Борба, 21. 09. 1977., стр. 6
6. СТРАНА — БОРБА — 21. СЕПТЕМБАР 1977,
СКУПШТИНА
СФРЈ
сКУПШТИНСКИ ЖИВОТ
Интервенције правобранилаца самоуправљања оправдане __м олаговремене
Седница Одбора Савезног већа за правосуђе
Трогодишња активност друштвених правобранилаца само управљања и њихови запаже-
· ни резултати нарочито на плану превентиве добили су висо ку оцену и пуну подршку Од бора Савезног већа Скупштине СФРЈ за правосуђе. Председа вала је Иванка Шиптер Гајер.
Заменик савезног друштвеног правобраниоца самоуправ-
· љања Јован Шкеровић је истакао у извештају да се у 80 одсто случајева интервенција правобранилаца самоуправља-
самоуправних права радних људи и друштве не својине показала као оправ
85
одсто случајева пак, већ превентивна акција без подношења пријаве регулисала је спор
ња у заштити
дана и благовремена. У
не односе.
Душан Цотич помоћник саве зног секретара за правосуђеи
организацију савезне – управе подржао је извештај и позити вне оцене рада — друштвених правобранилаца самоуправљања. Он је рекао да се зећ ове године може очекивати извеш тај СИВ са статистичким пока затељима „учинка“ друштвених правобранилаца самоупра вљања што ће, поред осталог, бити и један од оријентира у даљем развоју и законском ре гулисању положаја ове инсти туције.
Заменик савезног јавног ту жиоца Миљан Вујовић заложио се за тешњу сарадњу пра вобранилаца самоуправљања са тужиоцима истичући да је за тужилаштва драгоцен у“ вид правобранилаца у случајеве кршења. самоуправних
права и атака на друштвену
својину.
Делегат "Рамиз Црнишанин
подвукао је значај деловања правобранилаца у очувању со цијалистичких односа у оним доменима који још нису прецизно законски регулисани. Одбор за правосуђе размотрио је и подржао, без већих примедби, Предлог закона о ре шавању унутрашњег сукоба за кона и надлежности у статус ном породичном и имовинском праву. · Овај законски текст образложио је помоћник саве зног секретара за правосуђе Душан Цотич. Он је истакао
да, упркос наслову, овај закон,
не решава никаква крупна не
подударања републичких и,
покрајинских закона у статус ном породичном и имовинском праву. Таквих сукоба нема из простог разлога што у овом за конодавству нема сукоба два поретка — рекао је Цотич. (Танјуг)
Одложено усвајање Нацрта буџета за 1978.
Одбор за буџет Савезног већа сматра да се предходно морају знати правци дру-
штвето-економског развоја земље у пчдућој години,
Нису се стекли сви услови
да предлог за доношење буџе та Федерације за 1976. годину са нацртом овог документа бу де, То је закључак чланова Одбо-
ра Савезног већа Скупштине
Југославије за буџет федерапије. Делегати су данас иста
кли да одлука о прихватању
нацрта буџета може бити донета тек када буду познати сснвовни правци друштвено-ехо номског развоја за идућу годи ну. (резолуција), затим, пошто се постигне дотовор о обиму бу џета и када буду познати фи нансијски планови савезних дирекција.
У дебати о нацрту буџета, којим се потребе Федерације
за идуђу годину планирају у
износу од 86,6 милијарди динара, делегати су указали на проблеме формирања изворвих прихода Федерације. Упо зорено је да се наставља са праксом дефицитарног финегн сирања потреба Федерације м на појаве нерационалног и-не наменског трошења средстата буџета.
дефинитивно прихваћел.
Представник Савезног секре таријата за финансије Божидар Радуновић подвукао је да је основна карактеристика пре дложеног нацрта буџета то што је он заснован на новом системском закону о финанси рању Федерације. У складу са „овим законом настојало се да се из буџета искључе све оне ставке које нису у складу са тим законом. То су средства за унапређење привредних де латности. Жеља је такође би ла да се републике и покраји не растерете одређених обавеза. Зато се нацртом предлаже могућност узимања кредита код Народне банке Југослави је, рекао је Радуновић. |
Делегат Мухамед Гребо (Бо сна и Херцеговина) приметио је да би било добро, без обзи ра што се средства за унапре ћење привредних делатности не налазе директно у буџету (она ће се реализовати преко интересне заједнице Југославије и буџета република им по крајина), сачинити биланс укупних средстава буџета. Тако би се добила реална слика
његовог раста и уочио значајан пораст обавеза, односно доприноса република и покра јина према буџету федерације, рекао је Гребо.
Према мишљењу делегата Луцијана Стадина (Словенија), највећи проблем је билансла ситуација република и покргјина. Стање у нашој републици је такво да она не може, само из пореза на промет, како је то планирано. подмирити обавезе према Федерацији. Бранко Лазовић (Дрна Гора)
предложио је да се преиспита
· реалност изворних прихода бу
џета. Он је рекао да су обаве зе Црне Горе за 30 одсто веће него прошле тодине. Др Љубо мир Зечић (Хрватска) заложио се за измену метода доношења буџета, а Душан Каранповски (Македонија) сматра да је неопходно размотрити могућБост смањења расхода за не"привредне инвестиције. . (Танјуг)
да обавезујући документ о друштвеном положају жена
Седница одбора Савезног већа ч Већа република “ покрајина, за рад, здравље % социјалну политику и за питања удружтвања у привреди
Делегати
крајина Скупштине
челу су прихватили на јучера шњој заједничкој седници, којој је председавала Ханко-
сава Симић, радни текст будућег документа о унапређењу друштвеног положаја жена. За оба већа то ће послукао 0о-
жити, поред осталог, снов за расправу на наредној
седници — 30. септембра. Дотле, закључено је на седници, водиће се расправа у републи
кама и покрајинама. Оба ве-
ћа, како је речено, усвојиће документ (било у облику за-
ВОЈВОДИНА
одбора Савезног већа и Већа република и поЈугосла- вије за рад, здравље и социјалну политику и за питања удруживања у привреди у на-
кључака или у некој другој форми у октобру.
Донесу ли се о овом важном питању закључци, бојазан је да би радијус њиховог дејства био сужен само на органе непосредно одговорне ску пштини а не и шире, становиште је које су јуче заступали Руди Брегар (Словенија и Љубиша Поповић (Босна и Херцеговина). Они су се заложили, а томе су се при дружили и други делегати, за доношење таквог документа који би подједнако обавезивао све— од удруженог рада преко општина, република и покрајина до федерације, и од Социјалистичког савеза до синдиката и других друштве-
но-политичких организација.
Концепту будућег документа о друштвеном – положају жена, понуђеном јуче, претходили су и непосредни разговори делегата у организаци јама удруженог рада и месним заједницама. Упркос одређеним разликама у степену решавања положаја жена у републикама, рачуна се да се до заједничког циља најцелисходније може доћи ако се поједина, што конкретнија питања, јасно дефинишу и уврсте у годишње резолуције о друштвено-економским кре тањима, у средњорочне и дугорочне планове, рекла је Тан косава Симић.
(Танјуг)
__ Подржана програмска оријентација Скупштине
Финансијска ситуација привреде повољњија него прошле године. — Још нису тскорењени узроци незаконитог богаћења,
(Нови Сад, 20. септембра) Јавна дискусија дала је пуну подршку програмској оријентације Скупштине Војводине у досадашњем раду и у програмирању актимшности до ју: 1978. године. Ово је истакао потпредседник Војводине Јован Крмпотић, у свом данашњем експозеу на заједничкој седници сва, три већа приликом расправе о пролламу рада Скупштине Војводине у наредних 10 месеци. Како је истакнуто, сви досадашњи програми Скупштине били су заиста пренапрегнути
= у току трогодишњег рада
разматрано је 1.250 закона, општих и других питања тако да су делегати и делегације били преоптерећени. и данас усвојени програм рада Скупштине Војводине биће такође веома обиман — до јула 1978. тодине треба да се усгвоје 78 нова закона и води
расправа о 50 питања. од изу-
зетног значаја за живот и рад Покрајине.
Члан Извршног већа Скупштине Војводине и директор Покрајинског завода за друштвено планирање Добривоје Радић обавестио је на заје-
Скупштине ·
дничкој седници делегате сва три већа о привредним кретањима у Покрајини у првих осам _ месеци. Најповољнија
околност привредних кретања '
је да је индустријска производња остварена 5.5 одсто. >над плана — забележен је раст од 12,8 одстд, а планирано је било повећање производње од 7,3 одсто. И у пољопривреди остварују се веома добри производни резултати, што ће стабилизирајуће деловати на целокупна привредна кретања.
По оцени Радића, садашња финансијска ситуација у привреди је повољнија него прошле године. То се, поред осталог, види и из податка да је у првом полугођу доходак “ривреде за 55 одсто већи него у истом раздобљу прошле године, док су текући губици били мањи за преко 60 одсто.
После образложења покрајинског сетостата за народну одбрану Рудолфа Јонтовића, делегати сва три већа прихватили су извештај о стању ол-
" брамбених припрема у Покра
јини и донели закључке за даље активности и јачање свенародне одбране у Покрајини, Делегати Већа општина и Друштвено-политичког већа Скупштине Војводине _ расправљали су на својим данашњим седницама и о извештајима о резултатима који су у Војводини остварени у испитивању порекла имовине. Како је истакао председник Покрајинске комисије за испитивање порекла имовине, Александар Васић, у прошлој и овој години општинским комисијама поднете су пријаве против 632 грађанина због незаконитог с" богаћења. Општинске комисије покренуле су 270 поступака и донеле 140 решења којим се одузима незаконито стемена имовина у износу од преко 23 милиона динара.
Иако се на тај начин број решења о одузимању незаконито стечене имовине у Покрајини од почетка рада општинских комисија попео на 319, а вредност одузете имовине по решењима општинских комисија на преко 43 милиона динара, по оцени Александра Васића ови резултати још не одговарају степену друштвене тежине ових појава.
С. СТАНОЈЕВИЋ.
Ра
|
|
ВЕЋА ХРВАТСКЕ _ Внеок раст нндуетријеке производње
: (Загреб, 20. септембра, Танју — Главне карактеристике привредног кретања у Хрвате кој У првих Т-месеци ове годи не су осетан раст индустријске производње, убрзање инве стиционе активности и пораст запослености и' производности рада.
Таква оцена изнета је на да нашњој седници Извршног ве ћа Хрватске, одржаној под председништвом с" др Јакова Сиротковића.
Како је саопштено, у првих т месеци ове године индустриј ска производња у Републици бележи пораст од око 9 одсто, што представља знатно динамичнији раст него у истом раз добљу протекле године када је производња била повећана за свега 1,8 одсто.
Чланови републичке · владе разматрали су и позитивно оценили предлоге друштвеног договора о саобраћајној политици Југославије и самоуправног споразума о оснивању самоуправне интересне заједнице Њинематографије _СР Хрватске. ОД 29. СЕПТЕМБРА ДО 29. ОКТОБРА
Симпозијум о Козари у НОБ
(Козара, 20. септембра, Танјуг. — Од 27. до 29. октобра ове године одржаће се научни симпозијум о месту и улози Козаре у народноослободилач ком рату у склопу оружане ре волуције у Босанској крајини, СР Босни и Херцеговини и Југославији. Ово је, између ос талог, саопштено на заједнич ком састанку Секретаријата Одбора за припремање овог научног скупа и Редакцијског одбора који је одржан јуче 'под председништвом др Нико ле Бабића на Козари.
· СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ /
ДОГОВОР РЕПУБЛИКА И ПОКРАЈИНА
а недовољно развијене две трећипе зајмова
__ Међународне банке
Јуче потписан договор о усмеравању и коришћењу зајмова Међу
бачке за обнову и, развој до краја јуна 1981. — Очекује се да ће
ње зајмови износити око 300 милиона долара
Републике и покрајине сагласне су да две трећине зајмова које Југославија добија од Међународне банке за 0об„нову и развој усмере у развој привредно недовољно раз вијених република и Покраји-
„не Косово. Овај начелни став
суштина је јуче потписаног до говора представника извршних већа република и покрајина и СИВ о усмеравању и коришћењу зајмова Међунаро дне банке. за обнову и развој за период од јула 1976. до краја јуна 1981. године. Југославија је члан Међународне банке за обнову и раз вој од оснивања ове институције — изјавио је Танјугу непосредно после потписивања договора република и покрајина савезни секретар за финансије Момчило Цемовић. _ Сарадња са Банком развија се врло успешно, бележи ста лни успон и проширење форми. Југославија је корисник зајмова Банке и та средства се употребљавају за финансирање важних објеката у оквиру плана нашег привредног развоја. По оцени Банке. ова средства се у нашој земљи користе врло ефикасно и зато је ова институција нелавно потврдила своју спремност да у наредним годинама повећава годишњи износ зајмова, у складу са проширењем укупне активности Банке, Због тога ми имамо основа да очекујемо да ће се обим сарадње кретати у оквиру из носа од око 300 милиона долара зајмова годишње за споменуте сврхе.
Договором република и покрајина који је јуче потписан извршено је усмеравање сред става Банке на одређена по-
дручја у нашој земљи у скла-_
ду са степеном развоја. Тако ће убудуће недовољно развијене републике (Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора), као и Косово користити 66 одсто зајмова које Међународна банка одобри нашој земљи, а остале републике и Војводина укупно 34 одсто, што је у складу са Резолуцијом Скупштине СФРЈ о економској политици у овом периоду и потребама друштве ног плана.
Осим коришћења зајмова Ме
ђународне банке, наша земља
указује, у границама својих могућности, конкретну помоћ остварењу програма финанси
рања најмање развијених зе-:
маља у развоју, са дохотком испод 300 долара по становнику. Југославија је, наиме, учествовала у три маха у попуни средстава, Међународног удружења за развој (ИДА), ко је представља огранак Међуна ролне банке. Мада. као земља У развоју. нисмо били обавезни на ово учешће, ми смо до сада у три маха учествовали са укупно 17,14 милиона долара. Из ових средстава, као што је познато, одобравају се зајмови на“рок од 50 година и без камате најсиромашнитим земљама у развоју: Ову одлуку наше земље су поздра виле земље у развоју као
од,
израз солидарности у
= Њ сти да пружимо свој за нос развоју најзаостаду 2" маља. |: |
Ми указујемо п ђународној банци и "из један део својих слођ М, визних резерви пла | обвезнице ове финансца | ституције. Ова Банка и начин, ангажујући о х. средства, јача свој 0 ски потенцијал и ман Ре гућује да остварује у % граме развоја. _ Ује пр
Јуче потписан ДОГОВо смеравању средстава за) Међународне банке оу да се сарадња са овоџ и, туцијом може сагледава врло конкретан начиц а колико година унапред значи да ће бити јше програмирана и пла 4 том послу Савезни секу јат за финансије = најужу сарадњу са се јатима за финансије у =, ликама и покрајинама џ ским органима, -
Подржавајући
про програма. активности Међу. 5
родне банке — посебно
неразвијенијим земљама У љ, % 54)
воју — ми се упоредо > жемо и за јачање улоге земаља у процесу. одл
у овој, као.и у другим међу.
· народним финансијским из
туцијама, што је саставни за програма који су несврст земље усвојиле у Кол
као и на другим скуповима = маља у развоју — закључ је Момчило Цемовић, |
СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ВЕЋА САВЕЗА СИНДИКАТА СРБИЈЕ
|- "дбим послова у изради правилника
о расподели није ехваћен на време
Ови правилници ће морати да буду донети до 1. јануара. — Формалистички приступ у многим колективима па ти синдикалним организацијама
Само три и по месеца остало је организацијама удруженог рада да пронађу мерила за расподелу средстава за личне дохотка према Закону оудруженом раду. За то време све организације мораће да израде правилнике о расподели, како би већ од 1. јануара мотли да их примењују. Досад, међутим, неки колективи нису ни почели овај посао, док је само 10 одсто већ сачинило нацрте нових докумената и припремило их за референдуме. О овим искуствима расправљано је на јучерашњем састанку Председништва Већа Савеза синдиката Србије, где је оцењено шта је у протеклих неколико месеци учињено у припреми нових споразума. 5 Већина запослених у Републици, речено је на састанку, укључила се у вишемесечне расправе за проналажење мерила рада, што, сада даје добре резултате, То је у ствари први пел задатка. али је остало да се то претвори у мале законе организација удружемог рада. Ово је тежи део по сла, и у њему се тек уочавају прави проблеми, дилеме па и несхватања,
У уводном излагању на јучерашшљем састанку ЏМро“о7 ништва потпредседник Већа Владимир Ковачевић нагласио је да се око питања расподеле средстава За личне дохотке ангажује велики број радника, да се тиме мења однос према раду и коначно искорењује схватање о најамном односу.
Заједничка црта понуђених
| =
„калне организације
„решења је што њима почињу
да се мере послови а не радно места, али је мало решења за уштеде у материјалу или управљање средствима. Искус ва од колектива до колектива веома су различита. Примећује се да предлагачи мерила рада своја искуства често обавијају мистеријом, крију их и од радника у сопственој организацији и од осталих ООУР. У таквој ситуацији решења се обелодањују тек на референдумима, док истовремено фабрички листови готово не обавештавају запослене о новим решењима.
|
У доста случајева старе норме или аналитичке процене радних места само се ухло дораде, и онда предлажу као нова мерила. Многи се још нису ослободили схватања о немерљивости рада, нарочито оног ван производње. Тврди се и да нема кадрова који би могли да припреме нове, споразуме. То у ствари објашњава формалистички приступ читавој акцији од чега, по мишљењу Предселиупштва, нису биле имуне ни неке синдии органи Синдиката.
Сва ова и слична схватања, речено је, неприхватљива су исто као и она о презаузетости стручних људи редовним пословима. Односе у расподели не може добро успоставити нико у име радника и расподела није ствар неких посебпих кадрова, став је Синдиката. Посебан проблем, чуло се на седници, представља куповина готових предлога презилника. Мислећи да је споразум лак-
· „Петар
ше и боље купити него да га сами ураде, неке организације остају тако потпуно пасивне. У другима, опет, решења су толико погрешна да у најмању руку изненађују. Поред овога има примера да се тврди како је вођење евиденције ради мерења рада запослених скупо, и да ће довести до позећања' броја административних службеника.
Судећи по брзоплетости појединих решења очигледно је да димензија читавог посла није била на Бреме схваћена. Тврди се да је за колектив од три-четири хиљаде запослених потребно неколико месеци да се — ако се добро ради и ако су укључени сви радници — утврди сложеност послова и задатака, а то је само један од елемента нових мерила. У синдикату су приметили да многи колективи немају ни програм усвајања својих споразума. Један од изузетака је Драпшин“ из Младеновца у коме је већ договс“ено ко и до када треба да обави свој део посла. Има појава да се ишчекују и неки законски прописи, или да се нова решења очекују са стране.
На састанку Председништва истакнуто је да се мора превазићи мишљење по којем нови споразуми треба да одсликају само постојећи систем расподеле, ' Треба омогућити, истакнуто је, да радник што више заради. Исто тако, не треба се, одрицати ни неких
решења која теорија још није
успела да разјасни, а која се у пракси примењују.
М. ДАПЧЕВИЋ
СКУПШТИНА ОПШТИНСКЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ МОСТАРА
Стална акција за боље привређивање
(Мостар, 20. септембра) Незадовољавајућа ефикасност и неадекватна употреба дохотка један су од кључних узрока у последње време високих губитака и ниске акумулације и репродукционе способности херцеговачке привреде. Пуно коришћење техничког и технолошког сазнања и иновација у наредном развојном периоду један су од најтежих и најкомпликованијих проблема.
Ово је, између осталог, закључено на данашњој седници Скупштине Општинске привре дне коморе Мостара која је била посвећена основним елементима квалитета привређивања и просторном размештању производних капацитета у Херцеговини. Добро организо-, вана, систематска и стална акција за квалитетно привређивање, закључено је, једина је алтернатива за отклањање по-
стојећих слабости и привред-
них тешкоћа. То је најкон«рет нији допринос стабилизацији и антиинфлационим кретањима који води бржем и успешнијем привредном и друштвеном развоју. Стога кључне показатеље квалитета економије рада и средстава треба третирати као затеље достигнутог нивоа развоја и планских задатака. Што се тиче будућег простор ног размештаја производних
најважније пока-.
Нове цене
струје у Црној Горг
Измена тарифа 30 дошЋћитства. — Алуминце ском комбинату и желе
зар „Борис Кидрим нижа цена |
,
(Титоград, 20. септембра) – Од првог октобра потрошачи Црној Гори мораће да плеју струју по вишим цена Према јучерашњој – оду: Скупштине Самоуправне И тересне заједнице електропре вреде цене на прагу преко повећане су за 10 пара по ке ловат-часу.
Изузетак су такозвани се цијални потрошачи енерте — Алуминијумски комбинт + железара „Борис Кидрич – који су и досад плаћали еже гију по нижим ценама. С зиром да ове две радне оре“ низације учествују у остваре вању развојних програма еле тропривреде, њихов повлаше ви положај у обрачуну Ут шене енергије продужен је" за наредну годину. До ЕР октобра електропривреда и“ луминијумски комбинат Н да усагласе захтеве и нађу 17 хватљиво с" решење.о це струје која се троши за про“ водњу алиминијума. 1280. како се сматра, престати Ше бацивање око 80 милиона 2" нара на име утрошене ен је са једне на другу радну " ганизацију.
. Цене струје за домаћин, такође су повећане, али другачијег начина обре тешко је утврдити за коли“ Наиме, утрошену енергију вишој тарифи грађани ће плаћају по старој цени пара по киловату. Цена 38 пх. козвану ноћну потрошњу 6 њена је са 44 на 30 паре“ је зато тарифа за сијел место повећана са 35 ар нара. Овим се ишло На ту потрошача са слабијим : ловима становања.
о.
ло У капацитета, он би требал ви" јем и бре
служи равномернијем. развоју целог подручје ари је нужан договор носилац“ о: звоја у овом региону 9 у
ђивању даљер развоје; рања и локације НОВИХ кар. цитета. При овоме је БЕО ири“ чајна и ефикасност инвес њи ња,. јер досадашња ве “ показују да се изградњи главе капацитета често прист»
без потребних припреме: Ш.