Борба, 29. 10. 1978., стр. 3
29. ОКТОБАР 1978. — БОРБА — СТРАНА 3.
СССР
поново 0 ННТЕРНАЦНОНА АИЗМУ
~
'
РЕ5 Ни6
Норме ч ка н „социјалистичког интернационализма“ сене разликују од пролетерског али су уздигнути на ниво међудржавних односа — сматрају совјетски теоретичари
(0с сталног дотмасника, „Борбе“)
(Москва, 28. октобра) —- Током последњих неколико дана више овдашњих средстава информисања, почев од цент ралне „Правде“, износе совјетске погледе о пролетерском | интернационализму. Повод за то је — како се помиње „појачана антикомунистичка делатност буржбаских идеолога“.
" Истицање улоге Варшавског ·
уговора
Недавни чланак у „Правди“ и сада, у најновијем броју часописа „Нови
свет“, из пера професора Баграмова, има ·
ју и усмеравајући и, донекле, полемички карактер. Даје се, с једне стране, до знања да „интернационализам није про налазак Москве“, а потом се упозоравају и комунистичке партије и светска јавност на опасности што вребају од „импе ријалистичког роварења“ и наговештава могућност „заједничке акције“. -
Притом се истиче да су саветовања комунистичких и радничких партија је дан од значајних видова договарања и учвршћивања сарадње, али се не каже да ли то значи апострофирање. · ранијих скупова (у Берлину, на пример) или се индиректно дају иницијативе за неке нове састанке.
У том смислу се већ и раније — као о примеру — говорило о земљама та-
козване „социјалистичке заједнице“. На зиване су „штитом социјализма“, а раз товори на Криму окарактерисани су као „велики допринос ширењу заједничке мисли“. Тим и таквим оценама придружује се, наравно, аутор уводног текста у „Новом свету“, наглашавајући да је „земљама СЕВ и Варшавског договора, уједињеним у тесни политички и привредни савез, омогућено да у све ши рем обиму и у општим интересима слож но иступају на међународној арени“.
Очигледно је, без обзира на то што се
нигде категорички не каже, да Варшав.
ски договор представља, за аутаре поменутих написа искључиву формулу за интеграцију у међународном комунис-
"тичком и радничком покрету и поимање
пролетерског интернационализма. Дозво
љава се, истина, постојање конкретних.
питања у борби за социјалистичку демократију и, у том смислу, појаву раз лика међу партијама, али у исто време износе се и наводне предности које пру жају и Варшавски договор и Савет за узајамну економску помоћ.
Какав тип односа
„Теоретичари У Москви, кроз написе који су се појавили у последњих неде љу дана, посебно се баве тезом о развијању „новог типа националних односа, заснованих на пријатељству, братству су веренитету народа и узајамној помоћи и подршци“. Тако и професор Баграмов у
„Новом свету“ говори о путевима у „но ве висине“ сарадње у привредном, поли тичком и културном развитку. Исти аутор се залаже за „интернационализа цију друштвеног живота“, напомињући да и у „лагеру капитализма“ нису непри метне „сложене и противречне интеграције“. . И овај, као и остали аутори залаже се за „социјалистички интернационализам као наставак пролетерског интерна ционализма“. Скреће пажњу шта се под тим термином схвата и какве регуле ва же: „То је једна од форми међународне сарадње трудбеника, која се јавља У међусобним односима земаља социјализ ма. Норме и принципи социјалистичког интернационализма се не разликују од пролетерског, али су уздигнути на ниво међудржавних односа. Социјалну осно ву социјалистичког интернационализма не чине само одреди радничке класе, већ су спојени интереси народа суверених социјалистичких држава“. Професор Баграмов не пориче, постојање раз лика међу партијама, али констатује да „братске марксистичко-лењинске партије нису склоне драматизовању“. Једном речју, сматра да разлике не треба да буду препрека путу ка „интеграцији и социјалистичком — интернационализму“. Нема сумње да су оваква мишљења занимљива за садашња кретања у међу народном покрету, иако показују правце са којим се многи и не могу сагласити.
Душан ЧУКИЋ
ПОЉСКА
БУРНИ Токови МОТОРИЗАЦИЈЕ
За последњих неколико годима број аутомобила на
пољским тутевима се удесетостручио. — Педесет тла-
та за „полонеза“. — Фабрике возила не могу да задо- воље велику тотражњу
(Од специјалног извештача „Борбе“)
(Варшава, октобра) — Сваку и најмању паузу пољска ' телевизија користи за „саобра ћајну обуку“ грађана. Визуелним методама уз најсавреме" нија демонстрациона средства У ударним терминима. поучавају се возачи и пешаци као потенцијални власници аутомо била, како да се понашају на путу и сачувају свој и туђи живот.
Повода за аларм има више, а два су основна: земља доживљава прави „бум моторизације“, а број саобраћајних несрећа застрашујуће расте.
Мерило стандарда
Почетком ове године Пољска је имала 1,5 милион путнвичких возила, а на крају ове петољетке (кроз две године) предвиђа се да ће их имати 2,2 милиона. Мада са садашњим бројем аутомобила (23 на 1.000 становника) још увек заузима доста скромно место у па чак и међу земљама чланицама СЕВ, процес моторизације је тако буран и скоковит да се земља морала суочи ти са неминовним последицама ове „возачке грознице“.
Само у последњих седам година, број путничких аутомобила се у целој Пољској троструко повећао, а у великим индустријским агломерацијама и десетоструко. Варшава, на пример, која је са својим шиРоким магистралама и булеварима до недавно сматрана „ра јем за аутомобилисте“ постала је већ тесна и загушљива. а њене улице закрчене возилима. . Главни град Пољске, само У
току прошле године „обогатио“ се за 40.000 возила, а за ову годину се предвиђа нових 50.000 (додуше у једном дру"том погледу пољски градови су још увек мали рај за возаче, јер су ретки паркинзи са наплаћивањем, нема паркинг часовника, „лисица“ ни „пауха“, а одржавање реда на тро тоарима најчешће је препуштено свести и савести аутомобилиста уз понеку интервенцију милиције).
Није ништа необично што је и за Пољака врхунац стан дарда постао аутомобил. за ко
· та. је спреман да жртвује сав новац и сву енергију, па и да чека на испоруку по неколико година.
Готово никаква цена није ви
сока само да се дође до „четири точка“. Рачуна се да У овом тренутку има више од милион потенцијалних купаца који стрпљиво чекају на матичан' „талон“ са којим се подиже ауто. Једино су власни-
ци девиза поштеђени чекања. У трговинама „Певекса“ (Предузеће за унутрашњи експорт) они могу за доларе да купе увозне „пежое“. „реное“ и „фо рдове). ,
Пошто се ауто овде још у-
век сматра артиклом „високог ·
луксуза“. то су намети на њихове власнике високи. Пре све га цена. Из велике породице пољских „фиата“ за најмање возило „126 П“ потребно је 25 просечних месечних плата, а за најновијег „полонеза“ преко 50. Прилично је скупо и одржавање. Ове године цена бензина скочила је за 20 одсто, тако да је сада потребно пола добре просечне плате да се пет пута месечно напуни ре зервоар (само ове године за увоз нафте из арапских земаља Пољска ће утрошити 1,3 милијарде долара). Такође је зна тно поскупело и обавезно оси-
гурање возила.
Бројни проблеми
Ако се томе додају веома високе казне за прекршај у саобраћају (чак и до четвртине просечне плате за сваку оз биљну несмотреност), веома ма ли број сервиса и хронични недостатак резервних делова, онда је лако схватити „муке људи на четири точка“.
Међутим, све то није препре ка да се одваја и штеди и последњи злот за куповину аута. Држава. наравно, жели да у највећој могућој мери изиђе у сусрет грађанима. Пољске фабрике ће ове године про извести око 420.000 аутомобила разних типова и модела по родице „фиат“. а од, тога око 200.000 оних _ најмањих, али највише тражених — „126. П“. Планиран је скромнији пораст производње у односу на прош лу годину (10 одсто) да би се стабилизовала ПРИ
нлардних типова уз с а иза пара нв делова и кооперантских испорука из ино"странства. оме броју треба додати и по Пик популарних „стојадина“ које Поцасна ле бија из Југославије на ази кооперације за „Црвеном заставом“. Али, мора се призна ти да овдашњи, возачи, поред свих потешкоћа везаних за поседовање аутомобила, имају једно прилично велико задовољство — возе се релативно добрим путевима. а штампа увелико најављује било завр“, шетак било почетак радова на неким великим магистралним
аћајницама.
Ун" Лазар МАРТИНОВИЋ
— Једањ је полутразан, али је (МОЛДИНОВА КАРИКАТУРА У „ЧИКАГО САН ТАЈМСУ
други полутућ.
ситуације.
|
НОРВЕШКА _
ЗЕМЉЕ. ЉУДИ. И ДОГАЂАЈИ ДАНАС У СВЕТУ
Између раста
и „„стезања каиша“
Привреда земље која би већ 1980. тр ебало да буде на челу индустријских земаља — према годишњем дохотку по становнику — пролази кроз пе-
(0д специјалног извешта~ |
ча „Борбе“)
(Осло, октобра) — Звучи помало парадоксално ако се каже да земља — која би, према предвиђањима, већ 1980. требало да избије на чело индустријски развијених држава по величини бруто нациовалног производа по становнику пролази кроз прилично 03биљну привредну кризу. Бројке кажу да је Норвешка прошле године са дохотком од 8.792 долара По становнику још била на трећем месту иза Шведске и Швајцарске али да њен БНП расте. готово двапут брже него у две водеће земље. Истовремено,. чињенице указују да се влада премијера Одвара Нордлија налази пред заиста тешким искушењима, које покушава да ублажи драстичним и у јавности не баш популартим мерама. Рецесију норвешке привреде ваља процењивати у контексту неповољних економских кретања у већини високоразвијених земаља Запада.
И Влада у Ослу је, изгледа, погрешно оценила 5 за _брз опоравак западних економија — које практично једине могу да апсорбују веома скупе норвешке производе. Степен међународне конкурентности норвешке робе био је нарушаван током неколико последњих _ година упорним растом цена и трошкова У овим производним гранама, па су Нордлијев кабинет и шеф Радничке (лабуристичке) партије Рејулф Стен више пута упозоравали ворвешку сјавност на озбиљност привредне
Рестриктивне тивне мере
Настојећи да ублажи неповољну ситуацију, влада је прошле године увела више рестриктивних .мера, чији је успех био делимичан, Половином "септембра ове године, Нордлијева влада одлучила је
још
· да предузме оштрије ме-
ре, које су неки одмах окарактерисали као „привредни ратни закон“. односно као „најдрастичнији с дотађај у земљи после друтот светског рата“.
Петнаестог септембра, нанме, декретом су замрзнуте цене на нивоу од 12. септембра, а истовремено је саопштено
риод озбиљне кризе
8
ДРАСТИЧНЕ МЕРЕ: Премијер Одвар Нордлм
да до 1980. веће бити дозвољена с ревизија двогодишњих уговора о надницама и платама, чије је обнављање било претвиђено за пролеће идуће године.
Почетком октобра, уз дебату о националном плану и буџету за 1919, о овим мерама су расправљали _ посланици У Стортингу. Влада је и тада као им пре тога, у редовљама Радничке г |. водству Конгреса норвешких синдиката — добила „зелено светло“ и подршку за наставак започетих акција. Опозиционе партије. као и шира норвешка јавност, били су нешто _критичнији према предложеним, мерама, али не толико да би то у овом тренутку довело у питање стабилност Нордилијевог кабинета.
Образлажући поменуте оштре мере, влада је у првим план истакла хитност јачања
руко-
норвешких производа на светском тржишту. Садашња незавидна ситуација, сматра се, једино ће тако моћи да буде ублажена. Јер, предвиђања да ће сви проблеми бити врло брзо решени повећањем прихода од продаје петролеја и природног гаса. све су мање оптимистичка. Све чешће се чује оцена да ће огромне инвестиције, уложене у истраживања извора нафте на дну Северног мо-
ра, почети да се одиста враћа
ју те" две-три голине, Како смањити инфлацију Подстакнути петролејском јом, _ Норвежани _ су
уложили и позајмили много више него што им је налагала њихова већ пословична УЗдржљивост. То, као и неочекивано велики пораст интерње потрошње. донели су овој земљи најнепријатнији — од свих текућих проблема — дуговања у иностранству. Последњих година она су се вртоглаво повећавала и ове го дине вероватно ће прематити 100 милијарди круна (око 20 милијарди долара) — што је сума која одговара отприлике половини вредности укупног бруто националног производа ове земље.
Започето „стезање каишља“, као и друге мере које се теж очекују. даће норвешкој при вреди — оцењује се у Ослу преко потребну прилику да дође до даха и крене путеви ма који воде уравнотеженијем и ефикаснијем пословању. То би требало да доведе и до знатнијег смањења инфлационе стопе која сада износи око 85 одсто — прошле године прелазила је девет одсто.
Опрезнији посматрачи утвозоравају да неће бити једноставно остварити постављети циљ — стопу инфлације од око четири одсто — пошто ће то у не малој мери зависити од. повећања цена увозних производа. Истовремено, ваља ватног) кретања навише цена домаћих производа донекле ограниченог домета збот могућности да се оне ипак пове ћавају у зависности од (веро– ватног) кретања навише цена увозних роба. Чињеница да Норвеша увози велики број производа штироке потрошње свакако да тешко може допринети обуздавању инфлаторних тенденција.
Ипак, у Ослу се указује м на нека охрабрујућа кретања, односно, ваводе се подаци •е успешним настојањима да се повећа извоз и смањи увоз. То се илуструје бројкама тОком последња четири месеца. Према званичним извортма, спољнотрговински Норвешке у времену од јануара до септембра ове године мањи је чак за 64 одсто у поређењу са истим периодом 1977. Радомир ЛИЧИНА
НИКАРАГВА
Расцеп у опозицији
Док се део снага које се боре против диктатуре помирио са недавним поразом у оружаној конфронтацији,
чланови „трупе 12“ м даље одлучно траже одлазак · Сомосе са власти
(Од сталног дотисника | „Борбе“)
(Мексико, октобра) — Недељама већ по мало „напрсли“ бедем опозиционих снага У Никарагви почео је да пока-
зује прве знаке ерозије и ра-
спадања. „Група 12 «“ одлучила је да га напусти, а исто тако да се искључи из преговора о будућности земље, који се већ двадесетак дана безуспешно воде уз помоћ једне посредничке америчко-гватемалске-доминиканске делегације. ·_" Разноликост ставова
То је био повод, док се прави узроци расцепа — како се сазнаје — крију у одбијању „дванаесторице“ да прихвате одређене изнуђене уступке на које су, како се испоставило последњих дана, спремни 0стали чланови „опозиционог
ронта“. "Фронт супротстав-
ен председнику Сомоси био је до јуче састављен од пред“ ставника 16 различитих политичких група и организација, од којих је већина — суочена и помирена са недавним тешким поразом у оружаној конфрантацији — била спрем-
на да попусти притиску иностраних посредника и почне нову рунду преговора са вла-
"дајућом Либералном партијом,
чија би полазна платформа била задржавање Сомосе на кормилу до 1981. године и припремање у међувремену избора на којима би био изабран његов наследник.
„Група 12“, међутим, (састављена од истакнутих представника јавног живота, који су до јула ове године били У емиграцији, а затим се вратили у земљу и заједно са санди нистима укључили у борбу против диктатора). одлучно се одупрла овом компромису и остала при свом ставу да сео будућности Никарагве може
преговарати тек кад Сомоса и.
група његових рођака оду са врховних положаја у земљи и команди Националне гарде. Тридесетак минута после напуштања званичног опозиционог фронта, осморица чланова „групе 12“ склонили су се у мексичку амбасаду у Ма-
|натви и затражили политички
азил. _ Четворица — њихових преосталих другова налазе се већ ван граница Никарагве. |
Опозициони вођи су одлучили да остану у дипломатском представништву Мек-
ДОБРОДОШЛИЦА ДОБРОВОЉЦИМА: Еден Пастора, познати-
ји као „Командант Нула“, поздравља групу од 66 панамских добровољаца, који су дошли да пруже пожоћ у борби против
Сомосиног режима
сика У Манагви м да га. напусте једино кад им се обезбеди и званично гарантује несметан излазак из земље.
Устаници јачају редове
Сандинистички јегева у ослободилачки фронт — који је августа ове године повео оружану борбу против Сомосиног диктаторског режима и његове Националне гарде формирао је Ј од својих герилских јединица регуларну армијску Ију, за чијег је врховног команданта именован Еден Пастора. вођ спектакуларног напада на председничку палату у Манатви пре трри месеца. Сандинисти се — према изјави коју је дао у Боготи један од њихових најистакнутијих лидера Брресто Каттенал — последњих ведеља 4 . по-
Х
пуњавају своје редове и припремају за нову офанзиву и нову етапу своје ослободилачке борбе.
„Ми смо спремни за борбу и нове жртве, као што су и бројни добровољци из разних латиноамеричких , земаља спр. ни да нам се придруже и помогну нам у нашем коначном "обрачуну и тушењу Сомосине. диктатуре. Ми, међутим, не желимо да створимо нову Кубу, већ се боримо за слободну Никарагву. која ће се кретати својим сопственим пут: ' — изјавио је том приликом, поред осталог, Ернесто Картенал 277 ' горим с =" потребу ла то во поручи онима који играјући в: карту опасности“ у Никаратви — успевају да одрже на ногама омрзнутог диктатора Сомосу
Слободан ПАВЛОВИЋ Банљиношиеицицноннкона
„комунистичке .
„ЕКСПЛОЗИЈА СТАНОВНИШТВА « У АФРИЦИ
(Најроби, 28.
Танјуг) — „Експлозија ета новништва“ у Африци би ла је кључна тема региопалне конферспције УНИЦЕФ за Африку која је Ми «мр завршена у Најро ију.
У 18 земаља источне им средишње, Африке и подручја Индијског _ океана, са укупно 123 милиона ста новника, стопа пораста ста повништва је перавномер на и варир» од 11 едсто на Маурицијусу де у свету рекордних 3,5 одсте у Кенији. До 2.000. године, пре
двиђају демографи, број стаповника у овом региону достићи ће 220 милиона а то ће за собом повући цео лапзапи припредних, друшт вених, здравствених и обра зовних проблема,
Чињеница д» 62 одсто укупног становништва чине деца им омладина до 15 година допела је Африци титулу „коптипента младих“ али јој м паметнула проблеме које опна сама не може да реши, Тако је ме ђународна организација ра да (ИЛО) недавно упозорила да ће Африка до 2.000. године морати да обе збеди још. 150 милиона по вих радних места а већ са да има 60 милиона пезапо слепих. Зато је на скупу У Најробију одлучепо да не колико — специјализованих агенција УН О заједнички разраде плап м програм „друштвених мера“ за Уб лажавање тешке и готопр безизлазне ситуације у ко јој се палази афрички коптинент, посебно кад је реч о контроли рађања им планирању породице,
нинизинаназнавиннанасттвиннлизанваниинизннинилиазватиниванинивинанилананиниванкаизанапсазанвавааиоивиниаиивавахаииниванилантнининнвиливаиннивинлнониваинна