Борба, 21. 09. 1977., стр. 8
ЗАШТО ЈОШ НИЈЕ ПОТПИСАН ДОГОВОР
| О РАЗВОЈУ ЕНЕРГЕТИКЕ | _ Свако хоће своју
· рафинерију _
Друштвеним планом развоја Југославије договорена изградња рафинери-
ја које би прерађивале 23,5 милиона тона нафте годишње, а плановима ретуближа, “ покрајина 31,5 милмон тона. — Средства за истраживање | налазишта нафте користе се за подизање рафинерија |
Друштвеним планом Југославије за период од 1976, до 1980. године у делатности од посебног значаја за развој земље у целини сврстани су енергетика, агроиндустријски комплекс, црна металургија, обојена металургија, неметали, машиноградња и бродоградња, базна хемија, магистрални саобраћај и инострани туризам. Посебним делом плана утврђено је: да федерација, републике и покрајине преузимају на себе конкретне обавезе за развој ових приоритетних делатности, што треба да буде прецизирано са 14 посебних договора. Касније је број договора повећан на 15, „пошто је одлучено да се за област енергетике, уместо једног јединственог, донесу два посебна договора: о развоју електричне енергије, угља и нових видова енергије, и о развоју нафте и гаса.
Уместо потписа примедбе Из информације Савезног комитета за друштвено планирање која се ових дана нашла пред Савезним извршним већем и пред Скупштином СФРЈ може се закључити да је од 15 договора који чине саставни део друштвеног плана земље донесено или усаглашено 14. Према тој информацији остало је да се још усагласи договор о развоју нафте и гаса.
Пошто је већ и друга година спровођења друштвеног плана Југославије за период од 1976. до 1980. године на измаку, одговор на питање где је запело са тим договором потражили смо у Савезном комитету за енергетику и индустрију. : "
У разговору са помоћником председника Савезног комитета за енергетику и индустрију Лазом Вукотом сазнали емо, међутим, да је уопште запело
са енергетиком, то јест да се на оба договора о енергетици мора још радити. 4
Вукота је објаснио да је на седници СИВ која је одржана заједно са председницима републичких и покрајинских извршних већа постигнута сагласност о потписивању договора о развоју електричне енергије, угља и нових видова енергије до 1980. године. На тој' седници било је закључено да републике и покрајине само одреде представнике за потписивање овог договора. Међутим, уз имена потписника неке републике послале су и нове примедбе на већ усаглашени текст договора. Оне су биле таквог карактера да траже "ново усаглашавање ставова.
Ново усаглашавање
Лазо Вукота није могао коментарисати како се у информацији Савезног комитета за планирање нашао податак да су извршна већа република и покрајина договор „прихватила са мањим редакцијским изменама, и одредила представнике за потписивање“. Уосталом, рекао је,.зна се да и најмања накнадна измена, па макар била и редакцијска, тражи ново усаглашавање. Вукота каже да се нада да ће, ипак, договор о електричној енергији, угљу и новим видовима енергије бити ускоро усаглашен и потписан.,
Што се тиче договора о развоју нафте и гаса до 1980.
године, помоћник председника.
Савезног комитета за енергетику и индустрију је мање оптимистички расположен. Ту је, како каже, ситуација „доста тешка и неизвесна“. Проблем је у томе што се планови република и покрајина о изградњи капацитета за прераду сирове нафте (рафинерија) не поклапају са записаним у друштвеном плану
Југославије. Друштвеним планом земље предвиђено је да ће се до 1980. године изградити капацитети за прераду сирове нафте од око 23,5 милиона тона, а кад се „саберу“ 96јекти који су у републикама и покрајинама већ у изградњи, или о чијој су изградњи донете одлуке, испада да бисмо у 1950. години имали рафинерије које би могле прерадити 31,5 милион тона сирове нафте. Преполовљена средства за истраживање
Тај проблем повлачи још један. Познато је, наиме, да је изградња рафинерија врло скупа, а према програмима република и покрајина део средстава намењених мстраживањима налазишта нафте и гаса усмерава се на изградњу капацитета. Према договоРу, у истраживања би до 1980. године требало уложити 15,3 милијарде динара, а према рачуницама република и покрајина у тај важан посао уложило би се свега 8,7 милијарди динара.
— Незгода је у томе што републике односно покрајине нису до сада биле расположене да одступе од својих планова, а у таквој ситуацији је било тешко доћи до догозора, каже Вукота. — Кад већ говоримо о капацитетима, наставио је помоћник председника Савезног комитета за енгргетику и индустрију, морам рећи да би се изградњом рафинерија предвиђених друштвеним планом земље њихови капацитети користили са око 80 одсто, што је подношљиво, а да би се, изграде ли се сви капацитети предвиђени плановима република: и покрајина, користили са свега 60 од-
сто, што је нерационално и неприхватљиво · са. аспекта ширег "друштвеног интереса. у (Танјуг)
МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАЊЕ „ЖУПСКОМ РУБИНУ“
ИЗ ОКРУЖНОГ СУДА У БЕОГРАДУ
„Златни Меркур“ за (војевретан криминални роман
развој производње и међународну сарадњу
(Крушевац, 20. септембра). На данашњој конферепцији за штампу представник „Жупског рубина“ обавестио је присутне да је овој познатој винарској кући додељено међународно признање „Златни Меркур“, који се даје за допринос у развоју производње и међународне сарадње.
Ово реномирано признање доделио је Комитет за награ-
ду „Златни Меркур“ Међуна-
родног новинарског центра у Риму, а на предлог Југословенског националног одбора Привредне коморе Југославије, који предлаже кандидате из наше земље.
. Признање „Златни Меркур“ је традиционално и ове године додељује се седамнаести пут, а до сада га је из наше земље добило неколико радних организација.
Добијањем признања „Златни Меркур“ „Жупски рубиз“ је увећао своју богату ризницу међународних награда и одличја које је у последње време на многобројним домаћим и иностраним смотрама и манифестацијама добио за достигнућа у производњи, и квалитет својих производа.
. | В. С.
Суђење Слободану Тодоровићу, Лазару Јаничић ч Драгомиру Стошићај
Јуче је у Београдском Окружном суду протекао дванаести дан суђења Слободану -Бати Тодоровићу, а и, даље је неизвесно када ће се овај маратонски процес пљачкаши ма оптуженим за кривично де ло против народа и државе привести крају. Досад, наиме, пред Великим већем судије Драгомира Николића само је првооптужени Слободан Тодо ровић, више од 50 часова, имао монолог. Он је из дана у дан објашњавао с суду своју верзију појединих делова оптужнице окружног јавног ту жиоца Београда, коју заступа заменик Ранко Томовић и којом њега и двојицу саучесника. Лазара Јаничића бившег генералног директора у Народној банци Југославије, и Драгомира Стошића, представ ника Тодоровићевих фирми у Београду, терети за најтеже облике подривања основа еко номског и друштвеног система наше земље.
Веома толерантни и не ретко зачуђујуће стрпљиви судија Драгомир Николић слушта из дана у дан и педантно уноси у записник, који је већ до сада постао својеврестав криминални роман писан у по вом лицу, Тодоровићеве верзи је чајневероватнијих пословних трансакција и финансијских манипулација, са 77 јутословенских предузећа и више банака.
Стиче се утисак'да су разли ке између онога што му као терет ставља јавна тужба “ онога што прича оптужени То
доровић — и финансијски у маси и по начину извршења појединих трансакција — го-
тово незнатпе. Одступања су засад само у оном делу у којем тужилац гради све своје оптужбе тврдњом да је Тодоровић могао да у такве аранжмане улази и са успехом их изводи, безкрупулозно пља чкајући југословенску друштвену имовину, пре свега најружнијим криминалним облипима — митом, корупцијом, уценом — а Тодоровић то побија. Бата Тодоровић је чудесно консеквентан у тврдњи да никада и никоме из Југославије и њених предузећа и банака није давао мито. Наизглед чини се да он не жели да у своје прљаве игре. а то значи и кривичну одговорност, увуче ма које од много десетина
имева која се појављују у раз,
ним пословним трансанкцијама. Привид је то само. Тодо-
.ровић није јунак који по не-
каквом епском предању ухваћеног хајдука“ главу даје, јатаке не одаје“, већ веома свесно зна да би признањем давања мита и подмићивањем ау томатески. себи набацио на леђа нова тешка злодела. Оптужени зато десетине мипиона динара, стотине хиљада шилинга, хиљаде марака и долара које је давао појединим руководиоцима југословенских извозно-увозних трговинских и других предузећа, једноставно назива — позајмицама. које му никада нису враћене, РО Ћ,
СЕДНИЦА ОДБОРА РЕПУБЛИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРА-
ЊА СРБИЈЕ
Фондови осигурања испражњени
Губици у фондовима осигурања радника и земљорадника — хронична бољка здравства последњих година — наставила се у Србији и ове године. срондови су у првом полугођу ове године били мањи од пот рошње за близу 47: милиона динара. Само једна регионална заједница (Шабац) није имала губитке.
У фондовима радничког оси гурања, према подацима изне тим на јучерашњој заједнич-
кој седници неколико одбора Републичке заједнице здравственог осигурања и реосигурања Србије, расходи су били ве ћи од прихода за око 280 мили она динара. Свега 70 милиона динара би могло да се покри је из средстава резервног фон да, што значи да остаје непо+ кривен дефицит од 210 милис на динара. Највећи дефицит су имале заједнице у Београду, Зајсчару, Титовом Ужицу и Нишу.
У земљорадничком осигурању губици износе преко 187 ми лиона динара.
Здравствене организације су ове године много боље послова ле него прошле. Приход је у просеку повећан за 39 одсто, а знатно је побољшана и ликвид ност ових организација. Губи ци у износу од око 137 милио на динара су три пута мањи него у првом полугођу прош ле године.
(Танјуг)
Пријем у Скупштини (рбије |
Драгослав Марковић чи Душам Чкребић разговарали са тредставницима, Исламске – заједнице — на челу са Хаџи Исмачљ Хатијом и Хаџи Шерифом Ахтметом
Председник Председништва СР Србије Драгослав Марковић са председником Извршмог већа Скупштине СР Србије Душаном Чкребићем примио је јуче представнике Исламске заједнице и удружења Илмије у СР Србији са председником старешинства Хаџи. Исамил Хакијом и председником Илмије Хаџи Шерифом Ахметом на челу.
У разговорима са представнишима Исламске заједнице и удружења Илмије било је речи о текућим питањима из од носа државних органа и исламске заједнице у СР Србији. Закључено је да су односи за довољавајући и да сефодвијаЈУ У атмосфери међусобног по верења, а на основама Устава и Закона. Изражена је спрем ност за даље улагање заједничких напора у циљу даљег унапређења односа између дру штвене заједнице и Исламске заједнице у СР Србији.
У разговорима су учествовали и председник и секретар Комисије Извршног већа Ску пштине СР Србије за односе са верским заједницама Витомир Петковић и Владимир Станојевић, а са стране Исламске заједнице председник Са бора Хаџи Јетиш Бајрами, и муфтија у Београду Хаџи Хам дија Јусуфспахић.
(Танјуг)
ССРН МАКЕДОНИЈЕ _
8. СТРАНА
Све већа ангажованост чланства
Јавна дискусија о раду Републичке конференције
(Скопље, 20. септембра, Тан ју) — Извештај Републичке конференције ССРН и њених органа о раду у протеклом че творогодишњем раздобљу пре окупација је тренутне активно сти организација Социјалистиц ког савеза у Македонији. Јав на дискусија о овом докумен ту која је у току, мобилизирала је чланство ове организа ције у Републици у сагледава њу и оцени динамичног разво ја друштвено-политичког и ос талог напретка СР Македоније. ,
На многобројним досад одржаним скуповима организација Социјалистичког савеза и осталих друштвених структура позитивно је оцењена дела тност Републичке конференци је и њених органа. Закључено је да су увођењем делегатског принципа у Македонији створе не широке могућности за непо средно деловање радних људи и грађана у покретању и реша вању питања из свих области живота.
Социјалистички савез ове Ре публике је успешно ојанао базу што се повољно одразило на активност и омасовљење месних организација и подружница. Иницијативом месних заједница спроведени су многоброј ни референдуми за увођење самодоприноса за изградњу пу тева, школа, здравствених 06 јеката, домова културе, спорт ских терена. У овим акцијама
#
радни људи и грађани Македоније учествовали су сопстве ним материјалним средствима и радном снагом, чиме су изра зили спремност да активно уче ствују у изградњи социјалистичких самоуправних односа. развијајући осећај заједничког живљења, братства и јединства, равноправности, солидарности и хуманости међу људи ма.
Садашња преокупација рада организација Социјалистичког савеза ове Републике је и све веће ангажовање чланства у реализацији задатака за успе шно остваривање јавног зајма за изградњу и реконструкцију путева у Македонији, чији упис треба да почне 1. октобра. Овим зајмом биће обезбеђено милијарда и 100 милиона дина
ра.
ЛОКАЛНЕ РАДНЕ ЈЕ У САРАЈЕВУ. — После завршетка свезних омладинских радних акција, у којима су ма совно учествовали и омладин ци главног града Босне и Хер цеговине, у Сарајеву су настављене локалне радне акције. Ради се на оживљавању зелених површина града. Омладинци многих школа даће свој допринос акцији „Ми гра ду, град нама“.
Заседање комисије СЕВ у Бугојну
(Бугојно, 20. септембра, Танјуг. — Данас је у Бугојну почело заседање Комисије опуномоћених представника СЕВ у секцији машиноградње, производње и пласмана регистар каса. Ово је уједно и први састанак ове Комисије коју сачињавају представ-
ници СССР, Бугарске, Пољске,
Савет радне заједнице пословног удружења
БИГЕЛР ОС“ расписује КОНКУРС
за попуну упражњеног радног места:
ШЕФА ПРАВНОГ И ОПШТЕГ ОДЕЉЕЊА
Услови радног места;
— Дипломирани правник са најмање 8 година радног искуства
— Морално-политичка подобност — Поседовање услова за обављање спољно-трговин ских правних послова.
Пријава са биографским по дацима и подацима о досадашњем раду, подноси се у року од 8 дана од дана објављивања конкурса на адресу — ЏШословио уДдружење ИНПРОС, Београд, Булевар Револуције 841%.
, 3477 1—1
ДР Немачке, Мађарске, Југославије као и представник Секретаријата СЕВ.' Организатори овог скупа су Привредна комора Југославије и Униматик Београд, а домаћини су Унис ТБМ Бугојно и Југотурбина, једини произвођачи регистар-каса у Југославији. Специјализација и
Основна школа „ЂУРА ЈАКШИЋ“ Нови Сад, Ченејска 61 расписује КОНКУРС за:
1. НАСТАВНИКА СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА #92 РАДНОГ ВРЕМЕНА НА ОДРЕЂЕно РАДНО ВРЕМЕ У ОДЕЉЕЊУ ЗА ОДРАСЛЕ
2. НАСТАВНИКА ; ИСТОРИЈЕ — ГЕОГРАФИЈЕ 72 РАДНОГ ВРЕМЕНА НА ОДРЕЂЕНО РАДНО ВРЕМЕ У ОДЕЉЕЊУ ЗА ОДРАСЛЕ
Кандидати
приложе:;
— молбу таксирану са 2 динара
— препис дипломе
— уверење да нису кажњавани и да нису под истрагом
Конкурс је отворен 8 да-
на од дана излажења у
дневном листу.
Предност·.има радник са у-
су дужни да
| путом од СИЗ-а за запо-
шљавање. 3476 1—1
Комисија за међусобне односе радника у
упруженом раду
кооперација у производњи и пласману регистар-каса полазни је моменат у раду овог заседања, а очекује се да ће
у току четири дана, колико је.
предвиђено да заседање траје, бити утврђене међусобне потребе производње и пласмана регистар-каса до 1980. го-
дине.
трад,
Раднички савет
зације . ПМТЕНЕХРОВТ
Поново расписује
ТАЛИ УСЛОВИ:
— БОРБА — 21. СЕПТЕМБАР, – ",
АКЦИ-.
На основу члана 170. Закона о удруженом раду, члана 75 Статута ООУР 1ШТЕНЕХРОНТ — Хемија, фармација, дрво и неметали, Бе»
ООУР 1МТЕНКЕХРОЕВТ — ХЕМИЈА, ФАРМАЦИЈА, ДРВО И НЕМЕТАЛИ Радне органи-
— Спољна трговина, Београд
КОНКУРС
за избор и именовање радника са посебним овлашћењима и одговароностима у ООУР ТМТЕНЕХРОЕТ — Хемија, фармација, дрвом неметали — Београд, и то:
1) ДИРЕКТОР ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ 2) ДИРЕКТОР ПОСЛОВНЕ
П
МЕЛИОРАЦИЈ СИЊСКОГ поцв.
Спрече плављец, 6
њива
Од поплава ће се з тити, укупно 1.500 з најплодније, Тад
(Невесиње, 20. г
југ). ;— Хи дроне лица Та,
захватима за протекла мјесеца од суше и па „отргнуто“ је око 500 ом најплоднијег дијела
ског поља. Извођачи Рад тичу да ће до краја у а тети“ ћудима природе | 350 хектара овог нб 3 обавити дио радова које наредне године тр Шлити.
Ових првих 850 хектара сад недовољно кориштен“ љишта значиће многу ~
РА | За Без сињску општину с об више од три четвртине у “ становништва живи Иса во од пољопривреде, ВА како истичу у „Хепо . ООУР „Планинско Добру“ Невесињу, припремљену од 250 хектара земљишта сењу сјетву ражи и прода садњу кромпира,
Углавном ће се на овим целама и узгајати семене сорте ражи и кромпира Кад сточна храна. Ово ће, Ван касније омогућити и ре ну производњу меса у том тову, а затими п коришћење 300 "вагонског дишта за кромпир, које је 5 дигнуто у Невесињу;
Радови на даљој хидромелу рацији Невесињског поља, кбје површином од 17.000 хект ра чини скоро четвртину сву херцеговачких кршних пољ; биће настављени и идућих пдина. Укупно је „Пројектон златац“ предвиђено да се оллемени око 1.500 хектара ово најплоднијег дијела Невесив ског поља, у што ће бити инв стирано више од 50 милиона динара.
4
= РЕЈ
ебало на
"ИЦ
О
ЈЕДИНИЦЕ НЕМЕ-
1) ке сер стручна спрема и 8 година радног искуства од тега тодине на руководећим радним местима, знање једног светског језика и сагласност за рад на спољно“
трговинским пословима, или
Виша стручна спрема и 10 година радног искуства од чега 5 година на руководећим радним местима, знање Једног светског језика и сагласност за рад на спољно
трговинским пословима, или
ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ИЗВОЗНЕ И КРЕДИТНЕ БАНКЕ
Београд, Кнез Михаилова 42. објављује
ОГЛАС за попуну упражњенсг радног места на одређено време:
1. Млађег љиквидахора =– благајника — 1 извршилац
за попупу упражњеног радног места на неодређено време 2. Спремачице — 1 извршилаг у Филијали у Лескогџу.
Поред услова прописаних Законом, кандидати морају испуњавати следећег посебчс услове: За раднс место под ред. бр. 1: да имају завршеву
гимназију, средњу економску или финансијску школу и 1. година радног искуства ва сличним или истим посло-
вима.
За радно место под ред. бр. 2: да имају завршену 0сновну школу и 1 тодипу радног искуства.
Молбе кандидата са доказима о школској спреми и радном стажу, доставити Филијали у Лесковцу, Ул. Маршала Тита бр. 12. у року од 8 дана од дана објављивања огласа.
Мошбе без доказа о испуњавању услова нече се узимати у разматрање. 3479 1—1
(== ~—__—–_——_—_—_—__———_——_——_——————————_—___——___—_—_—,
: трговинским пословима,
~
нотрговинским пословима. но-политичку подобност.
фармација, дрво и неметали.
досадашњем раду.
се разматрати.
Средња стручна спрема и 15 година радног искуства од чега 8 година на рукводећим радним местима, знање једног светског језика и сагласност за рад на спољно
Висока стручна спрема и 8 година радног искуства од чега 5 година на спољнотрговинским пословима, знање једног светског језика и сагласност за рад на спољно“ трговинским пословима, или
Виша стручна спрема и 12 година радног искуства од чега 6 година на спољнотрговинским пословима, знање једног светског језика и сагласност за рад на спољно трговинским пословима, или
Средња стручна спрема и 15 година радног искуства од чега 8 година на спољнотрговинским пословима, 388 ње једног светског језика и (сагласност за рад на спољ
Поред наведених посебних услова кандидати треба 18 испуњавају и опште услове прописане Законом као и 2 имају одговарајуће организаторске способности и морал“
Лични доходак према Правилнику о стицању, расло дели дохотка и расподели средстава за личне дохотке У заједничку потрошњу ООУР ШМТЕВЕХРОЕТ — Хемија,
Конурс остаје отворен 15 дана од дана објављивање
Уз пријаву на конкурс кандидати су дужни прило“ жити доказе о испуњавању општих и посебних усл У конкурса као и кратке биографске податке-и податке
Пријаве на конкурс доставити на адресу; Радна Фр" ганизација ТМТЕВЕХЕОВТ — Спољна трговина, Београд Служба за кадровске и опште послове — за конкурсну комисију — Кнез Михајлова 71.
Репотпуне и неблаговремене пријаве кандид
ата неђе
3475 1—1