Борба, 21. 09. 1977., стр. 7
На јучерашњој седници
ја
+.
На почетку излагања, Алек_ сандар Бакочевић је истакао да се у последњих годину да_ ка Социјалистички савез ин_ пензивније бавио сложеном | проблематиком исељеништва. " Посебно су учињени напори у републичким, покрајинским и _ Савезној конференцији ССРНЈ да се јасно одреде правци да· њег ангажовања Социјалистичког савеза и свих субјеката наше политике према исеље1 виштву. _ Пошто се осврнуо на протевле активности на том плану, Александар Бакочевић је рекао; : — Наша социјалистичка самжоуправна и несврстана заједеица, у. контексту своје политике, посебно политике ак"тивне мирољубиве и равноправне међународне сарадње, са фезлогом жели да има и да | успешно остварује, смишљену "икоординирану политику према југословенском милионском кељеништву. Таква политика шретпоставља стално размишљање, да бисмо је осавремењивали и јасно усмеравали, а то подразумева и правовремено давање одговора на нова пи тања која су искрсла и која | ће се појављивати и убудуће.
Добро је познато, да је Ју-
тославија декларисала и афир жила принцип да исељеништво треба да буде позитиван чинила односа међу народима и државама, мост разумеВања, конструктивне сарадње и Флижавања између СФРЈ: И земаља у којима исељеници живе, .
Не бисмо смели да подцењујемо резултате који су постиТЕУТИ досадашњим деловањем Ваше земље, њених организаГија и представника, а нарочи 10 деловањем матица исељеВика, Позитивни резултати су Тосебно увећани активностима
сле Х конгреса СКЈ и доноШења новог Устава и биле су Трожете духом новог Устава И Х конгреса. Нарочито је У
бликама и покрајинама по Тела да се посвећује већа пеТитичка и друштвена пажња деловању оних субјеката наблаивота који се баве про-
атиком исељеништва и еМиграције или би тако треба10 да буде, а право то, све успешније не република и пок Јина је од највећег значава је исељеништво упу-
пре свега на социјалисти-
6 републике и социјалисти-
• аутономне покрајине. Оеј У нашем уставном оци У, оне су основни носи-
политике сарадње са исе-
Ништвом.
"Све шира и свестранија сарадња
документи „Основе даље са% 6 са исељеницима и њиЛа жем потомцима“ који предо Председништву, у су-
Ни је платформа за сара74 бр исељеницима и њихоМИ да анизацијама. А то зна555 се исељеништво третисамосталан и равнопра
с неб. У сарадњи са иштвом полазимо од то-
кт о има положај субјене објекта, чиме иск-
и о сваки патерналистиМеђу, 183. ; бро р имајући у виду тЕ Т и значај који исеље20 и. Има, и може имати, Међу пару от наше земље у но: ПОднИМ односима, нужда се укључе сви факопштина до федераоблике да се кроз различите Твом иу радње са исељениш-= месну ензивира _ деловање С Ма заједница, ОУР-а ција 7“ Аруштвених организарта У штвено-политичких ација и друштвено-по-
ЧКих · зај а И рима, аједница на свим
Тору Ције
З а Ва и резултати у доТвом ем раду са исељенишРаси ЈУ нам за право да на | ње на да је даље унапређи
Ушег односа и делова-
а, 7 шу. "уректно повезано са на-'
Мп
о иатер литичким и културним
есом, И даље, да процес
у ~ у Београду Председн – везне хонференције ССРНЈ размотрило је ПР ние бо: љеништва м задатке Социјалистичког савеза у даљој сарадњи са исељеницима и њиховим потомпима. И Марин Цетинић потпредседник Савезне конференције, а уводно излатање је поднео Александар Бакочевић, члан Секретарита Председништва Савезне конференције ССРНЈ Чланови Председништва размотрили су такође информадију о школовању, стручном и научном усавршавању страних држављана У наллој земљи и информацију о акцији солидар| ности са ослободилачким покретима Зимбабве, Намибије и Ј не Африке, народима Палестине : Ј уж"им земљама на југу Африке, Било је редне седнице Савезне конференције ССРЕТ о припреми на-
Седници је председавао
и Чилеа и са новоослобође-
_ Реч Александра Бакочевића
демократизације међународних односа у коме наша земља својим динамичним деловањем у покрету несврстаних, и у свету уопште, игра значају и признату улогу, ствара повољније услове да исељеници могу да с изразе своју свест о потреби властитот организовања и јачања међусоб не солидарности. Познато је да је период хладног рата био период многих тешкоћа и за исељенике и њихове организације. Процес демократизације, упркос тешкоћа на које на илази, и велики углед који на ша земља ужива у свету, позитивно делују на јачању јединства наших исељеника и на њихову спремност да се на разне начине позитивно ангажују у успостављању и јачању веза и сарадње са својом старом домовином.
Све шира сарадња у домеву економских односа, затим друштвено-политичка (синдикат, омладина, стручне организације и сл., научно-техничка, културна, просветна, спортска и други видови сарадње, и наглашено интересо вање међу исељеницима да се унапређује сарадња са Јутославијом — пружају нове мо гућности да се наша сарадња са исељеништвом унапреди и прошири на нове носиоце.
ЈУ изграђивању и остваривању политике према исељеништву ССРНЈ као фронт организованих социјалистичких снага наше земље има наглаштену одговорност и улогу. Та одговорност проистиче из основних уставних функција и из програмских начела Социјалистичког савеза. :
Отуда сваки разговор о исељеништву, истовремено је и разговор о задацима _ нашег друштва, о задацима Социјалистичког савеза радног народа, о могућностима за унапређење наше сопствене орга низованости.
Три милиона исељеника и њихових потомака
Данас је позитивно расположење код наших исељеника масовније и развијеније него икада раније према Југославији, и као што видимо све је већи број исељеника који долази да посети своју родоину и своју стару домовину и који се са веома позитивним утисцима враћа из наше земље. Добро је познато, да су ју гословенски исељеници масов но изражавали и доказивали свој позитиван став и за време 1 светског рата, када су пружали значајну морално-по лотичку подршку нашем наро дно-ослободилачком покрету и штирењу истине о борби за нову Југославију; и у послерат ном. периоду, У афирмацији социјалистичке Југославије, њене храбрости. независности и свестраних резултата које је постигла у свом развоју. Оваквим ставом и односом заиста велики број исељеника и њихових потомака манифесту је симпатије и повезаност са својом старом домовином, манифестује своје задовољство због прогреса и угледа Југославије који се заснивају на резултатима њеног самоуправног социјалистичког развоја и несврстане спољне политике.
Позитиван однос наших исељеника и њихових потомака такође се потврђује кроз њихово активно супротстављање деловању екстремне политичке емиграције и њеним покушајима и настојањима да исељеничке организације ангажу ју за своју непријатељску ак тићност према нашој земљи.
Без обзира што је исељепиштво изложено сталним настојањима екстремне политике емиграције да оствари свој утицај, служећи се често уценама и претњама, отпор исељеника је онемогућио да их, осим малобројних изузетака, увуку у непријатељску актив дост према СФРЈ. .
Друштвено-економски , проце си у свету шездесетих и почетком седамдесетих година,
"тероризам и од интереса
довели су до конјунктуре која је повећала потражњу за радном снагом, а тиме и до ич тензивирања миграционих кре тања. Ова појава, као што зна мо је због привремености запошљавања у страним земљама другачија од класичне еко номске емиграције, прошлог и прве половине овог века, и са њом су се суочиле многе земље емиграције и имиграције, а међу њима и наша земља.
После 1960. године, велики број наших грађана одлази на привремени рад у западно-европске земље. Основна карактеристика ове миграције је же ља да њихов боравак у иностранству буде привременог карактера и да се потом врате и радно ангажују у земљи. Ослобађајући се илузија потребно је да анализирамо мо гуће консеквенце чињенице да известан број ових наших гра ђана борави и ради у иностранству између пет и петнаест година и да су неки на путу да постану исељеници. Већ је отворен процес ка исељеништву, и са свом реалношћу треба да га сагледамо и извучемо потребне закључке. Потребно је да се одређена пи тања исељеништва као опште друштвене појаве и специфич не поливалентне _ друштвене категорије и научно обрађују.
Данас у свету има око три милиона наших исељеника и њихових потомака, који су из земље отишли под разним ис торијским и социјалним условима, многи са различитим класним и политичким ехвата њима и уверењима.
Наша политика према исеље ништву мора да води рачуна о поменутој слојевитости и ка рактеру југословенског исеље ништва.
Одлучније мере за сузбијање фашистичко-терористичке емиграције
Према нашим радницима и исељеницима и њиховим ортанизацијама, усмерено је деловање фашистичко-терористи чке емиграције путем различитих облика пропагандног де ловања, укључујући и примену терора и диверзија. Међу њима покушава да стекне сво је упориште и информбировска емиграција. . Фашистичкотерористичку емиграцију, као део реакционарних снага да: нашњег света користе за при тисак, за наношење _ ниских удараца на СФРЈ оне снаге којима смета Југославија са својом политиком и угледом.
Фрашистичко-терористичка емиграција се појављује као препрека за развијање билате ралних односа и сарадње са земљама у којима живи, јер осећа да се унапређењем ове сарадње стално сужава простор за њено антијугословенско деловање, како на исељеништво, тако и на средину У којој живи. Отуда је и против политике попуштања и против процеса јачања безбедности и сарадње у Европи и свету.
Полазећи од обавеза држава да спречавају међународни да се даље унапређује сарадња. треба очекивати још одлучније мере за сузбијање терористичке и друге делатности група фашистичке емиграције.
Све ово још више потврђује да је од највећег значаја нашее деловање међу нашим исељеницима. Полазећи од тако масовно из ражене љубави и заинтересованости за родну груду, за ста ру домовину и имајући у виду мноштво разноврсних облика окупљања наших исељеника и њихових потомака, наша зем ља у приступу треба и даље, и више, да води рачуна о по-
зитивној политици према 1, П'
и Ш генерацији наших исеље „ника, и да ту политику јасно одвоји од оне која је усмерена против свих видова деловања непријатељске емиграције и њених организација.
У сарадњи са исељеништвом морамо имати у виду да се ради о врло сложеној структури исељеништва, да оно живи у земљама са различитим друштвено-економским _ системима, да су они по правилу стра ни држављани, интегрисани у иностране средине и да наше деловање треба да буде прила тођено различитим националним, социјалним и другим осо бинама сваке исељеничке средине и да првенствено треба полазити од интереса и потреба исељеника. Такође више него до сада треба имати У виду оне процесе међу исељеништвом који имају нове ка рактеристике. У редовима нових генерација много је учених и утицајних људи.
Такође, морамо уважавати неке специфичности које се ис пољавају код исељеника одређене националне припадности, али уз стално настојање да се јача осећај јединства меЂђу исељеницима југословенских народа и народности. Из тледа да се више може постићи у друштвеном и културном повезивању међу исељеништвом. Дакле, наше деловање треба да буде флексибилно и издиференцирано, зависно
од услова средине у којима исељеници живе и раде, као и међудржавних односа. При
томе, потребно је стално имати у виду да нам је циљ, да кроз сарадњу помогнемо да наши исељеници сачувају своју културну баштину, задовоље своја интересовања за завичајем или завичајем својих предака, културом и језиком и да допринесу унапређењу билатералних односа између наше земље и земље чији су грађани постали.
Значај организованијег информативног деловања
Циљ нам је не само да наше исељеништво ојача · као позитиван фактор у билатералним односима Југославије са многим земљама, већи да постане јопл значајнији фактор у сужавању простора за деловање антијугословенске не пријатељске емиграције, а тиме и у борби против екстремиз ма и тероризма. Треба водити дијалог и одржавати контакте са свим исељеничким ор ганизацијама и појединцима, који имају позитиван – однос према Југославији. Ми смо против злоупотребе верских осећања исељеника, али јесмо за развијање сарадње са позитивно расположеним цркве ним факторима ради успешни јег деловања међу исељениш твом.
Осећања љубави према завичају, односно земљи свог по рекла и позитиван однос према СФРЈ, који гаје наши исељеници, омогућују да наше исељеништво постане још зна-
Марин Цетинић вршилац
Марић Ц етинић
дужности председника СК
На јучерашњој седници одлучено је, на предлог Секретаријата Председништва, а уз сагласност републичких и покрајинских конференција Социјалистичког савеза и руководстава друштвено-политич ких организација у федераци ји, да послове председника Савезне конференције ССРНЈ до избора новог председника, обавља Марин Цетинић, пот председник Савезне конферен ције Социјалистичког савеза. Полазећи од принципа кадровске политике утврђених у Друштвеном договору, решење за новог председника Савезне конференције — како је ју че речено — тражиће се у ок виру укупних расправа о дру гим најодговорнијим функцијама у федерацији. у
аи.
М
_ УНАПРЕЂИВАЊЕ САРАД
чајнији фактор пријатељства, разумевања и унапређења на ших односа са земљама имиграције. Сарадња са нашим исељеништвом подразумева боље ор танизовано информативно де ловање у свим земљама у који ма живи наше исељеништво. У циљу потпунијег и организованијег информисања · исељеника и њихових потомака о стварности у Југославији, по требно је да ојачамо нашу информативну активност у исељеничким срединама, користе ћи се више савременим средствима. У аранжманима културне сарадње морају "више долазити до изражаја интереси наших исељеника, а приме ћујемо да некада има сувише традиционализма. Фолклор — песме, игре и гастрономија и поред своје високе вредности, не треба да буду искључиви садржаји сарадње имајући у виду нове и образоване генерације и шира достигнућа свих наших народа и народнос ти у култури и уметности.
Стипендирању деце наших исељеника нужно је посвети ти већу пажњу, посебно за изучавање оних области које су значајне за одржавање ет ничко-културног идентитета исељеништва. Они ће свакако, касније бити носиоци позитив не активности међу исељеницима. Могуће је даље унапређива
ДИСКУСИЈА
Сарадња са миру и
Први учесник у дискусији Јозо Бодружић истакао је, између осталог, да су за високи степен сарадње са исељеништвом првенствено заслужни „углед социјалистичке Југославије, њена политика несврстаности, борба за мир и равноправне односе међу народима света, њен стабилан развој унутрашњих друштвено-економских и политичких односа заснованих на самоуправљању, равноправности народа и народности, који су омогућили и успешан како привредни тако и општекултур ни и друштвени развој земље у целини. Таквом степену сарадње са исељеништвом допринео је и доприноси изузетно велики углед личности друга Тита у свету“. .
„Структура данашњег исељеништва је веома сложена и различита од земље до земље“, рекао је Мван Ивековић, међутим, истина је такође да данашње исељеништво не можемо проматрати у оним истим категоријама како смо то чинили прије десет-петнаест година или можда још раније. Рађа се, наиме, друга и трећа генерација потомака исељеника, људи који су већ пуноправни грађани земаља у којима су се родили, људи који често не знају више ни наше језике, који су се потпуно интегрирали, и с којима би ми морали наћи неке додирне точке и садржаје сурадње“,
Оценивши корисним што је у расправи покренуто и деликатно питање деловања верских заједница према исељеништву и у исељеништву, Смајо Љуца је рекао да „сматрамо да има потребе за евентуално укључивање — једне прихватљиве формулације о деловању верских заједница у основе даље сарадње са исе-
ЊЕ И ВЕЗА СА ИСЕЉЕНИЦИМА: Милан Куча Иво Марган и Вида Томшич на јучерашњој седница
ти сарадњу са исељеницима м путем спорта, гостовања културних екипа и оба правца и туризма. Некада су наши исе љеници своје контакте оства ривали претежно писмом, а сада савремени редовни и чартер летови омогућују ди намизирање веза, односно ма совни долазак исељеника у стару домовину. Честе боравке наших представника и делега ција треба користити више и за разговоре о проблемима исељеника и за контакте са њима. Треба да обезбедимо 60 ље снабдевање исељеника на шом писаном речју ради одр жавања њихове етничке свес ти и везивања за ЈугославиЈУ. Поред штампе и других публикација више упућивати грамофонске плоче, магнетоФфонске траке, касете и фил мове. Редовније снабдевати на шим, актуелним информативним материјалом листове и радио и ТВ часове намењене исељеницима.
Помоћ и подршка матицама исељеника
Желим посебно да истакнем значај даљег плодног делова ња матица исељеника. Наша већа ангажованост према исе љеничкој проблематици, прет поставља и већу помоћ и подршку матицама, посебно обе збеђењу средстава за редовну активност матица исељеника
исељеницима золижав ању
љеницима и њиховим потомцима. Сматрамо да су наша уставна начела реална платформа на којој можемо гради ти односе са верским заједницама“. У. погледу сарадње са исељеништвом Спирко Спировски је истакао да на овом плану треба подвући да сеу последње време разни друштвени и самоуправни субјекти све више ангажују у ства-
рању оптималнијих услова и
у непосредном повезивању са нашим исељеницима. У том контексту посебан допринос дали су саветовање у Савезној конференцији Социјалистичког савеза, први југословечски симпозијум о исељеништву, као и одређени шири политички ·договори у републикама и покрајинама.
Говорећи о улози информисања наших исељеника, Мухамед Берберовић је рекао да је чињеница да је у досадашњем периоду учињен један напор у смислу бољег, квалитетнијег и разноврснијег информисања наших исељеника из земље и да је управо захваљујући томе порастао инте рес исељеника за већим присуством информација из земље, а тиме је порастао и наш укупан информативно-пропагандни "квалитет акција у иностранству у целини, имајући у виду и функцију исељеника у срединама где живе. У уза
Лев Кефт је истакао да нисмо били увек довољно присутни на идејним видицима наше културне сарадње са исељеницима. Ту нарочито искачу неки некоординисани приватни одласци различитих културних група, пре свега забавног карактера. |
Михајло Брајовић је рекао да Координациони одбор Ма-
21. СЕПТЕМБАР 1977. — БОРБА — СТРАНА 7.
Пеељеници — значајан фактор пријатељетва, разумевања
унапређивања наших односа са земљама у којима живе
и њихову информативно - ну блицистичку делатност. Мати це исељеника су се афирми сале као најприкладнији 06 лик веза и сарадње са исеље ништвом, како за исељенике тако и за земље имиграције. Зато је потребно да ССРНЈ стално помаже матице исеље ника у усавршавању облика и метода рада организованих на самоуправној делегатској основи. |
Досадашња искуства нас упућују на закључак да на ша сарадња са исељеништ-
вом ипак не може остати са мо на матицама исељеника и нашим дипломатско - конзу ларним представништвима. Уз сва признања њиховој акти вности, уз још већу помоћ ка ју треба _ пружити матицама ради њиховог 'кадровског и материјалног снажења, и јол бољег координирања њиховог деловања, ми морамо ра ди остварења свих циљева на ше политике према исељеништву стално покретати многе политичке и друштвене субјекте, многе институције и ор ганизације. Јер они нису и ве треба да буду извор и утока целокупне активности наше земље према исељеништву. А у Социјалистичком савезу као фронту биће потребно да и убудуће договарамо и утврђу јемо основне идејно-политичке ставове — рекао је на кра ју Александар Бакочевић.
— допринос народа
тице исељеника, онако како је сада организован, без утврђеног статуса и регулисаног начина рада, не даје задовољавајуће резултате нити пружа довољно гаранције да се преко њега могу успешно теализовати одговорни зедаци Матице исељеника на плану заједништва у акцији према исељеништву. -
„Сарадња са исељеништвом је све више допринос миру и међународним односима и све више се афирмише и уграђује као релевантан фактор у билатералне односе и текуће дијалоге на државном плану са земљама имиграције, истакао је Лаза Ливић и додао да је врло значајно да земље имиграције прихватају став да исељеништво представља мост пријатељства и допринос даљем зближавању међу народима. Председништво Савезне конференције ССРНЈ је затим усвојило документ који садржи основе даље сарадње са исељенипимд ~“ њиховим по-
томцима, као и информацију о школовању, стручном и научном усавршавању стра-
них држављана у Југославији и информацију о акцији солидарности 2 ослободилачким покретима Зимбабве, Нами бије и Јужне Африке, народима Палестине и Чилеа и новоослобођеним земљама на Југу Африке.
Било је речи и о припремама за наредну седницу Савезне конференције ССРНЈ, на којој ће се размотрити актуелна питања развоја самоуправних социјалистичких односа у пољопривреди и на сеплу Извештамл
о Н.ПАПИЋ М. МИЛИВОЈЕВИЋ
Спимци: М. НЕГОТИНА