Борба, 04. 09. 1977., стр. 5

ПОЛИТИЧКА ПАНОРАМА

ск БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Рационалнија и ефикаснија организација банака

Субјективне снаге на челу са СК у позицији су да организованом, друштвеном акцијом допринесу самоутравном треображају пословних банака. |

· (Сарајево, Већ неколико мјесеци у Бих води се јавна расправа о промјенама друштвено-економских односа у банкама. Организације удруженог рада,

СИЗ, друштвено-политичке организације, привредне коморе, _ друштвено-политичке

заједнице и колективи банкарских организација до 20. септембра треба да дају своје приједлоге и примједбе о конституисању и усклађивању организације банака у БиХ са Законом о основама кредитног и банкарског система и са Законом о удруженом раду. Према роковнику јавне расправе о предложеним документима у току новембра требало би да се заврши конституисање основних банака, а у децембру "удружених банака. Уз приједлог нове организације банкарских организација у БиХ налази се и веома сериозна анализа развоја социјалистичких самоуправних односа У пословним банкама на подручју ове Републике коју је израдио „Извршни комитет Предсједништва ЦК СК БиХ. У њој се, између осталог, истиче да су у БиХ постигнути извјесни напори и постигнути одређени резултати у досадашњој друштвеној акцији на уставној транеформацији пословних банака.

Затајиле субјективне снаге

Међутим, била су присутна и мишљења да је формалним организовањем, формирањем органа управљања и усаглашавањем самоуправних нормативних аката процес уставног. трансформисања банака завршен. Више се, наиме, водило рачуна о формалноправном карактеру, а мање о суштинским промјенама и ра-

дикалнијем мијењању односа, . У циљу досљедније реализа- '

ције уставних права радних људи у ООУР да одлучују 0 цјелини дохотка И остваре контролу над политиком усм-

3. септембра) — Е

јеравања средстава која се удружују путем банака. Присутни су, такође, елементи отпора и тежње да се сачува монопол у располагању с друштвеним средствима, да се сачувају стечене позиције и задрже технократско-бирократски односи и понашања појединаца и група. Има и појава затварања банака или њихових појединих дијелова у појединим подручјима и регионима. Узроци томе: леже, прије свега, у недовољној активности организованих социјалистичких снага са Савезом комуниста на челу, у банкама. Најприје се ишчекивао Закон

о удруженом раду а онда Закон о основама кредитног и

банкарског система, па и че-

. кања готових рјешења, „са стране“ или рјешења „одозго“. Посебно се указује на слабости које су дошле до изражаја у односима између радвих заједница, централа, филијала и других организационих облика у банкарству. У свим банкама мање организационе јединице (експозитуре, шалтери и слично) служе само за прикупљање средстава, док се одлуке о пласману тог капитала доносе на нивоу филијала и централа банака. Карактеристичан је примјер

експозитура Инвестиционокомерцијалне банке Сплит, које дјелују сна подручју

БиХ, гдје се о пласману прикупљених средстава одлучује у филијалама ове банке које су лоциране на подручју СР Хрватске. Још карактеристичнији случај забиљежен је код Београдске банке — филијала Сарајево, гдје је централа у Београду створила обавезе на име ове филијале, кредитирајући пословне промашаје такозваних „гг предузећа“.

Савез комуниста и друге ортапизоване снаге морају да учине веће напоре за суштински преображај банака у коме радни људи у ООУР треба да буду стварни носиоци одлучивања о средствима друштвене репродукције. Наиме, субјек-

тивне снаге на челу са СК су

у позицији да организованом.

друштвеном активношћу изграде и реализују рационалну и ефикасну организацију банака, каква је неопходна удруженом раду. Општински комитети СК морају се више него до сада да укључе у организовану друштвено-политичку "активност самоуправног

организовања Ма ба-_

нака у БиХ.

"Жадровско освежавање банака

Привредне „Сарајево“, која у укупном банкарском потенцијалу учествује са 82 одсто, у БиХ постоје филијале са својим експозитурама пословних банака из Беоиграда, Загреба, Љубљане и Сплита. У структури потенцијала ових банаха, изузев Привредне банке „Сарајево“, доминантно учеће је „штедња становништва“ које се креће од једне трећине код „Југобанке“ до 99,3 одсто код пословних јединица Инвестиционо-комерцијалне банке Сплит. Код већине пословних банака из других република кредити су нижи од нивоа депозита који су при-

Поред

купиле у виду штедње ста-

новништва и других облика прикупљања средстава.

У приједлогу основа конституисања и. усклађивања

организације и пословања ба-

нака у БиХ са Законом о основама кредитног и банкарског система предвиђа се оснивање интерних банака У које се могу удружити ООУР у оквиру једне организације и двије или више радних или сложених организација удруженог рада, затим основних банака и дружене банке. Полазне основе за организовање основних банака су заједнички интереси организација удруженог рада, СИЗ и других друштвено-правних лица који приступају самоу-

банке:

не репродукције односно у процесу привређивања и стицања дохотка, затим интерес на ' одређеној територији и остваривање интереса на репродукционој и територијалној основи истовремено. Због тога при организовању основних банака треба полазити од

„специфичних интереса удру-

женог рада 6ез форсирања

једног, а занемаривање другог · принципа.

Сматра се такође да оснивање пословних јединица односно филијала основних банака, које би своје послове заснивале на једној или двије врсте послова (средства становништва и депозити) не би имало свог оправдања. У таквим случајевима

но-организационе дијелове као што су: експозитуре, агенције и истурени зшалтери. Чланови основне банке од-

лучују о удруживању са дру- ,

тим основним банкама у удружену банку, ради удруживања рада и средстава за остваривање с развојних – планова, програма текуће активности и преузетих обавеза за остваривање планова друштвено-по-

литичких заједница, чије ост-

варивање превазилази оквире и могућности основне банке.

Предвиђа се такође могућност оснивања специјализованих финансијских организација за остваривање развојних планова и програма удруженог рада и удруживање средстава за задовољење заједничких интереса за одређене намјене, као што су банкарски конзорцијуми и самоуправни фондови удруженог рада. Предложено је и формирање штедно-кредитних организација.

У досадашњој расправи дошло је до изражаја мишљење да би приликом организовања

"банака требало водити рачуна

да се у свакој од 106 општина, колико их има у БиХ, оснује

правном споразуму о-удружи-! сједан од облика банке, која'би

вању у банкарску организаци- ·

ју. Тај заједнички интерес може да буде њихова међузависност у процесу друштве-

имала самоуправне органе, конституисане на делегатском принципу.

А. ХУСАРИЋ

У нео ДУИЗБУРГ

Омладинске секције при југословенским клубовима

југословенских грађана, основаће омла-

(Дуизбург, 3. септембра, Заједница преко двадесет

ТОДО КУРТОВИЋ:

Танјуг југословенс- ких клубова и друштава на подручју Ди зелдорфа, где живи и ради око

динске секције.

50.000

На састанку Заједнице ких клубова одржаном у новим просто ,

ријама познатот југословенског

клуба

„Дуизбург“ у истоименом граду рурске области, одлучено је да омладинске сек

ције при нашим клубовима организују другарске вечери, излете, културно-спор тске манифестације, одржавају везе са завичајем, развијају сарадњу са немач„ком омладином и слично.

Посебан облик активности омладинс ких секција у наредних годину дана би ће одабирање и припрема младића и де војака — југословенских држављана ко

ји овде привремено бораве, за одлазак

југословенсвији. на омладинске радне акције у Југосла-

основна · - банка може да оснује послов-

САОВЕНИЈА ||| МА | Јачање утицаја удруженог рада на садржај и квалитет

4. СЕПТЕМБАР 1977. _ БОРБА — СТРАНА 5.

А

културног живота.

Припреме за предстојећу седнила Централног комитета, Савеза. комуниста

(Љубљана, септембра Словеначке вишемесечне ма-

'совне расправе о самоуправ-

ној , трансформацији културе, вођене у оквиру познате акције „Човек, рад; култура“,

"биће, не само настављене не-

го и продубљене и проширене и на друге области стваралаштва (науку и образовање). У току. су две акције које чине органску целину: одржавање скупова комуниста у оквиру појединих културних делатности и припреме других организација и органа за предстојећу седницу ЦК СК Словеније која ће у целини бити посвећена разматрању актуелних проблема и појава у области културе, науке и образовања.

Успостављање доходовних односа

На скуповима комуниста културних стваралаца у првом су плану актуелна питања остваривања Закона о удруженом раду. Конкретно ће се расправљати о успостав љању доходовних односа на принципима слободне размене рада у склопу.и преко самоуправних интересних зајед ница и путем директног контакта између корисника и реализатора културних услуга и о даљем развоју система самоуправљања (регулисање оснивачког односа, разрада и примена нових облика непосредног присуства делегата корисника у органима управљања који утврђују програме, образовање посебних интересних заједница за поједине области културе, давање нове и адекватније улоте Републичкој културној заједници у процесу слободне размене рада).

Главни циљ и смисав свих тих расправа јесте јачање

утицаја културних "радника и

целокупног удруженог рада на садржај, квалитет и сва збивања у културном животу. У том контексту расправљаће се, такође и о значају и месту културе и уметности у процесу ослобађања човека и његовог рада у склопу услова и могућности у којима делује раднички покрет у Словенији, односно Југославији. '

Први такав скуп, који је био врло успешан, већ су имали комунисти — ликовни радници. Наредних дана и недеља одржаће се и скупови комуниста — позоришних, филмских и музичких рад-

ника, затим комуниста који се баве питањима књиге, издавачке делатности и пласмана

Говорећи ствима информисања,

Словеније.

књиге, комуниста који раде У архивима и музејима и појединим областима научноистраживачке и образовне де латности. На тим скуповима поново ће се нагласити да је задатак. сваког ствараоца, укључујући и уметнике, да се у целини укључе у настојања радничке класе за ослобођење радних људи и стварање таквих односа који ће се базирати на поштовању човека и обезбеђивати његов свестрани развој. Инсистираће се и на критичком осветљава њу и одбацивању схватања појединаца да, тобож, таква оријентација у опредељивању функције стваралаштва пред ставља посезање у слободу стварања. |

Наредне недеље у разматра ње ове проблематик. укључиће се и Председништво ЦК СК. Словеније. На основу анализе резултата акције „Човек, рад кулаура“ и теза које је припремио члан Извршног комитета Франц Шали, Председништво ће утврдити концепт седнице Централног комитета која ће бити посвећена актуелним идејно-политичким питањима кул туре, истраживачке делатности и образовања у процесу ослобађања човека и његовог рада. |

Тако широко и продубљено разматрање ових питања у оквиру припрема за предстојеће конгресе Савеза комуниста условљено је, пре свега, порастом значаја културе, уметности, науке и образовања у свакодневном раду и животу радних људи и њихове заинтересованости и спремности да се још активније и непосредније укључе и у те процесе друштвеног преображаја, а не било каквим ванредним појавама или ексцеси ма. С друге стране се конста тује да тренутна самоуправна организација и деловање

„тиж делатности. не--омогућу-

ју да те нарасле потребе и интереси дођу до свог пуног изражаја. Због недовољне међЂусобне социјалистичке и самоуправне повезаности | ни ствараоци у тим делатностима нити радници у другим деловима удруженог рада још нису у целини постали одлучујући носиоци и креатори свог стваралаштва, културне, научне и образовне политике као саставног дела свог укуп ног рада и живота.

А да би се убрзало превазилажење таквог стања неопход но је смелије развијати нове друштвено-економске односе и ослобађати се остатака старих односа и свести који врше снажан притаск на понашање људи и стварају број

о ситуацији у средКуртовић је

не раскораке између · бин не визије друшттеног живота и развоја конкретне пра ксе. Остаци система етатистичког фондовског финансирања отуђују утицај удруже ног рада и у новим условима деловања самоуправних инте- | ресних заједница репродукују нове тенденције монополног групног и државно-својинског понашања.

Доследна примена Закона

То се, између осталог, испољава и у појавама непоштовања основних принципа самоуправног договарања м споразумевања, у манифестацији бирократско-етатистич-

· ког ауторитета стручних слу-

жби и појединаца у интересним заједницама и у монополном и приватно-власничком понашању појединаца у културним, научно-истраживачким и васпитно-образоввим институцијама. Према оцени Франца Шалија те противрчности, које су по својој суштини дубоко класне и сдражавају сукоб са догматско-бирократским и грађанско-либералистичким тенденцијама, могу се успешно разрешавати континуираном револуционарном акцијом соци јалистичких снага за доследву примену Закона о ние ном раду.

С друге стране појединци у

културним, научним и образов

ним институцијама, суочени са сложеним и противречним процесом изградње хуманијег друштва, уместо критичког стваралачког оптимизма шире идејну, естетску и етичку збр ку и подстичу на удаљавање од стварних проблема борбе за ослобођење човека и њетовог рада. А Савез комуниста, који има јасне и напред не ставове о развоју културе, науке и образовања, није додовољно ефикасан у спровођењу своје политике у тим областима. Читав низ година комунисти су запостављали та питања а нису ни довољно оспособљени за ефикасно, стваралачко деловање

"у осветљивању и сузбијању · неприхватљивих

тенденција и појава у свету уметности и

науке. Ј. ПЈЕВИЋ

као могућност заједничког деловања, на чему се дијелом заснива и

Ако целокупно чланетво(Кније активно – немогуће је водити ефикасну борбу

У припремама за 11. конгрес СКЈ, осим о друштвено-еконо мским % друштвено-политичким, сигурно Ће од највећег која се испољавају у садашњој фази наше револуције

значаја бити растрава о идејним проблемима и питањима,

Секретар у Извршном комитету Председништва. ЦК СКЈ Тодо Куртовић посетио је недавно редакцију свих издања „Комуниста“ у Београду и с новинарима листа и уредницима публицистичко-издавачке де латности куће „Комунист“ водио ду жи разговор о припремама за НИ. конгрес СКЈ, о актуелним идејним проблемима у друштву и задацима комуниста У њиховом решавању. Овај разговор лист „Комунист“ 06јављује у понедељак. 5. септембра.

Има тежњи да се друштвени проблеми решавају онако како то одговара неким

_ парцијалним интересима

У припремама за 11. конгрес СКЈ осим о дрштвено-економским и дру „штвено-политичким, сигурно ће од највећег значаја бити расправа о идејни м проблемима и питањима ко ја се испољавају у садашњој фази развоја наше "револуције.. Замољен да,каже које од тих проблема сматра посебно значајним, Тодо Куртовић је рекао да идејне појаве у нашем друштву треба гледати у целини и комплексно, Ипак, од прворазредног значаја је све оно што је повезано са новим друштвеним одно сима, што је директније и одређени „је повезано с победом праксе и логике самоуправних социјалистичких

'

односа у нашем друштву. То се, ре као је Куртовић, у најширем смислу тиче и науке и законодавства, али и привредног пословања, а, исто тако, и метода рада Савеза кому ниста. Не треба, разумије се, сметну ти с ума ни све оно што је повезано са савлађивањем разних тежњи ка стварању монопола — економских, политикчих и других.

" Такође, наставио је Куртовић, на ша пажња треба све више да се окреће оним појавама које прате про цес еманципације човјека, најшире узевши, у садашњим условима. У нашем друшвту све више се шири атмосфера отворености, и у таквим условима СКЈ као организација ну жно мора бити као цјелина активан, јер ту није довољно само реаговање форума или само основних организација. Ако цјелокупно члан ство није активно немогуће је води ти ефикасну борбу. Отуда су објективно демократизам и његов даљи развитак нужно условљени, поред осталог и активношћу целокуп нот чланства. То 16, истакао је Куртовић, један од прворазредних еле мената демократизма у цјелом друш тву, односно једне пуније еманципа ције човјека, његове веће активнос ти која треба да се налази у средишту збивања. На тој линији, ре као је он, за нас је свакако у садашњој фази од огромног значаја. што потпуније идејно јединство у Савезу комуниста.

Данас се понегдје испољавају и тенденције ка централизацији. Уп-

. Рраво, ради се о тежњи да се друш-

твени проблеми рјешавају онако ка ко то одговара неким парцијалним интересима. Рекао бих приметио је Куртовић, да се, у ствари, често мијеша свјесно са спонтаним и стихиј ним, али тако да се недовољно сагтледава шта је шта, односно шта одређени захтјеви значе, да та мјешавина на свој начин врши притисак на нашу акцију. С тога је морамо и цјеловито видјети, па ма о чему била ријеч — о прошлости, оцјени ње

ној или садашњости. Зато, управо, и јесте Савез комуниста — неодвојив од самоуправљања. неодвојив

од еманципације човјека, неодвојив од друштвене акције. Он се мора у таквим условима развијати, а. кому нисти су обавезни да дневно реагују с позиција политике Савеза комуниста Југославије, да обезбједе рјешења у складу с нашом политиком и социјалистичким начелима.

У садашњој идејној борби, констатовао је секретар У; Извршном ко митету, од посебног је значаја да афирмишемо све успјехе које оства рују Савез комуниста и друштво У цјелини. У томе нисмо довољно селективни. не презентирамо довољно умјешно на страницама наше штампе, у издавачкој дјелатности, ради-, ју и телевизији све оне огромне резултате које постижемо, и не извлачимо све оне премисе које је ну-

жно извући. То је једна од наших великих слабости у области идејне борбе и идејне акције. ;

Демократизам јавне ријечи саставни је дио борбе за демократизам у друштву. То се, међутим, при метио је Куртовић; у јавним. гласилима недовољно схвата. Није важно у каквој се ко форми јавља, важ но је оно шта се каже, а очито је да наше новинарство треба да помогне свима да се оно што/су саопштили да у форми која је прихватљива и разумљива.

9 односу појединца и организације

У нас се сада. наставио је он, с „правом доста говори и о самоуправном плурализму. Велико је питање да ли тај појам у садашњој ситуацији у иностранству сви схватају кад је ријеч о развитку нашег политичког система. Овдје мислим на до бронамјерне, а не на негаторе наих достигнућа. Ваља, истакао је Куртовић, наглашавати да је ријеч о интересу радничке класе, о ње' ној историјској мисији, о интересу радпих људи и наших народа и народности, да је ријеч о еманципацији човјека и његовој слободи и де· мократичности у систему који он сам ствара. То су нови видови и са„држаји слобода у нашем друштву којима се супротстављају разне мовопелистичке тежње,

истакао да и поред постигнутих резултата у појединим срединама још има остатака старог. Истина, рекао је он, није само штампа крива за то. Све док се сви друштвени чиниоци заинтересовани и одговорни за ту широку стваралачку област не повежу и својски не ангажују, штам па ће бити под притиском разних парцијалних интереса и снага. Наравно, то не умањује обавезе редакција и новинара. Он је посебно указао на потребу конкретне критике на страницама наше штампе.

У наставку разговора Тодо Куртовић је говорио о односу демократизма и јединства Савеза комуниста. Демократизам је, рекао је он, увијек био веома значајан у животу наше Партије, иако је некад с мање, некад с више тешкоћа реализовам. У нас се демократизам и јединство једно с другим спајају, јед но другом су претпоставка. Без демократске атмосфере, тешко је гралити јединство, а без јединства нема стварне демократичности.

Посебно је занимљиво питање мо же ли поједини комунист задржати своје гледиште и онда кад се оно коси,са гледиштем већине. У оквиру програма и статута СКЈ он то може, и то треба подржати као здрав пут у изграђивању јединства У СК и развоју демократизма.. Наравно, појединац се обавезује ча реализацију политике СК и усвојених ставова, али он може у одговарајубем тренутку поново своје оцене не ке појаве да стави на дневни ред. На тој основи, оценио је Куртовић, треба градити унутрашње. односе и У форумима. То ће допринети да не стане много тога негативног.у садашњим условима које подстиче ого варање и кривотворење истине.

Демократизам и дисциплина У

· СК су блиско повезани треба бити

реалан и знати да је свака организација — и извјесно ограничење. Али, ако смо се ујединили на једном програму, онда то јединство и обавезе које оно собом доноси не прихватамо као ограничење, него и

. лисати

могућност за појединачно дејство.

Мислим, зато, рекао је Куртовић, да се огромна већина чланова СК никада није осјећала спутаном и неслободном.

Правци и линије диференцијације

Хоће ли се адекватније формупринцип · добровољности чланства у СК7 Нема никаквог нару шавања принципа добровољности чланства у Савезу комуниста, односно нема никакве принуде да се улази у Савез комуниста, рекао је Тодо Куртовић. Друга је ствар зашто ко улази у СК, што је пове зано са извјесним условима у друштву. Савез комуниста мора бити свјестан тога да. се против таквих појава увијек мора одлучно борити.

Неки су нам у своје вријеме говорили: како се диференцијација у СК споро врши. Не бих рекао да се споро врши, истакао је Куртовић, јер до отворене диференцијације до лази поводом изузетно значајних пи тања. Наиме, нама сигурно не би одговарало да у том погледу инсистирамо на ломовима и чисткама, на некаквим скоковитим акцијама. Јер, | ми постижемо. и желимо да макси+» мално помогнемо људима, у чему смо и до сада успјевали, да нам СК буде јединствен. Ми смо обезбједили да управо у оваквој диференција цији Савез комуниста остане цјело+ вит, јединствен и да ефикасно грач ди и усваја нов поглед и нову кон« цепцију, нову праксу.

За то је требало веома — много стваралачког рада. На тој линији отпадали су они који нису ни могли нити хтјели схватити ново. Неки од њих су се претворили у клеветнике који настоје нанијети ште+ ту на сваком кораку али је СКЈ све снажнији и јединственији. Једанаести конгрес ће га даље ојачати ги учинити још способнијим за акцију, рекао је на крају Тодо Куртовић.

"(Танју