Борба, 04. 09. 1977., стр. 2
— БОРБА
фебруара 1962. Председник Републи„Борбу“ поводом 40-годишњет из. Орденом | заслуг» за нарол са златном звезлом и указом од 18. марта 1972. поводом 50-годитињице листа Орденом братства и јединства са злат-
Указом оп 18. ке олликовао је
плажења
ним вевцем.
|
58 краја деценије производња меса треба да се готово удвостручи, али ако „наставе садашња поскупљења, у 1980. години имаћемо само двоструке
Из. чињенице да и после најновијег |
повећања цена, свињског меса ипак не „ма, извлачи се сада и сасвим логичан закључак да вероватно већ ускоро тре ба очекивати нови скок цена. И док многи управо, то сматрају правим решењем, људи који боље познају — узроке тих скокова цена и шире — сагледавају ланчану реакцију могућих последица, с разлогом страхују од таквих решења. Југославија, према недавно номодруштвеном договору о аграру, тре ба до краја ове деценије да знатно повећа производњу меса. То је саставни
део зширег развоја сточарства које је и
основ стабилног развоја целе пољоприв реде. Али коме продати ту будућу, зна тног;увећану производњу меса ако се не зауставе скокови цена.
Сви који брижљивије прате кретања на тржишту знају да се, увек када цене и зараде неусклађено расту, када скачу трошкови живота па се стога врше и чес
та прерачунавања породичних буџета. Квалитетнији артикли исхране, међу којима је. месо на првом месту, одмах
нађу на удару.
С порастом извоза се, такође због це на, не може реално рачунати. Раније нам је, рецимо, суседна Грчка билахи значајан и углавном сигуран купац меса. Али умраво нам је недавно и тај наш јужни сусед, на томе пољу размене, окренуо леђа, оријентишући се на снабде вање. месом из друге земље. Грчка штам пау вези с тим пише да су за Грчку сви: извори снабдевања месом подједна ко повољни- али је, на жалост, месо из Југославије превише скупо.
Наставе ли се, дакле, садашњи скоко ви цена могло би се. лако догодити да у 1980. тодини имамо само двоструко веће цене меса али не и производњу. Због свега. тога се сада почиње интензивније размишљати о,правим решењима. То је уосталом утолико лакше што су узро ци скокова. цена. већ одавно добро познати. Изневерена очекивања
Иако скупа сточна храна није једини узрок високих пе рини производње у сточарству, ипак је ; н од свакако најзначајнији, · "веома" М "скун не само кукуруз, чија је. домаћа Цена за 50 до 60
усвоје- |
,
· подизању домаће индустрије која
"Ђа од 5,90 до 8,40 динара, а рибљет брашна од 12 до изнад 17 дина-
- нара по. килограму,
цене али. не и производњу
пара по килограму скупља од светске, него су поготово скупи они артикли ко ји се увозе и додају кукурузу да би се од тако прављене смеше индустријски про изводила концентрована сточна – храна. Те врсте хране чине 50 до 60, одсто уку-
"пне садржине дневног оброка, а при то
ме се само килограм сојине сачме пла- |
| килограм.
ра.
Ти производи нису, истина „и на свет ском тржишту тако скупи. То је уства ри цена по којој их плаћају домаћи тов љачи стоке. Иначе се рибље брашно уво зи по 356 долара за једну тону, односи“
· по 6,40 динара за килограм. Разлику од
6,40. па до 12, односно до изнад 17 динабијају увозници и разни прометници кроз чије посредништво ти производи прођу на путу од границе до товилишта. Али пошто су сви досадашњи покушаји да се односи са трговином некако реше и. посредници сведу на разумљивије бројке, остали без икаквог ефекта, решење се види У би елиминисала увоз тих производа и чвр шће се, на принципима дохотка, повезала с товљачима, улазећи у целину за мишљеног репродукционог“ круга: сточна храна — товилиште — кланица — тп жиште.
Међутим, већ на првом кораку дошло је до разочарења. У Задру је изграђена велика фабрика за прераду соје, која као нуз продукт производи и велику количину сојине сачме. Али испостави
ло се и на том примеру да, изгледа, ни.
један артикал који сеу натој' земљи произведе, па ни сојина сачма, не само да не може бити јефтинији, него је, на против, знатно скупљи од увознот. Раз логе је лако набројати: скуп трађевин ски материјал, пробијени рокови изгра“ ње, скупи кредити, неразумно скуп објекат, скупа опрема, скупо и све што се, заједно с фабриком, изгради уз фабриКу. .о
А све се то негде мора укалкулисати и од некога наплатити. Од кога дру гог него од потрошача робе преко високих цена. И заиста, цене које за. сојину сачму тражи задарска фабрика су, г" ма. подацима Привредне коморе Југдсла вије, знатно, веће од „светских: Из тога“је уследио, и закључак да је
спасоносно...
2. СТРАНА — БОРБА — 4. СЕПТЕМБАР 1977.
мага нашу ирукт
ин наттотен биво
ЈБЕЉЕНЕН ПУТ ДО ЈЕФТИНИЈЕГ МЕСА
,
ослањање на домаће изворе. смабдевања Ба 'сточном храном чак много горе рецаа а
од увоза. и, ша сада7
Поруке и поуке.
Војвођани ипак не одустају од наме-
__ре да решење потраже у домаћим окви рима. Граде фабрике за прераду соје, 60 |
ре се да на својим пољима повећају и саму производњу соје, а истовремено Ин ститут за прехрамбену индустрију у Но __вом Саду трага за решењима која треба ефикасно да замене неке друге "врсте увозне сточне хране. Замисао је свакако добра. Њену це-
лисходност потврђују и досадашњи ре~
зултати истраживања. Па ипак, је чини · се, погрешно оријентисати се само у том правцу. Јер, и. та оријентација је усме
"рена' искључиво на Ма лумен ВР
оту това, "Међутим, месо за чији се увоз опре-
делила суседна Грчка, претпостављају"Би га нашем, слабијег је квалитета од свињског меса" из југословенске произ- · водње, али му је цена неупоредиво при
влачнија. А логика је веома једноставна: неће сви туристи у Грчкој, а погото
во сви грчки грађани, тражити да: им“
се сваки оброк справља само од најква
литетнијег свињског меса, произведеног. од најплеменитијих раса свиња, товљених на најсавременији и, разуме се, нај.
скупљи начин.
Ни у Југославији се то не тражи. Ми: лиони југословенских потрошача би би“ ли веома задовољни када би у продавницама било увек довољно свињског ме Ц са по приступачним ценама, макар и од товље~
свиња мање племенитих раса, них само кукурузом, па и жиром. А ко хоће „бекон“, нека га плати.
Чим је у целом свету дошло до осет.
ног пораста цена хране, наш до тада нај "већи купац јунећег меса, Италија, одмах је окренула леђа увозу скупог југословенског „беби-бифа“ и оријентисала се
на увоз мање квалитетног али знатно '
јефтинијег јунећег меса. из Аргентине. Заиста је крајње време да нам бар
те веома озбиљне поруке "са светског тр >
жишта, па и из многих земаља знатно "ова ту јин од наше, буду довољна. поукаг
Осе АРЕЗОУ % · Васа. Рокић
обе
Захтев или уцена
Почетком ове године произвођачи леко ва: "су се јавили са захтевом за повећање. цена својих производа. Сам захтев није ништа необичан јер није ни први ни једини који се чуо за ових осам ме
сеци. Изненађује, међутим, упозорење кбје би слободно могло да се назове и уценом, јер отприлике овако гаси: „Уко лико не дође до повећања затечених це на лекова могло би се десити да поједи них лекова не буде довољно на тржипе ту а производња неких препарата би се могла смањити, односно обуставити!“
Релативно јака фармацеутска индустри ја као да заборавља да су је готово ни из чега створили радни људи ове земље и да она, коначно, због њих и постоји.
Заборавља се такође да је „дијалог“ так ·
ве врсте код нас одавно превазиђен. На то су их уосталом подсетили и делегати
у Већу Савеза заједница чених цена лекова
да и'његова оправданост.
здравственог осигурања и здравства Југославије, тра жећи да се уз захтев за повећање зате састави и анализа пословања произвођача лекова у прош лој години која би помогла да се сагле
Јер, суштина овог захтева лежи у пре расподели и усмеравању дохотка осталих организација удруженог. рада, односно дела тог дохотка удруженог У самоуправним интересним ' заједницама здрвственог осигурања и здравства. А
тај део није мали. Како су испланира. би .. "овође.
ли произвођачи. лекова; .износио
1.903.675.322. динара. Договор о с њу политике цена у 1977. години предви ђЂа међутим, да цене индустријских про извода могу бити повећане највише до девет одсто. Преведено на лекове дозво љено повећање цена у маси не би мог ло да пређе суму од 450 милиона дина-
ра.
Поштујући ове одредбе стручне. служ-
бе Савеза заједница здравственог оси-
гуарања Југославије и Савеза заједница здравствених радних организација предложиле су делегатима да одобре повећање цена у дозвољеном обиму, Али, како смо већ рекли, они су то од били, сматрајући · пре свега да фармаце утска индустрија за чије а производе. у прошлој години, само . здравства, издвојено 3,97 Ири ди нара мора коначно и да дели судбину тог здравства које се стално „сувобтава
„преза без дна, па. свако
са озбиљним материјалним. тешкоћама» Уосталом, здравствени фондови, :· нису
оже само да отежа спровођење лото ра. 0 превазилажењу кешоца У
привреди.
Несумњиво је, “ међутим, ; да се и фарма „|,
цеутска индустрија. (релативно високог степена акумулативности у односу на друге делове привреде). суреће са теш-. коћама. Ипак, сложени проблеми у про изводњи лекова не. могу да се отклоне само повећањем цена. Они проистичу из непотпуних и неуређених односа у производњи и промету лекова, недовољ
· ног: увида у стање и развој постојећих
фондова |
фабрика, појава затварања и нарушава ња јединства југословенског тржишта лекова и недовољне самоуправне повезаности самих пранн0но4
Савладати све ово није нимало лако ни
једноставно. Зато се вероватно и прибе ||| тава лакшем начину — повећању цена.
„Али, како то не, може да иде у недог- |, лед, фармацеутска индустрија ће Кад- |.
тад морати да се ухвати у коштац. с правим проблемима и на прави начин, (5: М)
Ке
"озбиљну. узнемиреност, пабуђее и забринутост изазвала је вест да -се„Јужна Африка припрема да изри „експлозију нуклеарне бомбе. Ту. забринутост и узбуђење манифе стовале су скоро све земље. Једне су при томе | биле искрене, а друге ли-
„Дицемерне због тога што су, не само знале за "напоре расистичке владе У Преторији, већ и зато што. су узимале учешћа у том напору, и пружале подршку у виду давања те: хиолошких знања и искустава и У виду испорука одговарајућих постројетва, Јер; како пише сама западрдрнена 75 штампа, „њихови научници»су' дали. одлучујући допринос ра воју јужноафричке атомске индустрије“. „Уређај за обогаћивање у“. рана, У Валидабу изграђен је у „тес ној сарадњи са атомским центром У
Карлсруеу, са Паша СТЕАГ и са фирмом Гуте Хофнунгсјуте Штер-. краде“. Израел и Француска: имају: такође значајан удео у оспособљава
о њу јужноафричке изради атомско оружје.
У свим овим акцијама кршене су: многе обавезе примљене на бази међународних уговора, а У. СР Немачкој, посебно, злоупотребљавана | : чак и дипломатска права ради. пре =“
· бацивања „материјала“ који подле· же контроли граничних органа. Јужна Африка спада међу најве. ће светске произвођаче урана. Са. до сада купљеном и:инсталираном те хнологијом, она већ има фисионог материјала и довољно зна · _ ња да произведе атомске ббмбе. Сни_ мци постројења изграђених за, „пробну експлозију атомске бомбе у пустињи Калахари, које су направили
индустриј е да
у · тест“ 5
довољно
ваге "вештачки сателити, а пост | тврдили снимци америчких сателита; говоре без сумње о томе да. је бомба већ. направљена, или је у нај. мању руку њена производња у. завршној фази. Један званични пред-· "ставник америчке владе изјавио „да је 99 сигурно да се Јужна Африка спрема да изврши нуклеарни у
Такво је дакле стање ствари. по ставља се међутим питање чему би "служила атомска бомба расистичке "владе у Преторији7 До сада створени нуклеарни и термонуклеарни ком плекси ведиких сила показали
| се у суштини само као средство 3ас · трашивања. друге стране, или, како“ "је називају, као детеренти (они који · „спречавају избијање рата). "ји, међутим, нб прети напад никак- | _ве, ни велике, ни "мале спољне: силе.
Њени проблеми, заправо проблеми . владајуће структуре те расистичке., сземље, су сасвим друге природе.. То су крајње озбиљни проблеми клас-: них и расних сукоба који траже хитно:и:неодложно разрешавање. У Ју жној Африци живи 18 одсто: црног и: обојеног становништва, 3 одсто Азијаца и само 19'одсто белог. „становни штва. У исто време индустрија и ру дарство су 100 одсто у рукама. белих : Обрадиво: земљиште: - око. 90 одсто У рукама белих; МЕ: прерађивачки капацитети такође 100 од " сто у рукама белаца. Изражено у ап · солутним цифрама обојено становни штво броји 19 милиона, а бело свега:. 4 милиона. Од тих: 19 милидна, обоје них, половина живи у најбеднијим | условима у логорима, без. могућнос: “ ти рада и зарађивања и без права. "на слободно кретање, око 5 милиона, тј. готово четвртина, ради на' фарма ма белих господара најтеже послове | уз минималне наднице (ок у "нара "месечнб), а преостала четврти на живи у. страђарама око великих "индустријских: центара, кад снага за руднике и разне услуге; ; "Покрет тих 'обесправљених људи који живе у најбеднијим условима, њихова неодољива. тежња за слобо.“ дом и стицање "права је оно што прети "ворстеровом : режиму и његовом. пер 'Апартхеј
господара.
је.
“Су
ЏПретори У;
„задирање. У. |
пење телу +
Сезону су спасли домаћи туристи али. они: ипак нису могли да поправе и оно што је пропуштено у девизном билансу ·
Шестомесечна
телско-угоститељским предузећима, агенцијама и туристичким савезима. Статистички подаци су познати као
и оцена: домаћи гост спасио је '
сезону.
Бројкама изражено, милиона ноћења (од до краја јула) домаћи туристи повећали су промет за 12 од сто у односу на исто прошло
јануара
страних аутомобила, ' ноћења гостију из иностранства. и, наравно, девиза: — мање је него лане. Што је тако разлози су '
| годишње раздобље, ИМА ||
познбти и. нема битнијих из-. ненађења Бер: МЕ у туристич = ил бг раднитима. Бе ес .
И
Неизмењене. лоше навике |.
Сходно пословању и проблемима свако има своја објашњења. Велики хотелијери оправдавају се светским монетарним · кретањима, жод нас изосталом_ девалвацијом би динар "учинила конкурент-
нијим лири, пезети, драхми и, другим валутама туристичких. земаља. које! су снижавањем |
цена привукле и део „наших“ гостију. У таквим „тужбалицама хотелијери заборављају, да већ годинама послују на исти начин, сматрајући, ваљда да
је довољно што је један, обје=. кат. проглашен високом: катет.
горијом, па се подразумева да
„је и.услуга таква.
Натерујући госте на обаве-
зан пуни пансион хотели су,
практично, одбили број иностраних туриста. Јер,
ен 4050 | напредује ·
јела постројење Омишја на Крку
„ле на југословеспско: и:
кје
50 п дИ
% су
“ радн
основних људских 770:
~
туристичка |, искуства прикупљају се у хо-
са 252%
јнапици су, наст
"ље,
која ~
до Пичена 0. одвојцима, до: Лемдаве. и, То „мађар · ској гранипи. пет мора. бити саз грађено до краја слиједеће го ; дине "како би се 'нафтввод мо тао предати на норишћељње већ , прдик КИ Јао на што: семо,
да. У АЛИ такав "покрет и тежње, љу=. % ди за слободом: не могу се. убити, а. томском бомбом: Њихово, нарастање | и коначне победе нису биле до сада спречаване ни много адекватнијим „средствима. боје су стварале влада. уче експлоататорске. структуре: => митраљезима. и тенковима. : АЕ :а 1 Због чега, у прави А: бомбу. кад За: Њу „нема пра кл вих циљева“ Преторија :] ј
њеснакрају пута. Она се хвата за' пеламку у нади да ће.изрбећи катас- 5 А трофу, му катастрофа за тај: режим утаје „напуштање привилегија; које, арног сукоба... Због тота и'сва. „је д пе тако: дуго: и толико непра ање
та“, расистички: режим. ар же. ли да ангажује: те силе за: одбрану, | _не западних, повиција_ у свету, већ · намерава да изгради нухј лед ог ре: „жје нити да извршни“ ну тесту Јужној Африци · убудуће“. · "Мада у овој изјави има Р ипак показује колико се 0 тажују велике силе када ућност, да пуалеврад ору :р ови%
38: одбрану тог: крајње непра. "има. Са "бомбом, ·Претари Кеа не ће се у епеШНИј
розирна. Е арне кругове. "Вапада“ који“ “свим ође ем“ подржавају тај Трежим: "дер, без» · о А ај а (силе има
данашњем динамичном госту све је непривлачније трипут
· дневно преодевање за ручак и
плажу, као, што суму одбојни и пакети! сувих: гоброка,, ако се
хотеде “смилује. и организује по који излећ (уз оплату, Ку
свакако), .
Туристи; из _иностђанства су |
и овог; пута „упутили“ 'замерке на _ прескупе „ванпансионске услуге. (пиво си освежавајући ример,- код, нас знатно скупљи. него; у Шпани-
ји“ или“ "Ррчкој), на неодржава-
ње хигијенеју хотелима и на плажами, «на, Мр зоо особма 3
5. су ји "примедбе достављају понашимњетури- педеим радитима, које се
годносе на организовање летње
забаве. на мору. Европа је, вете, преплављена поп-музиком и диско-забавом, монотоно је то исто слушати на Јадрану. .О нашем флоклору надалеко
:'се чује, а када дође код нас,
странац џетко где може да се упозна : са ком. Примера у прилог томе има "пуно: импровизовани концерт 'било које далматинске · клане „посећенији мје од сваке. забавно- -музичке при-
"аутентичном ·музи=
"4 ДЈ
редбе' (где су мање више ги! за=. бава и музика под знаком пи-
реза по“
Праве туристичке · > вредности 20
У недавним представника Туристичког са-
увеза "Југославије и: стуристичзнатан > ких' новинара“ "било је речи о
овим питањима. Сврха састан-
уосталом, Собавезни по уговорима.
Постигнут. је. споразум : 6, чехословачком ·твртком ј
свим
мапол“ из Шрага и мађарском „Минбралимпеке“ 'из ·Будимпезнте . — каб супипвеститори-–
ма да; Коришћење ·
о
„онда „Ворстеров · режим,
без сум=
У
· разговорима -
'„Ба- ·
„градње тога нафтовода =. Југорлавенс- ;
ци уопште и'код црначких , Ких земаља. посебно, како“у К сту сукоба блокова, тако;и;ва Ти дугорочни интереси ! товоре д
последеи ров. одбране. св » петија желе а увуку и,
“ све земље света изузетно су. „ве на могућност примени и оружја и могуће 'векалације | иу
„3зов на трку за укључив
земаља у "нуклеарни к · озбиљне реакције и противи
унац оваквог реагова је „ње-Беле куће објављено, на гУ којем се каже Африка обавестила Вашин МЕ
| није измени. у
ома У Плавој лагуни,
- нирају: аледећу · сездну.
ка било је отворено. изнец свих примедби ·на овог даљих начина сарадње, Ре но: је, да је југословенск: ност добро обавештавана, ристичким кретањима, 0: ма у летовалилштима и оду ралиштима, 0 могућности, јефтиног боравка. 'У склор досадашње сарадње истица је неопходност сличних, таката. Тим пре што. "пос:
а и ери да БК “| си бар очувају, уколико“ већ касно да се било шта
у Увео Ија домаћих т
Ма им местима ; '(80:' одсто више вођење жани), на Плитвичким
јектима .. „Монтен У на. МЕ сем
ује снизе. цене“ јакаснелих“ 5 мо |
ибнере. и стави;
агенције настоје“ Зла ма
но продају, садаквећ јефт
је „пакет-услуге“. : ' Све ове намере не би тр
ло, „да буду. привр 3
кратког даха. О: огоди:
куства треба да усмер
вање на "неадекватне су ске мере и решења, случају не смеју да буду равдање ако и догодине крену туристички доходак! плану. ' : и "Неискоришћене._ могућно нашег туризма нису мале занемарљиве. Реч је, прве ствено, .0о- пропустима кој тичу унутрашњер организа ња пословања у тури кућама, о: начину како: живи удружени „рад. У шње. резерве. у: овој привреде су велике; све да ли се звале; љубазно доч кивање гостију,“. хигијена | одмаралиштима, или ' њени капацитети, У р цији ових вредности" стички посленици би, ! ватно, заборавили на траж "девалвације динара, шег и најближег али — Н жељног "решења:
ког _ пафтовода и за транзи нафте за те. двије. земље | не од 1. сијечња 1979.
Највише је досад учињен на градњи претоварне петрт лејске луке у Омишљу ит
иначе :. „најтежој · дио под обале до Горског Ке „тара, недалеко од ЛЕТА
"(Др Звонко. ПРУГА кперални директор Мозак он БАНА у ИЕ ку“
да ј арно,.
ни сала
биљ се пој 25