Борба, 27. 12. 1978., стр. 6

6. СТРАНА — БОРБА — 27. ДЕЦЕМБАР 1978.

"АО СТАБИЛИЗА

Усђојена | Резолуција о друшињено-економском разбоју земље у следећој тодини и буџеш федерације која ће — Излалање председника СИВ Веселина Ђуранобића о остфбариђању Друшињеног плана разбоја у 1979. — Експозеа подн == сађезни секретар за народну одбрану Никола Љубичић и председник Сађезног комишеша

за финансије Пешар Костић, | за питања бораца п рашних инђалида Милан Вукасођић

(Београд, 26.

лавије у 1979. години.

На одвојеним седницама, Већа република и покрајина су, после

децембра) — Делегати оба,већа Скупштине СФРЈ су на данашњој заједничкој седници, последњој У овој години, саслушали експозе председника СИВ Веселина Ђурановића о остваривању Друштвеног плана Југос-

_ЈУЧЕ ЗАСЕДАЛА ОБА ВЕЋА СКУПШТИНЕ СФРЈ

делегати

ЕКСПОЗЕ ВЕСЕЛИНА ЂУРАНОВИЋА Пуно јединство у утврђивању | најважнијих задатака

У почетку свог експозеа председник СИВ Веселин Ђурановић обавестио је делегате о току рада на доношењу Резолуције о остваривању средњорочног плана у 1979. години. Истичући посебно да је остварено пуно јединство свих друштвено-политичких фа.::0ра у оцени основних развојних и економских токова иу утврђивању најважнијих задатака за наредну годину, он је рекао да је то уједно и битна претпоставка: за успешно остваривање политике која се дефинише Резолуцијом и свим пратећим документима.

— Друштвени развој у 1978. години, рекао је затим Ђурановић, носи обиљежја даљег пораста привредне активности на линији остваривања циљева Друштвеног плана и даљих напора на развоју социјалистичких самоуправних друштвено-економских односа примјеном Закона о удружевом раду и других закона донијетих у претходном периоДУ. Према најновијим процјенама у 1978. години биће остварена стопа раста индустријске производње од близу 9' одето, продуктивности“ рада" преко “3 одсто, запослености преко 4, укупних инвестиција у основна средства привреде око 11 одсто, реалних личних доходака око 6 одсто по запосленом, уз мањи дефицит платног биланса него 1977. године и уз апсолутно и релативно смањивање губитака у при-

вреди. Истовремено, настављен је процес развоја социјалистич-

ких самоуправних односа. У 1978. години уложени су даљи значајни напори на примјени Закона о удруженом раду. Активност је настављена на линији даље афирмације друштвено-економске _ садржине дохотка, разраде основа стицања дохотка, унапређивања односа у распоређивању дохотка и чистог дохотка, развијању међусобних односа радника у удруженом раду, унапређивању самоуправног организовања удруженог рада, прије свега у основним организацијама удруженог рада и њихових односа у ОУР, при чему је систем самоуправног организовања институционално скоро у цјелини постављен.

Говорећи о неким неповољним тенденцијама и узроцима који их. рађају, председник СИВ је указао на продубљавање несклада између стварно расположивог дохотка с једне и.свих видова потрошње с друге стране, затим на прегрејаност домаће конјунктуре и одређену неусклађеност робно-новчаних односа, на спорији раст продуктивности рада од предвиђеног и недовољну израженост квалитативних срактора привређивања, на испољавање нешто појачаних иплфлационих тенденција У последњим месецима 1978. године, тешкоће у остваривању политике уравнотеженије робне размене са иностранством и стабилизације платног јиланса. Осим тога, дао је оцене садашњих привредних кретањза у свету и праћење могућег развоја светске привреде у 1979. години,

Политика оољег квалитета

Сва . назначена _ обиљежја "лруштвено-економских токова и односа, рекао је Ђурановић чедвосмислено потврђују оцјеву о постојању елемената при врелне нестабилности са опаснашћу да. се они повећају. Отуда је било нужно без колебања. се 'опредијелити 38 захтјев. да политику друштвено-економског развоја у 1979. тодини треба подредити остваривању веће ·« стабилности У привредним токовима и дру-

штвеним .односима, те да и динамику привредног раста треба потпуније ускладити са досљеднијим спровођењем политике економске стабилизације. Управо због тога у предлогу политике остваривања Друштвеног плана у 1979. години нагласак је стављен на квалитет привредног раста, на економску стабилизацију и, у складу са тим, на одговарају-

ћу динамику привредног раста. | Утврђујући ово најзначај-

није опредјељење Савезно извршно вијеће је оцијенило да је битку за квалитет привредног раста и економску стабилизацију у 1979. години могуће успјешно извојевати у условима оптималнијег склада између економске стабилизације и динамике развоја, односно у условима нешто смиренијег привредног раста.

У складу са тим предложево је да стопа раста друштвевог производа укупне привреде буде око 6 одсто, што је за један поен ниже од просјечне годишње стопе раста друштвеног производа укупне привреде "предвиђене средњо-

усаглашавања у Одбору за плањ усвојили Резолуцију о друштвено-економском развоју земље у идућој години, а делегати Савезног већа су, после експозеа чланова СИВ Петра Костића, Николе Љубичића и Милана Букасовића, прихватили ребаланс овогодишњег џета федерације и предлог буџета федерације за 1979. годину.

бу-

редној години са нагласком на економску стабилност и квалитет раста, Савезно извршно вијеће истовремено — истиче најтјешњу повезаност предложене политике друштвено-економског развоја и развоја социјалистичких самоуправних друштвено-економских односа. Отуда се у Резолуцији и полази од јасног опредјељења да у наредној години неопозиво морамо зауставити даље слабљење материјалне ос-

нове самоуправљања и отво-

рити процес њеног постепеног али сталног јачања. Као шта је познато, слабљење акумулативне способности ОУР је тенденција која се испољава већ неколико година, мада су у снажном порасту производне снаге друштва.

Нема сумње да се ради о једном од најкрупнијих проблема у садашњој фази развоја нашег друштва. Отуда и тлавни правац наше акције, главна и одлучујућа битка мора бити изборена. на линији усклађивања свих видова потрошње са реално располо-

живим дохотком, односно друштвеним производом и то по

РЕЗУЛТАТИ РАЗВОЈА У ОВОЈ ОСНОВА НАПРЕТКА У ИДУЋОЈ ГОДИНИ: Веселин Ђурановић

рочним планом, и да стопа раста индустријске производње буде 7 одсто, што је такође за један поен ниже од средњорочним планом предвиђене. У ствари, ради се о стопама раста које су око просјечне стопе раста у прве три године плана.

Јачање акумулативне епособности привреде

“

У вези с тим Ђурановић је рекао. да се нешто смиренија стопа раста никако не може тумачити као слабљење оријентације на динамичан. раст, а још мање као супротстављање циљевима и задацима средњорочног плана већ, напротив, таква политика произлази из суштине и смисла основних опредељења плана.

Овако конципирајући политику ми смо и тада, на почетку овог планског периода, рачунали да ће стварање услова затрајнију стабилност бити веома тежак и сложен задатак. Да је то тако и да смо у плану рачунали са неповољним условима за остваривање постављених циљева, свједочи чињеница да смо у њему утврдили слиједећи став: „У изузетно сложеним условима, заједнички договореном актив ношћу и политике требало би осигурати да годишња стопа привредног раста не буде ма од око 5 одсто а индустрије од 6 одсто". Опредјељујући сеза предло-

жену политику развоја у на-

мерама економске

суштини, на начин и у размјерама којима ћемо осигурати ме само да се заустави даље слабљење материјалне основе

удруженог рада, већ да се оси-_

тура постепено али обавезно јачање његове акумлуативне и репродуктивне способности.

Председник СИВ је затим рекао да је неопходно да се упазредо одвија и активност на подизању продуктивности рада, повећању ефикасности при ерећивања и стварању већег дохотка, што постојећи производви и укупни привредни потенџијали реално омогућују.

Указао је такође да предложена политика развоја 3 1979. садржи посебно" захтев да се осигурају знатно повољнија кретања на сектору економских односа са иностранством. Разлози који су диктирали такво опредељење су веома јасни: неопходно је пре свега'да се заустави даље смањивање нашег удела у међународној размени, повећање трговинског и дефицита пла-

| А

ЈАСНА ОПРЕДЕЉЕЊА ЗА СТАБИЛИЗАЦИЈУ И ЈАЧАЊЕ ПОЛОЖАЈА УДРУЖЕНОГ РАДА:

тног биланса, као и повећање . степена задужености наше земље. Уравнотежење потрошње са дохотком

Опредјељења за развој у 1979. години садрже нагласак, снажан нагласак на антиинфлационој политици — истакао је Ђурановић. Основне претпоставке за успјешно остваривање антиинфлациоце политике видимо, прије свега у усклађивању свих видова потрошње са реално оствареним дохотком, у подизању про дуктивности рада и ефикасности привређивања, у остваривању реалних односа понуде и тражње и у досљедном придржавању политике цијена садржане у Резолуцији. Истичући да је усклађивање свих видова потрошње са расположивим. дохотком од највећег значаја за остваривање Друштвеног плана у 1979, о чему су прецизирани ставови у Резолуцији, председник СИВ је рекао:

— Године 1978. и ранијих година нијесмо успјели спровести исте или сасвим сличне ставове у овом погледу. Опредјељења су остала декларација, уз гомилање нерасположења због немоћи да се договорена политика оствари. Отуда У 1979. години не смијемо дозволити сличну ситуацију, јер би материјалне и друштвене посљедице биле далеко озбиљније и теже.

— Нема сумње да се одлучујућа битка. за промјене у сфери расподјеле друштвеног производа и дохотка у складу са предложеном политиком развоја мора водити у основним организацијама удруженог рада, у радним организацијама, у скупштинама самоуправних интересних заједница и друштвено-политичких заједница: Скоро 26.000 основних организација удруженог рада и радних заједница У 0области привреде, близу пет и, по хиљада самоуправних интересних заједница, 512 скупштина општина, као и скупштине' република и аутономних покрајина. носе изузетно велику одговорност за спровођење предложене политике.

У ствари, делегације удруженог с" рада у скупштинама самоуправних интересних заједница и друштвено-политичких заједница дужне су са вајвећом одговорношћу прићи доношењу одлука којима ће

ИЈЕ — БОЉИМ ПРИВРЕЂИВАЊЕ

износаши 99,4 милијарде дпнара. ела сађезни секрешар

нил оба већа Скутштине СФРЈ

Извоз и пазтни онлане

Наглашавајући да се у наредној години упоредо мора ићи на два колосека: повећање извоза и супституција увоза кроз убрзану изградњу и завршетак објеката чија производња стварно треба да смањи увоз, председник Ђу-

рановић је рекао: ·

— Међутим, желим. нагласити да Савезно извршно вијеће стоји чврсто на становишту да се — уколико неостваривање назначених задатака буде довело до повећања дефицита платног биланса — онда нужно, у складу с тим, морају предузимати и одговарајуће мјере да дефицит платног биланса остане у обиму планираног. Савезно извршно вијеће не може прихватити извјесне при-

са становишта платног биланса и да томе подреди своју

политику. Шрије свега то није политика само Савезног, извршног вијећа већ политика чврсто опредјељена Дру-

штвеним планом Југославије и низом најзначајнијих докумената којима се дефинише политика наших економ-

ских односа са иностранством.

јачала сезредноет

— Већ годинама стање безбједности у нашој земљи

је врло добро, истакао је председник СИВ. Таквом стању

највише доприносе наш успјешан друштвено-политички и друштвено-економски развој заснован на самоуправним социјалистичким основама и стално јачање међународног положаја и угледа наше земље. Док у неким земљама расту тероризам, насиље и други облици угрожавања 6ез-

| мједбе да проблеме увоза м извоза искључиво посматра,

бједности грађана, можемо констатовати да у нашој зем-

љи непрестано јача стабилност друштвеног поретка, и безбједности уопште.

се обезбиједити да стопе доприноса из дохотка и личних доходака изразе што досљедније ставове о усклађивању свих видова потрошње са реално оствареним дохотком.,

Указујући на потребу усклађивања раста инвестиција са реално расположивим средствима као на следећи задатак од битног значаја за остваривање политике стабилног ра-

звоја у 1979, Ђурановић је ре- |

као да се ту јављају три крупна проблема: висок обим инвестиција у основна средства у односу на друштвени производ, веома неповољна структура извора из којих се напаја инвестициона потрошња и ниска ефикасност инвестиција.. д

— Тешко је оспорити оцјеву да основни узрок оваквих кретања у инвестиционој потротшњи треба тражити у томе што радници у удруженом раду само мањим дијелом одлучују о располагању средсгвима "инвестиција, односно што се о изградњи објеката и ангажовању средстава за инвестирање највећим дијелом одлучује у пословодним круговима или под утицајем ванпривредних структура, уз фор 'мално покривање самоуправвим одлукама. |

Због тога се, како је нагла-

ЈЕ д

· Мењање привредне структуре

Колики значај има утврђена политика промјена привредне структуре како за уравпотежепију робну размјену и смањење трговипског дефицита, тако и за боље укључивање паше привреде у међунаћолну подјелу рада, рекао је Ђурановић, по-

казује неколико примјера.

За једанаест мјесеци 1978. године увезено је руде гвожђа, сировог гвожђа, сировог челика, ваљаних и вучених произ-

вода црне металургије у вриједности од 585 милиона долара, а производа из области базне хемије у вриједности од 1,1 ми-

гућило би да

пет одсто.

лијарде долара. ) ката у овим производним областима омо-

Убрзање изградње обје-

се већ у наредној голици

смањи увоз наведених производа м у тој мјери смањи трговински дефицит. '

Још један примјер. У 1978. тодини биће увезепо опреме у вриједности од око 2,5 милијарде долара, Да су, међутим, у овој годипи били остварени договорени олпоси између домаће и увозне опреме у сразмјери 60:40 вриједлост увоза опреме била би мања за око 500 милиона долара а тиме би укупан увоз био мањи за око

сио председник СИВ, политика развоја у наредној години и залаже да носиоци инвестиционих одлука предузму неодложну акцију и конкретне мере да се раст инвестиција усклади са реално расположивим средствима, да се 'смањи обим инвестиција.

Говорећи о буџетској потрошњи и начину њеног финансирања · Ђурановић је нагласио да Савезно извршно веће стоји чврсто на ·становиш--у да у току наредне године треба обавезно припремити све потребне документационо-аналитичке материјале за израду основе која би послужила за договор о верификацији система финансирања федерације, односно одговарајућих измјена у односу на садашњи.

| повећање извоза ни одмена увоза

— При томе сматрамо да полазни став и одлучна оријентација у том приступу мора бути да се и у погледу о"има расхода и у погледу начина финансирања осигура да раст буџетске потрошње федерацијс мора строго бити у траницама раста друштвеног

Г прбизвода.

— Сазезно извршно вијеће је сматрало и сматра да се политиха. економске стабилизације мора одређеније дефинлисати на сектору цијена — рекао је даље Ђурановић, апострофирајући ово питање као једно од оних која заслужују већу пажњу, Остати при ставу да. раст може да иде до овогодишњег нивоа практично значи остати при истом интензитету инфлације. Циљ смо међутим, одредили у том смислу да се снизи стопа инфлапије. Што се тиче извоза, то: остаје кључна, витална тачка

"шту,

„периоду остварени

Делегати на заједничкој сед-

политике развоја у идућој години, а и у читавом наредном периоду. (унЛ

— Задатак који је дефини+ сан у Резолуцији о друштвеном развоју у 1979. години да се извоз реално повећа најмање за 5 одсто а увоз за 2 одсто с тим да се не повећа утврђени дефицит у јединстве ној пројекцији платног и девизног биланса Југославије изражава сву сложеност борбе да се ови односи остваре, каже Ђурановић. Треба, у ствари, преко два пута реално повећати стопу извоза у, односу на просјечно остварену у прве три године средњорочног плана. И то када није повећана конкурентност наших роба на свјетском тржиу условима повећаних протекционистичких мјера у индустријски развијеним земљама и када су се оне опредијелиле за рјешавање сопствених проблема политиком релативно ниских стопа раста и смањења дефицита у платнам билансу.

Значајан део излагања Ђурановић је посветио текућој енергетској ситуацији која је, у ствари, показала да се са овим проблемом не сусрећемо први пут. Редукције струје су редовна појава од 1973. године, са изузетком 1977. Који су узроци томе2

Приоритет енергетици

— Одговарајући на ово питање треба се подсјетити да је на њега дат одговор доношењем Друштвеног плана Југославије до 1980. година и концепције дугорочног развоја 1975 — 1985. година. Тада је констатовано да се у енергетику недовољно улаже, па је зато енергетика увршћена као први приоритет у развоју. Након тога је дошло и до значајне промјене у погледу. улагања. Док су се годишња улагања у развој електро-енергетике од 1971. до 1974. године кретала на нивоу од 12,9 одсто до 15,4 одсто њиховог учешћа у укупним инвестицијама у индустрији, дотле ова улагања у прве три године садашњег средњорочног плана учествују са 24,8; 22,1 и, 23 посто у укупним улагањима у индустрији. Разумије се, ефекти ових улагања ће касније доћи. Према томе, први и основни узрок сталних редукција струје су недовољна улагања у претходном периоду.

Међу осталим узроцима ко= ји битно утичу на енергетеке прилике председник СИВ је навео споро грађење и продужење рокова завршетка електрана, давање сагласности за прикључак нових потрошача на преносну дистрибутивну мрежу, нека одступања _ од средњорочним планом утврђене политике развоја енергети« ке и нерешено питање резер“ ви у електро-енергетском си« стему.

Због тога се очигледно намеће потреба да се уложв максимални напори у убрза“ ње изградње енергетских 06+ јеката, уз доношење мера штедње свих видова енергије,

Указујући на чињеницу да су у претходном трогодишњем бољи резултати у производњи хране

(Наставак на 7. страниј