Борба, 10. 02. 1978., стр. 12
БЕОГРАДСКА ХРОНИКА.
АЈ 12. СТРАНА — БОРБА — 10. ФЕБРУАР 1978. ! | | | | |
" Металци надмашују планове
Представници београдске металске индустрије на заједничком разматрању остварења амбициозног, средњорочног програма оценили веома позит ивне резултате постигнуте у прве две године
Прошле су две годи 'е соед њорочног плана развоја. Предеставам а 1 београдск. мо пск индусто“,е састали у се јучда зајед'о размотре исавармва ње сред'ворочних планеза. Јер задаци које су себи поссавили у периоду од 1976. цо 1980 го дине ззома су амбицисзни.
Према плановима мстамсца, вредизет производњ: требало би у звом периоду ла расте со дишње кс стопи од 45,0 слето, дохода«х !8,5 запослеаост 57 од сто, фондовска сред гва 29,9 и извоз пс веома високо, слопа од 20,5 одсто. Продуктивност, мерена порастом дохотка 4 31 посленз““и. требало ои да рас те по ј'одишњој стопи ел 12 одсто.
За реализацију аланирано: убрзаног раста производње пре двиђена су значајна изљестици она упагења. У оснозта срелст ва 6,8 милијарди, у обртна средства 27 милијарди и У ар штвена ландард 13 милијарди. О) три четвртине инве. тиција предвиђено је 3+= варав ку домсљзе и увозне опреме. а једна че:вртина за грађенинс ке радозе.
У тросекле две године физи чки обим индустрије проиводње у Београду повећан је по просотној годишљој Степи од 9,5 одсто, што је за 1,2 оде то испод планиране стопе по Друштзаном договору Фазач. ки обма производње у метале кој издугтрији, пак тасгао је
по прогачној годишњој стоп; од 12 одсто. И то 19'5. 32 15 одсто, к ,977. за 8 одст.
Повевање дохотка и ахулула тивности металске имдустрије у прохекле две године оства рује :е темпом који омо»узу!з постизање натпроселтног ниво. у односу на привреду трада Раст докотка био је прадч фел 18,5 одсто годишње. За поотен ле две 'одине доходах је, ме ђутим, застао по годишњој сто пи од 3% одсто.
Раст продуктивности У прве две године средњорочног плана остварен је за више него двоструко. Уме-
Од планирана 10.364 етана у 1977. завршено «.95
Званична је информација, поднета ју че Извршном одбору Београдске зоједнице становања, чијем састанку су присуствовали м представници Скуп-
"На јучерашњој седници Извршног »дбора Београд::е 34 једница становања, ко:о: су присутвзвали председник, Ско пшти:е града Живорад ова чевић, остпредседник БЊ мизар Маслаћ, као и предст.авицо Градског секретаријата 3. К) муналчзе и“ стамбене полове разматрани су резултати стам бене изградње у 1977.
Према зганичној ланфо,.маци ји поднзгој јучерашњем скупу, У протеклој години је с. планина 10.364 стана завршено 7 795
Објаитљавајући разлог, закз шњења 2 569 станова, Во1 аслав Васић, заменик секретара Београдске заједнице ггапоањ“ позвао се на објективне тешко ће на коге су наиллзили 7чес ници из-~адње. Истакао је да је у 1973. тапочета традљ-а све га 4.500 -танова, штз је далеко мање од предвиђеног 5р)ја. Т“ ме је — како је рекао Васић
———————————
А, колико је усељиво;
Према одговорима шефова градњи, на 19 највећих градилишта, која су
у протеклој години зидала 9.085 станова (од планирана 10.364), до 10.
фебруара 1978. станаре је добило само 3.808, док 5.277 још није и скоро неће бити ст варно завршено
На састанку Иззршног одбора Београдске заједнице становања чули смо јуче, најзад, да је у протеклој години од планирана 10.364 стана завршено 7.795. Односно да од предвиђених није завршено 2.569 станова.
Није јасно шта су аутори званичне ин формације подразумевали под изразом „за вршен стан“. Можда је у питању термино лошка збрка... За грађане који поседују решења за станове, предвиђене да буду сазидани и опремљени у 1977. години, дилеме, међутим, нема. За њих је, сасвим сигур но, обећање да ће 10 364 стана бити заврше на до 31. децембра 1977. значило да ће они до тог датума добити кључеве и стећи једи ни или нови кров над главом.
Схватајући такво обећање и договор о усмереној стамбеној изградњи у протеклој години, морамо да изнесемо сасвим друге број ке од оних у извештају поднетом јуче Из вршном одбору Београдске заједнице стано
вања.
Пошто стотину пучих дана није било уобичајених извештаја Скупштини града и јавности о стању на велеградским стамбеним градилиштима, новинари „Борбе“ су по четком фебруара обишли 19 највећих гра дилишта у граду. Безмало, сва она која су планом била обавезна да зидају преко 100 станова. И од шефова тих градилишта лич
штине града
— била директно угр“жечм ста мбена 19,7. година. Месташица цемента току некзлисо ле, њих митеци, такође је гошко погодила грађевинаре. л-лубљено мџије могло да се задо“ нади крлеем године због лоших зроменских прилика .
— Можемо рећи да стамбе на изгралња у прошпој години касни >> три месеца — оцена је Жиазорада Ковачгвић“ пре дседнл«а _ Скупштине града. Јер тососталих 2.568 2::пова не самз да можемо, месо м мо рамо да завршимо до храјг марта. А, све такозване објективне околности, којика се објашњазају и на ноки начиз правдају закашњења, но ооже мо узети »драво за готово Пре свега, зчали смо још пре него што смо усвојили ллан изграл ње за 277. да је пре две "одине отпочето свега 4.500 станова. Даље. лоше временске при лике нису апсолутно никакво
но, у чијој је надлежности било подизање
Х > 3 ; 227
~
Авиони лете редовно
Снег је и у току јучерашњег дача повремено „адао. Али, нијг пореметио ритам саоб раћаја. Полетно-слетна писта Аеродрома у Сурчилу јг очиш · ћена и звиони редовн» лете 'на свим домаћим и међучзарод ним пизијама. И ча други“ ваздушнем пристаништима У земљи снег је благовр смено у« лоњен, па се најбржи превоз одвија без застоја. |
|
БЕЗ ЗАСТОЈА: Јуче "а београдском аеродроњу'
9.085 станова (од 10.364 укупно планирара), сазнали следеће:
Ш До 10. фебруара 1978. године (не до 31. децембра 1977. године) од 9.085 станова усељено је само 3.808.
Е До 10. фебруара 1978. предвиђене кљу чеве није добило 5.277 власника.
| Практично незавршених или неуруче них власницима 5.277 станова налазе се ма њим делом у фази хехничких пријема, мго ги немају прикључке на воду, канализаци ју, струју и грејање. у добром делу су у то ку или мирују унутрашњи занатски радови, а у мноштву опет недостају још и читави предвиђени спратови. УЗ то, безмало око свих новоградњи ни данас нису уређени прилазни путеви. А, о замишљеном зеленилу и да не говоримо...
Е Што се тиче рокова стварног завршет ка станова који касме, односно дана усеље ња у њих, шефови градилишта нису били баш издашни у обећањима. По њиховим из јавама мањи део би у „идеалним условима“ могао да буде готов за месец дана. Остали, крајем априла, маја, ва лето, па чак и кра јем године...
Прецизности ради, додајмо на крају да за преосталих 1.279 станова, зиданих на ма њим градилиштима широм града, тазнијих података немамо.
објашњење. Сасвим је прарод но да је децембар. хладан » да пада снег. Несташица цемен та, спорост у решавању имове неско-травних односа и сличне ствари пбјаве су са којима мо рамо у:апред рачунати...
— Ахжо се већ тражи колвац, онда "а треба тражиги у слабо сти целој система стамосне из градње. И свих учесника - за кључио је председчак Скупш тине "рада.
На вужност испитивања по добности извођача радозма укг зао је Велизар Маслић, потпре дседник Скупштине 1рада.
— Ухолико неко предузеће није слособно да прзузме од говорчост око изградње стано ва, потребно је позвати .ругог који тс може. Неопхолино је довести способне људе из це ле земље Јер, овак) даљс н=з иде, — оцењује потпредседник Маслаћ.
РМ
нит.
ти ————————————————
питања ањ =. БМ.исС. П.
сто апланираних 12 одсто года шње, остварено је 2598 одст. Слични успеси постатву:а су и у извозу. Планирзаа је раст од 20,5 одсто годишње, а от варено 34 одсто.
И остварена инзегтициона изградња показује до се "ленови оезлизују. У прогкте две године инвестирано је 2.360 милиона динара или 59 одсто» од укутво планираних ухагања за шет година. Преко поло вине ових средстава резл ова но је у металопрерзђиначкој индустрчји. Ова уплатања су највећим делом усмсрена аза набав«у нове опреме, док је ма њи део уложен у грзђавизске радове.
В. Џ.
ЕВИДЕНЦИЈИ — ЗАВРШЕНИ: Новоград џи канализацију, а трилљасни тутеви су такви, због тога наводно готови објекти угледати прве станаре тек на лето
Последњи студентски дом У нашем граду изграђен је још 1966. године. Око 9.500 места у домовима нијеј било довошљно ни за тадашње потребе. По четком ове школске године 13.500 студената је конкурисало за смештај у њима. Ове го дине, стање по завршетку не вог дома на Карабурми. са око 1.300 места, би требало осет није да се поправи...
Камен темељац постављен је на Дан студената — 4. априла 1975. Тада је дато и чвргто обећање да ће дом бити заврошен за три године. Рок — сеп тембар 1978.
— Проблеми са овим домом су почели пре полагања каме на темељца — објашњава ин жењер Бранислав Росић, тех нички циректор пројектантског предузећа „Стари Град“ које надзире радове. — Све је ишло некако наопачке. Два солитера (од 19 и 17 спратова) су готово завршена. А, тек пре неки дан смо добили урбанисти чке услове. Чекало се на пројекат аутобуске станице „Север“, која ће се градити на овој лока цији. Због тога још нема водо вода, канализације, прилазних путева.
===
радника,
у блоку 22. (Бупевар локала за ову врсту услуга,
ским радњама. #
од пет километара. Становници гтрадиће два пута
ж
" ћренули ударнички
Рудари „Колубаре“ премашили осетно планове производње у трвом месецу 1978. |
Колектив рударско-енергетског и индустријског комбината „Колубара“ стартовао је ударнички у првом месецу ове године. Према подацима службе за координацију производње у јануару произведено је 988.000 тона лигнита, чиме је план производње премашен за 9 одсто. Премашен је и план производње сушеног лигнита за 16 одсто, а елетричне енергије у термоелектрани „Колубара“ у Великим Црљенима произведено је око два милиона киловатчасова
преко плана.
Највећим потрошачима термоелектранама „Никола Те сла“ у Обреновцу и „Колуба„"ра“ у Великим Црљенима ис-
— Пројекат још пре петнаестак | г'одиза Веома је застарео — наставља инжењед Росић. — Сматрам да је пуно ствари промашено и да тако не би требало градити један студентски дом. Због тога је стари пројекат прерађен и, колико је то могу ће, модернизован. Уместо пла нираних просторија за учење на сваком спрату направили смо санитгрне чворове. Јер, на“ једна соба нема умиваозик " свих 46 станара са једног спра та корис“иће само 12 умивао ника, 8 МС-шоља и три ша... Топле воде неће бити стално, јер је то јако скупо. Највероватније, само два пута недељно.
ту-
У дза солитера новог студен тског дома живеће око 1.300 студената. А, свака од ових кула има само по два, и то ма ла, лифта. Како ли ће изгледати атмосфера ујутро кад ве ћина њеах крене на факултет. или у подне на ручак, вије те шко замислити.
— За сад радови не касне тврди директор Росић. — Тим коће нам ствара једино „Вохдо терма“ која се не држи роко
С краја на
ОТВОРЕН НОВИ ЕКСПРЕС РЕСТОРАН У ЛАЗАРЕВЦУ. — После адаптације бивше самоуслуге у хотелу „Вис“, предузеће за угоститељство „Ласта“ отворило је савремено опремљен експрес ресторан. У ресторану ће се припремати хладних и топлих јела, затим посластичарски и пекарски производи. Најскупљи оброк коштаће до 45 динара. У саставу новог ресторана предвиђена је и градња снек-бара. ,
ж ж »
НОВОБЕОГРАДСКЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НАЈАКТИВНИЈЕ У ПРИКУПЉАЊУ КРВИ. — По броју добровољних даваоца крви — 824 у протеклој години — новобеоградске месне заједнице биле су најбоље у граду. ·
У општинској конференцији Црвеног крста истичу и изузетну хуманост Савеза управа царина (где се одазвало 169 или деветоструко више од очекиваног броја), Историјског архива града и Бродоградилишта „Тито“.
Е »
више врсти
ФРИЗЕРСКА ЗАДРУГА У БЛОКУ 22. — Ових дана фризерско-берберска задруга „Мимоза“ отворила је модеран салон Милентија Поповића 20). новобеоградска месна заједница „Браћа Рибар“, најзад, је опскрбљена свим неопходним занат-
Отварањем
БЕЗ
САМОДОПРИНОС ЗА ПУТЕВЕ У ЧЕТИРИ СЕЛА ОБРЕНОВАЧКЕ ОПШТИНЕ. — У четири села обреновачке општине заведени су недавио самодоприпоси за путеве у укупној дужини
Илића краја и Батића засеока у Дрену изукупне дужине 2.640 метара. Два пута дужине 2.300 метара изградиће и мештани Доњег краја (Мијазовићи, Сенићи и Прелићи) и засеока Видански крај (Рашићи) у Гра-
бовцу, мештани ће дати доприпос и у радној снази. ГЈ ЕЈ ж
ПОСЛОВНА ЗГРАДА И ЦЕНТАР ЗА МЕСНУ ЗАЈЕДНИЦУ „Пионир“. — Прва пословна зграда у месној заједници „Пи
онир“. биће завршена у марту.
У новом здању биће смештено
више представништва и складишта радних организација, као и. ауто-школа „Нови Београд“. Најкасније до априла, почеће и градња центра месне заједнице. Поред самоуслуте, 8 продавница и кафе-посластичарнице, у њему ће бити места за 9 занат ских локала и друштвене просторије месне заједнице. Извођач радова — „Градитељ“ из Лесковца, обећао је да ће центар за-
вршити на лето идуће године,
њама у Батајнљци недостају прикључим на воду да се кућама њи авионом не може трићи, те ће
је направљен“
поручено је 885.500 тона лигнита, а то је знатно више од уговорених количина. Електра ни у Обреновцу испоручено је за 6, а у Великим Црљенима чак за 17 одсто угља више нето што је уговорено за протекли месец.
На површинским откопима лигнита у Зеокама и Рудовци ма ископано је и транспортовано на депоније три милиона и 376 хиљада кубика јаловинских маса, а било је планирано два милиона и 740 хиљада кубика, чиме је план премашен за око 23 одсто. Ово ће свакако утицати на реализацију плана производње угља у наредним месецима.
Т. ЛУКИЋ
а а а
(Снимио: А. Кнежевић)
„„Водотерма“ касни пола године
Невоље будућег студентског дома на. Карабурми почеље су још приликом давналшње из раде пројекта
ва. Наиме, ово предузеће се обавезало да ће до септембра прошле тодине преуредили гп.о јекат за водовод, канализацију, парио грејање и климатизацију. Своје обавезе нису и: пунили ви до данас. Остали ра дови струја и занатски радови; чекају зарршетак овог пројек та, јер морају да се уклопе у њега.
— Ако до 1. марта „Водотор
ма“ направи пројект, уз мало веће чапоре дом ће ипак би-
ти завршен до почетка нове школске године — нада се кл жењер Росић. — Средства су обезбеђена. А, и „Седми јул“
грађевинске радове обавља Баз време.
Иако решења нису баш сјај на, 1.300 нових домских места је у оном тренутку велика ствар за студенте. Све села ће бити једнокреветне и дзо креветне и помало скиучене. На првом спрату планиране с“ просторије за друштвени живот и узење и библиотека са 50 места. Ово су са кухињом и рестораном, уједно и најбдо ље решене просторије у буду ћем дому.
ЈОХ.
крај
И тре ИНТЕРЕСОВАЊЕ ПРОДУЖИЛО БОРАВАК. — Јуче ЈЕ ои
града
ИНИЦИЈАТИВр
Сами еебу помоглн |
Грађани месне зајед. наде „Ушће“ ђ купили међусобно
250.000 динара ц ту средствима опренилу и уредили друштвене просторије и тотрошамли центар у ново-
- ~
Са десетином и више рош'очких центара у изграј њи и неколико већ заврци них, зећина новобеограде. ких месних заједница рерт ће. кајзад, питање снабц» вата. Уз то и проблеме см | ттеа друштвено-политич, ких организација, ахтив, клугова, секција... и
Оуљах по усељењу у ноз цегт;е, међутим, и оне због нуте месне заједнице поч-. ле су да се жале, Добиле "у | -- гаљу — само простор уз међу голих зидова. Средст. | ва из општинских буџем недовољна су, чак, и за ку говизу обичних столица, /. камоти осталих потрепштина ..: у
О их дана (око 25. фебру ара рејвероватније) биће од:
ИЕ
трошаски објекат у 21. бе ку. Трађани месне заједнње Ушће“, на чијем се пл риушу он налази, уместо му лем, чекања и јадања реглили су да сами себи пој | гчу., Би
— прошлог месеца, месва. конСзеренција Социјалистиј жот севеза и Савет месњ; | заједлице, _ преко 3з3ордв: «.л сра у свакој згради пре дложили су да и грађани 29' пствелим средствима учут вују у опремању Центра – | смасу ио нам је Никола Га гић, председник Савета мог ве = једнице „Ушће“. — Ја зив је премашио – очекивња. Више од.90 одсто дома Зињ ава приложило је у просеку по 100: динара. Појг | тинци чак и до 500. Са та тупљгвих 250.000 динлра #17 тавићемо комплетан заметћ тај, завесе, тепихе, стазе и огтапе ствари. Средства 60 бити уовољна за уруђене дпе 1 елике сале п неколил) мних
Ставовници „Ушћа“, које управо данас обележава # десетогодишњицу постојан“ ме:не заједнице, дуго су, 1С тина, прижељкивали потр » шжави центар. И простог | #» за друштвене активлост! Немају још остале по геће обкое. Но, и ово ше досад робили је — кажу + Есте вего довољно за насе ље зопикло на доју ~рат: ној аедини. Зато и не желе | | да Суду нескромни. Погот 16 пе онда када проблем мо ту и семи да решс.
В. СТАМЕНКОВИ: | |
– — ==
|] о 5 з а 2 Е кс Б[ој ш = о а (0 5 ЕЈ
пи Ши
5 ; “ бао да буде последњи дан гостовања, циркуса „Пјонејане у рт"
граду. Међутим, због великог интересовања Београђане сти из ДНР Кореје остаће до недеље.