Борба, 04. 09. 1977., стр. 6
6. СТРАНА — БОРБА — 4. СЕТПТЕМБАР 1977.
по
ЗАВРШЕН МЕЂУНАРОДНИ СЕМИНАР „УНИВЕРЗИТЕТ ДАНАС«
Ооразовање неопходан услов. друштвеног, економског и политичког развоја
Усвојене препоруке о две основне теме семинара: експанзија универзитета и улога универзитета у остваривању закључака КЕБС
(Дубровник, 3. септембра, Та нјуг). — Усвајањем препорука о две основне теме које су би ле предмет расправа око 350 универзитетских професора и
студената из педесетак зема-.
ља света, данас је у Дубровни ку завршен рад 22. међународ ног семинара „Универзитет да нас“. Представници универзите та који су препоруке прихватили обавезни су да са њима упознају све чланове у својим установама, а на следећој седници која ће се одржати наред не године поднеће извештаје о реализацији заједнички прих ваћених задатака.
У препорукама о првој теми „Експанзије универзитета у савременом друштву“ констату је се да је експанзија захватила све земље света у које све више продире. схватање да је образовање неопходан услов друштвено-економског и поли тичког развоја сваке савремене државе. Истиче се потреба за перманентним образовањем Уз активније учешће студената у наставном процесу, будући да брз напредак науке, техни ке и технологије захтева стал но прилагођавање образовних система новонасталим промена ма.
Због тога се у препорукама наглашава значај захтева да се за време редовног школова ња научи како да се настави перманентно учење у вези че га се истиче и потреба разматра ња могућности институционализирања перманентног образо вања.
ч докумената УН.
У делу препорука које гово ре о негативним последицама експанзије универзитета исти че се стихијност и импровиза ција при формирању високошколских установа, те неадек ватна материјална база и кад ровска структура на појединим установама, што се негативно одражава на квалитет образовања дипломираних стручњака. Исто тако експанзија утиче на запстављање научно-ис траживачког рада и доводи до хиперпродукције једних, а де фицитарности других профила кадрова.
Да би се ове и друге слабос ти превладале у препорукама се наглашава како је рад виших школа потребно усмерити тако да формирају свестра не личности због чега је нуж на измена искустава и живља сарадња између универзитета уопште. Поред тога је наглаше на нужност завршавања планирања потребних кадрова на тај начин да се не води рачу на само о потребама данашњице, већ и онима које ћетек бити актуелне. На крају се ис тиче захтев за смишљену дис перзију високошколских уста нова, при чему је потребно во дити рачуна о материјалним могућностима средине да савла да наведене слабости које до носи експанзија универзитета.
У уводном делу препорука о другој теми „Место и улога универзитета у остваривању за кључака КЕБС Хелсинки и докумената ОУН који се од-
носе на нове друштвено-еко-
вомске односе“ посебно се под
влачи значај оних одлука које.
су упућене науци и центрима образовања. Уз то се каже да су универзитети утицали на формулисање и релативно успешну примену свих великих принципа који проистичу из поменутих одлука као и одлука несврстаних земаља. Једна ко је тако наглашен и значај успостављања новог економског поретка што је означено као императив савременог доба и приоритетно питање свих међународних институција.
Конкретније се у препоруци истиче да су универзитети по звани да научно образлажу и развијају принципе и услове европске и ваневропске безбедности и сарадње и да успоста вљају и развијају разне облике међусобне сарадње укључујући и стварање заједничких истраживачких институци ја. Препоруке садрже и захтев за промишљене промене у структури универзитета уопи те као и у наставним планови ма и програмима на начин да се уводе нови предмети студи ја, посебно у вези проблемати ке новог економског поретка, еколошке и хуманистичке про блематике, уз развијање свес ти о улози и значају слободе. Универзитети нису, каже се на крају препорука, само трансмисије ставова и погледа са стране, већ и носиоци сопстве них иницијатива у формулиса њу друштвених и политичких одлука.
табилизација
| Го Ф Сваки радник Електронске Па, у првом пољугођу. зарадио за фон"дове по више од 7.000 динара
(Ниш, 3. септембра) — Процес стабилизације Електронске индустрије, највећег колектива у нишком региону који запошљава више од 20.000 људи (само у нишком делу око 12.000) је при крају. То је констатација изречена на седници Радничке скупштине ЕИ чији су делегати разматрали шестомесечно пословање ове сложене организације удруженог рада. У овом периоду, у односу на исти период прошле године, производња је по вредности порасла за 39 одсто, укупан приход за 42 одсто, доходак за 56 одсто а лични дохоци за 31 одсто (сада у просеку износе око 3.000 динара).
Делегати су посебно констатовали задовољавајући биланс остатка дохотка који је за 53 одсто већи него у првом полугођу прошле године. Тако је сваки радник Електронске индустрије зарадио за фондове по више од 7.000 динара. Међутим, како су делегати Радничке скупштине истакли, до растерећења привреде није дошло, па је Електронска! индустрија на име разних обавеза, доприноса и чланарина, у првом полугођу дала 128 милиона динара, односно 68 милиона више него у истом периоду прошле године.
На седници Скупштине је посебно разматран и податак да 12 ООУР (од укупно 47) послује са губитком (у Ђаковици, Смедереву, Београду и Нишу) па је наглашено да би до краја године требало заош-
ТРАДИЦИОНАЛНА ПРОСЛАВА У БУЗЕТУ
СЕЋАЊЕ НА ИСТАРСКЕ ПАРТИЗАНЕ
На свечаној седници руководстава друштвенополитичких организација говорио др Душан Драгосаваљм
(Бузет, 3. септембра Танјут). — Народ бузетске општине У северној Истри прославио је данас на свечан начин свој општински празник који се традиционално слави на данашњи дан у знак сећања на постављање, логора Прве истарске партизанске чете 1943. године на брду Планик изнад легендарног села Бргудац.
Пре подне одржана је свечана седница Председништва конференције Савеза комуниста Заједнице општина Ријеке, Општинске конференције Савеза комуниста и Скупштине општине Бузета, којој су, поред многих гостију из Републике, Истре и суседних општина Словеније, присуство вали и секретар Извршног ко митета Председништва ЦК СКХ др Душан Драгосавац и потпредседник Сабора Хрватске Каменко Марковић. Читава свечаност у Бузету протекла је у знаку обележавања Титових јубилеја као и оживљавања успомена на прво пар тијско савјетовање Истре одр жано 1943. године у Бргуцу.
Поздрављајући званице И преживеле учеснике овог савјетовања Душан – Драгосавац је указао на чињеницу да су Истрани ушли у борбу за ос лобођење од фашизма ослањајући се пре свега на властите снаге и не очекујући да их други ослободе. У том потледу нису жалили животе И: у послератном раздобљу се мното учинило управо власти тим снагама уз пуну подршку изградњи социјалистичког дру
шттва на бази братства-јединства, једне од најважнијих те ковина народне револуције.
На седници су уручене Плакете општине Бузет радним организацијама и појединцима заслужним за привредними економски развој општине. Плакете су добили предузеће „Дрвопласт“ из Бузета, „Електроистра“ из Пуле и Основна
школа „Вазмослав Гржаља“, а од појединаца Антица Дра шчић — Бон, Жељко Мари-
нац и Иван Рупена.
Са седнице је упућено поздравно писмо другу Титу.
У оквиру данашњег славља у Бузету је отворена нова школска спортска дворана по вршине 1.510 квадратних метара за коју је утрошено [1 милиона динара. Објекат је изграђен за годину дана. Пуштањем у рад 110 киловолтвог далековода Џазин — Бузет ре шено је питање снабдевања бузетске привреде и становни штва квалитетном електроенергијом, а пуштањем у про мет 16 километра дуге асфалтне цесте Лупоглав — Ланиш ће овај део северне Истре по везан је са својим општинским средиштем и осталом Ис тром, |
У устаничком селу Бргудац одржана је пригодна свечаност на којој је о првом партиј ском саветовању за Истру говорио генерла-мајор Милан Клобас. Општински празник Бузета закључен је кКултурним . програмом и спортским приредбама.
ЈУБИЛЕЈ ПРВЕ ДАЛМАТИНСКЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ УДАРНЕ БРИГАДЕ
Пролетери поново на окупу
(Шибеник, 3. септембра, Танјуг — У Шибенику, у јединици која наставља традиције Прве далматинске пролетерске ударне бригаде, 5. и 6. овог месеца свечано ће бити прослављена 35-тодишњица оснивања Прве далматинске пролетерске ударне бригаде, формиране наредбом друга Тита 6. септембра 1942. „тодине 'у селу Добро — код Ливна.
Јубиларна 35. годишњица, оснивања | ове прослављене бригаде, која је на дан фор"мирања бројала 1.250 бораца, обележиће се смотром преживелих бораца, културно-за бавним и спортским приред-
бама и другим манифестаци-
јама. Првог дана прославе у
шибенском казалишту одржаће се свечана академија на којој ће наступити радничко културно-уметничко друштво „Коло“ из Шибеника и војни оркестар из Сплита.
У касарни „Раде Кончар“ отвориће се спомен соба у којој ће бити изложени документи и фотографије о борбеном путу Прве далматин-
'ске бригаде.
_Ових дана је изашла из штампе и књига под насловом „Наша Прва далматинска“.
Књига садржи прилоге 60-
раца бригаде које су они 06јавили као своја сећања или као пригодне написе.
У ЦРНОЈ ГОРИ
Изградња утврђеном
путева по редоследу
Одабрана најповољнија варијанта трасе путног правца Титоград — Цетиње
(Титоград, 3. септембра) Захваљујући напорима Републике да обезбеди што више средстава за остварење програма изградње путева до 1980. године, у овом планском периоду знатно се брже шири путна мрежа него раније. За изградњу нових путева од 1976. до 1980. тодине предвиђено је око две милијарде 600 милиона динара и утврђени извори средстава. Тако ће се за путну привреду из средстава Фонда неразвијених подручја одобрити око милијарду динара, из иностраних кре дита 500 милиона динара, док остала средства за инвестиције чине домаћи кредити и приходи Републичке интересне заједнице за путеве.
Према садашњим предвиђањима до 1980. године биће завршен 261 километар нових путева, од чега 127 километара магистралних и 144 регионалних. ·
У периоду од 1976. до данас завршено је 116 километара путева, чија је изградња почела нешто раније, тако да ће Црна Гора до краја планског периода добити 377 километара нових путева, што је од
непроцењивог значаја за ра-'
звој остале привреде.
— У овој години завршавају се путеви Пљевља — Косаница, ПЏлав — Мурино, деоница Брајићи — Лапчићи на путу Будва — Цетиње, деоница Кусиде — Трубјела на путном правцу Никшић — Требиње и дед пута Никшић Титоград, где је завршена и изградња тунела Будош, — рекао нам је секретар Републичке заједнице за путеве инж Богољуб Ћулафић.
Пре неколико дана обавље-
на је лицитација за избор извођача радова на новим путним правцима. Тако ће се ускоро знати ко треба да изводи радове на путевима Даниловград — Титоград, Мурино Андријевица и Лапчићи Будва. Изградња ових путева почеће пре краја године. За то време радиће се и на пројектовању правца Титоград Цетиње и Никшић Шћепан поље, који на листи приоритета спадају у другу групу због чега ће њихова изградња почети након подмирења обавеза за путеве у изтрадњи. Значајно је истаћи да су превазиђени неспоразуми избо ра варијанте за трасу пута Ти тоград — Цетиње и да је изра да пројекта већ поверена „Пар тизанском путу“ из Београда и Републичком заводу за пројектовање из Титограда. Према неким подацима одабрана варијанта има далеко веће
предности над предлаганим у.
погледу саобраћајних услова и елемената пута.
Изградњом пута Цетиње Титоград и скорим завршетком пута Цетиње Будва знатно ће се скратити и побољшати _ саобраћај између унутрашњости земљеи Црногорског приморја,
Темпо изградње путне мреже, по речима Ћулафића, усклађен је са приливом средстава намењених инвестицијама у путну. привреду, због чега може доћи до померања рокова, али ће се утврђена листа приоритета и тада поштовати. О. ДЕСПОТОВИЋ
Португалски туристи у Македонији
(Скопље, 3. септембра, та нјуг). — У Скопље је допутовала група од 160 туриста из Португала, који су уједно и први гости из ове земље који посећују Македонију. Хо су претежно мла ди људи који ће поред глав
ног града ове Републике по_
сетити и Охрид и Стругу и притом разговарати са пред ставницима Савеза социјали стичке омладине Македоније, а посетиће и већи број
организација удруженог ра да, : Група португалских туриста борави у нашој земљиу · организацији скопске туристичке организације „Интер импекс“, која истовремено . најављује да ће у договору са једном лисабонском тури стичком агенцијом размена
туриста између Југославије и Португала бити много већа. трити одговорност и прелучети неке озбиљније мере, тим пре што се ради углавном о истим ООУР-има више годи-
на, а мало шта се предузима
да из тих губитака изиђу или
да се покрене поступак ликвидације. Међутим, наглашено је, њихово санирање се не може више остваривати на
стари начин. Д. ЈАНКОВИЋ
КЕРЕНУЛО ПА БОЉЕ: Из једне 6д производних хала БИ
МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС КАРДИОВАСКУЛАРНЕ ХИРУРГИЈЕ У ТОКИЈУ
Специјална Диплома
професору др Воји Стојановићу
(Токио, 3. септембра, Танјуг) — На међународном Конгресу кардиоваскула хрне хирургије, који је данас у Токију завршио рад, специјалву Диплому конгреса добио је професор др Воја Стојановић, као признање за унапређење ове гране медицине.
Поред професора Стојановића, који је на Конгресу под нео извештај о срчаним стимулаторима, радове с тог под-
ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ЛИТОСТРОЈА
ОГРОМАН ЗНАЧАЈ ЗА И3ГРАДЊУ ЗЕМЉЕ
На свечатости у халм „Тиволи“ говорио Андреј Марилми
(Љубљана, 3. септембра, Тан југ) — У хали „Тиволи“ данас је свечано прослављена 30-годишњица производње Титових завода „Литострој“. Поред 2000 радника ове познате фабрике турбина, свечаности су присуствовали многи истакнути _ друштвено-политички радници, међу њима др у"Маријан Брецељ, Андреј Маринц, Зоран Полич и Винко Хафнер. Присутан је био и један од твораца Литостроја, члан Савета федерације Феранц. Лескошек, На скупу су били запажени и бројни пред ставници Љубљанског универ зитета'и научних делатности.
Председник Републичког из вршног већа Адреј Маринц је овим поводом истакао да су се обистиниле речи друга Тита,.
изговорене пре 30 година, да'
ће Литострој имати историјски значај за изградњу, наро чито у електрификацији наше социјалистичке земље. То је Литострој и успунио, јер се никад није заносио тренутним пословним успесима, него је увек тежио развијању самоуп равног одлучивања. дугорочном планирању, бризи за кадрове и самосталном. истраживачком и развој ном раду.
Полазећи од примера Литостроја, Андреј Маринц товорио о задацима Републике Словеније у области самоупра вног планирања. Поред средњорочних обавеза, он је у би тним цртама нагласио и дуго рочне задатке до краја овог века. Индустрија ће и у буду ће бити носилац словеначког привредног развоја, па због то та треба пре свега. осигурати енергетске и сировинске осно ве, стално повећавати извоз и оживотворити већу продуктивност рада и све друге ква литетне факторе развоја.
сопственој |
је |
' тију
ручја изложили су такође и југословенски лекари др Милован Ђорђевић из Бео-
града и др Милер, уз сарадњу др Кошака из Љубљане,
Након завршетка овог Конгреса, у Кјоту се одржава међународни Конгрес за хирурна коме ће професор Стојановић учествовати на специјалном симпозијуму с те мом „Директна пластика једњака“. На основу члана 170. Закона о удруженом. Статута ООУР 1МТЕЊЕ МЕЂУНАРОДНО ПОСРЕДОВАЊЕ, Раднички савет га
раду, члана 85.
ЕХРОВТ
ООУР ТХТЕВЕХРОВТ МЕЂУНАРОДНО
ПОСРЕДОВАЊЕ
Радне организације ШМТЕНВЕХРОВТ Спољна трговина, Београд
расписује
КОНКУРС
за избор и именовање радника посебним овлашћењима и одговорностима у ООУР 1МТЕНВЕХРОКЕТ МЕЂУНАРОДНО Б ПОСЕДОВАЛА и то
ДИРЕКТОР ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ МАТЕКВЕХРОЕТ ТИТОГРАД“,
УСЛОВИ:
висока стручна спрема и 8 година радног искуства од чега 5 година на спољнотрговинским пословима знање једног светског језика и сагласност 38 на спољнотрговинским пословима, или
виша стручна спрема и 12 година радног | искуст. од чега 6 година на спољнотрговинским послови! знање једног светског језика и сагласност за. ан спољнотрговинским пословима, или
, А
_ Поред наведених услова кандидат треба да исл. и опште услове прописане Законом као и да има од) рајућу организаторску способност и морално полит
подобност.
Лични доходак према правилнику о стицању; дели дохотка и расподели средстава за личне дОх заједничку потрошњу ООУР ТМТЕВЕХРОВТ МЕЋУ РОДНО ПОСРЕДОВАЊЕ Београд. . : | =
вљивања.
Конкурс остаје отворен 15 дана од дана А његовог. аи
УЗ Би ВУ на конкурс кандидат је дужан доказ о испуњавању општих и посебних услова К као и кратке биографске' податке и податке о 10
њем раду.
Пријаве на конкурс доставити на адресу: Ра 'низација 1МТЕНЕХРОВТ — Спољна трговина. Служба за кадровске и опште послове — за конк комисију — Кнез Михајлова 7/1.
Непотпуне и неблаговремене пријаве реке
се разматрати.
средња стручна спрема и 15 година искуства од 4 8 година на спољнотрговинским пословима, 387 једног светског језика и сагласност за рад на бе нотртовинским пословима.
Драгослау Марковиј
(Чачак, 8. септембра, — Председник Председ СР Србије Драгослав“ вић и члан републичкоу У шног. већа Милојко Веду данас су боравили у Хоти где су са представнициуа штвено - политичког и у Пру днот живота Драгачева варали о развоју пољопри : не производње. :
Из Котража и БЕО ла годишње се на тр споручи милион и 600 у; :5; литара млека. Са основној | танизацијом удруженог %. „Воћар“ удружено је 650 х видуалних пољопривр У овом највећем драгачере селу ове године биће су на хладњача капацитета "вагона, а идуће године по изградња кланице.
Драгослав Марковић пој но овом приликом говорир. о предностима стварања ар комбината у даљем инт рању развоја пољопривр производње у републици, |
Тај
ПРОБЛЕМ СМЕШТАЈ КУКУРУЗА У СЛАВО НИЈИ И БАРАЊИ
Недоетају сушаре_
~
(Осијек, 5. септембра). Сунчано и топло време, у следњих дана у Славонији! Барањи, повољно утиче | повећање лигестије у шеће ној репи, а и на дозре кукуруза, — истичу пољодр редни стручњаци, који ове сени прогнозирају врло д урод обе ове културе. Ра се да би уз просечан при од 54 метричке центе су не површине под кукур од 209.000 хектара, | производња · могла изно око 105.000 вагона сувог 3
Међутим, већ сада се у ва помањкање сушара, друштвени сектор на сла ско барањском подручју полаже са дневним капацић том од 1.200 вагона, што је“ довољно. Капацитети су: на ипдивидуалном сектору! још мањи у односу на ту бе пољопривредника. За је ситуација повољпа Једи у селима Ловасу и Нетгосле цима, у општини Вуковар постоје суптаре капацитета“ вагона. што је довољно за Е требе ових и неких околи
села. М. РАДИ
|.
|
Титоград
прилон | о ада“ сад 5 они еотрвћ“