Борба, 27. 12. 1978., стр. 5

и јуни

ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ СРБИЈЕ

САВЕЗ

КОМУНИСТА

ЦЕНТРАЛАНИ КОМИТЕТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

" Јачање материјалног положаја! (Самоуправни процеси привреде у интересу

самоуправног

развоја.

(Београд, 26. децембра) — Јачање акумулативне способ-

ности привреде је основа њене стабилизације и

темељ дру-

штвено-економског развоја у наредним годинама; Зато је и

· неопходно деловање свих органа и

институција делегатскотг

система, друштвено-политичких организација и Савеза комуниста на дугорочно јачање материјалног положаја удруженог

"рада.

Ово је у уводном излагању рекао др Тихомир Влашкалић председник ЦК на седници Централног комитета Савеза ко-

муниста Србије.

— Циљеви текућег друштвеног плана Републике успешно се реализују у. многим областима економског и друштвеног живота, рекао је др Тихомир Влашкалић. — У протекле три године реализације средњорочног плана остварен је релативно динамичан развој производних снага. Друштвени производ се у просеку годишње увећавао по стопи од 6,4 одсто, индустријска производња близу 8 одсто, број запослених за 44 одсто. а животни стандард по стопи од 6,1 одсто.

Преведико захватање из привреде _

На основу ових и других по казатеља може се констатовати да су постигнути значајни резултати. И док се један број задатака реализује у пла нираним оквирима, или се њима приближава, дотле се на другој страни суочавамо са појавама које значе одступања У остваривању постављених циљева. У уводном излатању је речено да зкумулативна и репродуктивна способност привреде последњих година опадају услед превеликог захватања дохотка и из удруженог рада и успореног раста продуктивности. У периоду од 1971. до 1977. просе“"чна стопа акумулативне спо=

"собности организација удру-

женот рада, привреде, опала је за близу 6 одсто, а репро„дуктивне за 1 одсто.

Ово је данас пресудно економско питање наше привреде, нагласио је председник ЦК СКС. Јер, привреда са ниском репродуктивном слособношћу и недовољном акумулацијом не може значајније да повећа продуктивност рада нити да буде конкурентна на страним тржиштима. Истакнуто је и да су у протекле три године лични дохоци расли по стопи од 5,3 одсто, док је продуктивност порасла просечно за 2,9 одсто годишње.

Указано је .и на један од основних _узорока нестаилности и инфлације. То

је, пре свега, раст инвести-

_ционе потрошње. Она је изнад

реалних могућности удруженог рада. Данас је инвестициона активност преширока по фрон ту инвестирања и веома пренапрегнута у погледу неопходних средстава.

Услед недовољне акумулативне и репродуктивне способности привреде, неразвијене праксе самоуправног удруживања рада и средстава, дошло је до непланирано високог 0бима посредне и непосредне државне интервенције у сфери проширене репродукције. Тако се у ове области у текућем средњорочном периоду усмерава значајан део средста ва за инвестиције, док је износ расположивих средстава које удружени рад улаже У сопствене основне фондове за близу пет пута мањи од тих средстава. Удружени рад неДовољно одлучује о кључним правцима проширене репродукције и о путевима њихове реализације. Инвестирање У поједине програме формално восе организације удруженог рада, при чему су оне најчешће само извршиоци протрама о којима су одлуке донете на другим местима.

Неки проблеми

траже хитна решења (ИН Пи

У уводном излагању било је Речи и о развоју недовољно развијених подручја и САП

осова. И поред тога што ФеДерација и СР Србија испуњавају све планом преузете оба“ везе да се убрза развој ове Покрајине, планови се не 0стварују тако да Косово и даље заостаје у привредном 28 Звоју. Неопходно је обезбеди“ Ти Мвтеријалне у/ системске у“

, СЛове у циљу обезбеђивања Уорзаногт привредног расвоја САЦ Косово. Указано је и ча правце акције које треба водити, Е: 25 Е: 25

ЈЕДИНСТВЕНА АКЦИЈА СВИХ: др Тихомир Влашкалић даје уводну реч на седници ЦЕ

— Проблеми које данас има мо у нашој привреди захтевају правовремено, неки чак хитно решавање. Сви они отежавају развој самоуправних односа, рађају својеврсни раскорак између нормативнор и онога што је практично остварено. Зато СК мора у свим институцијама нашег система

„да иде у широку, прецизно усмерену акцију, на, решавању , актуелних проблема. Наш нај- |

важнији задатак данас је да добијемо битку за боље практично функционисање целине самоуправног система које ће бити У складу с његовом нор-

ске поремећаје остављало нерешеним, већ би отворило вра та прагматизацији акције СК решавању проблема изван саМмоуправног система. Дакле, сва практична решења економ ских проблема морају значити и нове кораке у развоју самоуправних односа.

У уводном излагању указа-

но је и на друге правце акције. Удруживање рада и сред става, доходовно и репродукционо повезивање организација удруженот рада саставни је део основних претпоставки веће стабилности наше привреде. Са правом се, међутим, говори о спорости процеса удруживања, нарочито на вишим нивоима организавања удруже. ног рада, о затварањима. и-локализму. Када је реч о акумулативној способности, ваља нагласити да она већ отвара опасност технолошког заостајања наше привреде са веома озбиљним

[ Акинони програм у | свакој организацији |

Јачање акумулативне способности _ привреде не може се решити од данас до сутра, рекае је др Тихомир Влашкалић. Морамо, дакле, бити реални и разумети да промене не могу бити спектакуларне, већ да је наш циљ промена тенденција у овој — области, и трајно и доследно, корак по корак, јачање _материјалног положаја удруженог рада. То је интерес и потреба нашег економског и самоуправног развоја.

мативном основом. Морамо поћи од тога да се практични проблеми могу решавати првенствено практичном акцијом, рекао је председник ЦК СКС у уводном излагању.

У овој акцији веома је важно да полазимо од тога да су материјални развој и стабилизација привреде, и развој самоуправних односа јединствен процес и да зато захтевају јединствену акцију. Мислим, рекао је др Тихомир Влашкалић, да ту треба да будемо критични према сопственом понашању. Када, на пример. товоримо о спровођењу Закона о удруженом раду, систему планирања и слично, ми ствар често сводимо само на идеолошке аспекте, као да читав проблем одвајамо “ од нашег, понашања у доношењу одлука 0 текућим привредним кретањима и о привредном и друштвеном развоју У целини. На садашњем нивоу привредне "развијености суштинска веза између самоуправљања и економске ефикасности постаје све директнија. Важно је шта се и како гради, какве су перспективе на тржишту, односно, пре: свега, колики се доходак стара. Да. ли је самоуправно Или није самоуправно — та питање се данас поставља у свој оштрини и са становишта квалитета привредног развоја, односно ооезбеђења ефикасности у привре ђивању. Свако одвајање материјалног и самоуправног развоја не само што би економ-

Мора се ићи у широку акцију у свим срединама, на анализи сопствене економске ситуације и остваривања текућег средњорочног плана, Посебна пажња треба да се' посвети инвестицијама и у пракси се борити за то да удружени рад буде непосредни носилац инвестиционих одлу- | ка. Ови и други задаци траже да се сачине сопствениакциони програми на основу сопствене ситуације и проблема.

и дугорочним последицама по раст њене продуктивности и конкурентности, нарочито на светском тржишту. Према томе, за стални технолошки напредак неопходно је јачање акумулитивне способности удруженог рада.

Расподела на оспову

оствареног | титан По речима др Тихомира

Влашкалића, у жижи акције мора бити јачање акумулатиз не и репродуктивне способности удруженог рада као првој и најважнијој претпоставци стабилизације привреде и даљег динамичног материјалног развоја Републике. Тежиште наше оријентације мора бити усмерено на јачање на+шег самбоуправног система, на стабилност и самоуправно фув кционисање његових институција. Исто тако, морају да се изграде самоуправни механлизми који би тежњу за повећанпом потрошњом што непосредније повезали са повећањем дохотка. Поред ширења система интересног организовања, за. стабилизацију привре де велики значај има област личних доходака и самоуправно регулисање кретања у њој. Један од праваца трајне стабилизације кретања личних доходака је расподела на основу оствареног, а не планираног дохотка, што је данас најчешћи случај и што објек-

Ф Стабилизација привредних токова и развој самоуправних односа јединствењн су троцес ц зато захтевају јединствену акцију свих — рекао је у уводном излагању др Тихомир Влаликалић на. јучерашњој седни, тивно води одвајању раста ли чних доходака од раста дохотка и продуктивности.

Говорећи о проблемима са којима се суочава Савез комуниста Младеновца на јачању материјалног положаја удруженог рада Раденко Пузовић је нагласио да се привреда ове општине налази у врло сложеним условима; Организације „удруженог 'рада, наиме, траже одговор на многа питања којима би требало да се позабави Савез комуниста. Јед но у низу тих питања је зашто сложене организације, удруженог рада нису дале очекиване резултате у процесу удруживању и репродукционог повезивања.

Социјалистички савез ће, по речима Драгомира Милојевића покушати да помогне јачању уматеријалног положаја удруженог рада и успешнијој привредној стабилизацији. У том смислу предузете су и неке конкретне акције.

— Садашње стање у привреди Косова је веома неповољно и могло би се рећи да је део дохотка који се издваја за про ширење материјалне основе удруженог рада симболичан рекао је Петар Костић. Ради се о привреди која је још увек на ниском нивоу развијености, која има недовољну заокруженост и организованост капацитета, која је оптерећена многим субјективним слабостима и на коју. се због свега тога, веома сложено одражавају сви негативни фактори привређивања. О узроцима и слабостима који карактеришу београдску привреду говорио је Живорад Ковачевић, указујући на опасност од уситњавања и разједињавања привреде. — У свакодневном политичком животу и радним колективима, као да је укорењено схватање да нисмо доследни У одлучном спровођењу ставова СК. — рекао је у дискусији Ђуро Савовић — додајући да су таква ехватања присутна не само када је реч о сталном расту опште и заједничке потрошње изнад материјалних могућности већ када су у питању и прихваћена опредеље ња о развоју. Често се одступа од договорене политике раз воја, нарочито у делатностима које су означене као приоритетне, као што су, на пример сировине.

О активностима СК Војводине на реализацији политике друштвено-економског развоја говорио је Јон Србован, док се највећи део излагања Душана, Чкребића односио на самоуправно споразумевање, У прак си, по речима Чкребића, још нису рашчишћене све функције самоуправних интересних заједница, процес самоупрарног споразумевања у њима је веома спор. |

У дискусији су још: учествовали Радиша Гачић, Светислав Симић, Живана Олбина, Катона Михајло, Новица Благојевић, Душанка Пјевац, Мирослав Злравковић, Светислав Трајковић и Дендо Хашимбеговић. ;

Извештачи:

Душап ДРАЖИЋ Велиша КРСМАНОВИЋ

| | |

· них радника свих звања,

· подетицај_ развоју науке

(Сарајево, 26. децембра) — Задатак је науке и научноистраживачког рада да, у прожимању с праксом стално доприносе развоју производних снага друштва и унапређивању социјалистичких самоуправних односа и да, на тај начин, буду присутни у свим облицима делегатског система. Истовремено, Савез комуниста и друге организоване социјалистичке снаге, друштвени самоуправни органи на свим нивоима делегатског зистема, морају се више ослањати на научна сазнања и резулгате научних истраживања и подстицати њихов развој.

Ово је између. осталог констатовано на данашњој сједници ЦК СК БИХ, на којој је под предсједништвом Николе Стојановића, расправљано о ак туелним и идејно-политичким питањима развоја наука и научноистраживачког рада у Босни и Херцеговини и задацима СК. Усвојен је приједлог одредаба Статута СК БиХ за усаглашавање са Статутом СКЈ. Централни комитет изабрао је за члана Предсједништва Исмета Кресу досадашњег извршног секретара Предсједништва ЦК СК БиХ, генералног директора НИШРО „Ослобођење“. На данашњој сједници изабрана је комисија за израду идејно-политичке ос нове друштвено-економскот развоја БиХ у периоду 1981 1985. године, чији је предсједник Хрвоје Иштук, секретар Предсједништва ЦК СК БиХ:

(елањање на вадетите енаге

— Развој социјалистичких односа и напредак читавог дру штва, посебно у посљедњих 10 година, истакао је у уводном излатању др Владо Султановић, извршни секретар Предсједништва ЦК СК БиХ, омогтућује да се процес развоја науке м научноистраживачког рада у БиХ још више убрза и да се, као његов непосредни резултат, у релативно кратком периоду умноже материјална. и духовна богатства и из основа измијене укупни услови жи вота и рада. Снажан подстицај овим кретањима дала је и практична реализација полити ке СК БиХ о првенственом ослањању на властите снаге, што је, између осталог утицало на брже развијање сопствених научних потенцијала.

Довољно је подсјетити се, рекао је др Султановић, на вријеме од прије тридесетак тодина кад се научни рад у Босни и Херцеговини налазио у зачетку и када су формиране прве научне институције и универзитет, Сиромашна и материјално и кадровски Република је била у великој мје ри зависна од других центара и тек је стварала прве претпоставке властитог развоја и у овој области. Захваљујући на-

порима Савеза комуниста и цијелог друштва, данас у БиХ дјелују четири у-

ниверзитета са 35 факултета на којима ради око 1.700 научод којих 608 имају докторат наука. У овој Републици се развијају институтски и други ви дови научноистраживачког ра да, дјелују 52 регистроване научноистраживачке организа ције, док је број истраживачких јединица и тимова у ОУР знатно већи. Са 468 у 1965. години, број истраживача са пуним радним временом повећао се на око 1.200. Значајно је истаћи да су са остваривањем политике друштвено-економског развоја на основама самоуправног организовања и у-

· друживању у привреди БиХ

побољшани услови за напредак научно-истраживачког рада. нарочито у оквиру тзв. великих пословних система. Неке од тих научноистраживачких организација, иако су релативно младе, већ су стекле, научни углед у земљи и иностранству, као што су поједи-

ни институти „Енергоинвеста“ (Институт за аутоматику и рачунарске науке, Институт „Ха сан Бркић“ у Зеници и др.

Уентњеноет нетраживачких установа

— 'Темељни задатак а и претпоставка даљег развоја науке у садашњем периоду представља развој социјалисти чких самоуправних односа у науци и научноистраживачком раду, њихово самоуправно организовање и повезивање науке и праксе, као и развој односа на принципима слободне размјене рада између појединих области научних дјелатности и одговарајућих дијелова удруженот рада, нагласио је у наставку Владо Султановић. По његовим ријечима актуелан је и проблем обезбјеђивања покривености научноистра живачким радом различитих области природних, техничких и друштвених наука, које су од виталне важности за развитак друштва или су досад остале мало или нису никако заступљене. То се односи, на примјер, на развојна истраживања о примјени и искориш-

ОРГАНИЗОВАНИЈЕ ДЕЛО-

ВАЊЕ У НАУЧНИМ ОРГА-

ЧИЗАЦИЈАМА: Никола Стојановић тавању нуклеарне енергије. за тим на области металног комплекса, аутомобилске индустрије, појединих врста намјенске производње, истраживања У дјелу медицинских наука и пољопривреде. У готово свим областима научног рада веома је наглашена неопходност удруживања рада и средстава и бољег самоуправног организовања. Јер, тиме би се превазишли уситњеност истраживач ке мреже, неповезаност научно-истраживачких институција, слаба техничка и материјална опремљеност, недовољна концентрација и распоред расположивих кадрова, слаба искоришћеност постојећих капацитета и слаба организација тимског рада.

Код извјесног броја организација, како је истакао Владо Султановић, услијед недовољне самоуправне повезаности им ортанизованости јављају се пдјаве затворености, одсуства

| Фетишизирање | страних достигнућа |

развоја науке је и даљи раз зика властите технике и тех нологије, нагласио је затим | Султановић. У досадашњој

| — Значајна – компонента

пракси оријентисали смо се на увоз „технолошких знања“ (лиценци, комплетних фабрика, итд), што је била објективна потреба унапређивања привреде и бржег развоја производних снага, Међутим, купљена техноло-

гија се споро освајала, слабо усавршавала и недовољно користила, Међу купљеним лиценцама био је једап број оних којима је вијек био на измаку, које су заутарјеле, па је таква технологија по правилу перационално трошила сировине и епергију м давала произвопе који су по својим особинама и квалитетима били пеконкурентни на свјетском и домаћем тржишту,

Ф Напредак читавог друштва у последњи: десет година омогућио је да се некад неразвијен научноистраживачки рад убрзано унатреди % да израсте у ослонам за даљи развитак производних снага, нагласио је У уводној речи извршни _ секретар Председништва

цКк СК БиХ др Владо Султановић

смишљене кадровске политике и политике развоја. приватизације пројеката, а понегдје и појаве личних монопола који

се објективно стварају тамо гдје су неразвијени самоуправ ни доходовни односи и слободна размјена рада. У Босни и Херцеговини апсолутна већина научног кадра концентрисана је на универзитетима (преко 80 одсто), док у укупном, осиму научноистраживачког рада универзитет и факултети учествују са само 20 одсто. Овај раскорак треба што прије превазилазити не само у циљу подстицања бржег развоја научноистраживачкот рада на универзитетима него и због тога што је то једини начин да истински одумру традиционализам. академизам и поједини облици тзв. чисте науке, која, сама у себе затворена и далеко од стварног живота не може да да оне резултате који се од ње очекују.

Султановић је нагласио потребу да постепено превазилазимо различите центре отуђене друштвене моћи, да се поведе више рачуна о томе да свако фетишизирање страних техничких достигнућа м организације рада у вези трансфера технологије, једнострано прогаозирање техничког про-

"треса и.његово поистовјећива

ње са општим друштвеним про гресом рађа врло сложене идејне проблеме. Наиме, мора се више узимати у обзир чињеница да су технологија и њена експлоатација друштвено условљене, да у одређеним условима оне моту постати средства технократске домина ције исто као што логика рационалног капиталистичког ин жињеринга почесто у себи носи доста елемената отуђенот људског рада којима је радник директно или индиректно подређен,

Усаглашавање статута

аи

На сједници је било ријечи и о потреби подстицања стваралачког дијалога и марксистичке научне критике, као не замјенљивих компоненти даљег развоја науке и марксистичке мисли, која се једино може развијати ако његује отворену, аргументовану и хума нистички инспирисану борбу мишљења ради објективизације научних судова, одговорности за сопствена научна разматрања и критичко разобличавање-туђих идеолошких позиција и монопола појединаца и група.

Образложење приједлога одредаба Статута СК БиХ за усаглашавање са Статутом СКЈ поднио је Урош Апђелић, пред сједник Статутарне комисије СК БиХ који је посебно истакао прва искуства примјене Статута СК БиХ усвојеног на Седмом конгресу.

Говорили су Милан Малбашић, Хајрудин Ђулбић, Мирза Салихспахић и Никола Стојановић. ~

— Одредбе Статута СК БиХ закључци 9. сједнице Предсједништва ЦК СК БиХ о ко-

· ординацији и унапређивању ра

да и остварени резултати на њиховом спровођењу, и, посебно, завршна ријеч друга Тита на 11. конгресу СКЈ, рекао је Никола Стојановић добра су основа за програмирану и организовану активност СК и свих других организованих со цијалистичких снага у циљу што потпунијег, ефикаснијет и бржег провођења задатака које је друг Тито поставио на Конгресу синдиката. Питања колективног рада. демократских односа у раду органа и организација и одговорности свакако су питања која треба имати у виду у активности ко ја пред нама предстоји. Организовано и одговорно радећи на остваривању свих задатака које је друг Тито поставио пред нас на 8. конгресу синди ката,

ИЗВЕШТАЧИ: А. ХУСАРИЋ

Е. ДЕМИРОВИЋ

1 ПН

- Е Ки Па Ри ро ЕРЕ