најквалитетнијих роба са листе галантерије, обуће, три котаже и конфекције.
Унутрашња и спољна трго вина „Центротекстила“ има
у свом крилу — Институт за_
текстилну индустрију, који га рантује калем науке и тргови не у овом свету што има све оштрије захтеве и на домаћој, и на иностраној пијаци...
НАЈВЕЋИ ИЗВОЗНИК
Мада колектив спољне трго вине броји свега 350 радника, он је један од највећих у зем
ЗГРАДА „ЦЕНТРОТЕКСТИЛ
љи по обиму размене са инос транством, а највећи у текстил ној и кожарско-прерађивачкој индустрији у земљи, јер обав ља %,1 одсто укупног југосло венског извоза, односно — , 51 одсто извоза производа текстилне индустрије а преко 64 одсто извоза кожарско-прерађивачке индустрије Југослави је.
Извозни послови „Шентротек
стила“ порасли су за послед њих пет година за више од
три пута, а увоз је за послед ње три године смањен готово за два пута. На тај начин ова радна организација је доприносила отклањању нашег де-
· бабаланса у платном промету
са иностранством,
д“у УЛИЦИ КНЕЗ МИХАИЛОВОЈ
Представништва у иностранству с налазе се у — Бечу, Франкфуртну на Мајни, Берлину, Москви, Бејруту, Алек сандрији, Милану, Паризу, Њу јарку.
РИЗИК
Са великим бројем домаћих производних организација, „Пентрстекстил“ је не само ра звијао сарадњу у области про
мета, већ и у домену програ-,
ма производње, као и сношење ризика за пласман производа.
И а Нограде
„ЦЕНТРОТЕКСТИЛ“ је за успешно пословање добио „многобројна званична признања и награде од привредних организација и институ ција и установа из земље и света. Ево неколико значајнијих: 1964: Октобарска награда Београда, као најуспешнијем спољнотрговинском пре дузећу;
1966: Октобарска награда генералном директору предузећа за успешно руковођење им изванредне пословне резултате предузећа;
1970: Првомајска награда Основне привредне коморе Београда;
1971: Награда ДАНА РЕПУБЛИКЕ Привредне коморе Београда;
1975: Међународне тризна ње ЗЛАТНИ МЕРКУР 1975 соја | тегспгу јпфегплаНопа!
ата 1975), додељено за допринос општем европском економском напретку;
1976: Специјално признање Београдског сајма на Међународном ХУШ сајму одевања "МОДА У СВЕТУ за „инвентивност, квалитет и нов приступ у уређењу м обради изложбеног простора“, а два Центротекстилова креатора — Јоксимовић и Игњић — добили су Златног пауна, односно прстен Златна кошута. 7
Та сарадња обухвата све ре публике и покрајине, и вели ки број радних организација које се баве производњом оне робе чијим се прометом бави
"низација у "добила је облик сталне прак-
ганизацијама удруженог
вољан. дишњи одмор. ђ
„Центротекстил“. Та сарадња била је једна од инспирација за стварање Здруженог преду зећа ИНКОТЕКС 1969. године, које је окупило 26 производ них организација за текстил, кожу и обућу. Била је то осно
· ва за склапање самоуправног
споразума о пословној сарад њи. Само „Центротекстил“ има данас закључене самоуправ не споразуме са 241 организацијом — са 165 организација из области текстила, и са 75 организација кожарско-прерађивачке индустрије Југосла вије. | у си
Унутрашњи промет добио је
значајна ·пронтирења припаја“
њем других сродних радних организација, као што су „Ср бокотекс“ и „Рефлекс“ из Бео града. Тиме је унутрашњи про мет кожом, текстилом и обућом добио замах, тако да данас иде преко специјализова них модних робних кућа у Бе ограду, Зајечару, Краљеву, Крагујевцу, Новом Саду, Субо тици, Скопљу, Тузли и Љубља ни, а ту је м 112 продавница обуће широм земље.
Идући за основним друштве ним интенцијама, „Центротекстил“ ће извршити даљу сопствену трансформацију, како би се промет што више ускла дио са производњом. Тај про цес је започет, и он ће бити до веден до краја — уз пуно раз вијање заједничкот интереса за пласман производа текстила и коже.
Поред робних модних ку- | ћа и продавница, „ЦЕНТРОТЕКСТИЛ“ има и сопствена складишта широм земље. Преко њих обавља увоз и извоз текстилних и кожарско-прерађивачких производа. Складишта се налазе у Београду, Новом Саду и Су ботици, и имају површину од око 10 хиљада квадратних метара.
Складишта — постоје ми У ријечкој и барској луци у укупној површини од око 12 хиљада квадратних мета ра, а за послове увоза и из | воза користе се и луке Копар, Пула, Задар, Сплит
и Плоче. а -7
На линији праћења политике наше земље, „Центротекстил“ посвећује посебну пажњу извозу производа у земље у развоју и несврстане земље на бази сталног унапређивања трговинске размене са тим земљама.
ТРАНСФОРМАЦИЈА.
Последњих година, нарочито од почетка конституисања на уставним основама, сарад ња свих самоуправних тела и друштвено-политичких с орга„Центротекстилу“ се.
У октобру ове године Конфе ренција СК разматрала је пре длог Пословног одбора за но во трансформисање, реконстру.
ПИЗ Центротекстил
Удруживањем са организацијама удруженог рада, учињен је даљи корак у односу на ИНКОТЕКС, јер је самоуправ ним споразумом створена ПИЗ ПЕНТРОТЕКСТИЛ — Пословно интересна заједница. Заједница окупља 241 члана међу ор рада пласманом роба из грана чија је делатност у основи ТРОТЕКСТИЛОВОГ“ пословања.
Брига о раднину
Поред веома повољног ритма у решавању стамбених проблема радника, у „ЦЕНТРОТЕКСТИЛУ“ је учињено још низ напора да се побољша стандард радника. У Београду је уведен топли оброк, постоји здравствена заштита, имају одмаралиште са капацитетом 49 лежаја, али како га користе радници са најнижим примањима, капацитет је до-
„ЖЕ ТВА“ ОВЕ ГОДИНЕ Ф ИЗВРШЕНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ТРАНС-
4:
које се баве производњом и „ЦЕН- ·
у Лошињу
Наравно, сваке године добијају радници и регрес за го-
питања ениеа 6 ил тил теркнна поља“ сиви др
исање и организовање радне организације, на основу Нацр та Закона о удруженом раду, у Сложену организацију удру женог рада.
Основни циљеви и правци акције иду за тим да се оства ри „шира и непосреднија пове заност са производним органи
се отворе нове могућности за интеграционе процесе, посебно у унутрашњем промету, да се до краја задрже хомогеност и међусобна повезаност | свих ООУР-а и радних заједница не само у будућој Сложеној организацији удруженог рада „ентротекстил“, већ и са про изводним организацијама са којима „Центротекстил“ сарађује и буде сарађивао.
Треба очекивати заиста нову организацију предузећа, са мо тућним изменама у броју и са ставу ООУР-а према духу Устава и већ усвојеног Закона о удруженом раду. Према са дашњим разматрањима, мотућ но је да ће СОУР ЦЕНТРОТЕКСТИЛ имати три, уместо четири ООУР, али ће о томе последњу реч казати овај број ви колектив. Јер, дискусије о напрту Закона — у ствари су веома озбиљне припреме да се
_ брзо; али студиозно и благо
времено приђе примени Закона у свакодневној пракси колектива. „Основни садржај нових еко вомских односа је доходак, а ООУР-и су полазна и завршна фаза самоуправног процеса ре продукције, где се стиче м ра споређује доходак... јер тежи мо да од 1. јануара 1977. годи на та нова организација прак тично заживи...“ — та мисао у излагању секретара Конференције СК Центротекстила Владимира Ковачевића као да је сумблимисала све досадаш ње напоре у колективу да се Закон о удруженом раду доче ка спремно.
ПОСЛОВАЊЕ
Тридесетог септембра, дакле — за 9 месеци ове: године, по словни биланс „Центротексти ла“, наговестио је рекордан промет: 10 нових, односно хиљаду старих милијарди ди нара! За 9 месеци испуњен је овогодишњи план за 82,3 -одсто, што износи 16 одсто пове ћања него за исти период про шле године. Извоз и у овом билансу предњачи — 60,5 одсто, док је увоз притутан са 27,8 одсто.
Наравно, и у овој радној ор ганизацији су присутна пове ћања код трошкова, амортиза ције и пореза на доходак — У знатним процентима, штто уку пне резултате пословања сма њује и поред рекордне трговинске „жетве“ у овој години.
САВРЕМЕНА ТРГОВИНА: БУТИК У КНЕЗ МИХАИЛОВОЈ У БЕОГРАДУ
Највише – _. квалификованих
У кадровској структури — како је логично и очекивати с обзиром на резултате пословања — највише има квалификованих радника — 721. Остали иду овако;
Висока стручна спрема 140 ВСС — 202 ССС — 475 ВЕ — 188
Радника са нижом стручном спремом, полуквалифи кованих и неквалификованих има мање од 300, али их има, јер један овакав колектив, и са оваквом делатношћу, мора имати и та кав профил радне снаге...
'
зацијама удруженог рада из области текстила, коже и обу бе, да се створе организацио не целине у којим би још ви ше дошли до изражаја самоуп равни и доходовни односи, да
На Конференцији СК препо ручено је да „Центротекстил“ у наредном периоду увећа пла сман на домаћем тржишту, по што кожарско-обућарска и те кстилна грана у нашој земљи далеко више нуде него што ова радна организација прода је. Иде се, дакле, на прошире ње трговинске мреже, нарочи то за пласман обуће, чија про изводња данас износи у Југо славији 50 милиона пари. Ка ко радна организација нема са ма довољно средстава за про ширење трговинске мреже, тре ба ући у интеграционе проце се са организацијама удруже ног рада које се баве проме том на домаћем тржишту из грана 124 и 125. На тај начин се може, и са мањим инвести ционим улагањима постићи ве ћи промет на домаћем тржи шту, који је, и поред на изглед великих бројки, још увек симболичан у односу на прои
зводњу.
АГЕНЦИЈА БОРБА
идо а ан ле де њи.
У = А