Борба, 27. 07. 1977., стр. 2

·Вишегодишње _ несугласице између Либије и Египта, које су увек давале довољ но разлога за забринутост, добиле су ових дана најне пожељнији обрт — покушај да се спор решава оружјем. Понајмање је, при том, зна чајно с које је стране границе испаљен први метак. Оружје као средство убеђивања увек је најгоре реше ње, а када су у питању две суседне, несврстане земље и када је реч о- подручју и те како бременитом кризама и опасностима, почетни шок нагло уступа место великој забринутости.

Ситуација на Блиском истоку последњих месеци није нимало охрабрујућа. Лич ности у новој израелској владајућој гарнитури, а по себно премијер Бегин и ми нистар иностраних послова Дајан, далеко више буде зле слутње него било какав оп тимизам. Страни интереси, уплитања и притисци вели ких сила више су него очигледни на овом врућем тлу. Стога, у с тренутку када је чврсто арапско јединство ви тална окосница и неопходни предуслов сваке успешније акције у напорима за мирно и праведно решење, како трагичне судбине палестинског Народа, тако и читаве блискоисточне кризе, конфронтација, као што је египатско-либијски оружани су коб, може нанети несагледи ве штете не само двема зе мљама, него и читавој арап ској ствари.

Неоспорно је да су сеу овом сукобу снажно осетили и притисци споља, чији је недвосмислени циљ изазива ње раздора међу арапским земљама, разбијање њиховог јединства, а тиме и знат но умањивање њихове снаге у блискоисточним преговори ма. Ако се читава ствар по сматра у континенталним ко ординатама, веома се лако уочава читав сплет разновр сних притисака на афричке и арапске несврстане земље. Таква настојања, проткана уценама, сплеткарењима, претњама, се неспоразуми међу поједи ним земљама потенцирају

ПОДВУЧЕНО

БОРБА

Указом оп 18 1962. Прелселник 1 ке опликовас 1е" „Ворбу“ товолом 40-тодишњет _ИЗпажења Орденом заслуга за нарол св златном зве. злом м указом ол 18 мврта 1972 тповољом ' фипе тиста Орденом братства и Телинства са златним веппем. |

тежњама да.

бруарг ти~

50-годит-

Милан Миливојевић,

чак до оружаних конфлика та, имају превасходно за циљ да се дискредитује политика несврставања, а да се покрету несврстаних ума њи његова улога и значај на светској политичкој сцени. ·

Готово да и није потребно истицати у којој мери је ре шавање међусобних неспора зума на бојном.пољу опасно и штетно. Египат и Либија постигли су примирје, али то је само неопходан почет-

· ни минимум. Зато би обе стране требало да седну за преговарачки сто и да трез вено и мирољубиво приступе · решавању свих међусобних неспоразума. Подсетимо се, Египат и Либија су, заједно са Сиријом, још чланице Са веза Арапских Република, формираног 1971. године. А две године касније било је и покушаја, додуше безуспешних да се две земље уједине. Сталне осцилације у односима између двеју зема ља, које су понекад ишле до знатне затегнутости, а са да довеле и до оружаног су коба, ни у ком случају не би требало да буду препрека за тражење мирног решења спора. '

Иницијативе и акције појединих арапских државника и организација ради пре кида ратних операција и по средовања између страна у конфликту, заслужују пуну подршку, а свака подршка некој од сукобљених страна само угрожава такве напоре и подстиче наставак. окршаја а, такође, иде „на руку оним снагама којима је арап

· ско јединство трн у оку.

Као и увек досад у оваквим приликама, Југославија не скрива забринутост због непожељног тока збивања и недвосмислено подржава сва ку акцију која — доприноси учвршћивању јединства како арапских, тако и несврстаних земаља и осуђује упо требу оружја као с средства решавања спорова међу тим земљама. Тај принцип су, уосталом прихватиле све не сврстане земље, па и Египат ги Либија.

Усна гледања И оптерећења

Усудио бих се рећи да су, с неким ријетким, изузецима, све наше робе скупље од увозних. Али смо склони проблем ци јена увијек лоцирати код жељезара, а не сагледати да се то јавља на читавом сектору од бијеле технике до аутомобила. Ра зумљиво да би се у таквом сагледавању, лоцирању мјеста гдје пастају деформације, показало да и ми у црној металургији имамо што-шта да промијенимо, да се ослободимо уских гледања и оптерећења. У сваком случају мислим да је проблем знатно шири. (Лука Брочило, председник комбината Жељезаре

Сисак у „Економској политици“)

НАУКА

КАНО НАЋИ

И: ДРВО ЊНИЊО РАЛЕ МА ву АИ

ОМЛАДИНА

Уодруте су потребне. Оли — НСпве!

"Тачан број. младих људи који преко ових институција долазе до повременог посла не зна се, али је сигурно да садашњи начин њиховог рада после усвајања Закона о радним односима неће моћи

До скора се није знало колико у Србији има омладинских задруга, сту дентских сервиса, и других сличних услужних институција. Мада се тврдило да их је много, да ничу „као печурке после кише“, цифра која се данас помиње је — негде око двадесет. Да ли је то много или мало тренутно није најважније питање, Оно је садржано у нечем другом — како ове установе заправо раде.

Подсетимо најпре како су и зашто основане. Идеја је потекла од омлади наца, тачније њихова организација би ла је оснивач, а сврха је била следе

· ћа: постојаће као посредници између

ученика и студената којима кредити, стипендије и родитељске пошиљке ни су увек довољан приход, и између ра дних организација којима је потребна привремена радна снага. Али, сврха ових институција није требало да буде једино стицање новца — њихов је задатак истовремено требало да бу де да помогне младим људима да се на време укључују у самоуправљање и да о њему стичу и практична и тео ријска знања.

Проценти и пријатељи

Како то, међутим, неретко бива са добрим замислима, и ова се изродила У нешто половично. У рад задруга ук ључује се и велики број незапослених младих људи, истовремено уписа них на листама заједница за запош-

више да опстане |

љавање. Од оних неправилности које

су се у раду задруга јављале и о којима се много говорило, поменимо са мо неке — проценти које су ове уста нове узимале од зарада за своје посредништво били су (а то су и данас) врло неуједначени. Негде десет одсто, негде 14, а негде и више. Често су се, затим, кас што је то случај и у радним организацијама, фаворизовали пријатељи и познаници па су они пре долазили до бољег посла.

Али, највише неправилности, мада задруге за њих нису сносиле никакву одговорност, било је с оне друге стра не — у радним организацијама. Уместо путем конкурса, радници су запо шљавани преко задруга и сервиса, и више месеци, чак дуже од годину да на. Млади људи остајали су без рад ног стажа у ситуацији у којој нису могли да постављају услове, а радне организације на њима „штеделе“ сред ства, не плаћајући доприносе,

Нацрт закона о радним односима у Србији, који је на јавној дискусији бид до половине јуна и који ће, нај вероватније почетком јесени, бити усвојен, предвиђа измене у третману привременог рада. Чак и ако је дуг десет дана, биће убележен у радну књижицу. То ће, наравно, значити и другачији статус оног првенствено младог човека који ради повремено и привремено. Али у овом будућем закону омладинске задруге и њихов ста тус не помињу се ни једним јединим

словом. Из једноставног разлога што

досад нису спадале ни под једну законску одредбу. Постојале су само за хваљујући томе што њихов рад закон није забрањивао. Тако ни привредни судови нису имали сметње да их регтиструју. Међутим, без обзира да ли

“се у закону помињу или не, њихов

статус и начин рада мораће да се мења. Какве ће бити и да ли су заиста потребне7

Одговорност оснивача

— Задруге су потребне, али друкчије организоване, кажу у Републич кој конференцији ССО Србије. Какве ће бити тек треба видети из разговора са њиховим представницима, који су у току, у разговорима у Републич ком секретаријату за рад и-са зајед ницама за запошљавање. у

Представник Омладинског услужног центра „Нови Београд“ рекао је у једном недавном разговору да друштвено-политичке организације нису овој проблематици посвећивале довољ но пажње, Да је свима јасно шта ова кав рад, мада привремен и повремен, може неком да значи, нарочито када је једини извор прихода. Проблеми се гомилају и сваким су даном све број нији. Уколико се нешто не учини, све добре иницијативе могу се претвори ти у своју супротност.

Уместо изјава оних који преко ових институција долазе до средстава можда је боље поменути податак да

спектива.

“

прилагођавају.

Једногласно певање |

Прошло је време када су се универзитетски центри у нашој земљи могли избројати на прсте једне руке. Данас чак и град који има једну вишу школу истовремено има пред собом богату високошколску будућност. То наравно, нико не сматра спорним. Спорно је, начин на који се нови универзитети оснивају, шта им је | суштина, и шта им је, осим издавања диплома, права пер-

Јер, ове институције и поред очигледно позитивних тенденција које се њиховим оснивањем јављају, садрже у себи нешто што наизглед не може да се превазиђе. То је онај нужни пут који наводно морају да пређу да би достигле ниво оних универзитета који су деценијама раније основани, и да би могле да ишколују подједнако доброг стручњака. Са тим нужним временом обично .се сви мире и остав љају да његовим проласком дође и прави квалитет, ·

Заборавља се, ипак, да решења има. Оно, истина, захтева напоре, замашна и недостајућа материјална средства, али чини се, да само у томе може бити перспектива високог школ · ства и да само тако може постићи онакав ниво и квалитет ка кав му засад, само у замислима, приписује реформа. :

„Врло је позитивно што се оснива толико универзитета, али је врло негативна чињеница што су сви они бледа копија београдског или загребачког, рекао у једном доста давном, али ипак актуелном разговору професор београдског Фило'лошког факултета Драган Недељковић. Данас нико у Енглеској не потцењује Оксфорд или Кембриџ, али никоме не пада напамет да га, ако данас оснива факултет, направи као део оксфордског или кембриџског. мора имати печат овог времена и 21. века“.

Какав је тај нови универзитетг Комплексан, интер-дисциплинаран, који би на катедри публицистике, на пример, имао и инжењера електронике, са најновијом опремом неопход ном за нови систем наставе. То би једино могло заменити одсуство традиције. А старим универзитетима би искуство које имају омогућавало да се и они захтевима науке брже

„Садашњи нови универзитети су, овакви, само „тезге“ наших професора. Ми, коначно,

је само током прошле године београдске Омладинске задруге Раду ло 18.000 девојака и младића.

Какве би задруге стварно требало да буду очигледно је у овом тре тешко прецизно рећи. Али, у РК ссб Србије могу се чути сасвим исправне оцене; да су задруге добро радиле та. мо где је добро радила и омладинска организација. Тачније, тамо где оснивачи ових институција схватилу да чином оснивања њихов посао није завршен, него да је тек почео, да је на њима одговорност за положај мла дих којима треба посао, било је џ друштвеног утицаја, знала се намена новца који је захваљујући проценту ма притицао, било је чак и политич ких школа.

Од ове констатације па до одтовора какве су задруге потребне, пут чи ни се, није сувише дуг. Без обзира на успутно постојање, са формалног и правног гледишта, оне су младим љу дима потребне. Уосталом, то је и зва ничан став њихове организације, А право решење је очигледно садржано још у оној идеји израженој у време њиховог оснивања — омогућити сред њошколцима, и студентима, којима ста

лан посао није потребан, да га повре мено нађу и уводити их у токове самоуправљања. Укидајући најамни од нос, проценте и занемаривање закон ских прописа који у закону постоје,

Ана Марковић

чини се, нешто друго —

Нови универзитет

морамо научити, закључује

РОМНЕ НОЛИЧИН

(Карикатура: М. МИЛОРАДОВИЋ)

Све је неопходније испитивање тржишта и организовање маркетинга, а у продају ваља плански улагати средства на целом југословенском тржишту

(Нови Сад, јула) — „Испитивању тржишта не поклањамо довољно пажње. Улажемо у нове производне капацитете, произведемо робу, па тек онда. размишљамо куда ћемо је пласирати и по којим ценама. Запоставили смо улагања У тржиште, па стога код планирања до краја ове године и у корекцијама планова, морамо да размотримо и инвестиције у тржиште и изван наше Покрајине, са градовима, туристичком привредом, на до ходовним односима, и да тако обезбедимо сигурнији и дугорочнији пласман наших роба“. Ово су речи председника Извршног већа Скупштине САП Војводине Николе Кмезића на заједничкој седници Председништва ПК ССРНВ и Председништва Већа Савеза синдиката Војводине, који је имао, пре свега, у виду продаЈУ пољопривредно-прехрамбених производа. |

Сада се више него раније говори о хитности савремене обраде тржишта на која ће

бити упућена храна из Војводине. Према управо потписаном Договору о основама Друштвеног плана Покрајине за развој агроиндустријског комплекса Војводине до истека ове деценије, у овај подухват треба да буде уложено 31,2 милијарде од укупно 96, коли ко је записано у средњорочном плану,.за привреду овог подручја. То ће омогућити да Војводина 1980. тодине произведе 1,7 милиона тона шшенице, око 3,6' милиона тона кукуруза, 48 милиона тона шећерне репе, 484 хиљаде тона сунцокрета, 96.000 тона соје.

"Преображај комерцијале

Тада ће ова огромна „фаб-

рика хХарне“, бити у могућно.

сти да произведе 920.000 тона брашна, 560.000 тона шећера, 44.100 тона уља, а готписници „зеленог плана“ обавезали су се да ће произвести или дати.

свој обол производњи 252.000 тона меса. : Како организовати маркетинг, истраживати потребе и жеље потрошача На путеве до маркетинга у нашем социјалистичком самоуправном друштву _указали су многи научници и стручњаци неких

пољопривредно-прехрамбених |

гиганата „и изнели прва прак тична искуства. |

По уверењу професора др Драгутина Радуновића са Економског факултета у Београ-

· ду, до маркетинг организаци-

је може да се дође постепеном трансформацијом и реортанизацијом постојећих служби ОУР. Први корак у том правцу, истиче Радуновић, представља организовање слу

· жбе за истраживање тржи-

шта и модерне службе за при вредну пропаганду, а оне су незамисливе без економиста, статистичара, планера, психолога, агронома и других високо образованих кадрова, ко ји су се специјализовали за проблеме тржишта.

У том преображају комерцијале у маркетинг, препоручу је се коришћење искустава и техничке помоћи других ОУР и специјализованих организација за истраживање тржишта, привредну пропаганду и друге активности маркетинга.

Маркетинг - обавезни део инвестиционих пројеката

Душан Добренов, из Војвођанске банке упозорава да се ОУР често занимају за истраживање и анализу тржишта тек када су им складишта затрпана готовом робом. Такође, да се олако одлучују на улагања у неку конјунктурну производњу (6ез претходног ваљаног испитивања тржишта. С тога се он залаже да се потлавље о маркетингу обавезно нађе у пољопривредним инвестиционим пројектима и да га оцењују рецензенти тих улагања. М

По подацима професора др

Стевана Рељина, са Пољоприв

редног факултета у Новом Саду, данас у нашој земљи тржиште хране истражује – 20 ОУР које су најчешће или у саставу економских и пољопривредних факултета, или су посебне научне установе. Међутим, у новије. време јавља-

ју се и први весници истра-

живања тржишта у великим агроиндустријским _— комбинатима. Досадашња испитивања, мада недовољно усклађена, пружила су низ значајних искустава. Несумњиво да свака република и покрајина има потребе за организацијом · која. ће бити носилац истраживања тржишта, па ипак, сматра проф. Рељин, при томе је неопходна већа синхро низација и подела рада.

Робне листе. сарајевског „Упија“

Сложена ОУР, уједињена пољопривреда, промет и инду стрија „УПИ“ у Сарајеву са

48 радних организација и 207 ООУР поверила је — рекао је на симпозијуму Станиша Босиљчић — свој велепродајни део канала дистрибуције „УПИ-комерцу“. Раскинути су уговори са трговачким путницима и паушалним продав цима воћа и поврћа „распуштена“ армија од више хиљада људи које је у име овог гиганта са 25.000 радника и 29.000 земљорадника-ко-

операната у 54 општине, у три републике, утаначивала потре бе, рађала неуједначеност и стихију у снабдевању и големе залихе. |

У „Скендерији“ се сваке године уговара за „УПИ“ роба која се произведе и у том систему и ван њега, а преклане

је за само шест дана закључе |

но послова у вредности од не-

колико: милијарди динара. у ~

Тим аранжманима претходи помно утврђивање захтева

тржишта, потреба потрошача у малопродајној мрежи, да би најзад 12 дистрибутивних цен тара удружених у „УПИ-комерцу“ пријавило своје поруџшбине за уговарање у „Скендерији“. А после уговарања праве се робне листе свих производа, које су оријентаци ја за убацивање“ хране током године у све трговине

„Упија“. А. Вачић

професор Недељковић, „да не морамо обавезно ићи свиу истом правцу и — певати једногласно“. (А. М.)

Погодоо

Многе занатлије _ натлаћујуи своје услуге ко ликжо _ одреде ц — унапред. Чине то ц то неке радне организације, та ц“, на пример, београдско

предузеће '3за хемијско чишћење _ одела „Етиљењ“. У инспекцијским служ "бама које контролишу % стравност пословања па тржишту кажу: „То је тогодба ц она је у реду ако је нормативима тако предвиђено“.

Рецимо да је и тако, „Погодба“ је склопљена, новац је. узет унатред као гараљтџција за рад ко ји треба уложити. АлЛЉ истовремено, оном ко новац даје ничим се не 20 рамтује да ће услуга би ту п квалитетна. Натротив: доста је примера који показују да су Ућраво овакзо пружене услуге лоше обављене.

МЕ . ",