Борба, 22. 03. 1978., стр. 5
Свој неустех левица првенствено приписује неадекватном изборном си-
стему али се истовремено чују прве међусобне оптужбе
социјалиста
комуниста. — Велико интересовање за вечерашљњи говор Валери Жискар
д' Естена
ПРЕДСЕДНИКОВИ СЛЕДБЕНИЦИ: Лидери пертија које чине „Унију за француску демократи ју“ Серван — Шрајбер (радикали), Пинтон (НД Ф), Соасон (ретуближанци) и Лекатије (социјалљ демократи) на конференцији за штамту
(Париз, 21. марта, Танјуг — Све политичке формације, а варочито оне на страни левице, извршиле су прве анализе протеклих парламентарних избора у Француској. Свој неуспех, а поготову разлику од деведесет посланика у корист владајуће коалиције, левица првенствено приписује неадекватном избор-
ном систему.
Званични резултати избора показали су да је она, и поред већине у првом изборном кругу и незнатне мањине (49,29 према 50,49 процената освојених гласова) у другом кругу избора, остала у изразитој парламентарној мањини. Како то практичво изгледа показују рачунице да је за избор једног посланика владајуће коалиције било у просеку потребно до 45.000 гласова, док је комунистичком кандидату било неопходно преко 55,000 а социјалистичком чак око 70.000. Уз констатације да је левица у целини, упркос оваквом стању, повећала број места у парламенту, њена руководства се узајамно оптужују због изгубљених избора.
Руководство Социјалистичке партије је већином гласова усвојило резолуцију У којој тврди да је за „разједињене левице криво руководство Комунистичке партије, које је бринуло само о смањењу напретка Социјалистичке партије“. Социјалисти такође наводе да је генерални секретар КП Француске Жорж Марше „нападима сна социјалисте учинио услуту десници и одложио промену за касније“. Карактеристично је, међутим, да је мањинско лево крило Социјалистичке партије одбило да гласа за овакву резолуцију. Процес раслојавања
Након прве седнице после избора Политбиро КП Фрачцуске је објавио саопштење У коме подвлачи да „Комунистичка партија не сноси У овој ситуацији никакву одговорност“. Политбиро је истовремено одлучио да се крајем
априла одржи састанак Централног комитета партије ради утврђивања њене стратетије у даљем окупљању левице. У то време Социјалистичка партија ће одржзти „националну конвенцију“ а покрет левих радикала свој конгрес. м Комунистичка партија сматра да је главни узрок незадовољавајућих резултата У другом изборном круту некоректно држање бирачких те-
"ла Социјалистичке партије и
левих радикала. Оваквог је мишљења и већина коментатора овдашње штампе. С тим у вези наговештавају се кризне ситуације унутар формација некомунистичке левице. Пошто је леви радикал Робео Фрабр “већ дошао:у раскорак
" ба делом своје партије, неки
овдашњи листови предвиђају да је и позиција социјалистичког лидера Франсоа Митерана унутар његове партије угрожена. Било како било, извесно је да је процес раслојавања и престројавања унутар левице већ започет.
До извесног трења дошло је и на страни десне коалиције. Деголистички лидер Жак Ширак јавно је замерио министру унутрашњих послова да је нетачно приказао изборне резултате у корист недеголистичке демократију“.
Акција синдиката
Изборна победа владајуће коалиције нагло је преокренула неповерење власника капитала у француску привреду. Ово је на очигледан _ начин
потврдило понашање берзан-
ских тржишта, где су француске вредности осетно скочи-
„Уније за француску ·
ле, а франак поново усмерен ка стабилизацији.
Резултати избора су истовремено изазвали тешко разочарење радничке класе. Сви синдикати су већ јуче наговестили оштру борбу _ ради принуђивања владе и послодаваца на преговоре о нагомиланим проблемима. Индикативна је, у том оквиру, анкста недељне ревије „Експрес“ објављена између два изборна круга, према којој већина Француза "жели да и влада десне козлиције примени неке од социјалних мера које је нудио заједнички програм левице. На пример: пензија са 60 година живота за мушкарце и 55 за жене, најнижа плата од 2.400 франака и пета недеља плаћеног одмора. Око 178 процента анкетираних, иначе, сматра да победа владајуће коалиције може за собом повући штрајкове и демонстрације. Шеф државе Валери Жис-
кар д'Естен примио је данас · премијера Рејмона Бара, с ко-
јим је разговарао о исходу парламентарних избора. Сутра ће се одржати прва послоизборна седница владе, а истог дана увече · председник Републике ће се преко телевизије обратити Французима и Францускињама. Његов говор се очекује са великим интересовањем, јер се сматра да ће, водећи рачуна о подељености француског друштва, прихватити неопходност да се ублажавају постојеће социјалне неједнакости.
Неки француски коментатори наговештавају „отварање“ владајуће коалиције према социјалистима и левим радикалима. Други, опет, тврде да ће се томе супротставити лидер детолистичког „Окупљања за републику“ Жак Ширак. Ис товремено се увелико нагађа да ли ће Рејмон Бар остати председник владе или ће тај положај бити поверен некој другој личности.
ЧИН а ПИ а т--евогсњавсливинин титан савио" аи
ГОДИШЊИ СКУП ЛАТИНОАМЕРИЧКИХ ПАРЛАМЕНТАРАЦА
· Енергична осуда ранцуских проба
Гијана је претворена у полигон за истробавање најмодернијег оружја — каже се у усвојеној резолуцији
(Од сталног дописника „Борбе“)
(Мексико, · 21. марта Француска Гијана претворена је у полигон за испробавање најмодернијег стратешког наоружања намењеног масовном уништавању. Она се пре“ творила у сталну опасност не само за локално становни-
штво, већ и шире — за регион.
у коме се налази. ЈЕ
Упркос протестима — који су нарочито у последње време све гласнији и све учесталији — француска влада наставља ову своју праксу играња ва-
тром и не показује намеру да.
прекине ове опасне експерименте на свом последњем колонијалном поседу У Латинској Америци.
Бин Рата — најсажетије изнето — оптужба изрсчена ових дана на редовној годишњој конференцији латиноамеричког парламента у Парамарибу, престоници Суринама. Овотодишње заседање посвећено је борби за ослобођење народа овог подручја који се налазе под европском
колонијалном, влашћу, с тим што је проблем Гијане („питање је само времена кад ће на њеном тлу почети и опити нуклеарним оружјем“) доминирао првих дана заседања.
Парламентарне делегације, окупљене ових дана у главном граду Суринама, посебно су истакле потребе смањења и заустављања. светске трке у наоружању. Оне ће се посебно заложити — како је речено У једној већ усвојеној резолуцији — на предстојећем специјалном заседању Генералне скупштине Организације уједињених нација, које ће бити посвећено овом проблему.
Од занимљивих детаља везаних за овај парламентарни скупу Парамарибу вредно је помена да је 9. децембар проглашен „даном независности Латинске Америке“, као подсећање на битку код Ајакуча после које ге „зелени континент“ ослободио шпанске колонијалне власти.
Сл. ПАВЛОВИЋ
(мит формирао „прелазну“ владу у (олзберију
(Солзбери, /21. марта — У Солзберију је данас формиран четворочлани извршни са вет, који према недавном интерном споразуму између расистичког премијера, Јана Сми та и тројице „умерених“ нацио налистичких вођа треба да буде прелазна влада Родезије до краја године када, према истом споразуму, треба да дође до преноса власти на црначку већину становништва.
У извршни савет су ушли досадашњи премијер Смит, Ситоле, Музорева и Чирау. Стране агенције јављају да су они на церемонији у приватној резиденцији Јана Смита положили заклетву.
Као што је познато, вође Патриотског фронта Зимбабвеа Џошуа Нкомо и Роберт Мугабе одбацили су као неприхватљив споразум између Смита и „умерених“ политичара. Погинуо занрски генерал Икуку
(Киншаса, 21. марта, Ројтер) — Генерал Икуку, који је недавно наименован за команданта војног округа Шлабе, на југоистоку Заира, погинуо је јуче када се срушио његов хеликоптер непосредно по узлетању са.аеродрома у Касајиу. СК СРБИЈЕ
22 МАРТ 1978. — БОРБА — СТРАНА 5.
ОСНОВЕ КОНГРЕСНЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ. НА ЈАВНОЈ ДИСКУСИЈИ
Седница, Председнмаштва. Централног комитета
Централном комитету СЕСр бије, који ће се ускоро састати, предложено је да се УШ Конгрес СКС одржи од 29. до 31. маја ове године у Београду. Реферат ће поднети Тихомир Влашкалић, председник ЦК.
У оквиру припрема Конгреса, Председништво ЦК СКС је на јучерашњој седници (по ов лашћењу _ председника ЦК, председавао је Иван Стамболић, секретар Извршног комитета Председништва ЦК СКО) разматрало и Нацрт основа за резолуцију УШ конгреса СКС. До седнице Централног комитета посебна комисија ће прип ремити нову верзију Нацрта основа резолуције. Када је Це нарални комитет усвоји, 0 0вим основама водиће се јавна дискусија у Савезу комуниста Србије.
— У досадашњем раду на ос новама, широко су анализирани многи проблеми даљег раз воја социјалистичког самоуправљања и задаци СК на начин који омогућује коришћење тих резултата у будућем раду. Рад на основама био је и добар пример демократске раслраве и борбе мишљења који су, без изузетка, за резултат имали јединствене ставове, ре као је у уводном излагању др
око Шапић, члан Извршног комитета.
— У дискусији о основама ма чланство и' организације СК. треба критички и стваралачки да се окрену и према се би самима, да размотре резул
ССО ЈУГОСЛАВИЈЕ
тате и стање у својим средина ма и тако што конкретније до принесу утврђивању не само својих програма рада него и ставова и задатака Савеза комуниста у целини. Текст Нацр та резолуције припремиће се на основу укупне расправе У СК Србије и разликоваће се од текста основа“, додао је оп.
Учествујући у дискусији, ДУ тнан Глигоријевић је указао да у материјалима као што су ос нове за резолуцију УШ конгре са треба много више говорити о самом СК, пре свега, о пита њима демократизације у Саве зу комуниста и развијању социјалистичке демократије дру штва. То треба јасније рећи. Потребно је и да се много ви ше разраде конкретни задаци СЕ: у наредном периоду.
Од јавне дискусије очекује се, поема речима Бошка Крунића, да се непосредније утвр де обавезе комуниста, организација и органа СК. Он је при метио да у досадашњим мате
" ријалима нису у одговарајућој
мери изнете и обавезе и задаци органа СК, друштвено-поли · тичких организација и комуниста у овим телима.
Светомир Лаловић је рекао да треба још више нагласити улогу Савеза комуниста и његов значај у развоју самоуп равног система и јачању њего ве материјалне основе.
Драгослав Марковић је указао да је документ преопширан, екстензиван и да је неоп
У омладинској организацији
више о проблемима младих Седница Конференције ССОЈ
Омладина Југославије ће, судећи по јучерашњој седници Конференције ССОЈ, на свој конгрес, заказан за децембар, изаћи са свим питањима која су од значаја за младу генерацију. Већина проблема на чијем се решењу _ млади ангажују, или то треба да чине, забележена је јуче у Усвојеним тезама, које ће послужити за припрему ставова и докумената најзначајнијегт овогодишњег скупа младих. Закључак Конференције је да је у дискусији упозорено на многа актуелна питања, а да ће јавна дискусија, која о овом документу ускоро почиње, припреми конгреса дати још већи допринос.
Товорећи о потреби да се критички сагледају / слабости са којима се организација мла дих у последње три године сусретала, Азем Власи јеу уводном излагању као један од најважнијих задатака истакао потребу да се сагледају узроци због чега је и даље велики број младих људи ван 0Сс0:
— Омладина је увек истински била мотивисана да се ангажује у друштвено-полити чком животу само у оној мери у којој је видела могућности да тиме непосредније утиче на односе — на мењање постојеће праксе и на конкретно 0стваривање својих интереса и интереса друштва у целини. Чињеницу да је велики број младих људи ван чланства не можемо образложити неоснованим тезама о наводној незаинтересованости тог дела мла дих за друштвено-политички живот. Разлози више леже у томе што они нису још довољ но убеђени да ће својом актив ношћу кроз ССО знатније ути цати на решавање низа конкретних питања и покретање низа конкретних акција. А то се углавном догађа у срединама у којима се руководства и организације ССО више ба-
= САВЕЗ КОМУНИСТА
ве начелним, апстрактним пи тањима.
Указујући на значај поједи них "области у тезама, као што су борба за повећање дохотка и његову правилнију расподелу, настојања за решавање незапослености, положај и улога младих на селу и потреба много већег ангажовања омладинске организације на самоуправном преображају васпитања и образовања, наро чито на факултетима и високим школама, Власи се потом посебно заложио за прави лик Савеза социјалистичке 0младине. Ова организација, по његовим речима, треба да се изграђује као демократ ски фронт младих људи, а њен социјалистички карактер треба да буде изражен кроз јасноћу идејних опредељења чланова и њихову жељу да се боре за изградњу друштва, и кроз социјалистички карактер акција које ССО води.
— ССО треба да избегне опасност од секташења, тачније, да се ослободи тенденција да у сопственом чланству има само оне младе људе за које се или сигурно зна, или претпоставља, да су јасно социјалистички опредељени. У ССО мора бити места и за оне који су спремни да прихвате циљеве нашет друштва и да се за њихово остваривање боре, без обзира што им ти циљеви нису потпуно јасни, рекао је Азем Власи.
Председник омладине Југославије такође је нагласио да је као критеријум за чланство у ССО неприхватљива само старосна доб и затим указао да је неопходно радити више на јачању улоте и места младих у политичком систему и Социјалистичком савезу.
Млади Београда су, по речи ма Слободана Маринковића, почели да решавају неке од животних проблема — преко самоуправних интересних за-
ходно да се он скрати. У увод ном делу документа врло једнострано и некритично изнети су само позитивни резултати и позитивна остварења, и када је реч о привреди, и када је реч о другим областима.
— Треба да изнесемо оно што смо постигли, али да би,
ако је то полазна основа за од.
ређивање задатака, онда у од ређеној мери морамо да дефи нишемо и главне проблеме као што су- на пример, недовољна продуктивност, економичност, извозна оријентација и друго, све оно што у овом тренутку оцењујемо као проблем који оп терећује наш развој, рекао је Драгослав Марковић. То се за иста продужава не само у уво дном делу документа, него и код осталих делова Нацрта ос нова. Годину дана смо, рецимо, расправљали о односима у СР Србији и односима са аутоном вим покрајинама, што се не ви ди у овом документу. Ми само афирмативно у том погледу го воримо. То исто и када је реч о интересним заједницама и ин тересном организовању“.
У дискусији су учествовали и Живан Васиљевић, Радисав Зечевић, Вукоје Булатовић, Милић Бугарчић, Столе Јанко вић, Добривоје Видић, Радослав Стапојчић и Вера Петрић. На основу ових дискусија и ра справа вођених у другим тели ма, Комисија ће припремити нову верзију текста.
Д. ДРАЖИЋ
>
ССРН ХРВАТСКЕ Делегације подесне политичке институције
Седница Председнилштва Републичке конфе-
ренције (Загреб, 21. марта) — Бирањем _ делегација удруженог
рада и месних заједница, као и делегата за друштвено-политичка већа општина, у Хрватској је завршена најзначајнија фаза изборне активности. Према још непотпуним подацима, у удруженом раду за 120.000 чланова делегација изјаснило се 90 одсто бирача,
Дајући прву оцену протеклог гласања председник Републичког координационог одбора за изборне припреме Мирко Бошковић рекао је на данашњој седници Председништва Републичке конференције ССРН да масован излазак на изборе и у удруженом раду и у месним заједницама сведочи најбоље о политичком расположењу радних људи и грађана Хрватске. То уједно потврђује да међу људима превладава мишљење да су делегације врло подесне самоуправне и политичке институције за решавање многих капиталних и свакодневних интереса радних људи и
грађана с. 2
Па СИ ПОНЗИН НИ ПР | _________ о —-———-———=—==——=
Плакете најбољим бригадана
једница усмеравају се средства за изградњу самачких хотела. Два таква објекта сада се граде — један је у општини Раковица, а други У Новом Београду.
Бранко Доленц је говорио о једном од највећих проблема младих — „незапослености, и посебно о младима са села, који у потрази за бољим животним условима пристају да раде привремено, често и по 12 часова дневно, без стажа и без оситурања, са минималним приходима, често изложени ма нипулацијама и неправди.
Ситуација у ђачким домовима је, по речима Гордане Вучкар, критична, и она је поставила питање да ли се у условима у којима се у њима живи, младим ученицима може говорити о равноправно сти и једнакости.
Жељко Мажар се углавном задржао на кадровској политици у ССО, упозоравајући да се кадровска база у основним организацијама — неоправдано сужава и да је неприхватљиво да критеријум за омлалинску подобност буде превасходно чланство у Савезу комуниста.
Марин Шетинић, вршилац дужности председника ск ССРНЈ, посебно је нагласио значај борбе против сектали-
тва, које је супротно политици СКЈ. Мада сви подаци нису готови, Цетинић је рекао да је очигледно да је на овим изборима бирано много више младих, и указао је да њихов глас треба да се више чује, нарочито у самоуправним интересним заједницама, као и против расипања на про славама које немају ни скром ности ни достојанства, против симпозијума организованих да би на њима неколико људи прочитало своје реферате.
Цетинић је такође поставио питање зашто се у омладинској организацији не разговара више о проблемима У друштвеним _ организацијама, нарочито у спортским. У фудбалским организацијама, рекао 'је он, су све млади људи. Потребно је да се види да ли су они у најамном односу или не да ли неко њима манипулише или не. Указујући да у овим организацијама има великих проблема, Марин Цетинић је рекао да је неопходно да се бар јелна седница Конференције посвети овој теми.
У дискусији су такође учествовали и Франц Примохжич, Драган Лалевић, Дарко Мрвош, Чедомир Вигњевић и Ибрахим Спахић.
А МАРКОВИЋ
~
После Десетог конгреса СК се снажно развио
На крају прошле године СКЈ имао више од 1,600.000 чланова организованих у око 47.000 основних организаљија
У периоду после Х конгреса. Савеза комуниста се снажно развио. Према по дацима изнетим на седници ОК СКЈ при мљено је преко 680.000 нових чланова, тако да је на крају прошле године СКЈ имао више од милион и 600.000 чланонешто више од 47.000 основних организација.
Пораст чланства у КПЈ—СКЈ у послератном раздобљу се неравномерно кре тао, зависно од друштвено-економеких и политичких догађаја, тако да је то био својеврстан барометар политичке ситуације, расположења радничке класе, радних људи и омладине према партијској
ва, организованих у
политици.
Између 1945. и 1952. пораст чланства карактеришу два крупна политичка дога Информбироа и увође ње радничког самоуправљања. Као одго вор на стаљинистички притис жен је највећи прилив нових није превазиђен. Крајем 1952, у време увођења рад
ђаја: Резолуција
(215.987) који ни до данас
== ——=—=#
ак забеле
чланства.
чланова чланова.
ничког самоуправљања, расте са 482.938 на 772.920.
У периоду 1953—1955. у време великих економских тешкоћа, блокаде, ства рања и расформирања сељачких радних задруга, спровођења откупа, појаве ђиласовштине и слично, први пут је у пос лератном раздобљу забележено опадање
Између 1955. и 1960. критички су саг ледане и превладане друштвене слабости, а 1958. одржан је и УП конгрес СКЈ и донесен Програм СКЈ. Током ових го дина број чланова је брзо растао тако да је 1960, прти пут после рата, СКЈ имао више од милион чланова.
Од 1961. до 1968. у време привредних реформи, одржавања ТУ брионског пле нума, првих штрајкова, укупан број чла нова остао је на нивоу из 1960. године. Једино је 1968. забележен највећи пријем после 1948. године — 175.296 нових
Између 1959—1972. године, у време про
чланство КПЈ
дора национализма, либерализма и тех нократизма, бележи чланства. И, на крају, од 1972. до ове го дине, забележен је даљи раст чланства и због крупних политичких догађаја ко “ји су имали пресудни значај за даљира звој социјалистичког самоуправљања Ју гославије: уставни амандмани, 21. седни
се ново опадање
ца Председништва СКЈ. Писмо Председ
ника СКЈ и Извршног бироа, цестна афера у Словенији, разговор друга Тита са политичким руководством Србије, доношење новог Устава и Х конгрес СКЈ, Закон о удруженом раду.
Из године у годину повећавао се број чланова, док је 1971. примљено нешто ви ше од 47.000, а 1972. око 58.000, већ 1973. број новопримљених премаша бројку од 100.000, у 1974. — више од 150.000, исто та ко у 1975, а у 1976. примљено је близу 180.000 и прошле године преко 190.000 но вих чланова СКЈ. =
ми.