Борба, 22. 03. 1978., стр. 6
МАР и и
1: | | |
/
и скУПШТИНСКИ ЖИВОТ
СКУПШТИНА СФРЈ |
(авезна управа ближа самоуправљању —
На седници Одбора Савезног већа за друштвено-политичке односе тодржан предлог нове организације ц дело круг рада савезних органа управе
Делегати Одбора Савезног већа Скупштине СФРЈ за дру штвено-политичке односе, на јучерашњој седници одржаној под председништвом Кире Хаџи—БВасилева, подржали су Предлог за доношење закона о организацији и делокругу са везних органа управе и савезних организација.
Са незнатним примедбама на поједине чланове Нацрта овог документа Мирко Лацковић, Бошко Башкот, Мван Фогл, Иван Франко и други сагласили су се да ће оживотворењем овог закона почети нужна постепена трансформација савезних органа управе у скла ду с достигнућима нашег самоуправног система. Тиме се обезбеђује и веће прилагођавање ових институција и тела потребама делегатске Скуп штине СФРЈ, како то предвиЂају Устав и Одлуке Х конгреса СКЈ.
Предвиђене промене у организацији и начину рада ових органа треба да омогуће и ефикаснију сарадњу и договарање између органа федерације и органа република и по-
Средетва: из иностранства за повећање запослености
Седница Одбора Већа ре-
публика и покрајина за
друштвени план и развојну политику
Одбор Већа република и покрајина за друштвени план и
„развојну политику (председа-
вао Богдан Црнобрња) разматрао је јуче Нацрт закона о прибављању и коришћењу иностраних средстава за повећање запослености и запошљавање повратника са рада из иностранства. Обавештавајући делегате о томе шта се реално може очекивати од овог прописа, односно о разговорима који су већ вођени са неким земљама, председник Савезног комитета за рад и запошљавање Светозар Меповски је рекао да је неопходно да се што пре створи одређена правна основа да би се ови послови могли да обаве. За сада се не може прецизније рећи о износу средстава која се на овај начин могу добити за улагања којима би се осигурао пораст запослености, односно запошљавања радника — повратника из иностранства, јер су за такве разговоре недостајали одговарајући прописи, Због тога је неопходно, како је истакао Пеповски, да се што пре донесе овај пропис, па макар у почетку показао и одређене мањкавости, јер се у његовом спровоЂењу могу тражити и боља решења него што се у овом тренутку могу да понуде.
Прихватајући ову сугестију делегати су истакли да је неопходно да се најхитније постојећи текст Нацрта допуни примедбама које су изнете у досадашњој расправи како би се затим могло да приђе коначном усаглашавању ставова скупштине република и покрајина. Опште је мишљење да би овај закон требало донети свакако пре истека мандата ове делегатске скупштине. Делегати су подржали опредељење у одредбама Нацрта да основни критеријуми за расподелу средстава која се на овај начин прибаве буду степен неразвијености одређеног подручја и број радника који се налазе на. привременом раду у иностранству. МеЂутим, питање расподеле тих средстава на републике и покрајине могло би ипак да створи одређене тешкоће уколико се унапред не утврде прецизна законска решења.
Делегати овог Одбора разматрали су јуче и Нацрт одлуке о припремању и доноштењу · дугорочног ' друштвеног плана Југославије од 1986, до 1995. односно до 2000. године. Фекст ове одлуке налази се већ на разматрању у скупштинама република и покрајина. Како се очекује, одлука од овом значајном послу усвојиће се до истека мандата овог скупштинског сазива. -
ДМ.
крајина о питањима од заједничког интереса. Истовремено, тиме се обезбеђује и боља сарадња са организацијом удруженог рада као и са друштвено-политичким и самоуправним организацијама и заједницама, Према Предлогу овог закона савезне органе управе сачињавало би убудуће осам савезних секретаријата: за иностране послове, за народну од брану, за унутрашње послове, за финансије, за спољну трго= вину, за тржиште и опште при вредне послове, за правосуђе и организацију савезне управе и за информације. Предложено је и постојање шест савезних комитета: за енергетику и индустрију, за пољопривреду, за саобраћај и везе, за рад здравство и социјалну заштиту, за питања бораца и војних инвалида и за законодавство. Исто тако, остале би да делују три савезне управе, три савезна инспектората, девет савезних завода и три дирекције.
То значи да би 15. маја ове године требало да престану да раде досадашњи Комитет за
· као саветодавна тела, исто као
друштвено планирање, за туризам, за економску сарадњу са земљама у развоју, за рад и запошљавање, за здравство и социјалну заштиту и за науку и културу, с тим што би 16. маја почео да ради савезни комитет за рад здравство и со цијалну заштиту. Тог дана променила би се и организација рада и делокруг неких секретаријата а Комитет за информације почео би да делује као секретаријат за информације. Досадашњих · пет савезних организација: УНЕСКО, УНИЦЕФ, ФАО, Комисија за сарадњу с међународним здрав ственим организацијама и Ко мисија за заштиту од загађивања мора и вода радиле би
и стручни саветодавни органи правни и економски савет. Чланови Одбора су подржали и предлог о изменама и до пунама Закона о савезним саветима. Сложили су се да с обзиром на потребу континуираног рада ових органа, системски закон о њима треба донети по хитном поступку.
Маеовно се граде непотреоне фабрике
Одбор Савезног већа за друштвено-економске односе о покривању губитака,
Укупни губици привреде били су прошле године мањи за 32 одсто него 1976. Овај несумњиво значајан успех бива У доброј мери умањен када се сазна да главнина губитака још није покривена и да се, У овом тренутку, још не зна како то учинити.
Делегати Одбора Савезног
већа. за друштвено-економске,, . односе на јучерашњој седници (председавао Јоже Глобач-“
ник) расправљали су, поред осталог и о спровођењу Закона о санацији. Подвргавајући критичкој анализи начин на који су до сада покривани губици, понашање оних који послују са губицима и однос дру штвено-политичких органа и заједница према њима, делегати су истакли да је неопходно отклањати узроке губитака, а не лечити последице. Тиме није речено ништа ново али је на нов начин, са више аргумената, проговорено о досад уобичајеном понашању. Речено је да су санациони про грами више служили као ли-
тература, да је стварана ситу-
ација лажне солидарности, и да се у једном периоду „исплатило правити губитке“. Одређене структуре се и данас
мире — како је истакао Антон МШолајнар, генерални директор СДК — с неквалитет-
ним покривањем губитака. Разбијањем ових „табу“ тема делегати нису пуцали у
празно. У веома аргументова-
ној расправи они су покушали да нађу одговор на два, вероватно главна питања: како спречити нове губитке, и како покрити постојеће
Помоћник савезног секретара за финансије Момчило Томић истакао је да се кратким роком ООУР просто терају да фиктивно покривају губитке, и да на репродукцију губитака утиче и начин обезбеђивања средстава за санацију.
У дискусији је изнето и ми-.
шљење да се и даље неконтро лисано граде непотребни капацитети. Ово је поткрепљено
ЦРНА ГОРА
Усвојени
(Титоград, 21. марта, Танјуг) — Скупштина Црне Горе једногласно је "данас усвојила пет амандмана на републички Устав којима се знатно. побољшавају нека институционална решења у највишем правнозаконском акту и мењају оне уставне одредбе које су због своје непрецизности ометале ефикасније . самоуправно регулисање одређених друштвених односа и стварале недоречености у самом политичком систему.
Изменама и допунама више
уставних одредби се не доводе“
у питање основне поставке и принципи црногорског Устава нити његова демократска визија .и самоуправна ширина, пошто је овај документ као део југословенског уставног
ки
податком да је од априла до краја септембра прошле године започета изградња 23 ливнице, а постојеће раде са 72 одсто капацитета. Граде се и 22 нова објекта за прераду меса (степен коришћења постојећих је 62 одсто), 19 фабрика пластичних маса, а постојеће користе капацитете са 69 одсто, могућности, , непотребних
„40 фабрика резане грађе, и та
ко' редом. Посебан куриозитет је изградња 199 фабрика текстила иако се на прсте могу пребројати текстилци који сада послују са пристојним до-
"хотком. Када се губитак на та
кав начин (дуплирањем капацитета и слично) угради у темељ, и уместо здраве организације направи инвалид, онда се касније тешко изборити против губитака.
Како покрити садашње губиткег На ово питање се не може одговорити рецептом. Али, и оно што је напред речено' довољно је упозорење да се на стари начин више не може. Проблем добија у тежини када се чују подаци да за покривање губитака у Хрватској недостаје још 500 милиона, Србији 650 Косову 1.085 да ће мањак од 600 милиона У Македонији вероватно бити покривен неквалитетним средствима. Очигледно је да „ква-
. питетних“ средстава (средста-
ва из резервних фондова, заједничких резерви, повољних кредита и слично) у овом тренутку нема довољно.
Али, ова година за разлику од претходне има једну веома квалитетну новину. Рок за санацију од шест месеци, који може добити свака организација која то заслужује, довољ но је време да се направи и добар програм и да се нађу
"средства. Постоји једино опа-
сност (на коју је упозорио и Полајнар) да поједини колективи ипак буду лењи па и овог пута. ураде по старом обичају, а да им одговорни „прогледају кроз прсте“.
М. ТОМАШЕВИЋ
ПРЕДСЕДНИШТВО Да а а
СКУПШТИНЕ СФРЈ
Седнице већа
30. марта
Очекује се усвајање вилше закона и другит прописа. — На заједничкој седници пзлагања ће поднети Милош Митић и Фрањо Херљевић
На јучерашњој седници Пред седништва Скупштине СФРЈ, којој је председавао Киро Гли горов, договорено је да се сед нице Савезног већа и Већа ре публика и покрајина Скупшти
не Југославије одрже 30. мар-
та ове године. Према саопштењу Секретари јата за информације Скупшти не СФРЈ, на мартовском заседању делегати Савезног већа и Већа република и покрајина заједно ће саслушати излагање савезног секретара за ино стране послове и потпредседника Савезног извршног већа Милоша Минића о Београдском састанку држава учесница Конференције о безбедности и сарадњи у Европи и експозе савезног секретара за унутрашње послове Фрање Херљеви ћа о актуелним питањима без бедности и оспособљености органа унутрашњих послова,
На седници Савезног већа де легати ће, између осталог, размстрити извештаје о остваривању друштвене самозаштите у систему самоуправљања, о спро вођењу Закона о условима и поступку санације и о раду 32. заседања Генералне скупштине Организације уједињених нација.
Савезно веће треба да усвоји и предлог резолуције о уна пређивању друштвено-економс ког положаја и улоге жене у социјалистичком _— самоуправном друштву, затим предлоге закона о облигационим односи ма, о извршном поступку, о за кључивању и извршавању међЂународних уговора о ауторс-
ком праву, о изменама и допу нама Закона о савезним савети ма, као и више других законс ких предлога.
На седници Већа република и покрајина делегати ће да ут врде измене и допуне Закона о промету робе и услуга са инос транством, и Закона о обављању привредних делатности У иностранству и у вези с тим да размотри информацију Савезног извршног већа о спровођењу ових закона.
Предвиђено је да Веће република и покрајина на овој седници утврди измене и допу не пројекција платног и девиз ног биланса Југославије за 1978. годину. С тим у вези дого ворено је да се предузму све потребне мере уз најнепосредније укључивање свих фактора који учествују У договарању и усаглашавању ставова ре публичких и покрајинских ску тиштина — како би и допуне пројекција платнотгт и девизног биланса федерације за текућу годину биле усвојене на марто вској седници Већа.
Председништво Скупштине СФРЈ сматра да и неколико преосталих системских и друтих закона предвиђених програмом рада већа, нарочито оне којима се регулишу економски односи са иностранством законе о царинској тарифи, о улагању средстава страних ли да у домаће организације удруженог рада, о основама система цена и друштвеној конт роли цена — треба донети У предвиђеном року, односно до истека овог мандата. (Танјуг)
Много нерешених материјалних прослема
Одбор Савезног, већа за спољту политику о оспособљавању Савезног секретаријата за иностране послове
Спољнополитички одбор Савезног већа Скупштине Југос лавије констатовао је на јуче рашњој седници да су у про теклом петогодишњем раздобљу постигнути запажени резу лтати у кадровском, материјалном и организационом оспосо бљавању Савезног секретарија та за иностране послове. Обез беђена су знатна материјална средства 3а модернизацију ССИП и за јачање његове материјалне базе, за побољшање личних доходака и за стамбе ну изградњу.
Одбор, међутим, сматра да је и поред неоспорних успеха у ССИП доста проблема остало нерешено, пре свега материјал ног карактера, и да је за њи хово решење нужна још већа помоћ и ангажовање шире друштвене заједнице. Истакну та је потреба да надлежни фа ктори што хитније предузму одговарајуће мере које би ССИП омогућиле да реши изу зетно отежану стамбену ситуа цију без чијег решења је немо гућа обнова кадрова, и да се побољшају лична примања у дипломатско-конзуларним пре дставништвима која су, услед повећања трошкова живота и инфлације, знатно заостала. То је и разлог да велики број радних места у дипломатско-конзуларним представништви ма остаје непопуњен, нарочито У земљама са тешким климатс ким условима:
Делегати Одбора за спољну политику водили су скоро тро часовну дебату о актуелним пи тањима спровођења кадровске политике, унапређења организације и јачања материјалне мазе ССИП. Дебата је вођена на основу раније достављених
уставни амандмани
Амамдманима се утврђује делокруг скутиштинских већа, начин | конституисања Председнилитва СР Црне Горе и положај извршних “ управни: оргама
система од момента доношења, пре четири године, деловао као успешно и снажно средство организоване друштвене акције, отворио нове хоризон-
„те за развој социјалистичких
· јања,
самоуправних односа и афирмисао. се као директан извор врло разгранате и дугорочне друштвено-политичке с активности. |. у Стога нема никаквог разлога 3за недоумицу, изазвану прошлогодишњом _ новембарском иницијативом Друштвено-политичког већа Скупштине Црне Горе, да се измене и допуне не е уставне одредбе, тим пре што се стабилност Устава не мери дужином транего управо· способно-
"шћу да буде што еластичнији
према сталном револуциони-~
сању друштвене праксе и отворен за промене које она намеће. Уставним амандманима, о чијем је проглашењу одлуку прочитао председник Скупштине Црне Горе Будислав Шеошкић који је председавао заједничком седницом сва три већа, прецизније се утврђује делокруг већа Републичке скупштине, начин конституисања и надлежност Председништва СР Срне Горе и положај извршних и управних ор-
тана. Кориговане су и неке уставне одредбе ради бољег
одређивања _ новог уставноправног односа између општинских статута и репу-
бличких закона.
информација и. уводног излага ња подсекретара у ССИП Мар ка Косина о овој проблематици, који је чланове Одбора де таљно упознао са отежаним ка дровским и материјалним про блемима са којима је Савезни секретаријат за иностране пос лове и даље суочен.
Спољнополитички одбор је позитивно оценио напоре и ре зултате које су постигнути у решавању кадровских питања. У ССИП је у последњих пет тодина примљено неколико сто тина нових радника, постигну-
та је равномернија републичка, покрајинска и национална заступљеност,а код функционе ра и шефова мисија готово па ритетна заступљеност. У истом времену побољшана је квалификациона и старосна структу ра и унето више елемената ја вности и демократичности у из бору и распоред кадрова.
(Танјуг)
ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА
| САВЕЗНИХ САВЕТА Четири врсте порез; јединетвене _ за целу земљу
(Наставак ба 1. стране)
Сем тога нацрт дефинише м неке елементе пореског систе-
ма, који би били заједнички; ко може да буде порески обве зник, какве треба да буду пореске основице, које врсте сто па примењивати (пропорционалне или прогресивне). Управо око тога се јавља и највише дилема, а те разлике су дошле до изражаја у јучерашњој расправи. |
Предлагачи наиме сматрају да би и радне заједнице, а не само организације удруженог рада, требало уврстити међу пореске обвезнике, јер и оне остварују доходак, па би биле обавезне да плаћају порез. Има, међутим, мишљења да оне не могу бити порески обвезници јер свој „изведени“ (од про извођача добијени) доходак имају само за личне дохотке и заједничку потрошњу. Неколико чланова савета је, међутим, изнело мишљење да се све радне заједнице не могу подједнако третирати, оне у државној управи и самоуправ ним интересним заједницама, као и оне у радним ортанизацијама. Ове друге свакако могу бити порески обвезници, док је за прве та обавеза под знаком питања.
С друге стране, основицу за опорезивање, према предлогу, чинио би доходак организација удруженог рада — умањен
за њихове обавезе према рад-.
ним заједницама, за премије осигурања и још неке друге мање ставке, Ту су се и предлагачи нашли пред дилемом
. да ли изузети из основице и
зајамчене личне дохотке, па су понудили и ту алтернативу. На седници је било мишљења да би требало опорезивати интегрални, целовит доходак, што значи да за изузет ке не би било толико места. Али има и присталица издвајања личних доходака из основице. Што се тиче пореских стопа, оне би, како и нацрт пред
виђа, биле: пропорционалне, зили „би, „се; диференцирале · из- _
међу грана и. делатности, зависно од величине њиховог
дохотка. То [и држано од чланова “ је истакнуто да се. ја могу диференцирати на с.“ ву дохотка по условном
нику. При том, речено Ме висина пореза не зависи «.“ од врсте стопе да ли је она с порционална или прогресив већ и од тога како суу
бликама и општинама => трзне те пореске мак. 4 же су стопе, Стога би ма пореским стопама . покрајине могле договарату. "
Пореске олакшице су их. стављене из нацрта, и не
тирају се као један од +. ната који би били зај
за целу земљу, али то не зу. чи за. се о њима а покрајине не могу договара
С обзиром да УЛ аи та, износећи своја д нису били искључиви ни ка. тегорични — јер су чешће наглашавали да би прихватилу и другачија решења, има “ утисак да се споменуте рај. лике могу превазићи,
Други део расправе која _ у моменту када пишемо извештај још траје — посве ћен је другом поглављу на. црта које говори о положају, организацији и делокругу управа прихода. Ту има неколико значајних новина.
Основни смисао њихов је да се служба управе друштвених прихода оспособи за функције евиденције и контроле, да би се обухватили сви прих>ди који су подложни опорезу.
вању и спречиле утаје. По
себну улогу имала би ова служба у испитивању порекла имовине — што је досад било у надлежности комисија. Њума се поверава утврђивање из вора прихода и одузимање незаконито стечене имовине,
При овим управама би формирали и друштвени савети који се не би мешали у њихове оперативне послове, али би обезбеђивали друштвени утицај на њихов рад.
Заједничкој седници Савез ног савета за питања друштве ног уређења и Савезног саве та за привредни развој и екбномску политику председавао је др Антон Вратуша.
Д. ВУКОВИЋ
ЗАЈЕДНИЦА ДАЛМАТИНСКИХ ОПШТИНА Предложени кандидати за Друп твено-политичко веће (Сабора
(Сплит, 21. марта, Танјут) = Кандидациона конференција Заједнице далматинских 0пштина предлоџжила је данас Републичкој кандидационој конференцији 15 кандидата из овот региона за састав Друш твено-политичког већа Сабора Хрватске. За састав овог Већа су, у име друштвено-политичких организација предложени Јуре Билић, Јосип Нинић, Венцеслав Ковачевић, На да Беритић, Сњежана Чавар,
Недељко Кујунџић, Јуре Жле рић, Винко _ Гргурев, Јошко Николић, Анђелко Јукић, Пе тар Пленковић, Звонко Ра дош, Иво Сењановић, Перо Па вичић и Јагода Томић.
Овај предлог упућен је #а основу става да се из сваке заједнице општина предлаже један кандидат на 55.000 становника. Кандидациона конфе ренција је уједно утврдила ли сту 38 кандидата за састав Друштвено-политичког _ већа ове Заједнице општина.
Нова зграда Скупштине Скопља
На Тргу маршала Тита градиће се здање по награђеном решењу групе аутора из Универзитетског центра
25
УСПЕЛО РЕШЕЊЕ; Трг маршала Тита са макетом нове зграде Скутштине
Скопља аутора Б9р
:)
ђа Копстантиновског, Александра Прилљетчанског, Зорице Блажевске, Тихомира Стојкова " групе десет студената архитектуре из Скопља.
У Скопљу ће крајем ове године почети изградња зграде Скупштине града Скопља. Од 16 приспелих радова за идејно решење зграде која ће бити подигнута У самом центру
града, конкурсна комисија, чији је председник био Методи Антов, председник Схуп-
штине Скопља, првом наградом наградила је пројект чији.
„је аутор универзитетски цен-
тар за математичко-техничке
науке, ООУР Архитектонски факултет,
Првонаграђени рад пројектовали су проф. Ђорђи Константиновски, асистенти Алек сандар Прилепчански, Зорица Блажевска и Тихомиир Стојков и група од десет студената архитектуре, '
Нова · зграда. Скупштине
„Скопља ће се градити у две фазе на простору између но-
· „Македонија“. на Трту М "ла Тита. Овај импозантан 10
ен“
вог Телекомуникационог седи ег
тра и некадашњ ари“ | об јект имаће, поред 009 дал дворану за заједничке 5 а це свих већа Скупштину 600 места, две дворане 38 16, нице већа са по 150 седи звр пет мањих за седнице 0
с 2226 и изложбену дворану ст