Борба, 04. 09. 1977., стр. 11
| канцина“.
| 28.'.
ТУ том контексту, снажно је оја' чао;утицај војника у политичком | животу централноамеричких државица, уз притисак реакционарних ' снага; Учестале су војне посете и
· — Салвадор — Никарагва, као и њи | хова: међусобна помоћ и сарадња. Уочи овогодишњих фебруарских из ' бора. у. Салвадору, на којима је, по моћу фалсификовања резултата, по
) бедио тенерал Ромеро, земљу су по
| сетили никарагвански диктатор Со ' моза-и.гватемалски шеф државе · Еугенио Лаухеруд, како би му изра зили: своју подршку. Ова војна али јанса: подржава намере Гватемале
' ски Хондурас). Такође, три земље су Н| припремиле, према писању једног | костариканског листа, план у сарад њи“ба ЦИА о дестабилизацији ситу ације у Костарики, где је на власти ДУМЕ РаНСЕН режим. |
КОСТАРИКА — ЗЕМЉА _ "БЕЗ АРМИЈЕ
у
у "Ваља, „истаћи да Костарика пред · ставља острво мира и стабилности у централној. Америци. Када је по сле. избора 1948. године конзерватив ни председник Рафаел Калдерон Гвардија одбио да се повуче, нови шеф: државе Хозе Фигерес Ферер ' та»је; после краћег грађанског окр шаја-у земљи, макнуо. Одмах затим, Фигерес је прокламовао низ. истакнутих мера, као што су национали зација банака 'и, . посебно, · уставна одредба о распуштању. армије. Овај случај је јединствен у Латинској Америци. Данас у тој земљи чији је
дер, ред одржава цивилна тарда, ка сарне су претворене у школе, а велики-део буџета је намењен просве
каошто се може и претпоставити, трн у. оку суседним реакционарним режимима.
'У. „Салвадору су прошлог фебру ара: одржани избори, на којима је. по бедио. Карлос ·Ромеро. Због велике изборне преваре, земљу је захватио снажан „талас. немира -и. демонстра-
ција; боје војска; знастоји да епречи. бруталним акцијама. Још од туше-.
ња- народног устанка 1932. године, овомнајмањом- централноамеричком земљом управља алијанса саставље нагод земљопоседничке олитархије и оружаних сната. Генерал Ромеро, ко ји“је предизборну кампању водио са антикомунистичких позиција, био је кандидат режимске Странке. нацио
_налног помирења,
| консултације на релацији Гватемала ·
) да окупира Белизе (ранији Британ'
садашњи , председник Данијел Обу-'
ћивању народа. Таква Костарика је, .
КАД ЗЕМЉА. ЗАДРХТИ_
Криза целокупног друштвено-еконо мог система. Специфични – ком| промис између буржоаске ч феудалне класе. — Неусклађеност између · Оруштвене форме и садржине. — Ст варни.: и формални, носиоци политичке моћи, — Панамериканизам ч М онроова доктрина „Америка Алери| — Огроман | утицај иност раног катитала. — У сенци Сједи-_ · њених Америчких Држава. — Исто ријска. генеза мешања војске у поли-
која влада земљом још од 1962; године, ·
Друштвено-политичка и економска .
ситуација у земљи је веома тешка, а нарочито се погоршала после „ра та од сто часова“ са 1969. године. Последице тог сукоба и данас су видљиве, јер се у земљу
вратило око 200.000 становника, ко.
ји су у Хондурасу потражили боље услове за живот. Сада режими две ју земаља воде преговоре о. норма пизовању односа. »
СКРЕТАЊЕ У ДЕСНО | у“ ХОНДУРАСУ
Социјална. и политичка слика у Хондурасу. обележена је наставком кризе и економским назадовањем, као и притисцима моћних економ-
уеких група да се заустави. процес
друштвених. реформи, које је 1972. године започела војна влада Освал да Лопеса Арељана. Ти снажни при
тисци су довели до недавне одлуке.
садашњег војног режима пуковника Хуана Алберта Мелгара да обуста ви аграрну реформу и започне „чи стку“ прогресивних елемената међу оружаним снагама, службеницима. и радничким лидерима. Ово скретање удесно нарочито је забележено од септембра прошле године, када је започета антикомунистичка кампања и спречавање „марксистичке ин Ффлације“ у ' друштвеним. ивституци
"јама и војним снагама. ' саопштењу Комунистичке.
Према партије . Хондураса, земљи прети „„фаштистичка опасност“ и: неопход-
но је' да се „све демократске и про
гресивне снаге уједине и'мобилишу
да би се спречио. такав развој ситу ·
ације“. Војна влада је пре неколико месеци уклонила из. Врховног саве та армије припаднике такозваног „покрета младих официра“ који су захтевали · реформе. Истовремено, шеф' државе Мелгар најавио је из
"боре за 1979. тодину, штоје у тра-
диционалним политичким ;круговима протумачено. као жеља да се обез беди подршка за остајање; на влас ти војног режима.
За. протеклих петнаестак година, друштвено-политичка напетост
у Гватемали никада није ослабила,
већ“се повремено" појачавала: "Од по
четка чиездесетих "тодина; гразличи- ти терилски' покрети делују с ма-
ње или више успеха широм земље, представљајући стални извор прет-
њи и несигурности за владајуће ре-
жиме, После једног периода немилосрдне репресије, извесно смиривање 'зебележено' је током 1969. го-
дине, да би се ситуација: нагло по-
торшала приликом председничких
Хондурасом ·
Ескалациј
> војника.
тику. — Од анаеа до модерне ди ктатуре. — Стрега војне и лалиофудистичке олигаржије. — Инструмент насиља у рукама реакционарнихг снага. — Оснивање Организације америчких држава. — Мецисналнети ијеј чка осећања у оружаним снагама. — ај ц „перуански“ тут. — Стварање
Р'З
„антимарксистичке осовине“ на континенту. — Каракте-
СЕНКЕ НАСИЉА: Призори са националног стадиона у Сантјагу који СИ војници фунте биљи претворили у џиновски затвор
избора 1970. када су терилци убили западнонемачког "амбасадора фон Шпретија и привукли пажњу свет-
ске јавности. на. збивања у Гвате-
мали. ГВАТЕМАЛА УЗДРМАНА ГЕРИЛОМ
кух Преузввши: Власт 1970. . -тодине,
4 пуковник Карлос: Арања. Осорио од
„учио је да дефинитивно реши проб
" дем насиља и терора и успостави
мир у земљи. Представник олигархије, забринуте за властите интере се, Осорио се директно ангажовао у репресивним акцијама, не кријући своје везе с: десницом. Међутим, проблем гериле: није успео да реши.
_ Мирни Тихи океан
На изборима, 1974. године „победио“ је, захваљујући фалсификовању резултата, генерал Еугенио Кјел Лаухеруд. Њему је на изборима дирек тно помогао диктотор Никарагве Со моза.
Садашњи представник нема ни шта мање мука с герилом од свог претходника. Међутим; у антигерил
ским „акцијама“ њему помажу | отво-
рено трупе из Никарагве, што сведо чи о све већем повезивању режима Гватемале, Никарагве и Савладора. Гватемала не крије своје аспирације у погледу суседног Белизеа. Са својих 23.000 квадратних ки лометара м око 150.000 становника, Белизе је био дуго времена британска колонија. Лондон намерава да
у ЈУ. војне владе или се снажан, утицај оружаних нага, ма традицији државних. "удара. или. "побуна У касарнама, традицији“ која :::
ристични пучеви у Бразилу, ЗПЗАГАЈИ Чилеу ц Перуу.
"да пуну независност својој бившој колонији, чему се оштро супротстав ља Гватемала истичући. мере да изврши анексију Белизеа. и претвори га у своју провинцију. За своје намере Гватемала је доби „ла подршку. Никарагве, · „Хондураса, “Жестарике · и Салвадора, | али не: сре
Панаме, · пито"је довело до раскида“
дипломатских односа“ Ми МебУ две
овог | континента · пир нр "управља
вуче. корене из времена: ратова: за
"'Ескалацију улоге ' руководилаца | ' звој ге над моћност војних структура, "са њихо; динственом "организацијом, „над цивилном структуром; · што: је“ · карактеристичка мање "развијених. земаља. У. случају Латинске. Амери“ ке, | јачање улоге оружаних налазило је, такође, великог подстре ' ка у сталној интервенцији Сједињених Држава, које су.подржавале војне апарате, изразе десничарских; или конзервативних снага.
У том контексту треба истаћи да се с доласком нове америчке ад :министрације с председником Џи-
" мијем Картером поставило, питање
_ будућих односа САДИЛ атинске Аме
: рике. Као заговорник парламентар,
„них режима и принципа: поштовања људских права и слобода, Картер Је оштро критиковао све војне и десне режиме. Међутим, будући односи САД и
Сматрајући "новог председника као идеолошког ·наслед ника Рузвелта и Кенедија, многи познаваоци компликоване политич= ке игре у Латинској Америци очет
кују комбинацију политике „доброг |
суседства“ им „савеза за развој“ „Лу сваком случају са новом реториком · и 'именом. Картеру | се-нез допадају · поређењ;: са суну а
из простог "разлога то не жели-да свој нови програм, бар ЈУ имену, по везује са очигледним неуспесима ра нијих председника. Латинскоамери чки посматрачи у Вашингтону тврде да Картер припрема „нови и ефикаснији савез за развој“, како би
"успоставио политику која ће води-
ти рачуна о узајамним интересима,
своје на-
ћа
слобођење од шпанске. и португале | и сске. 'колонијалне доминације. · ин
нага“
нутрашњих
„зеленог континента“ још. увек су непознаница. „них дугова,
„америчког: ·
УКРШТЕНЕ РЕЧИ
4. СЕПТЕМБАР 1977. — БОРБА — СТРАНА 1.
са посебним акцентом на: сарадњу 38. АЕ и транорећ ЗОО
НЕСПОСОБНОСТ САВЛАЂИВАЊА ТЕШКОЋА
Међутим, очигледно, је да ће но Зва америчка администрација у сво-. јој политици према Латинској Аме рици морати да призна и прихвати фразлизитост нивоа развоја и плура"лизам политичких система на јуж-
у сном континенту, да ове земље игра
О јУ све:активнију и;независнију уло
ту 'у међународним. односима, да су
тлавни проблеми између САД и Латинске Америке у ствари проблеми глобалних _ политичких и економ-
уских односа у свету, као и да буде | спремна на прихватање .трансформа
„пије; међународних. односа.
: Што. се тиче. будућности самих војних; режима. у · Латинској. Америци; њу треба сагледати на осно вам анализе њихових. садашњих не-
| | премостивих тешкоћа и њихове ос-
новне неспособности да постигну
:: трајну равнотежу. Најзначајније ме
ђу тим „тешкоћама. „биле би следеће — немогућност. савлађивања отпо-
» ра радника и средње класе, неса-
витљивост, па чак-и. сужавање, утржишта (што' подстиче владајуће класе : на јачање експло„атације са циљем: да се одржи ригтам раста обима; бенефиција), затим „систем доминације мултинационалих компанија, који иде упоредо са несразмерним повећавањем иностра и најзад, комбинација
описаних појава,. заједно са оста-
„лим не:мање значајним проблемима
(терила; на пример), зито спречава
'" стабилизацију ових: режима.
Општепозната је чињеница да се народно незадовољетво не може у недоглед _ обуздавати репресијом. Пре или после, оно ће успети“ да 1 пролаз“: користећи слабос_ који. су У перманентној ве ово би могло. бмогућити
“да се створе. озбиљне ·пукотине у
владајућим реакционарним блокови ма, а тиме: и стварање, у не тако далекој, будућности, једног новог анти империјалистичког циклуса на овом подручју.
(Крај)
БРОЈ 8230
кросеизмички удари поклапају с тајфу-
нима (или циклоном) до кога је дошло у.
близини њихове станице. Геофизичари тврде да се микросеизмички удари: поклапају с развојем ниског атмосферског притиска над Атлантиком. На крају су у Сједињеним Америчким Државама и
Сано тротшле године од земљотреса погинуло пре ко 150:000 људи. — За четири столећа 13 мили- · Француској два боље их прсти но доказала одрживост Х + она жртава. — Како се мери разорност најстрали није природне појаве. — Призори и стражоте ставки. некблико најјачих земљотреса. — Шта се људима може саветовати. — Могу ли се земљотреси Ди и У Об: ОТКРИВАЊЕ ЦИКЛОНА изазвати — Велике жртве и штете ан лошег начина грађења. — Објекти на сецзмоамортизе: Индијски метеоролог Банерпи на-
4.
Два сеизмичка појаса која опасују · нашу планету, две уске површине су више'него ситница. у. поређењу с огромним , територијама које не познају земљотресе. Овде се пре свега имају у виду Канадск -Сибирска и Бразилијска' табла, древна · "платформа Индије, Арабије,. Аустратија- и великим делом Африка изузимајући северни део континента. Тих неколико потреса. који се дешавају У Африци чине само -0.3 процента свих зе мљатреса, који се: десе у току једне године» потреси у: Индији, Аустралији, Ма“ дагаснару узети заједно чине само 0.2' | прбцента. На несрећу стабилна подручја нису увек она која пружају човеку ус| лове за живот те: су због тога. најчешће ненасељена. · Е |Несхватљива је стабилност дна Тихорокеана опасаног сеизмичким појасом и ватреним прстеном вулкана. Тихи 'о(6 сврстава у регионе с. најслаби| јом свизмичком активношћу. Честе; вес= "ти о потресима који су се осетили на. | Тажитима. и суседним острвима после | провере. су одбачене као нетачне. Данас је аћено мишљење да је са изузет
рилма безбедни од земљотреса. —
| ко ајских острва Тихи океан са стан. ушшта сеизмолога један од најмирнијих-кутака на: нашој планети, 7.
тлантски океан се не би могао похва | лити стабилношћу дна. То су углавном потреси у централном делу океана. оном делу где се протеже средње- -атлант
| | ски оподводни гребен.
СТАЛНО ПОДРХТАВАЊЕ
Ма вашој планети постоје сеизмички и стабилна подручја. Тако да један део становника живи у миру, а други у стал. ном отраху. А У Са ни једни ни дру
рели на. па нон не миру“ ју ни секунде, Оне се померају и онда. када нема никаквих“ земљотреса, Та мерања могу настати од. "пролазеће миона; под. теретом, возова у метроу, д
рада. фабрика, од удара снажног ветра „па чак и. од, љуљања стабала у врту: О о ви покрети су разноврсни,'у неких _риод колебања не прелази 01 секунду ЈУ других зна да мепуни“ "време: од: 15: до 30 секунди а кад "наступе хладни Ле ни ови таласи ра. х Ово: у све јеврена' колебања или: о номерне 'виб Уа периодима, од: 10" секунди ТАВНА
одреси. о којима. говоре Е5ИЗ ;
– Колико је реално трогнозирање земљотреса
не
до
карактер.
ТРИ ЕВРОПЕ: Нова ч најмлађа тима највише сепзнимлси; потреса,
мографи. сеизмолошких станица света У свако доба дана и ноћи у ствари не преју; Зими се они појачавају а кадкад првоторећују микросеизмичким ударима... “Ову појаву је 1873. године први от-' крио флорентински монах Бертели. Напучници који су после њега радили на двонетању ове: тајне дошли су до сазтата. гда. све то има нисто метеоролошки 55 'Метеоролози који раде у троп ба МА 5 : ; ЊУ (свим: РАНИМ. приметили-су да се ми-
стојећи да разјасни помоћу каквог механизма атмосферска депресија доводи до вибрирања тла на растојању од нељих хиљаду километара, каже да, сеизмичке ударе ствара таласање на површини“ океана: „Измена; атмосферског „притиска на површини воде, вибрирањем стварају таласе микросеизмичких удара“.
финитивно решеном. Управо. због великог. броја: питања као што су озашто ни-
ди до микросеизмичких таласа у Бретањи а не у Паризу2 Ово није. обично тео ријско питање, за ову појаву постоји велики интерес и то не из, обичн "Рад А“ лости.
до начина откривања циклона. регистровања микросеизмичких.
код десантних операција; "које
вање Јапану. Данас се опет Американци овим методом користе за“ прОГНОЗУ олуја у Карипском мору.
СВЕДОЦИ АТАДИРСКЕ КАТАСТРОФЕ . |
ча сведок адагирског земљотреса: Најед-
ва и то је трајало неких осам до десет секунди.
стравичној тутњави обрушавали су се
зидови. Врата су затрпавана, прозори су искакали, стакло се на све стране рас-
ФНаставиће с)
„а ови: "опет еј "до
Разуме се да се затонстка никрасенаа мичких удара још: не може: сматрати де- ·
" „Спремали смо се на спавање, — при
'ном смо осетили да нам зграда подрхта-'
прскавало... Захваћени паником људи“ су бежали улицом · Пном) зидина“ 'ма.. њи 3 :
зак:притисак на Ботничком' заливу дово- ·
Ако микросеизмички' удари! долазе од _ циклона, онда је сасвим нормално да се забележени такви удари на: сеизмограму узму као доказ да у суседним водама постоји циклон. Захваљујући овоме Американци су у последњем „рату дошли преко
стили од острва до острва за приближа- |
Свуда около је:било мрачно. ;. Намештај је почео по соби да селшета, у |
Фол в:о о ~
7
8
9
10
п
12 Воддравно: 1. Болестан (нем) — потпису 2. Главни. град Тогоа '— слово патиџице == „лука у“чВранцуској; 3; Шрипадник једнот“ афричког племена = вијетнамско мушко име — кратица.-за: народноослободилачки · рат; 4., Предграђе; 5. „Слово. ; лативице. — врста сове = ти, бетанско говече. Ба мера. За површину; 6, Зчак за по„лупречник поводац — главни град Јужног. Јемена = свеза; 7: ознака мере за тежину — невелика експлозивно оружје = "енак за“ калијум; 8. Првак —
градић у Далмацији >= припадник старословенског пле-
; умока: = показна Мона 9; 'Становник једног острва 6 озаменица == "општинско зем-~
· љиште = кратица „америчке. мовинске „агенције; 1.
„Крвни суд .—. 5
_ рова драма,
Устравно: зе Врста: Велико путничког или терет ног авиона — место. у. Србији; 2. Острво код "Кејптауна, на коме се налази злогласни затвор. .јужноафричког режима — „разум; —> класитни песнички. облик; -3. Мала планета. — полет. == "француски филмски, тлумац (Морис); . 4. одре реч. — метод пречишћавања крви.
4 бубрега —знак за алуминијум; 5. : сна Блиском · истоку -—- страно, женско име = зџак за кизеоник“ 6. Знак за фосфор тројански јунак, легендарни праотац Римљана — пор-
у тугалеска колонија, уљАзити ~- предлог; 7. Врста першу-
"на =--"баштован “иницијали нашег књижевлзика („Ву“ скалин“); 8, Превромени += грофовија у. Ентлаској = „кле (арх.);. 9. „Украсна,. „треспска биљка — предлог папкар који живи, у Азији. и. Јужној ара 10. Град м Уталији — шлем. Ае
па БЕЈ
За вле. пљоћ РЕШЕЊЕ "БРОЈА 8220
== "вос: 2: Масаи. — Талин; 5: Антологија; 4, аоби С вебер; 5. АП —' Пријам — на; 6. Апис — АРНА. али —" Сато; 8. Ге — Маниса "Пу; 9. Анима: —=-видар; 10. Шар — · планина; М. Идила – пари 12: ну –_-Сик.
па еј
Бодоравно; 1, Ким