Борба, 27. 07. 1977., стр. 6
6. СТРАНА — БОРБА — 27. ЈУЛ 1977.
У ПУЛИ ОТВОРЕНА ИЗАОЖБА О ТИТУ
Документи значајни за садашњоет и оудућност
На овај начин обележени јубилеји Председника Републике, покровитеља Пулског фестивала
(Пула, 26. јула, Танјуг У просторијама Дома ЈНА у Пули вечерас је отворена изло жба фотографија „Тито и филм“, уочи почетка 24. фести вала југословенског играног филма у Пули. Отварању ове документарне изложбе, припре мљене поводом двоструког ју билеја председника Тита, при суствовала је и председник ЦК СК Хрватске Милка Планинц, изасланик покровитеља фестивала председника Репуб лике Јосипа Броза Тита.
Отварајући изложбу, предсе дник Савета фестивала Франце Штиглиц је истакао да се на овај начин и фестивал југо словенског играног филма при дружује обележавању значајних јубилеја свог драгог покровитеља који је стално пратио раст наше кинематографи је, радујући се сваком њеном успону и успеху.
Од 1944. године до данас лик друга Тита забележен је у пре ко 150 документарних и кратких филмова и преко хиљаду пута у „Филмским новостима“. Посетилац на изложби налази податак да је личност друга Тита забележена на филму у низу ситуација значајнијих за нашу прошлост, садашњост и будућност, ситуација у којима је председник Тито иницијатор или учесник. Занимљива изло жба која указује на ставове председника Тита о месту и улози филма у васпитању, уло зи филма и филмске, уметности, односно кинематографије у целини у зближавању људи приказана је на 40 паноа.
Аутор изложбе, руководилац Одељења новије историје у Војном музеју Момир Вујовић одабрао је, након готово четворомесечног рада, 110 фототрафија, уз неколико цитата изјава председника Тита. При ликом пријема страних филмс ких уметника на Брионима, 21. јануара 1969. председник Тито је изјавио им следеће: „Умјетници тиме. што разбија ју границе чине-велико, прогре
· сивно дјело и доприносе ост-
варивању жеља човјечанства да дође до што бољег међусоб
ног упознавања и да се створе могућности већег разумијевања у свијету. Таква улога ум јетности јесте велика, стваралачка, хуманистичка ствар ко ја доприноси да се превазила зе разне баријере које се у сви јету вјештачки стварају и да јача повјерење међу народима“... Пажњу посетилаца привлачи и низ фотографија о сусре тима филмских стваралаца и гледалаца са другом Титом, ко ји је покровитељ фестивала ју гословенског филма од 1955. го дине, а досад је више пута и лично присуствовао филмским пројекцијама у Арени. Први пут је председник Тито посетио пројекцију у Арени 17. јула1955. за време другог фестивала југословенског играног филма и тада видео и дело из производње — „Документи једног живота“ — филм о сопственом живот+ном путу.
На изложби у Пули могу се наћи и снимци сусрета предсе дника Тита са нашим филмским радницима на Брионима, на Тјентишту, где се фотогра фисао са екипом „Сутјеске 77“, па у Сарајеву и Пули. Најзад, забележени су и сусрети пред седника Тита са страним филм ским уметницима као што су Орсон Велс, Јул Бринер, Ђина Лолобриђида и други.
Након отварања изложбе, за меник републичког секретара за просвету, културу и физич ку културу СР Хрватске Вла димир Пезо приредио је у Дому ЈНА у Пули пријем по водом сутрашњег празника, Дана устанка народа СР Хрватске и отварање 24. фести вала југословенског играног филма. На пријему је била и председник ЦК СК Савеза ко муниста Хрватске Милка Пла нинц и друштвено-политички“ радници Пуле, филмски радни ци и фестивалски гости.
ЦАЗИН
„Застава-филма“ ·
ЗА ТРИ Још ТРИ
У изградњу индустријских капацитета велики привредни системи чнвестираће 1850 милиона ди~ |
ГОДИНЕ ФАБРИКЕ
нара. — Посао за још 1.150 радника,
Проблем незапослености У Цазину више је изражен него у било којој другој општини Босне и Херцеговине. Са 60 хиљада становника, од којих се 67' бави пољопривредном производњом, Цазин заузима претпоследње 105 мјесто на ре публичкој ранг-листи по раз вијености., У привреди и дру штвеним службама запослено је око 2.600 радника. У суседној Хрватској и Словенији и на привременом раду у иностранству налази се око 10 хи љада становника, У текућем средњорочном раздобљу вели ки привредни систем инвестираће у изградњу три индус тријска објекта 1.850 милиона динара. Ова .замашна инвести ција, међутим, неће ублажи ти незапосленост.
— Наша оријентација је на изградњи високоакмулативних привредних капацитета, који ће запошљавати мањи број углавном стручних кадрова каже Есад Мухамедагић, пред сједник Општинске скупштине
·" Цазин. — То су они капаците-
ти који ће у даљним фазама свога развоја створити услове за дисперзију мањих пого на у мјесне центре, којих на подручју општине има девет. На тај начин тек у идућој пе тољетки рачунамо да ћемо уб лажити незапосленост у кому ни. Развијаћемо центре у селима који ће представљати „филтере“ за прекомјерно досељавање сеоског становништ-
ва у град и у којима ће бити мјеста за повратнике.
Бањалучки ИНЦЕЛ ових дана почео је изградњу фабрике
_ картона и амбалаже. Заједно са конзорцијем страних парт нера, које сачињавају западно њемачке фирме, у најмодерни ју фабрику ове врсте на Балка ну инвестираће 1.150 милиона динара. Фабрика ће технички бити опремљена најсавременијом опремом која ће омогућити да се производња прилагођава захтјевима тржишта. Биће завршена у првој половини 1979. тодине. Око 250 рад ника, углавном високостручних и висококвалификованих кадрова, оствариваће годишњу вриједност производње од 610 милиона динара. Једна трећи на производа намијењена је из возу. У даљњим фазама свота развоја фабрика ће уз мала инвестициона улагања преко прераде и дораде картона ство рити услове изградње малих капацитета у селима.
Поред ове, у току године у Цазину ће почети изградња још два индустријска капаци тета. Ријеч је о творници бицикла сарајевског УНИСА и творници медицинских пштрицева и игала, коју заједнички граде великокладушки „Санитекс“ и сарајевски „Босналијек“. У њихову изградњу биће инвестирано око 700 милиона динара, а запошљаваће 900 радника.
М. МАРИЋ
СЕЋАЊЕ НА КРСТА _ · МИСИРКОВА
Утемељивач македонског књижевног · језика | |
(Скопље, 26. јула, Танјуг) — У Македонији је данас низом свечаности обележен дан када је 1926. године, у емигра цији у Софији, издахнуо Крсте Мисирков (1875.—1926.), истакнути књижевни радник, лингвист, филолог, историчар, фолклорист, етнограф, публицист,. политичар, дипломат и револуционар, а изнад свега непомирљиви борац за национално ослобођење: македонског народа и за македонску нацио налну афирмацију.
Мисирков, 1903. године у Софији, на македонском језику издаје књигу „За македон ските работи“ (о македонским стварима). У овој књизи он образлаже своје погледе на ре шавање македонског национал ног питања. Мисирков се зала же и за установљавање македонског књижевног језика и предлаже да се за књижевни језик узму централни македон ски говори (прилепско-битољско-кичевски). Године 1905. у Одеси издаје лист „Вардар“ на македонском језику у којем се залаже за слободу Македоније. Умире у изгнанству у великој беди 1926. године у Софији.
У знак поштовања његовог дела Институт за македонски језик у Скопљу носи његово име, а у оквиру ове институције постоји спомен соба Крсте Мисиркова у којој су смештени документи и фотографије о животу и делу овог великана македонског народа.
СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ В
|:
ЕЋА ХРВАТСКЕ
Усвојени ставови пред расправу у СИВ
(Загреб, 26. јула, Танјуг) Извршно веће Сабора СР Хр-
ватске размотрило је на да-.
кашњој седници, под председ ништвом др Јакова Сироткови ћа. више актуелних питања из области економске политике и других подручја друштвеног живота.
На последњој седници пред
| летњи одмор;-веће“је поред ос '
талог, усвојило више ставова и сугестија пред расправу која ће се — о питањима од ин-
тереса за социјалистичке републике и покрајине — водити наредних дана у Савезном извршном веђу. Размотрене су и информације о снабдевању Републике енергетским горивом и о проблемима социјалног осигурања самосталних уметника, као ихо делатности Југославенског _ лексикографрече И МАРОКА) ", | ског завода у Загребу и о даљ њим радовима на уређењу бро да „Бакар“ као музеја нашег
поморства у току народноосло бодилачког рата.
Извршно веће Сабора донело је такође одлуку о усаглашавању величине накнада за коришћење радио телевизијских пријемника на подручју СР Хрватске с онима које су већ раније донете у другим социјалистичким републикама
ност да месечна претплата у СР Хрватској износи 100 нових динара,
Настављено такмичење комбајнера Југославије
Радниимл комбитата „Ха~
лас Јожеф“ у Ади само за
девет дана обавили жетву на 3.000 хектара
(Нови Сад, 26. јула, Танјуг) — Брзом и добром обављању жетве овог лета свој велики прилог дали су и југословенс ки комбајнери. У овогодишњем, 10. такмичењу комбајне ра Југославије, како се пгроце њује, учествовало те _ готово 16.000 ових радника, затим ор танизатора жетве, механичара и других. Завршетком же тве пшенице неће прзегати ово такмичење него ће се нас тавити жетвом сунцокрета и бербом кукуруза.
И поред учесталих киша и невремена, у такмичењу ком бајнера Југославије забележе ни су ове године и рекорди у брзини жетве пешнице. Пре ма подацима „Пољопризредни ка“ листа за село и пољопри вреду, једног од организатора надметања југословенских комбајнера, радници комбина
та „Халас Јожеф“ у Ади, на.
пример, за само девет дана обавили су жетву на свих три хиљаде хектара пшеничних поља. То је резултат ка кав се, како истичу стручња ци. само пожелети може. Сличан успех забележилм су радници Пољопривредно-прехрамбеног. комбината У Славонској Ораховици и осно вне организације
зи у саставу ПИК „Сомбор“ У Сомбору. Пажњу заслужују у радни резултати ПИК „Та миш“ у Панчеву где је на 18.500 хектара пшшеничних по ља жетва обављена и брзо и добро. Синдикат у овом Ком бинату је позвао све жетеоце да учествују у такмичењу им тако допринесу да се на вре ме сакупи летина и сачува свако пшенично зрно. Организатори истичу да ће ових дана бити познати и ре зултати осталих такмичара У нашој земљи. Они додају дз велику заслугу за успешно та кмичење имају и људи који су водили бригу о одржавању житних комбајна, |
удруженог 7 "рада у Бездану која се кала
ДВОСТРУКО ПОВЕЋАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ: Покретна трака Ру
дарско-енергетског комбината „Колубара“
ПОЧЕЛИ РАДОВИ НА ПОВРШИНСКОМ КОПУ ЛИГНИТА „ТАМНАВА“
Прве тоне угља 1979. године
У рударско-енергетском ком бинату „Колубара“ у Вреоцима јуче су почели радови на површинском · копу лигнита „Тамнава“. Предвиђа се да ће прве количине угља са овог копа бити испоручене термое· лектранама 1. јануара 1979. то дине, Како је јуче на конференцији за штампу изјавио ге нерални директор Комбината Милан Милетић у првој годи ни откоп „Тамнава“ ће дати 4,8 милиона тона лигнита, а У наредних неколико година до стићи ће капацитет од 9 милиона тона. _
Највећи део послова већ је уговорен. Укупна вредност улагања у овај објект износи око 3,24 милијарде динара. Ве ћи део опреме испоручиће до маћи произвођачи, између осталог, 14. октобар“ из Крушев ца, „Раде Кончар“ из Загреба, „Горење — Север“ из Суботице и други. 2
Рударско-енергетски комби-
нат „Колубара“ је, иначе, један од највећих произвођача угља у земљи. Његова производња о ве године износи 10 милиона тона, док ће већ крајем ове деценије порасти на 24 милиона тона.
Повећање производње угља условиће свакако и повећање снага и колубарских термоелектрана и термоелектране „Никола Теста“ у Обреновцу. Већ у 1980. години угљем из овог басена покретаће се елек тране укупне снаге око 2.000 мегавата. То је за 85 одсто више од снаге југословенског дела „Ђердап“. .
Програм развоја Комбината усмерен је и на развој хемијске индустрије, прераду угља у кокс и друге производе. Тиме ће се обезбедити рационал нија потрошња лигнита и би ће уједно осигурана већа експлоатација енергије из угља.
В
хидроелектране
ЗА РЕЗУЛТАТЕ У ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОЈ И КУЛТУРНО- , ДЕЛАТНОСТИ ОД ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА ЗА
ПРОСБВЕТНОЈ
| СР МАКЕДОНИЈУ и Додељене награде. „Климент Охрилски“
(Скопље, 26. јула, Танјуг). Одбор за додељивање награде „Климент Охридски“ објавио је данас имена овогодишњих
добитника ове републичке тра'
диционалне награде, која се сваке године додељује за пос тигнуте резултате од посебног значаја за СР Македонију у васпитно-образовној и култур но просветној делатности.
За резултате од посебног зна чаја за СРМ постигнуте у уна
пређењу и усавршавању педао
гошке праксе и васпитно-обра зовног система. ову награду су добили Никола Младеновски директор електро-машинског школског центра „Никола Те-
„сла“ у Скопљу, Чедомир Попо
вић професор педагошке ака демије „Климент Охридски“ у Скопљу, Олга Синадинова про фесор основне школе „Васил
Главинов“ у Титовом Велесу и .
гимназија „Кочо Рацин“ у Титовом Велесу.
Награду „Климент Охридски“ за резултате од посебног Значаја за СРМ у организова њу и- унапређењу културнопросветне: делатности добили су Кочо Нетков филмски режисер из Скопља, Този Нико ликовни уметник за примењену уметност из Скопља, и На родни театар из Битоља.
Награда за појединце износи 10.000, .а за организације по 30.000 динара.
Швајцарски кредит за ТЕ „Никола Тесла“
Јуче су представници четири швајцарске банке и термо електране _ „Никола Тесла“ Обреновац потписали уговоро кредиту за финансирање набавке из Швајцарске два турбо генератора снаге од по 614 му, ,
Кредит износи 132,7 милио-
на швајцарских франака са
роковима отплате између 5,5 и 10 година. Гарант по кредиту је Југословенска инвести пиона банка.
(Танјуг)
Нова. фаосрика у Варешу
(Вареш, 26: јула, Танјуг) У оквиру прославе јубилеја друга Тита и обиљежавања 27. јула, Дана устанка народа и народности Босне и Херце
године, у Варешу је прекјуче одржана свечаност на којој је
положен камен темељац за но ву творницу радне организације „Зрак“ из Сарајева. Но-
ви објекат металопрерађивачке дјелатности запошљаваће 200 радника, а укупна вријед ност годишње производње из носиће 50 милиона динара. Ка мен темељац новом привредном објекту, у који ће бити уложено 60 милиона динара, положио је рудар Бранко Шо кић. —
УПОЗОРЕЊЕ СИНДИКАТА Повећања цена прете да још више
_ девалвирају рад памети бену же одн НИ
"они који су на речима веома енергични против бу. | ло каквог поскупљења
,
Синдикат упозорава да по--
раст цена и трошкова живота
прети да угрози животни стан
дард радника који и тако већ стагнира, бар код једне петине запослених — каже секретар Већа ССЈ и председник Комисије за животне и радне услове Шефћет Јашари у раз говору с повинарем Танјуга. Он притом има у виду чињеницу да 40 одсто породичних буџета оде на исхрану, док је тај постотак код оних са нижим примањима знатно већи и износи око 60 процената. А управо су цене прехрамбених производа највише и порасле — за читавих 18,4 одсто у првих шест месеци ове године у односу на исти прошлогодишњи период.
Чињеница је да цене расту и да их безмало подижу сви па и они који су на речима ве ома енергично против било ка квог поскупљења. Тако су у првој половини ове године це не на мало порасле за 12,2 одсто, а трошкови живота чак
:за 14,4 одсто. Истовремено, ре
и покрајинама, и дало саглас |-публичке) и“ "покрајинске по
ални лични дохоци су већи за свега 4,8 процената, док је У покрајини Косово дошло до њиховог пада за око шест про цената.
Оваква кретања супротна су договореној политици развоја за ову годину — каже Јашари и напомиње да је симптомати чно да се многа повећања пра вдају управо развојним потре бама. Ако нека поскупљења, којима се побољшава материјални положај произвођача и прихватамо, има многих које Синдикат заиста не може никако да одобри — истиче Јашари. Он при том износи као илустрацију податак да су цене на мало знатно више скочиле од повећања цена од 8,6 одсто које су тражили промизвођачи. |
Узроци оваквог неравномерног захвата у повећаној цени трговине и произвођача већ су знани -— и. повећање маржи у просеку за један одсто, и ре-
реске стопе више су од 1,5 одсто. Ако се томе дода и затва~
рање неких трговина у локаз. не оквире и отварање. монопо. ла с могућностима да се свом „атару“ цене што слободу није формирају слика узрока се заокружује. Те могући нису мале ако се има уђ да око половина општина земљи има по селима Једну продавницу. — Узроци веће скока цена у трговини негу производњи крију се у чиње ници да се, кад је реч о до. љопривредним артиклима, јаз љају као посредници разни прекупци и накупци који за. „час „назидају“ цену.
Овакав скок цена и трошко ва живота представља за бин дикат питање — како ће све то поднети радничке породице са најнижим примањима у пензионери — каже Јашару, 'Не мање од тога забрињава што се све више нарушава ра скорак између продуктивности и личних доходака, изко је, у складу са опредељењима на стабилна економска и друштвена кретања, испланирано да се крећу отприлике истим темпом. Дохоци су номинално порасли за 25 одсто, и продук тивност је већа за седам одсто, али пошто су цене и трошкови брзо расли, ово повећа ње породичних буџета било је свега 4.8 одсто, колико су били виши реални лични дохоци. За већи рад радник, дакле, прима реално мање новца, а најављена даља повећања цена прете да још више де валвирају рад.
Све то има далекосежне последице и може озбиљно да наруши досад постигнуте резултате — упозорава Јашари. Наиме, уместо у фондове за развој, средстава се могу наћи У платним ковертома како би се ублажило клизање животног стандарда на ниже. Јер, продуктивност рада у нај директнијој је зависности од личних доходака. Све то мора ло би се имати у виду кад се
"некад исувише олако лосегне
„за „вишом ценом, робе или услута. Как у
(Танјуг) Ниш гради хладњачу
(Ниш, 26. јула, Танјуг — У Нишу је данас постигнут договор о изградњи хладњаче капаџитета 1.000 вагона и тридесетак робних кућа, самопослуга и продавница. То је део програма за унапређење снаб девања града основним живот ним намирницама за чију ће реализацију колектив „Агрокомбината“ до 1980. године, у сарадњи са заинтересованим партнерима, пословним банка ма и локалним органима, 0обезбедити 350 милиона динара. Мрежа савремених робних кућа. супер-маркета и других поодајних центара градиће се најпре у новим насељима и градским четвртима чији су становници сада принуђени да за куповину најнужнијих ства ри одлазе у центар града.
„Ангропромету“ једној од спепијализованих основних орга низација удруженог рада агро комбината „Ниш“ речено једа ће се хладњача градити у при градском насељу Међурово и да ће градња почети иду ће године. Нова хладњача, к9 ја ће почети рад у 1979, тодини, запошљаваће стотину ра дника и стручњака који ће сстваривати укупан приход од 55 милиона динара годишње, Организације удруженог рада, заинтересоване за складиштење и чување воћа, паврћа, ме са, млечних и других прехрам бечих производа, већ су изразиле спремност да за изградњу хладњаче самоуправно У“ друже више од 40 милиона ди
нара.
· Нова курена листа
Извештај са југословенског девизног тржишта Курсна листа број 57. од 25. јуп 1977. године
Курс у динарима
Земља. куповни _ средњи _ продајни _ куповини САД 18.208 | 18,2372 18264) 1808 Аустрија 113,5072. | 111,7648 _ 111,982% – 11076 Белгија, 51,1388 51,2156 51,2924 4560 Данска 303,4495 · 503,5054 _ 304,3642 · 30041 Енглеска З.2633 | 31,3308 35378 319 Француска 373,9090 2 · -3745308 375,0926 37116 Холандија табела | 742,1845 74528 | 13551 Италија »,0652 2,0683 204 26 Канада тета о 17,1085 1тла 168 Немачка СР 195,8728 797,0679 _ 796,2635 _ 7837" Норвешка 345,3918 | 345,9102. 34642 39 Швајцарска 750,2160 _ 751,3430. — 752,1700 74459 Шведска, М а16,9649 | 417,5013 41827 120 Финска. 44тлеб | 437,8310 | 4485087 356 Јапан | 6,8416 6,8579 6,368: —
Шанија 20.876 20,0081 20,9393 _ —
Кувајт 63,2626 63,3586 63:1536_ —
Мрак 63,0272 63,1219 63.216 —
Аустралија 20,2022 20,2325 | 20,2628 196 Грчка Ја 47,32 50,00 46,80
Курсеви за девизе примењују се од 14 часова 26, 7. 1957. године а за ефективу од 27. 7. 1977. године. Средњи и продајни курсеви ји
цевизе и ефективу су једни важе само за ефективу. |
изузев
за грчку драхму