Борба, 29. 10. 1978., стр. 2
Указом за 18 ђебрувге 1942 Прелсепних Републи те опликовас је .Воптбу тотопом 45 голиттњите из плажења Оплепом застуге та мепоп са зпатном зрез том им указом оп 18 матт' '07% тчавопемо 3б-колитићи те тиста Прпеном Пратст ал ми 'етинестпа са златни
ОДГОВОРНОСТ ЗА РЕЧ И АКЦИЈУ
ДАРА ВУЧИНИЋ
У свим телима Скупштине СФРЈ ових дана се разговара о плану друштвено-економског развоја земље за идућу годину. Чини се то и у многим другим друштвенополитичким органима и организацијама.
Дебата је тек очела. Ипак, већ је на много места изречено доста оштрих речи на рачун прве; Радне верзије резолуције о политици остваривања Друштвеног пла на Југославије у 1979. години коју је припремио Савезни завод за друштвено планирање. Документ је, истина, као начелно опредељење мање или више без мана. Сличан је, значи, лањском, а лањски се није много разликовао од оног из претходне године.
Искуство, међутим, говори да много шта од онога што је у тим годишњим резолуцијама било записано као циљ, потреба, обавеза и задатак, у пракси није остварено. Бар не онако и онолико како је било предвиђено, А то је оно што је пајбитније. И што не ваља.
Зато се сад и поставља питање има ли смисла сваке године понављати и прокламовати исте жеље, а не видети, прво, шта је остварено од прошлогодишњих, па онда за оно што није предвидети реалније услове да се то не понови и У следећој резолуцији, Јер, није ли већ време да се престане с констатацијама да је нешто предвиђено а није урађено и онда — ником ништа.
Стално смо се, рецимо, у тим резолуцијама залагали за привредну стабилизацију, сузбијање инфлаторних кре тања, јачања акумулативне и репродуктивне способности привреде. Прокламовали смо из године у годину развој недовољно развијених република и покрајине Косово знатно бржи од просечног развоја целе земље. И — све то нисмо доследно остваривали.
Записивали смо већ више година да морамо подстицати развој оних делова привреде који имају посебан значај за целу земљу. У пракси, међутим, о конкретним мерама и акцијама којима се то постиже увек је требало да се брине „неко други“. Буџетска издвајања раела су, понекад и због тога, стално супротно опредељењима. Брже, значи, од раста националног дохотка,
Акумулативна и репродуктивна способност привреде из године у годину се смањивала, општа и заједничка потрошња, иако нису исти појам, трпане су у „исти кош“.
Цене, поготово оне из надлежности република и покрајина и општина, и прошле и ове године знатно су про биле договорене оквире. Процес самоуправног споразумевања одвија се спорије од предвиђања, а договори се не поштују много више и чешће.
Закони о систему цена и примарној расподели, чиме би се, поред осталог, обезбедили и уједначенији услови привређивања и зауставило неоправдано преливање Дохотка из једних у друге привредне гране и области, којих је тешко рачунати са остварењем планских задатака — нису још донесени, иако се о томе поодавно расправља. А прави разлози и узроци ових и сличних раскорака између плана и остварења или још нису свестрано сагледани или се не именују.
Говорећи о много чему што није остварено, ваља иотаћи да је у протеклим годинама Југославија постигла бржи и динамичнији развој м привредни успон ед многих других земаља у свету. Али не свуда и у свему онолико колико је и како је било планирано. Зато овога пута ваља и знати и рећи зашто се понегде заостаје. Мора се знати је ли планирано реално и постоје ли потребни предуслови да се оствари оно што се предвиђа. А ако јесте и ако постоје сви услови онда се морају прецизирати и мере Којима ће се ти негативни узроци отклонити. мора се појачати и свачија одговорност за извршавање записаних налога и задатака.
Због тога је сигурно добро што овога пута ни делегати у Скупштини ни чланови осталих друштвено-политичких тела и органа не почињу усаглашавањем мишљења; не расправљају најпре о овом или оном проценту или формулацији, него су се од прве фазе рада, од прве припреме за резолуцију о планским задацима за идућу годину активно укључили иу тражење и давање одговора на сва отворена питања, испитивање правих узрока заостајања у реализацији досад планираних обавеза, Тако ће и делегати уз све друге друштвене субјекте, разуме се, бити одговорни не само како ће се резолуција на крају најбоље срочити, него и како ће се у пракси остварити оно што у њој буде записано.
ТРАГОМ ДИСКУСИЈЕ ЈЕДНОГ ДЕЛЕГАТА
МЕ ПР
Због брзог раста цена производа партнера, вредан и примеран колектив Индустрије машина и трактора из Новог Београда страхује од коначног
Удружени рад се слаже да убудуће треба више да користи унутраш
" ње резерве. Али, тиме се све не ре
шава — упозорио је ва последњој се дници Већа удруженог рада Скупштине Србије и делегат из новобеоградске Индустрије машина и тракто ра Милен Павловић. При том је, на равно, мислио на своју радну орга низацију, чије се резерве и фондови опасно смањују, иако стално повећа ва производњу, добија признање за продуктивност, извози три пута више него што увози. Уз све то, каже Павловић, просечни лични дохоци су и даље испод београдског просека.
У жељи да чујемо шта предлажу у ЛМТ, док још траје расправа о економској политици у идућој години, разговарали смо са директором. Бироа за план и контролу производње ове радне организације, инжењером Душаном Павлицом.
Непристрастна оцена
—- Зло потиче од неусаглашене по литике цена, нарочито црне и обоје не металургије — каже инжењер Па влица. — Железаре се обраћају Савезном заводу за цене, иако су, по самоуправном споразуму, 0 поскупље њима својих производа дужне да се
ОСВРТ. Без
Доходовно повезивање про изводње, прераде, промета и потрошње хране има добре почетне . резултате. Тим пре што није ви:е проблем произвести догољ но хране, већ како и ко
посредника
150 хиљада тона хлеба и пецива, 25 хиљада тона те стенина, 10.000 тона слатки ша, 560 хиљада тона шеће ра. Оволика гарантује за све југословенск. регио
резултата пословања
договарају с нама, потрошачима. До бијају дозволу да повећавају цене два пута годишње,
А те пене расту од 22 до 25 одсто, неке и 28 одсто, док су за производе ИМТ под контролом друштва и већ три године узастопно расту за по се дам одсто. На овај начин, каже Пав лица, око 120 коопераната повећава вредност сопственог учешћа у финал ном производу, а Индустрија маши на и трактора покрива разлику у це нама својом продуктивношћу, нарав но и рентабилношћу.
Дода ли се овом још и то да су за хтеви тих коопераната за повећањем цена често праћени и условљавањем испоруке неких делова, да се вртогла во повећавају и многи други трошко ви пословања, и порези и друга дава ња, није тешко закључити како се све то одражава на доходак и фондо ве ове радне организације.
Не желећи да буду пристрасни, радници ИМТ напомињу да су свес ни да међу њиховим партнерима има и оних који послују с губитком. Чак им и помажу својом продуктив ношћу. Али напомињу да и у томе има граница, јер резерве ИМТ се сма њују. !
— Још нисмо приказали губитак,
али не верујемо да ћемо без њега за,
вршити годину — каже Павлица.
А то би био први пут после десет година, кад је трактор био оптере-
· ћен порезима. Исту судбину деле сви
партнери из репроцелине. Најближи крупни кооперанти ИМТ, на пример
производња довољно хране
ме је продати.
Све је очигледније да се хра на више не може производити за непознатот купца. Због тога се и препоручује да се у свакој општини, потрошачком центру, вели ким угоститељским објекти ма и туристичким местима, прерађивачкој индустрији, ратарству и сточар ству — на крају стаке го дине уговара производт а пољопривредних производа за наредну годину. На тај начин би произвођачи тач но знали за кога производе м под каквим условима, а потрошачи би били сигурни да ће имати довољ но пољопривредно-прехрамбених _ производа током целе с године, уз стабилне цене.
Бојвођани су посебно заин тересовани да се оваква са радња што боље оствари. Већ крајем 1980. годинеу Покрајини ће производити 920 хиљада тона брашна,
не. Чак и за извоз.
Због свега тога у Шривредној комори _ Војводине траже оснивање · пословних заједница за снабдевање у свим већим град ским центрима. С циљем да нестану ' купопродајни
„односи, створи јединствено
југословенско тржиште полазећи пре свега од би тних интереса радних љу ди да буду снабдевени од оних дрганизација које ну де најповољније услове, најбољи · квалитет, асорти
ман, најповољније _рокове.
и цене.
Резлизација с овог захтева представљала би и практи чно остварење става Једанаестог конгреса СПОЈ да је „највеће могуће самоуправно организовање тржи шта и стабилно снабдевање становништва пољопри вредно-прехрамбеним производима од прворазредног политичког и
значаја“. (Б. Г)
економског _
Индустрија мотора у Раковици и фа брика хладњака „Икарус“, које су годинама добро пословале, већ иска зују губитке.
И. што је најважније, не може им се замерити да су лоше пословали. Свесни тога да немају од кога да тра же помоћ. некако се, како кажу У ММТ, још. одржавају и даље повећавајући физички обим производње. У просеку за око 1.000 трактора годи шње. Али, не крију своју бојазан да неће још дуго моћи тако.
Договор свих — подједнако
Када су прошле године планирали производњу, рачунали су са свим поскупљењима и трошковима који је требало да се крећу до 10 одсто, Али, нису рачунали и на толико изра жени раст цена оних производа које уграђују у трактор.
— Не преостаје друго него дасеи на ма одобри повећање цена наших пром вода, или да сене дозволи толики раст цена наших партнера — каже Павлица. То неће изазвати битне проме не на тржишту. Наш трактор је неу поредиво јефтинији него на Западу. Килограм нашег трактора сада кош та колико и килограм најгрубље 0о6рађеног одливка. Срећом, да немамо проблема с пласманом, не стигнемо
“е " РКО А „зоо 205
А • вера“ У9оо зове са
— Сао овај погом да нам пздржав |
и А К Ц Е Н Т И ДИЛАН РЕМИ АРА АЕРИААЕАА А ААЕАНРА А АНАЕАНАИН
„Скуп је, разграбите га!“
2. СТРАНА — БОРБА — 29. ОКТОБАР 1918. | |
ни да произведемо онолико колико се тражи.
Радници овог колектива сматрају да би ваљало преиспитати реалност цена производа базичне индустрије
| "која их, наводно, формира према за падним џенама. Притом напомињу да су пене црне металургије, ипак, ни же на Западу него код нас. — Хоћемо и да помогнемо неком колективу који добро не послује, а-
ко можемо, али хоћемо то да уради мо свесно, да се договоримо с њима, да знамо где нам иде динар — каже у име својих другова Богдан Шундарић, из Службе за одржавање електрорачунског центра ИМТ, иначе делегат у Скупштини града Београда. Кад то каже, Шундарић не мис ли само на партнере имт, који свој положај решавају повећањем _ цена производа, већ и на друштвене делат ности које повећавају стопе доприно са, а паре користе за разне, честе непознате намене. Е
Колико су радници Индустрије ма штива и трактора у праву, да ли су пристрасни, тешко је закључити. Јед но је, ипак, сигурно: један колектив који је годинама служио за пример својим домаћинским пословањем и високом продуктивношћу, за коју је ове године добио и посебно призна ње од иначе вредних Швајцараца, на лази се пред пословним тешкоћама. Можда би, зато, пре доношења резо луције о економском развоју у Републици, требало испитати да ли је свему крива политика цена, која не ке радне организације више фавори зује од других, или је томе можда крива друштвена прерасподела У ко рист делатности које не стварају до ходак.
Јер, ако ова радна организација искаже губитак, а с њом и партнери из репроцелине, ко ће њој онда да притекне у помоћ Можда неки ко лектив којем је управо она помогла да се извуче из пословног теснаца7 Или ће, после исцрпљивања сопстве них резерви, морати најзад да заједно седну и да се договоре. Не само о ценама, већ и о многим другим за једничким проблемима, чије је огледало — цена.
Милица Торов
(Карикатура: Д. САВИЋА)
=
ВОЈНОПОЛИТИЧКИ КОМЕНТАР (1)
(тгроничење или |
тоне
Први споразум о ограничењу стратегијских оружја потписан 1972. у Москви имао је свој војни и политички значај више у томе што је у низу меЂународних споразума потписаних до та да манифестовао вољу и жељу и великих сила и остаљих земаља да се учине напори на окончању трке у оружју и свих последица које она са собом „носи. Он, међутим, није решио ни основна питања стратегијске равнотеже снага велесила. није отклонио опасност од нуклеарног рата, нити је смањио трошење новца на развој и стварање све новијих и све скупљих система оружја. Дру-
гим речима, он није довео до окончања
трке у наоружању.
Споразум у Владивостоку у новембру 1974. године такође је представљао само једно одређивање будућег, још неоствареног нивоа стратегијских нуклеарних арсенала, који је требао да својим плафонима обезбеди неку приближну равнотежу снага велесила. Својом нејаснош ћу и недореченошћу, он чак није ни за краће време обезбедио ни тај минимални циљ. Трка се настављала. новац се трошио, а заоштравања на политичком и војном плану давала су нов подстрек још живљој динамици трке и поред тота што су преговори о САЛТ-2 били у току још од 1973. године.
Догађаји у свету, промена администрације у САД и технолошки развој на обе стране извршили су у том периоду значајан утицај на даље вођење преговора и на њихову садржину.
Нова администрација у САД је овом питању пришла са великим амбицијама и крупним пропагандним наговештајима. У својој приступној беседи председник Картер је рекао да се нада „да ће нуклеарна оружја бити брисана са лица земље“, а нова влада је показала жељу да се дистанцира од ставова Никсонове и Фордове администрације по овим питањима. Први став нове владе
био је да САЛТ преговори и детант ве-.
лесила не морају бити повезани, а други да је основни задатак преговора да обезбеде „истинску стратегијску равнотежу велесила“, а не да „кодифицирају услове трке у наоружању“.
Нова администрација је сходно томе одредила и нове циљеве преговора: сма њење броја лансера у односу на оно што је у Владивостоку одређено; ограничава ње проба нових пројектила; одређивање такозваних сублимита, посебно на неке системе, који су наводно представљали нарочиту претњу за САД (тешки пројектили у СССР); и забрану извесних нових система.
Ови нови циљеви садржани су у такозваном првом свеобухватном предлогу који су представници САД поднели мар та 1977. Конкретно, тај предлог је садржавао захтев да се укупан број лансера сведе са 2.400 на 1.800 до 2.000; да се број такозваних МИРВ пројектила (са вишеструким независно вођеним 6о-
јевим главама) смањи са 1.320, (колико је предвиђено у Владивостоку), на 1.100 до 1.200; да се одреде сублимити на 550 копнених ИКБП (интерконтинентални балистички пројектили) и на 150 тешких пројектила те врсте; четврто, да се годишње може вршити само шест проба са ИКБП копненим и подморским; пето, да се забрани развој ових система и, шесто, да се домет такозваних крстарећих ракета лансираних са авиона ограничи на 2.500 километара, а оних који се лансирају са мора и копна на 600 километара. Овај предлог је предвиђао и. мотућност одлагања решења проблема крстарећег пројектила и бомбадрера ТУ-26 до следеће фазе преговора. Овим свеобухватним предлогом била би смањена и ограничена првенствено она средства која су представљала основну снагу совјетског арсенала. | Д ; Наишавши на енергичан отпор и кри тику друге стране, овај предлог је замењен новим такозваним компромисним предлогом, Нови предлог САД који пред ставља основу онога о чему се још и данас расправља предвиђа три споразума: прво, уговор са роком важности до 1985. године, протокол са важношћу од три године и изјаву о начелима за вођење следећих разговора, такозваних
САЛТ-8.
Димитрије Ш ешеринац
„Скуп је, али квалитетан!“ Тако, ето. ових дана ориовачки „Ориолик“ навелико рекламира свој намештај „футура“, правећи му на домаћем тржишту име и будући потрошачки интерес. Али, и не само то. Ово је несумњиво прва наша реклама која управо цијену (иначе табу-тему свих рекламних слогана, особито ако је ствар врло скупа) узима за главни аргумент у наступу на тржишту. И то не на било каквом, него оном које обиљежава и те каква конкуренција.
Но, у сваком случају, реклама пали. Да
Преко
И радници који посао обављају у посебно тешким условима у халама, за машинама, остају и по два радна времена. Цијена овог додатног напора је исувише висока. Много већа од његове зараде. Јер, здравље брже попушта и умјесто у старосну, сви људи у највићем броју случајева одлазе у — инвалидску пензију! Иако се, и на овим радним мјестима за која је стаж бенефициран, ефекат бенефиције губи.
Да ли је друштву исплативо да радника који ради десет година дупло радно ври јеме и добро зарађује, послије тога пошаље у инвалидску пензију. Да ли је то уопште — хумано. Сигурно је да људи раде
Према грубој процени, Југославија ће ове године добити преко 100 милиона динара на име таксе за боравак и ноћење домаћих и иностраних туриста. Како се троше ова обимна средства7
Такса се узима са образложењем да је тај динар намењен за обогаћивање туристичких садржаја, за уређивање плажа и паркова, за отварање информативних туристичких центара, за штампање проспеката и других пропагандних материјала и. слично.
= = = = = = =
ЕЛИНАНОМИЈАВАВИМАВИМАЛИИАРВЕННАНАВАВАВАААИВААААВИРВИНВАИНАНАРААМАВВВИАНАНАНАВААААВРРАМИМАВАвАЕвВиВаиИ Невенка нивививевивениливвевивииналавнививиниинииииње
кле, постигла је прави ефект. А заправо све је то зато што су у нашим потрошачким манирима неке ствари заиста поста-
вљене на главу.
Јер, управо роба која је скупа и квалитетна, баш том својом цијеном морала би постизати највећи рекламерски ефект. Што виша цијена — више је, значи, у ту робу уложено (квалитетна) рада, роба.
значи — нај. Купцима остаје само да
разграбе, јер још нисмо толико богати да бисмо куповали јефтине ствари. Или, мо-
жда јесмог
мере
прековремено добровољно. Али, тако угро-
жавају своје животе и животе других.
Неко ће се упитати: а продуктивност,
доходовни односи. .. Одговор је јасан
продуктивност је категорија за чије повећање се треба борити у току радног времена бољом организацијом и квалитетнијим радом. На крају, зар се у том опасном пре ковременом раду не крију велике могућЕ ; Или, да ли је у једној фабрици, у којој треба према пројекту да ради хиљаду радника, потребан прековремени рад, ако је у њој запослено 1.500 радних људи, пишу „Бјелопољ-
ности за нова запошљавањаг
ске новине“. ,
Порез на одмор
У пракси, међутим, скупштине општина ове паре често издвајају за циљеве који
је је
нису ни изблиза у вези са наменом таксе за боравак. На пример, за плате општинских радника или за решавање разних ко муналних и других инфраструктурних про
блема. Понекад, као што је био случај Пули, део одлази за санацију једне
У од
ООУР локалног хотелског предузећа, а 0остатак, зна се, у општинску касу. Због тога се овдашњи туристички савез практично
угасио — пише „Нова Македонија“.
1 У"
ЛА АЛАЛАЛА МАЛОМ ЛАЛА АМААЛА НА ЛАААНАНАНАВАОАИМ
у