Борба, 04. 09. 1977., стр. 3

а

ЈДАНАС У СВЕТУ

У. АДИС АБЕБИ, ових ДАНА ђ

Кебеле — месни одбори;

'

1286 од. најзначајнији плодова револуције и зачетак самоутрављања. Сада је. нодадленије воррани те УемУвИ, Мо и Рренопрааност језика и култура долазе на РЕР :%2 - _ касније

(од специјалног извештача „Борбе“)

_ (Адис Абеба, к

крајем августа) мора поћи испочетка. Званично

— У Етиопији се у много чему

метеоролошки 'сада 'је,. рецимо,

зима. Али, напољу је највише 18, а најниже 10 степени изнад нуле. Град је: на 2.400 метара надморске: висине, али средином авеније расту палме. Нова година је за неки дан: 12. септембра (наравно, по њиховом календару). Иначе, у ЈЕтиовији је са

да — 1969. година. .

Шта ће, дакле, донети етиопска 19707 Прави. „мир свакако још: неће унутар и на границама ове велике РРричне а државе.

У: Адис Абеби је, ових дана, мирно. Мир је, дакако, релативан појам за земљу која још од раног пролећа пре три године не зна ни за шта друго до за револуционарни немир. А и за немире у табору саме револуције. о границама да се и не говори.

Влада у Адис Абеби. сматра западно крило, на граници са Суданом колико-толико безбед ним. 5 а

Промене

Друкчије је на северу, 7 Ери треји. Такође на истоку и ју ту у Огадену, где се воде бор бе и тде је непријатељ. пе званичном признању — запосео велике делове. етиопске те риорије.

· Промена, наравно, у самој „Адис Абеби има — мада је до ста старога остало. На сваких: неколико · километара _ стоји на углу кућа, на њој етиопска застава, а пред кућом људи са пушкама на рамену или крај ногу: кебеле, месни одбори; је дан од најзначајнијих плодова револуције, уранетав самоуп рављања. у

„Кебеле, на пример, сада имају право да шаљу своје си ромашне грађане на бесплатно лечење. Тога раније. није било, ако се не рачунају неке

мисионарске болнице. 'Таквом' болеснику, додуше, не — смем преписати најскупље лекове.

Али, четири врсте антибиотика, рецимо, могу. И, што се ме не тиче: то је револуција, пре

револуција. У овој змељи, кас ни, а некад опет као да прес каче' екохе једним скоком.

· Слике |

На новом Тргу револуције подиже се стуб на чијем ће врху бити видиковац. Над тр гом велике уљане слике Марк са. Енгелса, Лењина.

Разговарамо са младим Ети опљанином —“ донедавно запо сленим у Министарству за ин формације, а сада у Министар ству за културу — о три сли ке на тргу: шта ти људи зна че Етиопљанима, међу којима је — према статистици — још огроман број неписмених7

Биће писмени, добацује саго ворник. Добили. су. на национа лизованој земљи, 10 хектара на коришћење. Не плаћају фе удалном господару више десе тину — какву десетину, три четвртине приноса — сад је сва летина њихова.

Просечан Етиопљанин неће више, у просеку, живети 35 година. Две трећине деце неће умирати још пре него што до чекају пету годину живота. У народне школе ићи ће много више од 5 до 15 одсто деце. колико их је досад полазило.

БОРБА, ДО ПОБЕДЕ: Са прославе дама: армије, почетком августа у Адис Абеби

Познаник, који захваљујући техничкој природи свог позива, познаје Етиопију као своју земљу каже: „Етиопија ће издржати. Као и свих ранијих тодина и деценија, столећа и хиљада година. Етиопљани су, наиме — ако се одбију нека својства или грешке, које ни сни сами не прикривају — не вероватно поносни, веома хра бри, борбени до последњег мет ка. Једном речју — не дају

се. “ г,

"хија укинута

окрет с обзиром на ранија вре

мена“ — прича лекар.

У оцени савремене Етиопије лако се може догодити да

„се заборави да је фебруара ми · нуло једва три године откако

се заљуљао царски режим, да ће септембра бити једва три

"тодине откако је укинут рани

ји устав и распуштен марионет ски парламент. А да је монар "тек почетком 1975.

· Зато изгледа“ понекад као да

По градовима феудалци, чла нови царске породице и црква не-могу више израбљивати ста наре: кирије прикупљају стам бене задруге у оквиру кебела. Сваки грађанин може да има једну кућу, и до 500 квадрата парцеле.

На путу ка југу, око 50. километара од Адис Абебе, виде ла су се обрађена поља, и за сејана. -Чекају крај кишног периода. Дуж друма, којим су се са севера, из луке Асаб, кре

тали ка главном граду конво ји камиона и цистерни, нуди

ли су на продају кокошке и,

јаја, зелениш и поморанџе,

Етиопија, са милион и четврт квадратних километара и најмање 27 милиона људи (по пис становништва још: никада није обављен) спада међу десет најсиромашнијих земаља. У хотелу „Етиопија“ вечера је уз: сребрни есцајг, међународ ни јеловник, винску карту са етиопским и увозним винима. И то је један од контраста.

Резиме

Ако би се у грубим цртама повукла линија испод прошло сти и садашњости, могло би се рећи отприлике овако. Ранија, царска Етиопија није приз навала друге народности осим Амхара, владајуће групе, са језиком који су подржавале и држава и државна црква. Револуција је прогласила једнакост племена, једнакост језика и култура, једнакост'у пог леду вере и пола. У програму народно-демократске револуци је записан је принцип покрајинске аутономије у оквиру је

„динствене државе.

За покрајинску аутономију, равноправност језика и култу ра, засада није много учињено. ·

Сада када Етиопију напада ју са свих страна, када желе да је раскомадају — како су нам реккли — главно је задржати земљу у целини. То је основно. Аутономија, равноправност језика и култура дола зе на ред касније.

То се ових дана може чути у Адис Абеби.

Још нешто изазива пажњу: истицање старе, менеликовске борбене славе. У тај оквир цр пљења снаге из старих битака са освајачима: Египћанима, су данским дервинтима, Италијанима, спада и изјава шефа др жаве, потпуковника Менгистуа— у ствари позив народу:

· „Не верујем да ће било који

Етиопљанин, човек или жена, мирно гледати како војници Сиада Бареа и страни плаћени ци постављају шаторе на гро бове наших славних, славом

„овенчаних очева, палих у бор

би против фашистичке Итали је, и на гробове оних јуначких Етиопљана који су пали кас није, у борби против споља убачених непријатеља и издај ника, који су желели да рас

комадају нашу земљу“. ПМарола је овде: дуга борба, за повратак и последњег парчета заузете етиопске земље, и за коначну победу револуци је. Влада дели оружје, пуне се логори радничке и · сеоске милиције. · Јоже ШИРЦЕЉ

4. СЕПТЕМБАР 1977. — БОРБА — СТРАНА 3.

" ОСНОВНИ ЗАДАЦИ СР ВИЈЕТНАМА

Етиопија ће де лека " Сопетвене снаге _

– главни ослонац

енитен Фа Ван Донг наглашава одлучујући значај мануелне радне "снаге за обраду земље и изградњу социјалистичког села |

(Ханој, . 3. септембра, ВНА) — За нешто више од две године што су прошле од победоносног завршетка рата, Социјалистичка. Република Вијетнам бележи два догађаја од великог значаја: одржала је опште изборе на целом подручју земље, која је дотад била . разједињена, изабрала Народну скупштину, и формирала државна тела. И друго, четврти конгрес. Комунистичке партије Вијетнама 0означио је револуционарну линију партије у изградњи со-

цијализма, одредио циљеве другог. петогодишњег · плана који траје до 1980. године,

прихватио нови устав земље и изабрао нови Централни комитет партије.

Достигнућа земље, која је тридесет година провела у рату против увек надмоћних снага агресије, у Ханоју је изнео председник владе Фам Ван Донг на седници одржаној поводом 32, годишњице победоносне револуције и оснивања Демократске Републике Вијетнам

Председник Фам Ван Донг је цео свој говор посветио прегледу "достигнућа, објашњењу проблема и истицању задатака даљњег привредног и политичког развоја земље.

Тешкоће

Како је рекао, тешкоће и препреке произилазе из дуге доминације феудалних односа и колонијализма, као и последица тридесетогодишњег рата. Привреда је била уништена и

"неразвијена, па ни сада нема

довољно опреме и материјала. Поред тога у протекле две године време је било неповољно за пољопривредне приносе, а посебно за производњу хране, |

„Очито је да смо били суочени са тешкоћама како у својој националној привреди тако и у животу људи“, наставио је Фрам Ван Донг. Осим тога, известан број људи у неким привредним гранама и местима није испунио своје задатке. „У нашем друштву дефинитивно нема места за штекуланте и оне који згрћу залихе, за оне који ометају јавну безбедност и ред и привредну делатност државе. Нема места ни за оне који не деле тешке напоре нашег на-

рода. Ми не можемо да прихватимо страх од тешкоћа и проблема, себична својатања привилегија и специјалних предности, те манифестације бирократизма, ауторитаризма и њихове последице.

"Ђане земље док се

Једна

СМЕРНИЦЕ ФАМ ВАН ДОНГА: Тешкоће треба тпребродити властитим разумом ч снагом

глиста може да поквари цео лонац супе“.

Фам Ван Донг је навео успех у гајењу пиринча, наводњавању, обради све већих површина поља, пошумљавању, риболову, изградњи путева и додао: „Наши другови на јуту први пут су испољили своје право на колективно одлучивање тиме што су основали сеоске, окружне и провинцијске управе“.

Поуке

Вијетнамски председник је на свечаној седници објашњавао шта све треба да се уради. На пример, упозорио је да се људи морају научити како се лови риба, гаји стока и слично. |

„Ми имамо само пет милиона хектара земље да нахранимо 50 милиона људи. Шта више, наталитет тих 50 милиона је тако велики да морамо да предузмемо одлучне, правичне и разумне мере да га смањимо. У овом петогодишњем плану, ми ћемо да искрчимо један милион хектара необрабудемо припремали да у следећем петогодишњем плану засејемо још четири милиона хектара. Очекујемо да ћемо у 1985. години имати десет милиона хектара обрадиве земље да бисмо нахранили око 65 милиона људи. Ми се морамо да боримо да постигнемо тај циљ у кратком времену тако што ћемо употребити првенствено мануелну радну енагу и комби новати је са полумеханизованим радом“, рекао је вијетнамски премијер.

Изградња новог социјалистичког села, рекао је вијетнамски председник владе У наставку свог реферата, значи да треба да се у сеоским областима изгради нови живот у сваком погледу: исхрани, об-

· лачењу, становању, комуника"цијама и транспорту, образо-

вању, култури, здравству, фи-' зичкој култури и спорту“.

Преображај

Фам Ван Донг је нагласио: „Свугде постоје природа и човек — социјалистички човек као · господар природе, друштва и себе самога. На тај: начин наша ће земља да буде богата и лепа, а живот наших људи ведар и срећан“.

Фам Ван Донг је затим истакао да сваки Вијетнамац мора да испуњава своје задатке, да свакога дана уради нешто вредно и да његови приходи морају да буду сразмерни његовим заслугама према друштву.

„Радни људи су свугде на свету и увек извршавали мноте радове, понекад са застарелим средствима, чија је вредност премашивала сваку машту. Што се нас тиче, у патриотском рату против агресије САД изградили смо Хо Ши Минов пут углавном нашим револуционарним. жаром. Ми морамо да научимо да се претежно ослањамо на своју властиту снагу да бисмо пребродили све тешкоће власти+тим рукама и разумом, на један или други начин. Ми нипошто не смемо да скрстимо руке и чекамо, одустанемо или рачунамо на друге“, казао је "вијетнамски председник владе Фам Ван Донг на свечаној седници.

Камбоџа и Бурма потврђују приврженост нееврставању

(Бангкок, 8. септембра, АФП) — Камбоџа и Бурма потврдиле су своју припадност покрету несврстаних, јавља јутрос Радио Пном Пен поводом одласка бурманског министра иностранилх послова Ла Фона из Пном Пена.

У. овој емисији се истиче да је потпредседник владе Кампућије и министар иностраних послова Јенг Сари на пријему у част бурманског министра изнео да Кампућија тежи „да живи у миру унутар својих граница и да одржава пријатељске односе са свим, како далеким тако и суседним земљама, без обзира на њихов политички систем“.

СПОР ОКО НОВИХ ИЗВОРА | СИРОВИНА

Како користити подморека богатства _

Досадашњи преговори на Конференцији · '0' праву мора, показују сложеност изналажења, оташтеприватљивоћ решења о коришћењу о ежсплоатаци ји богатстава морског дна,

(Од специјалног извештача. „Борбе“)

Недавно је завршено шесто заседање Конференције о праву

мора; на коме је, између осталог, сачињен и нацрт будуће кон-.

венције. Том приликом тај, у. ствари, неформални и обједињени преговарачки нацрт није разматран, већ је остављен за наредно седмо заседање марта идуће године. На њега нико није реаговао, ниједна. од 150 делетација земаља — „учесница. Једино, је шеф делетација САД, Елиот Ричардсон одржао, још истог поподнева у Ници, конференцију за штампу: њему је сметао онај део текста у нацрту конвенције који, наводно, више води рачуна о интересима земаља У разноју, а мање о правима при-

ватних компанија.

зашто је Ричардсон, тако хитро и једини, реаговао на текст који ће бити предмет

дискусије 150 делегација · током идуће године, који | је плод дуготрајног рада _ запо»

четог још децембра 1973. У Њујорку, који представља уса тлашене ставове свих досада шњих текстова рађени“ увек на основу општег консенсуса,' а, не прегласавањем. То · је, вајзад, донесе опште прихватљива ре лења за све земље, велика и

мале, ан ти неразвијене. с Ми Њ

Дубокоокеански Рудокопи |

Ричардсон се усредсредио на онај део текста који се односу на питање истражиза ња и искоришћавања ког дна односно богатстава из

"ван подручја националног су=

текст који треба да

" налазишта ча копну.

"море-_

а аена у тзв. - међународ ној: зони: опште баштина човечанства; Реч. је о . „благу“

"ка дну океана, о минералним

сирсринама — мангану, никлу, железу, кобалту итд. ЈЕ:

САД и: Запад,.који располажу технолошки опремљзвим компанијама, желе да се њима дозволи слободан присступ.и да одмах отпочну са експлоатацијом. · Џоменути минерали се „налазе на дуби-

"ни од четири . до шест хиљада

метара, у облику грудви величине тениске лопте.

тако да се комерцијално иско ришћавање већ исплати. Поред тога, тих сировина има и у. океанском муљу.

5 "питању су огромне коли

чине минералних. сировина, да ·

леко замашније од постојених

"мера ради, САД увозом подмирује 85 одсто потреба: У виклу:. Досадашње процене по казујру. да' би. експлоатацијом

Технс- | "логија вађења је усавршена,

При-'

никла са океанског дна биле потребе САД потпуно подмире де. Даље, процењује се да ди се, вађењем подморскст ко балта, његове залихе до кра ја овог столећа учетворостру чиле, у поређењу са сада постојећим на копву. Све то најбољс показује какве се могућ ности отварају. коришћењем дубоког океанског дна у меЂународној · зони баштине човечанства.

„Лепеза несагласности.

Досадашњи преговори :0

пројекту конвенције једногла смно предвиђају оснивања међЂународне организације и меЂународног предузећа за иско ришћавање океанског дна, са сопственом скупштином, извршним органом, сталним комисијама, итд. Организацији је дато име „међународна власл“, а предузећу — „преду зеће . међународне власти“. У њима су заступљене све земХе; л Ку ми“

"Управо ту и лежи корен спора. "Развијене, "финансијс ки снажне државе, којима уз бок стоје моћне мултиноцио-

„"налве корпорације · за дубоко мореко рударство — хтеле би

пак да приступе комерци-

амном) искоришћавању _ подс еанЕка. руде. С друге стране, земље у развоју желе да „предузеће међународне власти“. буде, технолошки и фиПР ИСИДРИ, претходно · оспособ

заједничке

_зане

љено за екстракцију, м то У разним облицима удружизвања са државама и ЕРИМОРИВЕ компавијама. Мема сагласности ни у питању контроле „међународне власти“ над експлоатацијом. Раззвијени желе да ограниче мадзор, а земље у развоју што ефикаснији, и у складу са политиком искоришћавања ресурса морског дна, коју троба тек да формулише. „међу народна власт“.

Из свега је јасно да је искоришћавање _ сировина — са морског дна превасходно политичко питање. Постоја њем јединствене _ међународ не управе и предузећа била Ти зајамчена равнотежа У грокзводњи, у понуди и пот: ражњи тих подморских сировина. То је у ствари штит против могућих поремећаја у тим односима. који би се нега тмено одразили на привредни развој произвођача истих си ревина на копну. А међу њима има много земаља у развоју којима је то једини или тлавни извор прихода за сопствани привредни раст. их би жестоко погодио пад цена ма светском тржишту, смањење извоза сировина које се добијају на — копну. _ Исто тако, и земље увозни це тих сировина заинтересо'су — ради сопственог развоја — за равномерву испоруку сировина. у довољним количинама и по повољној

индустријализовазим .

или.

цени. То важи исто тако и за високо развијене државе (САД, Јапан, итд.). -

Општеприхватљиво "решење

Сложеност целе озе материје — уз могућност да наступе нежељене последице нг усвоје ли се општеприхватљива решења у области продукције сировина са окозноког дна — оправдаза и траја ње Конференције о праву мора, а исто тако указује и на нужност организовања односа између производње тих гла вних сировина са морског дна и на копну свих континената.

Очигледно је, истовреме40, да се ово крупно питање — које решава Конференција о праву мора, досад највеђа под окриљем ОУН — не може издвојити из склопа садашњих напора који се чине у свету а теже укупном преосбра жаоју међународних ехономских односа. 1

Реч је о изградњи

ретка и изналажењу општеприхватљивих решења засгве земље света. То треба да буде императив и у преговорима који. се воде. на. Конференцији о праву мора, где се одлучује о веома важном питању начина коришћења будућих извора сирозика, потребних за даљи развој целе међу народне заједнице. | 3 та Живко |с(_БРИТВИЋ

новог. међународног економског по-.

ОДНОСИ КУБЕ И САД Свечаност у Хавани

Иако је размена „дитломатскиг секција“

обострано

означена као нова ера сарадње, обе стране указују на пруге третреке до потпуне нормализације односа

(Хавана, 3. свнтембра Танјуг) Размена „дипломатских секција“ између Кубе и САД, означена је у Хавани као нова ера у односима између двеју земаља.

Такву оцену изнели су, поред осталих, и званични представници двеју влада приликом свечане _инаугурације секције за заступање америч-

ких интереса у Хавани. Тако.

је помоћник министра иностраних послова Кубе Пелегрин Торес подсетио да је након шеснаест и више година успостављен први директан

| канал између Вашингтона и

Хаване, који ће омогућити дискусије о проблемима којима су ови односи традиционално оптерећени. Шеф америчке мисије Лајл Лејн означио је

ово дипломатско „васкрснуће“

као нову еру у односима између Сједињених Држава и Кубе, веома значајну за обе земље.

Оба говорника ставила су,

"међутим, до знања да на путу

до потпуне нормализације односа између Хаване и Вашингтона стоје хор. многе препреке.

Ове теме је амерички дипломата ' конкретизовао на конференцији за штампу изјавивши да у новом дијалогу фигурирају и питања као што

су Африка, Ангола и Порторико. Кубански функционер је са своје стране истакао да је позиција његове земље прецизирана већ у многим ранијим приликама: одбрана иптегритета и независности, односно друштвеног система. У том контексту, он је посебно указао на економску и трговинску блокаду САД према Куби, квалификујући је препреком за даљу нормализацију односа између двеју земаља. На конференцији за штампу Лејн је изјавио такође да није донео никакву специјалну поруку за кубанске рукоч водиоце и да су приоритети У раду његове екипе у овом тренутку везани пре свега, за „стаус“ америчких грађана на Куби — од могућности од= ласка у САД (има их, како је рекао, шездесет) до питања политичких затвореника. |

Јучерашњој свечаности ЈУ

"америчком представништву У

Хавани, које ће деловати под окриљем Швајцарске, при+ суствовали су бројни кубански функционери, међу којима и министар спољне трговине Фернандез, као и истакнути културни радници, Чланови дипломатског кора и новинари. |