Борба, 10. 02. 1978., стр. 11

10. ФЕБРУАР 1978.

БОРБА — СТРАНА Н.

СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ВЕЋА

САВЕЗА СИНДИКАТА СРБИЈЕ Произвођачи и трговци зазиру од сарадње

Иако истиче рок за успостављање тра јне пословне сарадње мало је добрих споразума, а ни они се не спран о“

Приближава се рок до када све трговине на. велико и спо љнотрговинске организације морају да успоставе трајну по словну сарадњу са произвођа чима. О томе је јуче разговарано на седници Председни шта · Већа Савеза синдиката Србије.

Оцењујући активност органи зација удруженог рада у так вом трајном повезивању заме ник председника Комисије за самоуправљање и политички систем синдиката Србије Милан Марковић је рекао да ве Ћина потписаних споразума не задире у суштинска питања

односа производње и промета. Ретки су документи који су до бро написани, али ни такве не поштују ни трговци ни произ вођачи. У овим организација ма, истакнуто је, и даље вла дају стари односи па се често обе стране колебају. одуговла че и одупиру успостављању трајне. пословне сарадње.

Примећено је да грговци же ле да задрже старе, неравноправне али за њих повољни је позиције, а да се произвођа чи плаше да не изгубе тржиш те и не пропадну.

На јучерашњем састанку најоштрије је замерено пона-

КАКО УВОЗНЕ СИРОВИНЕ ЗАМЕНИТИ ДОМАЋИМ

Оживети стара налазишта волфрамове руде

За пет година може да почне експлоатација, “о индустријска производња

Несташица сијалица и питање делегата Већа удруженог рада Скупштине Србије „докле ће она трајати“ били. су повод да се у Србији поведе разговођ о коришћењу домаће волфрамове руде. Засад ни једна радна организација не експлоатише · или прерађује ове сировине, па се засад искључиво увози.

Иначе, утврђено је да у неким крајевима Србије има. вол фФрамове руде и да би интензивна истраживања током на редних година могла да створе услове за индустријску про изводњу. Реч је о старим 'налазиштима која су напуштена не само зато што је руда исцрпљена, већ зато што је њена прерада у одређеном раздобљу престала да буде рентабилна. Засад се препоручује поновно испитивање у подручји ма источне Србије у којима су започета истраживања и експлоатација волфрамових ру-

да, али и тамо где су утврђе:

не појаве ове руде. Поред при марних значајне су и количине секундарних сировина волфрама које се засад изво зе по релативно ниским цена ма, а могле би. без већих ула гања да се прерађује до понов

ног добијања металног вол= фрама. — Када ће почети експло

атација ове руде у Србији, за виси од геолошких истражива ња која. зависно од средстава. могу да трају и дуго им кратко — објашњава др Цијан Мирковић из Републичког сек ретаријата за привреду.

— О њиховој дужини прак тично треба да одлуче регионалне интересне заједнице за теолошка истраживања. По мо

јој процени, пет година је довољно да се рудишта припреме за експлоатацију и да се поставе постројења. Ни за пре раду руде неће бити проблема ако се'уобичајеним путем направи инвестициони програм који би могао да уђе и у први наредни. средњорочни план.

Какав се ефекат може очекивати од експлоатације ове руде у Србији2

— Волфрам се у свим својим облицима увози, изко се најмање троши за производњу сијажица, з знатно више у црној металургији. радио-технипи иу производњи рендген-апарата, _ високовакуумских уређаја. Производња волфра ма у Србији смањила би или елиминисала увоз. У осталим републикама нису утврђена на лазишта волфрамове руде. А годишњи увоз волфрама стаје Југославију 14 до 15 милиона динара. С обзиром да се цене на светском тржишту стално мењају, а налазишта волфрамове руде исцрпљују, увоз овот метала може убудуће да нас стаје и више.

Преостаје да се "нађу и нај боља решења за производњу волфрама из примарних и секундарних сировина. А то би био посао-пре света радних ор танизација које користе волфрам за финалне“ производе, као фабрика резногт злата у Чачку, „Први партизан“ Титово Ужине, „Тесла“ Панчево.

М. ТОРОВ

шању неких општина и регио на који затварају своја тржишта сматрајући да су сами себи довољни. У прилог томе говори и податак да има ошн тина где ни динар инвестиције није отиштао ван те територи је. али ни у које није уложе но ништа.

На јучерашњем састанку зак ључено је да поред свега што је учињено у оваквом удружи вању још нису савладани от пори, мада је како је истак нуто. „добијена глобална идеј но-политичка битка“.

М, Д.

СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ВЕЋА СИНДИКАТА СЛОВЕНИЈЕ

Неадекватан приказ активности синдиката

Растрава о а праверени Закона о удруженом раду

(Љубљана, 9. фебруара, Танјуг — У самоуправном преображају удруженог рада словеначки синдикати су се правовремено и свестрано ангтажовали, посебно у тумачењу суштине Закона о удруженом раду и његове доследне примене у свакодневној пракси. У ту сврху својевремено су ор ганизована многа саветовања, семинари и низ састанака на којима су, у оквиру Синдиката, тражена јединствена реше ња. Међутим, колико год у пракси евидентна, ова активност Синдиката није најадекватније приказана у радним материјалима Републичке ску пштине. Недостају, наиме, при мери из праксе који 6 . ли стварну успешност. успешност деловања Синдика та у радним организацијама.

Ово је један од закључака Председништва _ Републичког већа Савеза синдиката, које је данас, под руководством Ја неза Барборича, расправљало о информацији о спровођењу Закона о удруженом раду У Словенији. Председништво је подржало настојања Синдика та да се и даље активно укљу чује у спровођење Закона о удруженом раду, што је, подву чено је у расправи. и обавеза свих синдиката у Републици, а да се у даљим Материјали ма о спровођењу Закона о. уд руженом раду у Словенији, више и свестраније прикаже њихово деловање.

Председништво је истовремено подржало м ставове и препоруке Републичке скупштине о самоуправном споразумевању 0 удруживању рада радника у основним организацијама удруженог рада као једну од основа даљег уређења друштвено-економских односа и положаја радника у ма теријалној производњи.

САСТАНАК ЧЛАНОВА ПРЕДСЕДНИШТВА И ПРЕДСТАВНИКА ТУРИСТИЧКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ |

Зашто заостаје развој туризма у (робији

Иако се додељују са олатшицама,. средства за ову грану остају неиско-

ришћена. — Изостало интегрисање туристичке привреде.

Интерес

Србије није довољио заступљен у савезној туристичкој штамти

На састанку

јучерашњем

Председништва Скупштине и.

представника Туристичког савеза Србије разговарало се о најважнијим питањима за развој туризма у Републици. Упркос значајном месту које те У садашњем средњорочном пла ну привредног раззоја дато овој делатности, јуче је оцењ>но да многи постављени задлаци нису остварени, а неки нису ни почели да се остварују. Мако је туристички промет

У Србији последње деценијс.

стално растао, он знатнс заостаје за југословенским. Док мо жемо да будемо релативно задовољни бројем чоћења домаћих туриста, не можемо да се похвалимо и посетом страних туриста, јер је. у такозвансм иностраном туризму Јутослави је учешће Србије од 45 одсто симболично, рекао је у увод“ ним напоменама председник Туристичкот савеза Србије Филип Матић. ј

Један од разлога што је то тако је што нису, искоришће~

на бенефицирана републичка и општинска средства из презхоног петогодишњег раздобља. У протекле две године у ужој Србији није почета градња на» једног хотела или одмаралмшта, чиме је доведена у пита: ње и реализација планирале изградње до 1980. са укупно 18.000 кревета.

Говорећи о под:тицању развоја' туризма, Матић се заложио за доношење одговарајућих закона који би регулисали боље коришћење средстава. Велики значај у развоју туризма у Републици јуче 12 дат и туристичко-пропагандн“ штампи с обзиром да интерог Србије није довољно заступљен у савезној · гуристичкој штампи.

Филип Матић, а затим и репубчлички секретар за привсе ду Крста Јовановић велики су значај у својим излагањима дали удруживању _ средстаза радних организација за изградњу радничких и омладинских одмаралишта.

У дискусији је указано ка различит третман разних Ррста туризма. Чак се са резећвом гледа на раднички и омла дински туризам иако би како је подстакнуто, и средства удруженог рада требало да одиграју значајну улогу у развоју ове делатности у Србији.

Начин да се прикупи што више средстава за развој туризма али и да «<= постојећи и будући капацитети што 30ље искористе је брже интегрисање и повезивање туристичте привреде која је како је речено, врло разуђена. Интереггно организовање закључено је јуче. начин је да се то оствари, а све заинтересоване изституције и организације требало би да се договарају о даљим активностима. "греда пронаћи начин да угоститељске услуге буду боље, али и проверити да ли су ценг услута реалне. То ће показати да ли су можда неостварени планови били превишг амбициоз“ ни, речено је на крају

М. ТОРОВ

Г сњен је. ртрерам и не Пуна Е

САСТАНАК ГРАЂЕВИНАРА СРБИЈЕ

Много препрека бржем грађењу _

Портоје ти, отпори усмереној стамбеној изградњт ж. тежња за враћање на тржилшме- односе

Средњорочним _ друштвеним планом _ стамбене | изградње предвиђено је да се до 1980. тодине у Србији подигне 132.000 станова У друштвеној својини. Остваривање | овог циља већ касни, па је у наре дне три године неопходно гра дити брже и више. Да би се ово остварило неопходно је веће ангажовање и боља организованост свих учесника у стамбеној изградњи — речено је на јучерашњој заједничкој седници Републичког одбора Синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала СР Србије и Секретаријата за грађевинарство и грађевински матери јал Привредне. коморе Србије. Узроци споре изградње ста нова у протеклим — годинама искључиво су тражени у сла бој организацији и ниској продуктивности _ грађевинске 'оперативе, — рекао је у увод ном излагању председник Ре публичког одбора Синдиката инж. Светозар Крајновић.

Да у тој констатацији има истине не поричу ни представници грађевинара. Међутим, за слабости, кажу, нису једино они криви. У процесу закона о изградњи инвестици оних објеката са Законом о удруженом раду, Синдикат и Савет нису наилазили на разумевање, па је доста времена протекло док су у Закон

уграђене одредбе које условљавају издавање послова оним организацијама које су закљу чиле самоуправни споразум о удруживању рада и средстава за комплетно извођење ра дова на једном објекту. Ово је имало утицаја и на спорији раст продуктивности рада.

Да би се убудуће градило бр же и боље, сложили су се гра ђевинари, неопходно је обезбедити и повољније кредитирања за набавку опре ме, бољу квалификациону структуру радника, примењи вати савременији грађевински материјал и иновације и рационализације у _ грађевинарству. :

Чињеница је. међутим, да стамбену изградњу коче и не пречишћени ставови о усмере ној стамбеној изградњи, чак и прикривен отпор и жеља за враћање на старе. тржишне од носе. Неблаговремено припремање локација за стамбену из градњу, несташица неких гра ђевинских материјала у пуној грађевинској сезони, закашње ње техничке документације, успорено самоуправно органи зовање у области уређења зе мљишта, као и застарео систем лицитације послова, _све су то, по мишљењу грађеви-

нара, разлози који умањују напоре, друштва да _ изгради више станова.

; А К.

Недовољно цемента из домаћих фаорика

Потребе за цементом у овој години _ процењене су на 9,710.000 тона. Ако се испуне оптимистички планови домаћих произвођача, највећи део ове потрошње биће подмирен производњом наших фабрика.

Од 9,535.000 тона — цемента, колико би требало да се плроизведе у земљи, домаћем тржишту је намењено 9,110.000 тона, док ће ван земље бити испоручено 425.000 тона. Зато ће бити потребно увести 600.000 тона цемента. Највећи део овог увоза — 500.000 тона — наме-

анкетирању ј радних Ба

ција из области грађевинарства, водећи рачуна и о потребама широке потрошње.

Мада јог: предстоје договори представника република и покрајина како би се потребе за цементом свеле на ставке утврђене билансом СФРЈ, већ сада сетврди, на основу ранијих искустава, да су планиране могућности домаћих произвођача прецењене. Између осталог и због тога што неки нови капацитети, скоро пуштени у погон, не могу у овом тренутку, да достигну планирани 'ниво производње,

- | жок.

У ОКРУЖНОМ СУДУ У ЗЕНИЦИ

Почело

суђење

оптуженима за пљачку

(Зеница, 9. фебруара): — Данас је у Окружном суду у Зеници пред великим већем, к0јим је председавао [гихомир Бабовић почело суђење групи из Какња оптуженој за пљеачку друштвене имовине. Заменик окружног јавлог тужиока Рајко Бацковић у оптужници је изнео да су Дезвиш Хеља,

"Арслан Заимовић, Мехмедали-

ја Ђокић, Рифат Заимови“, Анто Ривић, Осман Гога, ичж, Авдо Делибашић, Џеад Исмић Рајко Кундачина, Метомир Крајишник, Фахрија "Ђокић, Шефик Шолдић, сви из Кахња, као набавни осферент, тиз

-фови стоваришта или комзо-

цијални и други зукозодиоца у својим радним орган чзација “=: ма током 1975. и :976. тодимзе укупно присвојили“ 6.430.000 да нара друштвене својине.

Систем пљачке Јио 12 опакав: шефови стоваришта того вачког предузећа „Рулар“ у Какњу Дервиш: Хеља, Арслан

Заимовић и Мехмздалија БЊокић издавали су. робу руднику мрког угља, грађезинском пре дузећу „Какањ“, термоепектра ни Ћатићи и какањским гра-

дилиштима мостарске „Хер'.«2говине“' и сарајевске „Хидроградње“. Међутим, у дотовсру

са осталим оптуженима они су у издатнице стављзли веће количине робе, или у пргизвољ но стављали већа дене, па је у стоваришту стваран „вишак“ Пошто је ово стовариште поодавало робу м грађанима, то је сав витнак новца дељен измеЂу набављача и купаца. Судски вештаци су на основу документације утврдили дз је „вишак“ морао бити 6.450.000 динара, а пошто стовариште стварно зема ни мањ ка ни вишка, оправдачо се сумња да су тај износ поделили оптужени. Колико који од њех -— остаје на суду.да утврди. Но. део тога они гу подигли и у роби (наравно, без плаћања) која им је била потребна 5а градњу приватних кућа. Иначе, већина опгужеких има изграђене вепике муће ч скупоцене аутомоб але, мада им зараде, сем инж. Долибашића, који је био директор ООУР „Сепарације“ Рудчика мрког угља, износе меселно између

2.500 и 4.500 динара. Миу.

Нова курена листа

курс у динарима_

земља куповни средњи продаји 118,73 119,8055 119,9852 у гле али 53,60 '55,3447 55,4271 Данска 312,49 316,1186 316,5928 Финска 446,61 451,8023 452,4810 Француска 368,72 372,0641 372,6222 Грчка | 46,80 47,32 50,00 Холандија. 793,98 801,1341 802,3858 Италија 2,08 2,0969 2,1000 Иорвешка 348,18 352,2256 352,7539 Немачка СР 852,10 859,8303 961,1200 Швајцарска 913,79 922,9824 923,4655 Шведска , 385,76 390,2438 390,8292 ВБ Британија 35,34 35,6663 35,7198 Капада 16,25 16,4434 16,4681 САД 18,14 18,3493 18,3768 Аустралија 20,15 20,5973 20,6282

Курсеви из ове-листе примењуду се од 10. фебруара. 1978. године.

услове

ПРЕТЕРАНИ ОПТИМИЗАМ: Једна домаћа фабрика цељента

Уручена одликовања радницима СУП Словеније

(Љубљана, 9. фебруара, Тан југ — Председник Републике Јосип Броз Тито одликовао је Јожета Шишку, пензионисаног радника Републичког СУП Ор деном заслуга за народ са зла тном звездом. Ово високо одли ковање Јоже Шишка добио је за постигнуте успехе у раду који су од посебног значаја за социјалистичку изградњу зем~= ље.

За исказану храброст у извр авању своје службене дужно

сти одликовани су и милиционери на станици граничне ми лиције Марибор Марјан Кошир — Орденом за храбросг и Станислав Чучек — Орденом заслуга за народ са сребрном звездом.

Висока одликовања уручио је данас Јожету Шишки, Мар Јану-Коширу и Станиславу Чу чеку. републички секретар за унутрашње послове Марјан Орожен на пригодној свечаности. Динамичан развој Херцег-Новог

(Херцегт—Нови, 8. фебруар) — У општини ЖХерцег—Нози за последње две године остварени су запажени успеси у развоју привреде и укупног животног стандарда радних људи и грађана. То је закључено синоћ на заједничкој седници Општинске конференције Сзацијалистичког савеза и Општинскот .Синдикалног већа, на којој је разматрана реализација средњорочног плана

Укупан приход општине по-

већан је за 340 одсто у односу на 1975. годину, док је лруштвени про-

извод већи за 59 одсто. Загажена су висока иавеслициона улагања од 800 милиона динара (од тога је у привреди реализовано 600 милиона). изграђени су значајни индустријски пољопривредни, грађевичски и“ туристички објекти, као и неопходне културно-просветне и здравствене инстигуциге. П. Ј.

Светислав. Вуковић

Јуче је у Београду преминуо познати сликар — портретист Светислав Вуковић. Вуковић се родио 1901. у Вршцу. После свршене ликовне академије у Прагу, живео је и радио у Лондону, Паризу и Брислу. Био је члан Белгијске краљев ске академије уметности у Ан версу. Своје радове, особито портрете али и пејзаже, изла гао је у многим градовима Ев

ропе, Америке, Азије и Афри

Војислав

ке и добио за њих признања истакнутих ликовних критича ра широм света. Његове — се слике налазе у многим великим музејима Европе, међу ко јима и у пет галерија у Лондону. Наша култура изгубила је његовом смрћу значајног уметника, који је својом кичицом, поред осталога, овекове чио и ликове многих страних и југословенских јавних радника, државника, књижевника и научника.

Николић

(Смедерево, 9. фебруара, Тан југ — После тешке болести, у Смедереву је премилус Ројислав Николић (39), члан Уд ружења новинара Србије

Николић је рођен у селу Мироч код Доњег Милалзовца. У Неготину је завршио учи

тељску школу. а касније, уз огд' и два факултета — фи лезофски и политичке мауке. Смрт га је омела да магист

џира на Факултету политичхих наука у Београду.

„Редничког

Николић је дуго година био тљавни уредник фабричког ли ста „Фаграм“. Обављао је ду. жвиост главног и одговорног уредника Радио - ОСмедереза. где је и дао највећи номинзр

ски допринос. Прерана смрт је затекла Николића на дужности улран

ника Марксистичкот · центра универзитета У Смедереву и дописника листа „Кемунист“.

Рака Вукајловић

(Вршац, 9. фебруара, Танјуг — У Вршцу је изненада, у 65. години умро Рака Вукај ловић, носилац „Партизанске споменице 1941“,

Рака Вукајловић је рођен 1913. године у Краљеву. Био је активан учесник НОР, као

борац Трећег крагујевачког ба таљона Прве пролетерске бригаде. После рата обављао је више одговорних дужности. Био је директор Фабрике вагона у

Краљеву, гр руководилац рудника Мачкатице, Прешева и Бу јановца, а пред одлазак у пен зију обављао је дужност ди ректора ДОЗ — филијале Бео град. Био је активан друштве но-политички радник и носилац више ратних и мирнодопс ких одликовања.

Сахрана Ратка Вукајловића обавише ће сутра у 14 часова на Топчидерском гробљу у Бе

ограду.