Борба, 04. 09. 1977., стр. 10
Шш
ловцу освојио мајсторску титулу и започео плодоносну каријеру
Жене се данас у све већем бро ју појављују на црно-белој по-
зорници, али мало њих је опроба _
ло своје перо у раду на стручној литератури. Некадашња светска шампионка Вера Менчик — Стивенсон припремала је опсежну књигу „Историја британског шаха“ и прибрала је огромну грађу са многим непознатим појединостима. На несрећу, на кућу у ко јој је становала пала је у лето 1944. немачка фау-3 бомба. Шам пионка је погинула за. писаћим столом. Уништено је започето де ло, а такође и сва документација.
Двострука послератна шампионка Елизабета Бикова (1953 1956, 1958 — 1962) припрема вели ку књигу о шахисткињама, и то од најстаријих времена до данас. То дело које она стално надопу њује новим подацима, по оцени
стручњака биће од значаја и за.
општу историју шаха.
Појавила се м код нас шахисткиња која прикупља грађу из прошлости. То је Сока Борчић, председник Шах-клуба Карло вац. Постизала је добре резултате на турнирима жена и има успеха у организационом раду, али тлавну пажњу посвећује раду на истраживању шаховске прошлости Карловца и његовог клуба. Треба имати у виду да је овај град важио некада не само за шаховски центар Хрватске него им за друге југословенске области, а благодарећи понајвише радовима Изидора Гроса међународни реноме.
Клуб у Карловцу је званично основан 1907. године, али је иу прошлом веку овај град распола гао знатним бројем јаких играча.
Једини у нашој земљи ШК Кар ловац с" имао своју корачницу (марш). Композитор је био Карловчанин Едуард Сардоу. Први пут је корачница јавно изведена 12. фебруара 1909. на свечаности после завршетка првенства ШК Карловац када су најуспешнијим учесницима дељене награде. Једну од њих примио је и композитор Сардоу за освојено друго место на турниру.
Светска шаховска федерација ФИДЕ има своју химну, али не и корачницу. Вероватно би корачница Сардоуа била прихваћена када би се нашле, ноте. Наиме, композиција је сматрана за веома успелу, па су и други клубози желели да је имају ради ко ришћења у свечане дане. Нажалост, мното тодина је протекло: и остала је узалудна потрага за но тама. Један примерак је пропао за време прошлог рата у Сиску када је упропашћена богата шаховска библиотека тамошњег клу ба. Други примерак је пре пола века Н. Коњовић видео негде у Мађарској. Џредседница ШК Кар ловац Сока Борчић предузела је све могуће да се ноте корачнице пронађу и: није изгубила наду.
Што је пре седам деценија У Карловцу успостављен организо-
вани шаховски живот највише и- ,
ма да сезахвали проблемском мај стору и публицисти Изидору Гросу (1866—1941). Рођен је у Малој Лети у Карпатима у веома сиромашној породици. Родитељи су му рано умрли и прихватио га је ујак. Школе је похађао у Миш-
колцу, Њитри, Тирнави и Пиш-.
љену. Запослио се прво у Темишвару и Перлезу, а затим у Кар ловцу где је боравио до краја
АХ КРОЗ ЗЕМЉЕ И ВЕКОВЕ
уживао је и
живота, то јест до дана када су
та. нацисти одвели у логор и у-
били.
„У Карловац се-Грос доселио 1902: и ту се оженио. Слободно време је посвећивао шаху. Са теобијом га је упознао Јозефовић, итрач мајсторске снаге. За про-
. блемску композицију га је заин-
тересовао С. Штајнер, наставник тадашње Кадетске школе у Карловцу који је својим радовима
освојио неколико награда на међународним проблемским турнирима. Украден проблем
Сматра се да је Грос саставио око 40 проблема које је објављи вао у домаћим и страним листовима. До 1910. године није се појављивао на међународним проблемским турнирима. Тада се догодило да је неки Американац Стубс конкурисао" на турниру „Гуд компани“ и добио прву награду за задатак који је давно раније саставио и објавио Изидор Грос. Да се осигура од таквих крађа, наш мајстор је одлу= чио да своје радове шаље на међународне турнире. Успех није изостао. Убрзо је на турниру У Амстердаму и освојио другу награду. Награде и признања следи
" ла су затим једно за другим. По-
што је увидео значај. -ових -приредби, Грос је испред Карловачког ШК организовао 1911. и 1924. године прве нашв међународне проблемске турнире. Збирку „Про блеми“ издао је 1913, а „150 изабраних проблема“ 1936. године. По узору на славног америчког проблемисту Самјуела Лојда, Грос је доста пута своје задатке гарнирао причицама, понајви ше из прошлости шаха. Знаменит је, на пример, задатак чији распоред фигура подсећа на па-
. пучу. Ради се о доживљају Ара-
пина Стоме из Алепа у Сирији када је као дечак пошао за Европу: Пошто се већ био прочуо као шахиста, задржали су га у Цариграду да игра са султаном, Дечак је готово без отпора изгубио партију што је султана зачу дило: — Кога си ти у стању да победиш: кад не можеш да изађеш на крај ни 'са мном који сам
„лош шахиста2 — Дечак је запла као: — Све време мислим на сво
ФОТОПЛОВ
Последњи Конгрес Коминтерне
10. СТРАНА — БОРБА — 4. СЕПТЕМБАР 1977.
Пише: ОЗРЕН НЕДЕЉКОВИЋ
КАРАОВАЦ НЕКАДАШЊИ ШАХОВСКИ БАСТИОН _
У граду на ушћу Коране у Купу је пре седам деценија основан шаховски клуб, а пре пола века приређен турнир уз учешће елитних младих играча из целе Југославије — Колевка налше шаховске литературе. Страни проблемисти Исидору Гросу кралм задатке и, об јављивали их под својим именом. — Васја Пиру у Кар-
је нове папуче које сам морао да оставим пред вратима. Може неко да ми их украде! Султан се на смејао и затим наредио да се папуче унесу и ставе крај дечака. Заиста, све даље партије је Стама добио у блиставом стилу. Задатак у облику слова „М“ подсећа на причу из доба Француске. револуције. Нека млада де војка. обучена у мушко одело Ула је у кафану „Д' ла Режанс“
ПРЕ ПОЛА ВЕКА: Учесници великог турнира у Карловцу
у коју је свако вече долазио Робеспјер да игра шах. По тадашњем обичају морало се играти уз неки улог. У случају да она победи, из затвора у којој је чекао погубљење био би пуштен неки младић који јој је био вереник, Није забележено шта би Робеспјер добио ако би партију решио у своју корист. Главно је да је победила девојка и спасла свог вереника. Зна се да је „М“ почетно слово њеног имена.
Да су игре са живим фигурама биле омиљене у древној Кини сведочи задатак „Чунгов ћилим“. Пре много векова богаташ Чунг је дао да се у пространу салу ње говог дома унесе огроман ћилим са 64 поља наизменично тамне и отворене боје. По тој мекој плочи су се кретале младе и лепе робињице уз пратњу музике. Да би нарочито почаствовао неког го ста, Чунг би му доделио улогу
цара и дозволио му да, „зароби“,
фигуру коју хоће, то јест неку од робињица. На ове раскошне приредбе долазили су гости из целе Кине. Али када је за ово сазнао, наљутио се Кедкинг, истински цар а не онај са шаховске плоче. Ухапсио је Чунга и за пленио му сво имање, а затим га протерао из земље.
Гросови симболични проблеми постигли су велику популарност не само код нас него и у свету. Прославио је и свој питоми Кар „ловац, јер је уз име аутора задат ка редовно било означено место у којем живи:
У Карловачком ШК Грос је представљао омиљену и уважену личност, па је дуги низ година би ран за председника. Многи суму се обраћали питањима када су желели да што сазнају из шаховске прошлости и садашњице, а нарочито када се радило о некој тежој проблемској композицији. ,
Једне вечери је неки надшумар донео Гросу изрезак старих новина на коме се налазио тропотезан проблем. Дошљак се пожалио да се већ неколико месеци узалуд тру ди да реши тај задатак.
Пошто му се проблем учинио као лак, Грос се са присутнима опкладио да ће га решити за десет минута. Мајстор се узалуд трудио. Протекло је уговорено време и изгубио је опкладу. Надшумар је тада исправио заврнути горњи део новинског исечка. Одатле се могло да
прочита да је тај задатак саставио Грос пре двадесетак година. Аутор није успео да реши проблем који је некада он сам саставио!
Прва етапа у каријери Пирца
У предратно доба код нас се тешко долазило до мајсторске, титуле. Услов је био освајање првог места на савезном аматерском турниру. А за једну од међународних титула — интернационални мајстор или велемајстор — требало је кренути ва турнире у иностранство. Пошто је код нас обављана само једна про моција годишње, понеки аспиранти су и по неколико година морали да чекају да дођу на ред.
За будућег велемајстора Васју Пирца је освајање мајсторске титуле на Петом савезном турниру У Карловцу 1927. представљало прву важну етапу у каријери.
На турниру одржаном од 15. до 30. августа 1927. суделовало је 16 такмичара. Дужност судије обављао је интернационални мајстор Владимир Вуковић. Редовна кола су оди гравана пре подне, док су поподне продужаване прекинуте партије. Прекида је било мало, тако да су учесници слободне поподневне часове проводили крај бистре Коране.
Турнир је редовно посећивао Изидор Грос и нарочито с омладинцима водио дуге разговоре. Они су се радовали што су дошли до могућ ности да лично упознају писца дра гоцених дела „Повијест шаха“, „Ша ховска абецеда“ и друго. Појединцима је нудио материјалну помоћ, али су га они одбили јер су знали да је сиромах. Уосталом, од гостољубивих Карловчана су бесплатно добили стан, опскрбу и остало што је требало.
Двоструки јубилеј ШК Карловца — седам деценија од оснивања клу ба и пет деценија од савезног тур нира — председница Сока Борчић има у плану да прослави крупном приредбом. Ради се о велемајсторском турниру за који се сад тражи погодан термин, Када се ова замисао оствари, Карловац ће се после дуге паузе поново помињати у шаховском свету.
Победа милитариста у Ја пану и освајање Манџурије 1931. окупација Шангаја 1935. и припреме за инвазију Кине, победа фашизма у Немачкој 1983, њено прелажење на ратну привреду и прикључење Сара 1935, распиривање реваншистичких тежњи у земљама: пораженим у првом светском рату ' (Мађарска, Бугарска), италијанска оку пација Еритреје 1934. и угрожавање Етиопије 1985. године, помирљивост запад них сила и немоћ Друштва народа пред агресорима све је то над читав свет на двило опасност од новог ра та. Указивање правог, агре сивног, лица фашизма побудило је међународни комунистички покрет на одлучну активност за одбрану светског мира удруживањем свих снага радничке класе и спајањем њихо вог акционог јединства у антифашистичку коалицију с осталим прогресивним и демократским снагама.
У ту сврху је у Москви од 25. јула до. 20. августа 1935. одржан УП, изузетно значајан и утицајан, уједно' последњи, конгрес Кому нистичке интернационале. Учествовало је 510 делегата комунистичких партија и група из 65 земаља света. У делегацији КПЈ био: је и члан Политбироа ЦЕ
Јосип Броз Тито, НИ
Џоред извештаја о раду
Извршног комитета Комин | дневном __ реду
терне, на Конгреса били су оре ферат Георги Димитрова о
фашизму и задацима Ко-.
мувистичке интернациона-
ле у борби за јединство рад
ничке класе против фаши
зма, реферат Џалмира. то жатија о припремама „импе · ријалистичког рата и: одго,
варајућим задацима Интер национале, излагање о резудтатима _ социјалистичке изградње У Совјетском Савезу и избор руководећих органа Коминтерне. УЗ то је, поводом навршавања 40 тодина од. смрти: Фридриха Енгелса, Мануилски. одрзкао посебан реферат о" не раздвојном сараднику Карга Маркса у стварању научне теорије социјализма и заснивању. · међународног радничког покрета.
· Конгрес је указао на фа шизам 'Као на: отворену те рористичку диктатуру најрезкционарнијих, најимперијалистичкијих и најагресивнијих елемената финан сијског. капитала, те да је борба за:мир повезана са борбом против фашизма и да, обратно, та борба води очувању мира. Пошто су за то. заинтересоване најшире народне.масе у целом. свету, пролетаријат мо же рачунати на: успешно савезништво | са осталим
снатама друштвеног прогре
НА ФОТОГРАФИЈАМА:
председништво Конгреса — други с лева Стаљин, Чланови Извршног комитета Коминтерне — с лева: Тољати, Мануилски, Готвалд,
Димитров, Кусинен пи Пик
са и демократије остварива њем сарадње својих парти ја са демократски оријенти саним грађанским странкама ради стварања народног фрдита и акционим уједињагаљем својих комунисти чких и социјалдемократских редова на платформи борбе против фашизма и насртаја профашистичке ре акције на права и слободе радника, а за пребацивање последица економске кризе са леђа радних маса на ка питалисте, . за обезбеђење грађавских слобода, слобо де штрајка, синдикалног организовања, деловања ра
„чунавање с агресорима.
%
Делегати УП конгреса комунистичке Интернационале; четврти Димитров (слика десно);
(слика доле)
диичких партија и сл. Сзе комунистичке партије су позване да напусте уске и секташке организационе форме и облике рада и да се у борби за масе посебно ангажују на окуп љање омладине и жен;. Контрес је указао на мотућнест претварања империјалистичког рата у народ ни рат за националну независност и ставио у зада тах свим комунистима да У случају агресије на СССР позову све трудбенике да му свим средствима и по сваку цену помогну обра-
ИЗ НАУКЕ И ПРАКТИЧНЕ
МЕДИЦИНУ
Проблеми рака на _ дугој стази
Пише: Проф. др МИХАЈАО АНДРЕЈЕВИЋ
Нигде се у медицинској науци и биологији не ради више него на проучавању проблема рака. На све четири стране света, научници неуморно трагају за узроцима, за епидемиологи јом, за наследним чиниоцима, за про налажењем евентуалних будућих, па и на проверавање објављених терапиј ских „успеха“.
Међутим, упркос свему томе стиче се утисак, иако има протреса у 9вим настојањима науке, да се они кре ћу пужевском брзином. Овде-онде за светли по која значајна констатација, па се после извесног времева и она угаси, или изгуби у мору већ дотле нађених чинилаца, који сви заједно чекају даље проверавање и евентуално укопчавање са другим сли чним елементима, који ће онда ваљда једног дана избити заједно на видело дана, као какав велики, ако не и одлучујући допринос за решење проблема канцера. За сада би се према току и остварењима у овом домену, могло тако штогод, ако би се догодило, назвати чудом у науци. То „чудо“ ће ваљда ипак једнога дана наићи, али му за сада нема ни трага ни наговештаја. Дуга и мукотрпна је стаза којом се још мора ићи.
Зашто неко млад оболи од рака, а неко ни до краја живота7
У лометању кроз дуге лавиринте научног трагања, с времена на време, дође се до поновног сусретг са не ким претпоставкама, које су скоро биле на домаку остварења своје потврде, па су онда потонуле у заборав, оставивши само успомену на једно „изневерено“ оптимистичко надање. Тако је, на пример, нико други него Сент-Ђерђи, добитник Нобелове награде за проналазак Ц витамина, пре петнаестак година, у америчком друштву за проучавање рака објавио сво ју претпоставку да у организму човека постоје две опречне силе: једна која спречава појаву малигних промена, а друга која поспешује ту појаву. Један човек никад не оболи од рака зато што стално има више у свом организму те заштитне силе, а други оболи због повећања канцерогене силе. Здрав организам стоји под већом заштитом, али у току живота, а нарочито са старијим годинама, мо ту наступити услови који ће дати пре вагу малигнизирајућој сили и тако ће се појавити рак. Ето, објашњења Сент-Ђерђијева, зашто неко до краја живота не оболи, а неко већ у ранијим годинама оболи од рака.
Сент-Ђерђи је ове своје научне хи потезе прдучавао "нарочито на морским мекушцима, као што су шкољке, ракови, пужеви и сличне морске животињице и тврдио да се у ткивима ових мекушаца налази та волшебна материја која спречава појаву малигног процеса. Он је био чак и наговестио да је био врло близу проналажења те материје, али време је пролазило и.прошло, а,он није могтао приказати научним скуповима и та његова постулација је пала ускоро у заборав. То је била у време пре више од једне и по деценије светла та чка која је јако засјала, али се нажалост убрзо угасила.
Поново на путу Сент-Ђурђијевим трагсвима
Међутим последња реч, као и у многим научним претпоставкама још не може бити изречена као дефинитивна апробација или дефинитивна негација. Наука иде стрпљиво даље и трага, проверава и често успут наи-
ђе поново на исте или сличне ко статације, само сада из некор +“ тог угла или на другим основама =“ стављених претпоставки. Поновно
лажење до истих врата из раз .Ј праваца кретања научницима изд
мното веће и дуоље задржавање тражења разјашњења тог пробдеу;
Тако на Сент-Ђерђијеву прете ставку наилазимо сада поново по ством студија молекуларпе биолог
У Пастеровом институту у Паруу се последњих година врло много учавало питање трансформације н малне у малигну ћелију, У ћелију |УЦ ка. У исто време трагало се за евеџ туалним материјама, које ту т сформацију инхибују, спречавају,
Проф. Шеди се посветио тратаћу за материјом која пружа ћелији у, штиту од те трансформације. Позну, то је да је још 1974. из микроба рија изолована једна беланчевин материја „мурамил дипептид“ скраћено МДП), која, као м њени ју, снији синтетски деривати, има ту да инхибује имунитетску реакцију танизма, чак и ако је дата кроз у дакле задржала је своје дејство с чавања стварања антитела, то јест у хибовала је имунску реакцију и пр ред тога што је прошла и кроз же лудац. Ово је свакако од великог зе чаја у ситуацијама трансллантациј органа, али у исто време и за приме ну против тзв. ауто-имуних болест којих има доста (као лупус еритемак дес, неке анемије, атрофични процеџ на желудачној, слузници, зиталито кожи итд.).
Међутим, студијом овог дипептиј МДЏП и његових деривата, утврђен је да се помоћу неких деривата ку мишева може знатно подићи отпор ност против оних које су резистенту на антибиотике. Ти беланчевинсу спојеви дипептиди су названи од ст не научника из Пастеровог институћ „имуно-модулаторима“, који ће мој да се употребе против неких инфех тивних болести, а вероватно и у ка церологији.
Нове методе и молекуларна биологија
Професори Р. Фов и Ф. Жакоби Пастеровог института још 1974. поче ли су проучавање малигне трансфд мације здраве ћелије и утврдили иповемоди 'е(икоч енигем “емодом неку материју, која инхибује норш ну самоодбрану организма, те ТИ штити развој малигне ћелије. Они ту „заштитну материју за ћелијује га“ даље проучавали и закључили њено дејство почива на томе што страњује појаву и деловање „макре фага“ великих ћелија' организма, ке је прождиру бактерије и страно ти во и својим соковима их даље раг рају и униште. Ови научници са иду за тим да ову материју, коју ## зивају „медијатором“ за стимулациј отпорности, провере у инфекција против бактерија, као и против пар зита, а исто тако да упознају ње! дејство и против других атресора, # би је променама у молекулу. може окренули и против ћелије рака.
Екипа проф. Аврамеаса, је најкт вијом техником успела да повеже! једној новој методи, антитела са е зимима, који имунолошки могу Је ловати и на иајфиније дглиће жив ћелије, и да електролокализације
откривају где се стварају ови бела“ чевински заштитни спојеви у ћелиј рака; да би онда биомолекуларв“ трансформацијом онемогућили поме нуту заштиту малигних ћелија ИТ! тасили развој малигног лроцеса.