Борба, 27. 07. 1977., стр. 13
27. ЈУЛ 1977. — БОРБА — СТРАНА 13.
ИЕ. социјални састав студената био је _ „пазито неповољан у односу на уктурУ становништва Краљевине угославије. Састав студената „по пневом занимању“ у 1931. години _иазивао је за целу Југославију прелеће податке — од 14.693 студена (82 Београдском универзитету 186 Загребачком 4.682, Љубљан(ом 1,631, Суботици — Правном факултету 369 и Скопљу — Филоафеком факултету 176) било је са"~ 297 из радничких и 2,117 из се„ачких породица.
2 фкономска криза и унутрашња | литика монарходиктатуре усло-
„ли су И пораст незапослености утелектуалаца. Мако су потребе „иље биле знатно веће од броја кадрова које су давали универзите„по завршеним студијама. студену су тешко добијали запослење, цето се и годинама чечало запосење, а студенти који су били репитровани код полиције као левиурри и комунисти нису обично имаи наде да ће посао у државној џужби икада и' добити. | Наведени подаци, иако непотпуни, показују велике тешкоће с којима ке суочила радничка, сељачка и интелектуална омладина у време еко_рожке кризе и шестојануарске диктатуре. Они, такође, показују да јрекономска криза заједно са теројом режима знатно погоршала већ иначе тежак положај омладине и уамаглила сваку перспективу њене удућности. „Светска криза створила је за све младе, зато што су млау, нове тешкоће у животу, при раду учењу, нове неизвесности, које постоје поред оних општих услова које поједини омладинци имају као припадници појединих друштвених класа и слојева, и које зато везују све младе и изједначавају њихов положај. Због свега тога последице економске кризе, пропраћене појачаном експлоатацијом, нико није тако шажно осећао као омладина. Довејена у безизлазан и бесперспектиан економски и друштвени полокај, омладина је била она потенцијлна друштвена снага која је навише осећала потребу за променом свог положаја и почела показивати
Политичка и економска криза која је после 6. јануара 1929. године ватила све области друштвеног кивота, У Југославији, нашла је свђ одраз и у политичким стрем| зла омладине. Притешњена нештивом и беспослицом, радничка омладина _ је почела показивати спремност да се путем штрајкова, тарифних и других акција бори на страни радничке класе за. побољша-
ње свога економског, и друштвеног положаја. Она је заједно са сеоском
КАР
ДРА: Краљев државнм удар им терор полиције комунисти су представила језиком карикатуре који је био свима разумљив
омладином била део опозиционих и
револуционарних струја У сељачком и националнб-ослободилачким покретима.
ПОКУШАЈ МИЛИТАРИЗОВАЊА ОМЛАДИНЕ
Револуционарна) струјања наро-
; читр су. захватила интелектуалну, а · пре свега бтудентску омладину, која
се најтеже мирила с постојећим
стањем. Лева оријентација омлади-
не и њен утицај почео је да долази до изражаја и у спортским организацијама, културним, певачким и другим друштвима у градовима и селима.
Режим диктатуре је после 6. јануара покушао, а делимично и успео, да паролама о југословенству, против националног раздора, корупције и другим методама заведе један део омладине југословенски оријентисане, а политички довољно неизграђене. Међутим, и део ове омладине убрзо се разочарао и почео
увиђати да је једино иснраван -пут пужев престолонаследник;
борба против' система диктатуре и угњетавања. Е а чв
Да би спречио политичку радикализацију омладине, диктаторски ре жим је настојао да је одврати од интересовања за политичке и економске прилике у земљи. Па и онда
кад је под притиском пораста неза-
" довољства народних маса био при-
сиљен да давањем Октроисаног устава, 3. септембра 1931. године, легализује своју диктатуру, режим се по старао да зедржи стару праксу којом је омладина била лишена поли-
тичких права. Тако су према овом ·
Уставу омладинци имали бирачко право тек: после навршене 21 годи-
"не, а право да буду бирани тек када наврше 30.година. Војници и жене
нису имали право гласа. Међутим, режим није лишио омлодину само политичких права, већ је онемогућавао или ограничавао рад њених економских, културних и других организација и друштава. У таквој ситуацији све шире слојеве омладине, а првенствено студентске, почела је да прожима свест о потреби супротстављања политици диктаторског режима. Зато није случајно
што је оживљавање напредног ом- ,
ладинског покрета у Југославији после '1929. тесно повезано с почет-
ком борбе против монарходиктату-
ре. З
Схватајући опасност од 'револуционисања, омладинских маса, диктаторски режим је одлучио да посвети више пажње омладини и појача контролу над њеним организовањем и васпитањем како би осигурао себи ослонац и подршку у ње-
ним редовима.“ Једна од његових првих мера на том плану била је ' рворганизација постојећих соколских организација, које су, поред спортског и васпитног, имале и на-
ционални карактер. У том циљу 6. децембра 1929. године донет је Закон о оснивању Сокола Краљевине
Југославије, који је прописивао уједињавање или распуштање у року _од три недеље свих до тада постојећих друштава за морално и физич-
ко васпитање (Југословенски соко, Хрватски соко, Орао, Српски соко). Законом је такође извршена централизација целокупног спортског покрета, преко "Савеза спортских друштава, под државном и војном контролом. У
СЛЕТ — „ФАШИСТИЧКА ПАРАДА“
Ове мере требало је да омогуће милитаризовање спортског покрета, који је окупљао знатан.део југословенске омладине и остварење пуне контроле над моралним и физичким васпитањем омладине. Да би се истакао значај новооснованог Сокола, на, његово чело је пос ен: кра»
мету“
"Према владиној изјави од јула 1930. Соко „својим интегралним националним карактером има да покрије све сличне племенске и верске организације“, а његова културна и просветна мисија постане „део програма државне политике која се без застоја има спровести“.
||
Завођење монарходиктатуре 1929. са циљем да се сачува унитаризам и великосрпска хегемонија. — Терор диктатуре. над револуционарно-демократским покретом. — Херојски отпор Скоја диктатури. — Рад на обнови Скоја 1930—1931. и његова пропагандво-политичка активност усмерена на разобличавање диктатуре и буђење класне свести у масама. Све тежи друштвено-економски положај омладине због реперкусија система шестојануарске диктатуре и економске кризе. — Покушај режима да разним мерама организује и васпитава омладину у духу који одговара класним интересима буржоазије. — Рестаурација парламентаризма и почеци оживљавања омладинског покрета. — Уједињена револуционарна омладина као експозитура неких опозиционих грађанских партија. — Значај борбе Скоја против диктатуре за даљи развитак геволуционарно-демократског покрета у Југославији. — Мање познати или непознати подаци о активности револуционарног омладинског покрета под: мо-
нарходиктатуром
Пише: др Мирољуб ВАСИЋ
Мако је влада у први план истицала културну и просветну мисију Сокола у служби политике инптогралног југославенства, њена намера и жеља је била да он постане организација полувојничког
типа у којој би монарходиктатура ,
стекла ослонац и упориште за борбу против демократског отпора у
"земљи.
Демократске традиције Сокола биле су подесна копрена за прикривање милитаристичкот им антиде-
· мократског карактера нове органи-
зације,
Убрзо после оснивања Сокола Краљевине Југославије, злада је У првој половини 1930, у жељи да пред домаћом и иностраном јавношћу покаже приврженост омладине и народа режиму диктатург, одобрила средства и иницирала оргапизовање соколских слетова по свим крајевима земље, док је централни слет заказан за крај јуна 1980. године у Београду.
Оцењујући ову акцију режима као маневар усмерен у правцу скретања пажње јавности с унутра-
, шњих проблема и као средство за
привлачење омладинја помоћу спорта и парада на своју страну, илегална комунистичка штампа је повела кампању против одржавања соколских слетова указујући народу, а пре свега омладини, на њихов прави карактер и циљеве.
Тако је Пролетер маја 1930. припреме за слет у Београду оценио као „смотру контрареволуције“, а Млади бољшевик маја и јуна 1930. У чланцима Доле фашизација омла-
дине и Сокблеки слет — слет фа-.
шизма, реакције и припрема рата против Совјетског Савеза, окарактерисао слет као „фашистичку гараду“ и указао да радној омладини није место у Соколу већ у „редовима борбе за крух, за бољи живот, за обарање богаташке диктатуре, за диктатуру радника и сељака“.
О правом карактеру и пиљевима Сокола и његовог слета у Београду јавност су упознали и ЦК КИЈ и ЦК СКОЈ преко заједнмичкот летка Немојте правити од себе јаничаре и крвнике своје властите браће, маја 1930. .„Летак против соколског слета су издали и ОК СКОЈ и ОК КИЈ за Београд.
Велики соколски слет у Београду, под покровитељством праља Александра, одржан је од 27. до 29. јуна 1930. године уз присуство чланова Сокола из целе земље м гостију из Румуније, Чехословачке и Пољске. За време одржавања слета у Београду је растуран летак ОК КИЈ и ОК СКОЈ за Србију „Доле с полицијским соколом, живела радничкосељачка с просветна, «ултурна и спортска друштва“, у коме је упозорена и позвана омладина -— „не дајте да зликовци од зас спремају убице своје властите браће! Спремајте се за оружани устанак“.
НЕУСПЕО ПОКУШАЈ
Настојања режима да преко Соко ла окупи, организује и васпитава омладину у духу интегралног југословенства и послушности према постојећем _ друштвено-политичком систему нису била крунисана неким нарочитим успехом. Иако је према неким подацима 1981. број чланова Сокола доститао цифру од око 245 хиљада, а већ следеће године око 300 хиљада, проценат омладикње у Соколу, а пре свега радничке и интелектуалне, није био задовољавајући. (Наставиће се)
_ Проклети тротоај
Џ ј
онструктори стварају нове системе. — Тунел, кроз центар земље. — АДеровозови ч надзвучни
'виони. Може ли пут
«моуслужни аутомобили. — Електронске аутост раде.
1.
Салоникиди предвиђа да се аутостра скрије и заштити од сваког спољног Ицаја, да се унутар ње створи комФор за возаче и путнике. То ће бити земни, потпуно покривени пут. Састо е се од мноштва шупљих шестоугао /Х призми, а унутар њих ће бити прос Р за непрекидну вожњу путничких и 'Ретних аутомобила, тролејбуса и дру Тих возила. Шупље тростране призме Чужиће за смештај електричних и те онских водова, за вентилацију пута осветљавање, за цевоводе, нафтоводе, асоводе.., »„Наслањајући тростране и шестостра призме — пише И. Салоникид у часо су „Знание-Сила“ — једну на дру' добићемо покривен пут са свим лини
Ја, цевоводима и општим пресеком “
ДЕ
_МЕЂУ НАЈВЕЋИМ У СВЕТУ:
, [4
Ранжирна железничк
лази ера дирижабла,
виду трапеза. А на врху трапеза моћи ће да се изгради још неколико путева. Ваља имати на уму да се овде користе само два типа призми, а све стране њи ховог пресека имају исту дужину, тако да је могућа њихова масовна производња. При изградњи пута у једном сме ру, један хексаедар (шестоугаоник) треба подупрети бочно са две тростране призме. За двосмерни пут потребна су два хексаидра и четири тростране при зме, и тако даље“.
ТРАНСДЕК И СПИДВЕЈ
Ако успут наиђемо на јаруге, падине или узвишења „онда се призма блокови могу поставити у облику галерија или степенасто. А-мост преко реке биће сам пут. Једноставно неколико твр дих призми треба спојити у једну моћну
а станица У Вашингтону
да тече као рекаг — Пошта и људи у цевоводу. — Компјутеризовани — Покретне улице Москве ц Лондона. —
Покривени тајтеви. — Аеродроми сутрашњице. — "Укрштање авиона и космичког брода. — До-
шупљу греду-мост. ПЏокривен пут се мо же и „потопити“, ако се постави на дну реке.
Брзина комплексних градских саобраћајних средстава будућности треба да до стигне 30-35 км на сат. Али многи стру чњаци (рецимо, Огије, Далматовски, 'Ол вин Даскин.,..) сматрају да покретни тро тоар или ескалатор неће моћи да се кре ћу брже од 2,5 ем на сат, то јест 70 сан тиметара у секунди. У противном, њих неће моћи да користе ни старци, ни де, ца, ни физички слаби људи. Како изаћи из зачараног круга
Ево, по инжењеру де Латилу првог ре шења, двојни покретни тротоар на Пари ској светској изложби 1900. године! 'У подножју Ајфелове куле кретала се
трака брзином од 2,5 км на сат. Упоредо с њом ишла је друга двоструко бр жа трака. Али њена брзина у односу на брзину упоредне траке није прелази
· ла безопасан минимум.
Центар за изучавање проблема „непре кидног саобраћаја“ — Институт „Бадел“ у Женеви израдио је пројекат два система брзих саобраћајних _ средстава — трандедкек (кратке релације) и спидвеј (за релације градова). Оба ова сис тема моћи ће да се реализују у широ ким размерама већ од почетка наред не деценије, али ће, кажу стручњаци из „Батела“ бити доминантни у првим деценијама ХХЕ столећа.
Натранедеку нема седишта (али у слу чају потребе седишта се могу уградити). Вожња се одвија с. променљивим брзина ма: 2,5 км на сат је само минимум. Тран сдек није бесконачна истородна трака, већ серија повезаних делова платформи. Платформе се у близини места укр цавања. путника (брзина је минимална)
међусобно приближавају. Са повећањем
брзине саставни делови платформе. се раздвајају. Када се кретање поново ус пори, делови се приближавају, и путник напушта покретну траку. Све то изгле
да као да се ради о обичном покретном тротоару.
„Трансдек има још једно важно пре имућство. С обзиром да се при номина лној брзини његови делови раздвајају, то се простор између њих може искорис тити за „прикључење делова суседне ли није. У полазним и силазним тачкама путеви се рачвају, а затим се поново сливају у исту линију.
При. брзини од 7,35 метара у секунду интервали између делова омогућују да се укључи у једну линију седам крако ва, а прдпусна моћ трансдека се пове ћава од 7—8. хиљада путника на сат до 40-50. хиљада путника.
У вези с тим неки _ручњаци ставља ју примедбе: зар није опасно стајати на отвореној траци која се креће брзином од 27 км на сат Осим тога, неће ли ома нути сувише сложени механизам“%
СПИДВЕЈ ТРОТОАРИ У ЛОНДОНУ Јасно је да се саставне површине плат
форме морају оградити пре него што почне убрзавање. У заводима компани
је „Сид авиасон“ у Сирени конструисани |
су већ сви неопходни механизми и нап рављен је прототип „саобраћајне ћели је“ — кабине за шест путника. Под ка бине је регулисан као код ескалатоба — бочне. баријере се користе из зидо ва коридора. С постепеним приближа вањем детаљи образују „ћелију“ тач
но на месту искрцавања путника. Вра-.
та се затварају, тако да се ништа непре двиђено не може десити онима који се на тренутак забораве и занесу“ (Габри ел Буладон).
Већ је готов модел трансдека који „Сид авионс“.гради у Орлију, а истим овим _ системом опремиће се и аеродром Руаси. На огледном сектору дугом
500 метара, налазе се не само успони и: “спустови, већ и доста оштре окуке.
Други. систем) –- · декатран користи проверен“ систем повећања брзине: тра ке. се крећу једна поред друге. Прва — постиже 2,5 км на сат, друга — знат но пише, и тако даље, до најбрже која се креће 10—15 километара на сат.
За повећање пропусне моћи спороходне ленте ће бити много шире, Управо у томе је тајна _ успеха система спидвеј.
(Наставиће се,
| УКРШТЕНЕ РЕЧИ | БРОЈ: И
Водоравно: 1, Шаховски термин — бања у Белгији; 2. Пољско имање са кућом — идеолог радничког покрета и творац научног социјализма; 3. Главни град; %. Приход који власник добија без рада — узимање прекомерних дажбина; 5. Кошница — део пушке — река у Италији; 6. Дизање гласа у метрици — име генералног секретара УН; 7. Једно чуло — крах; 8. Ознака за аутомобиле из Битоља — прилошка одредба за место — редитељ совјетског филма „Пут у живот“; 9. Морска риба — ево (фр); 10. Београдски парк; 1. Сила — град У Египту; 12, Старојудејски владар — краљ (фр).
Усправно: 1. Тропска болест, напада дошљаке — је-
дан спорт; 2. Врста вишње — бок; 3. Страно мушко име — ознака за аутомобиле из Крања — енглеска филмска глумица („Прохујало са вихором“) — рибар;
4. Женин отац — обичај (лат — француски сликар („Купачица“); 5. Заменица по којој је добио име један наш дијалекат — предлог — кратица за коњску снагу — узвик; 6. Индокинески народ у Бурми — међународна ознака за аутомобиле из Данске — кратица за својеручно — дуг временски период; 7. Река у Босни — предворја — ловачки пас; 8. Први свирач у оркестру — иницијали македонског песника ожила мугри“) — предлог — далматински поздрав; 9. Примање, прихватање — продавница меса; 10, Бивши јапански премијер — биоскоп.
РЕШЕЊЕ БРОЈА: 8190
Водоравно: 1. Пешак — Борча; 2. Онај — РФ Мали; 3. Лик — дерт — пад; 4. Ага — усов — ина; 5. Омлет — један; 6. Ба (Богобој Атанацковић) — ИЛО = дна — ко; 7. Од — Срб — ухо — Аг; 8, Аутор — свила; 9. Оба — бета — СПД; 10. Алт — ахат — тал; 1. Зеро — ТВ — мока; 12. Арена — оркан. 4