Борба, 27. 07. 1977., стр. 1
/
МЕ а
она
ВЕоЗнАо # | ге бемоћооћ У КИР
ПНЕ а и“.
и то ДИНА МТ.
Среда,
Урећује релакцијски
ПИНАРА ~
ЏЕНА '
те
Предселник Тито примио Видоја Жарковића
(Бриони, 26. јула, Танјуг). Председник Републике Јосип Броз Тито примио је данас пре подне на Брионима члана Председништва СФРЈ Видоја Жарковића који ће у својству личног изасланика председника Тита, на челу државне делегације, посетити Танзанију и Замбију у времену од 30. јула до 9. августа.
Захвалност Савезне
конферен-
ције ССРНЈ.
Изненадна и прерана смрт Душана Петровића Шанета, председника _ Савезне конференције Социјалистичког саве за радног народа Југославије, члана Председништва Централног комитета Савеза кому ниста Југославије, народног хероја и јунака социјалистич ког рада, болно је одјекнула у свим крајевима наше земље, у редовима радничке кла се свих радних људи и грађана, народа и народности на ше социјалистичке заједнице. Тим поводом Савезна конференција Социјалистичког савеза радног народа Југосла вије је примила веома велики број телеграма са изразима ду боког жаљења и саучешћа. Телеграме су упутили радни људи и грађани из бројних бфргтанизација Социјалистичког фвеза радног народа, месних ђедница и организација уд~. _ рада, друштвено-поличке организације и зајед нице друштвене организације и удружења грађана, дипломатско-конзуларна представ ништва наше земље м иност ранству, велики број наших радника који се налазе на привременом раду у иностран ству њихови клубови као и многобројни други појединци и институције из свих крајева наше социјалистичке зајед нице.
Свима њима, вима информисања, конференција Сонијалистич ког савеза радног народа Јутославије овим путем изража
| ва искрену и најтоплију зах
као и средетСавезна валност. (Танјуг) не истинита ОМЛАДИНА
Задруге су потреоне, али – какве;
Тачан Број младих љу ди који преко ових итс титуција долазе до повременог посла не зна се, али, је сигурно да са , дашњаи начин њиховог рада после усвајања За кона о радним односи| ма неће моћи виле да
опстане (страна 2) '
а. јул 1977. Лиђектор Светозар Галић
Главни и злтоворни уредник Виколо Бурзав
' како је Бумедијена,
: чекао Гадафи. "тим, да у египатској штампи
М 4 . 204 |
колегијум
РУКОПИСИ св НЕ ВРАЋАЈУ ђ-
УСПЕШНО ПОСРЕДОВАЊЕ
После мисије алжирског председника Бумедијена у средишту пажње је питање да ли ће се односи две земље вратити у нормалне оквире
(Каиро, 26. јула, Танјуг). У Каиру се с нестрпљењем очекује шта ће Садат казати вечерас о садашњем стању у односима Египта и Либије након што је Бумедијеновим посредовањем прексиноћ постигнут прекид ватре у „малом рату“ на египатско-либијекој траници.
Хоће ли се односи две земље вратити у нормалне оквире7 -
Питање није сувишно, јер на западној граници је прекинута само ватра, али топови су тамо још претећи уперени. Верује се да ће Садат, кад вечерас буде говорио на Александријском универзитету, бар наговестити одговор на то питање. ;
Засад, пак, једина индикација је реченица којом је Садат испратио Бумедијена после шесточасовног разговора с њим. „Као брат и пријатељ обеју страна“, пише данас каирска штампа да је Садат рекао Бумедијену,“ молим те да учиниш све што можеш да се ова ситуација реши у интересу целе арапске нације“.
Овде се јрш не зна сигурно који је јуче око подне отпутовао из Александрије у Триполи, доЗна: се, међу-
има оном цом.
тонова Садатовом
дисонантних с речени-
„Ал ахрам“, додуше пише да египатске. оружане снаге „нису пошле на западну грани цу да би освајале територију, мењале режим или натурале (Либији) руководство, већ да бране домовину од агресија које планирају и извршавају они што мисле да Египту могу „натурити своју вољу“. Али, дневник „Ал ахбар“ узвикује да је „одмазда Египта агресији Либије била усмерена против Гадафијевог режима који је наставио да ескалира кризу и након што је председник Садат наредио египатским оружаним снагама да обуставе ватру“.
Тај лист се и даље залаже за то да „Гадафи морг да оде“. Колико је тај тешко схватљиви закључак „истрчавање пред руду“, а колико наслућивање онога што се „иза брда ваља“ — немогуће је сада знати.
Истовремено, позивајући се на либијску новинску агенцију АРНА, Ројтер јаваља да је председник Хуари Бумедијен данас отпутовао из Триполија за Алжир по завршетку разговора које је водио са пред-
седником Гадафијем. Пре одласка из Триполија апжирски председник се састао и са во-
ђом Палестинске ослободилачке организације Јасером Арафатом. ; и
_ Најављено формирање мешовитог комитета
(Каиро, 26, јула) — Џозива јући се на палестинске изворе у Каиру, стране агенције јављају да је египатски председ ник Анвар ел Садат затражио формирање либијско-египатског комитета чији би задатак био „успостављање нормалних односа између двеју арапских земаља“. Садат је,
: даље, предложио да се на че-
лу овог комитета налази Јасер Арафат или представник Арапске лиге.
Либијска страна је са своје стране, каже се у овим изворима, сугерисала да радом комитета руководи Палестин-!
ска ослободилачка организација. (Реатовања на 4. страни).
/
ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉХ УЈЕДИНИТЕ се
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Бориљ 1. вода, 3. чете 1. батаљона Крајишке бригаде у Јајцу, новембра 1942. године
Двадесет ц седми јуљ 1941. означен је пуцњем устаним, ких пушака у Дрвару, на Романији, у Херцеговини. Цела Босна и Херцеговина се тога дана упутила тешким путем, за Титом, за Партијом, ка слободи. у
Снага народа ове земље, који су у Босни ич Херцеговини вековима делили исту судбину било да су Срби, Хрвати, Муслимани, жабујала као плима ти: јулских дама четрдесет прве, била је у једнодуштости, у снажној жељи да се са завојевачима коначно и за сва времена прогна ч глад, понижење, неравноправност. Поклич Партије био је ч позив свим родољубима да заједно, сједињени, освоје слободи, али је носио ч све заметке будућег програма за револуционарни треображај друштва.
Јулеки јуриш свиш народа Босне и. Херцеговине, тока заће се то касније, носио је извамредну моћ утраво зато што је ослобађао: сбтад њесљућене смаге лимроких маса. Револљиг ција је носила ново време, ствараља две људе, градила нове. дотад непознате односе, ослобађала иницијативе непознатих, малих људи, отварала тросторе снагама стваралаштва ..
Двадесетседмц јул би остао само датум, као ммог дру“ ги датуми у историји, да није значко заправо почетак новог доба. Његово значење расте и данас, после тридесет п шест година, јер је тим чином покренута бујица коју никакав непријатељ, ма како био војно пч технички супериоран, више није могао надвладати.
Управо у Босна ч Херцеговини Партија је добила једну од својих најзначајнијих битака јер је успеља, чако је непријатељ сновао п тоттиривао братоубилачку · борбу, да развцје заставу братства т јединства, поведе за собом све народе ч народности у заједничку борбу ч савлада тешко насљеђе, све намосе вековне нетрпељивости што су их завоје„вачм, сви, одреда, за собом свесно остављали.
Све оне године које су потом следиле, биле су богатије за. тај наук из четрдесет % прве, да смо моћнији, јачи, да нас нико не може савладати, ако смо „заједно, ако смо једно.
У ВОЈВОДИНИ ОБОРЕН РЕКОРДИ У ПРИНОСУ ИУ ПРОИЗВОДЊИ ПШЕНИЦЕ
ДО САДА НАЈБОГАТИЈА ЖЕТВА
Са 420.000 жектара добијено 214.283 вагона пшенице. — Просечан принос 50,97 "метричкиг центи, __ За обарање рекорда посебно заслужни, индивидуални произвођачи _
(Нови Сад, 26. јула, Танујт) —_'У Војводини је оборен до садашњи рекорд и у приносу шшенице по хектару и у про изводњи у управо завршеној жетви, Подаци о најботатијој жетви у историји овог жито“ родног подручја потичу из из вештаја општинских штабова за координацију пољопривредних радова. "
Са свих 420.000 хектара пше ничних поља добијено _ је 214.283 вагона зрна и забеле
објављује:
Србије :
- Из лесковачке фабрике „Невена
сиоџи готово свих послова
куће“
— Друштвена исхрана дец
— Разговор са Ружицом овогодишње Мејске заграде Савеза за
Србије за животно дело
— Све мање жена међу дизајнерима — Радије о књигама него тић, Зиблиотекар из Панчева. до Ду за модернизацију библиотекарства
Књиге.
— Југословенска жена
Кињама у СР Немачкој.
— Млади могу да живе Каћа Милосављевић,. председни ра за питања породице Републичке кон
— Жена на селу равноправна, | |
много боље од нас, каже . ко Координационог одбоференције СВРЕ
«а __ Жене Н#0-
али не И „домаћив
е није само пун стомачић
адовановић добитницом у физичку културу
о себи — Верица Јефбила републичку награ“ и популаризацију
међу највреднијим стран“
жен просечан принос од 50,97 метричких центи по сваком хектару. То значи да је овог лета просечан принос пшенице на целокупној површини већи за готово једну метричку центу по хектару него про штле године, у којој је био по стигнут рекодан род.
На 260.470 хектара друштве ног сектора пољопривреде просечан род У овогодишњој жетви је 53,49 метричке цен те, што значи да је нижи за 1,7 одсто него прошле године, али је на 159.603 хектара при ватног поседа просечан принос 46,88 метричких центи по хектару, или чак за 11,6 од сто више него у прошлој годи ни. ;
"Зато се може рећи да су за обарање рекорда овог лета по себно заслужни индивидуални пољопривредни произвођа чи, јер ни највећи оптимисти нису очекивали да ће се то-
лико смањити разлика у про.
сечном приносу између друштвеног и приватног поседа. Та разлика овог лета била је нешто мања од седам метричких центи по хектару, док је ранијих година износила 12 и више метричких центи у ко рист друштвеног сектора.
Квалитет пшенице је веома добар. Хектолитарска тежина пшеничног зрна износи 16 до 80 грама.
У овогодишњој жетви добар принос су дале готово све до маће високородне сорте којима је било засејано чак 98 одсто пшеничних поља, а са мо два процента заузимале су
стране сорте.
МИ
ДОМАЋИМ ВИСОКОРОДНИМ СОРТАМА ПШЕНИЦЕ ЗАСЕЈАНО 98 ОДСТО ПОБРШИНА: Са жетве у Римским шанчеви-
ма код Новог Сада ' (Снимио: В. МЕДА)
[а]
Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије Југославије изашао је у Загребу 19. фебруара 1922. 13. јануара 1929. забрањено је излажење „Борбе“ а чланови редакције осуђени на затвор и робију.
У народноослободилачком рату „Борба“
поново
излази и то у Ужицу од 19. октобра до 27. но-
вембра 1941. а у Дринићу од 1. октобра 1942. до 27. фебруара 1943.
Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду а од 22. марта 1948.
и у Загребу
Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије
Народ је увек с понудама дочекивао своју војску — добродошлаца борцима далматинске бригаде
Пре тридесет ц шест година, на данашњи дан у Србу
су се заталасали црвени барјаци и зачуо позив Тита и Ко-
мајнастичке тартије народу Хрватске да се лати оружја и крене џ бој за слободу. Кренула је незаџставиво од памтивека слободарска Лика за Партијом, за Титом. Пламен устанка, брижљиво тритреманог од априлских дана че-
бунтовно,
трдесет прве, захватио је читаву Хрватску, партизански одре ди ницалм су сваког дана па су већ у августу били слободни Лижа, део Баније, а на Кордуне створена Киринска ретуближа. У Личким Коритима партизани су понављали речи заклетве што их је нажисао Марко Орешковић, речи које и датас одзвањају дубином свог историјског значења: „... Заклињем се да ћу гвагдје и увијек заступати мисао братства
цч јединства заједничке борбе Срба, Хрвата м Муслимана за чишћење моје. земље. од заједничког непријатеља, против фа.
шистичких окупатора џ домаћих издајника, у плаћеника .:.
“
У овим/речима се ц данас осећа снага јуриша збратим
љених Хрвата, Срба, Муслимана, сви: народа ч
народности
Југослвије за нову, слободну земљу. Блистава етика револуције која се рађала у срцима поробљених, избија и данас из
речи партизанске закљетве.
Ту је лежала снага Комунистичке партије. Она је, почев од јулскиж дама била једно — с народом. Тај историјски тренутак када Партија позива све комунисте ц наређује им
„о
. Ставите се на чело радних ц, националљно угњетених ма-
са ч водите чл“, позивајући све „да се уједине без обзира на политичка и верска уверења...у име слободе м националне
пезависности ..
.“ — одредио је будућност ове земље.
Данас, кад сећања на славне јулске дане знаме и тоглед на тређени тит, на постигтујто, на све оно о чему су са њали многи бориц заустављени на Неретви, Сутјесци, знаним ч ћезнаним фронтовима слободе, вреди поновити речи парти занске заклетве да ћемо сви и свуда увек заступати мисао
братства џ јединства,
Оштре оорбе
у Етиопији
Паралелно са битком у Огадену, на истоку земље, распламсавају се и оружани сукоби 'у Еритреји
(Адис Абеба, 26. јула) — Ети опија никако нема мира. На истоку и северу земље у току су жестоке борбе у којима на владиној страни и против ње учествује више десетина хиљада људи.
О размери сукоба довољно сведочи владино саопштење у Адис Абеби у коме се каже да је у борбама у Огаделу, на ис току Етиопије, уништено тридесет сомалијских тенкова и пет авиона. Такође се јавља да је из строја избачен већи број припадника регуларних сомалијских трупа.
Источна провинција Огаден чини трећину стиопске територије. Тврди се да у њој има нафте и земног гаса а мож да и других драгоцених мине рала. Влада у Могадишу истиче право на ову област позивајући се пре свега на чињеницу да ту има живаљ сомалијског порекла. Могадиш је одбацио етиопске оптужбе о учешћу сомалијских регуларних јединица у борбама, тврдећи да у Огадену ратују при падници „Фронта за ослобођење западне Сомалије“. Овом фронту сомалијска влада даје званичну подршку.
Инострапе новинске агепције су склоније да прихвате етиопску верзију из простог ра злога што је тешко поверова-
ти да борци овог фронта које претежно чине номади, уготре бљавају авионе и тенкове.
Војна ситуација још није са свим јасна. Могадиш тврди да су освојена три града у Огадену — Годе, Кебри Дехар и Вердер.
Такође се разгоревају борбе у Еритреји где сепиратистички покрет јавља о освајању значајног стратешког града Агтордата. Еритрејски фронт твр ди да контролише осамдесет одсто ове територије и да се припрема за одлучујућу офан зиву.
( Опширније о ситуацији "У Етиопији на 3. страни)
САД спремне да испоруче оружје Сомалији
(Вашингтон, 26. јула, Танјуг) Сједињене Америчке Државе су спремне да испоруче Сомалији потребно оружје како би се „попунио јаз у одбрамбеној структури садашње територије Сомалије“. Ово је изјавио данас представник Стејт департмента и тиме званично потврдио баговештаје о већем анга жовању САД на рогу Африке. Исти представник је рекао да би САД снабдевале Сомалију потребним оружјем у сарадњи са другим земљама, али није навео којим.