Борба, 27. 12. 1978., стр. 7

ЈУЧЕ ЗАСЕ

ДАЛА ОБА ВЕЋА СКУПШТИНЕ СФРЈ

МЕ О

(Наставак са 6. стране)

него у сређивању друштвеноекономских односа, Ђурановић је рекао. да нам то налаже да у идућој години уложимо посебне напоре за брже развијање самоуправних друштвеноекономских односа у овој 06ласти — самоуправним споразумевањем о билансима производње и потрошње, резервама и другим елементима, чиме ће се убрзати повезивање производње, промета и потрошње на доходовним основама. Остваривање политике бржег развоја привредно неразвијених република и САП Косова добило је запажено ме сто у излагању председника СИВ. Он је рекао да су привредно недовољно развијене републике .у прве три године плана имале“ динамичнији привредни раст од просечног за целу земљу, док развој Косова није имао исто обележје. "Напротив, дошло је до заостајања развоја Косова што није у складу са усвојеном политиком. Таква кретања посебно налажу потребу да се проблеми развоја САП Косова целовитије сагледају и на тој основи извуку одговарајуће оцене и закључци. |

· — Досљедно остваривање Друштвеним планом утврђене политике у 1979. години — натласио је Ђурановић — претпоставља истовремену – добро ортанизовану и ефикасну акнију, прво, даљим интензивним радом на примјени нових системских рјешења и оспособљавањем свих институција привредног и политичког система с циљем што пуније афирмације удруженог рада и свих његових асоцијација да што боље овладају друштвеном репродукцијом, друго, ефикасним спровођењем мјера

' економске политике из надле-

жности федерације, република и аутономних _ покрајина _ које су садржане у Резолуцији и њиховом доградњом у току године, зависно од привредних кретања и резултата који се постижу и, треће, сталном, интензивном и добро косрдинираном акцијом свјес-

ПЕТАР КОСТИЋ:

них субјективних снага, без чијег сталног залагања неће да се створи потребна идејно-

"политичка клима и пуна поли- |

тичка мобилност за досљедно

реализовање политике еко-

номске стабилизације, Ђурановић је поново иста-

Као значај задатака које тре-

ба остварити с циљем ефикаснијег функционисања целине система, у чему највећи значај има примена решења садржаних у новим законима. Приоритетно место у томе има преображај целокупне сфере економских односа са ино-

странством на самоуправним основама. Демократска

сенова усклађи- | вања интереса

— Са становишта даљег развоја самоуправних с друштвено-економских односа и изграђивања демократске основе за усклађивање мноштва самоуправних интереса — рекао је председник СИВ — највећи значај имаће доношење нових средњорочних планова и друштвеног плана Југославије за период 1981 — 1985. година. У вези с тим у 1979. години треба да се обаве врло сложени и крупни задаци. Значај успјешног извршавања ових задатака је — далекосежан зато што у том процесу треба у пракси примјенити све основне компоненте новог система самоуправног планирања. И овом приликом треба нагласити да досљедна и стваралачка примјена системских решења из новог Закона о самоуправном планирању _ има пресудан значај за даљи развој социјалистичких самоуправних односа. за даљу пуну афирмацију удруженог рада као одлучујућег чиниоца друштвене репродукције.

Говорећи о резултатима У јачању материјалне базе и подруштвљавању општенародне одбране и друштвене само-

заштите, Ђурановић је рекао да смо створили објективне

услове да се у 1979. години на- ·

стави још брже развијање и јачање одбране и заштите као редовне функције радних људи и грађана и свих осталих субјеката друштва. У 1979. години наставиће се процес модернизације оружаних снага. Југословенска народна армија ће се и даље усавршавати за вођење свих облика оружане борбе да би у свако доба била способна да предупреди изненадну агресију и да омогући успешну мобилизацију свих одбрамбених компонената друштва. а

На крају је Веселин Ђурановић говорио о спољнополитичкој активности наше земље, истичући посебно задатке који стоје у реализовању одлука 5. конференције несврстаних у Коломбу и припремама за предстојећу конференцију у Хавани. Подсећајући да је наша земља била активан учесник у припремању и раду специјалног заседања Генералне скупштине УН посвећеном разоружању, за чије одржавање је иницијативу дао председник Тито, Ђурановић је рекао:

— Као и увијек и у овогодишњој спољнополитичкој активности наше земље и њеној истакнутој улози на међународном плану велики допринос је дао предсједник Републике друг Тито, чија је улога и углед у свијету опште признат. | »

Указујући на значајне задатке на плану борбе за нови међународни економски поредак, затим на предстојеће преговоре о закључењу новог споразума са БЕЗ, Ђурановић је рекао да ће Југославија наставити напоре за даље унапређење свестране билатералне сарадње са другим земљама, поклањајући сталну пажњу нашим односима са суседима и свим другим земљама.

— Свјесни смо да су све то тешки, сложени и одговорни задаци, али смо исто тако чврсто убјеђени да је то прави пут, рекао је на крају председник СИВ Веселин Ђурановић. Повећање буџета мање од раста друштвеног производа __

Савезни секретар за финансије Шетар Костић је пред делегатима Савезног већа Скупштине СФРЈ образложио ребаланс буџета федерације за 1978. и предлог буџета за идућу годину. Према његовим речима, изменама и допунама буџета федерације за 1978. тодину треба да се обезбеде нова средства од 3.908,7 милиона динара.

Овогодишњи расходи буџета су повећани за регулисање неизмирених обавеза за унапређивање спољнотрговинске размене у 1977. години (1.162,4 милиона), за усклађивање војних пензија (280 милиона), за додатна средства за непривредне инвестиције за Савезну управу царина (40 милиона), за обавезе из ранијих тодина за регрес поморске возарине при увозу (1143 милиона), као и за додатне мере за унапређивање спољногрговинске размене.

Недостајућа _ средства 9д 3.908,7 милиона обезбеђују се повећањем основног пореза на промет на моторни бензин са применом од 28. јула у износу 1.325 милиона и повећањем основног пореза на промет нафтних деривата од 908 милиона динара. | Остаје — још 1.680,7 милиона динара, који ће бити пренесени као обавеза у буџет за 1979. годину.

Костић је делегате упознао с нацртом буџета федерације за идућу годину, којим Је предвиђено да укупни расходи буду 99,409,9 милиона диНара, Они ће бити покривени изворним приходима федера-

ције (царине. порези). креди-,

том Народне банке. доприносима република и покрајина. Нешто више од половине при-

хода од царина и других увозних дажбина, према Закону о финансирању федерације и Закону о девизном пословању и кредитним односима, биће уступљено Интересној заједници Југославије за економске односе са иностранством. — У 1979. години није се могло избећи коришћење дела примарне емисије за финансирање потреба федераци је — рекао је Петар Костић. — Ова средства ће се, међутим, користити у идућој години за 11,7 одсто.мање него што је било предвиђено у Нацрту буџета, или за 11. одсто мање у односу на средства коришћена у 1978. години. Постоје сви услови да <е убудуће ангажовање примарне емисије за финансирање дефицита буџета федерације смањи на знатно мању меру, или потпуно елиминише. У овом моменту је тешко дати прецизну оцену колико ће бити потребно користити сред ства примарне емисије, јер то зависи од система финансирања функција федерације, као и од могућности изворних прихода федерације и Ло приноса република и покрајина. У том циљу СИВ је преузело обавезу да у току првог полутодишта 1979. _ поднесе Скупштини програм постепеног смањивања употреба примарне емисије за финансирање буџега федерације. Ово опредељење СИВ резултат је његовог уверења да досадашњи начин, а нарочито обим ангажовања примарне емисије за потребе федерашије. има вишеструке негативне по-

следице, У односу на ребалансирани

· буџет федерације У 1978. стопа

ПЦ

НИКОЛА ЉУБИЧИЋ: _ (ваког тренутка спремни за одбрану своје независности

'Изградњу и оспособљавање наших оружаних снага и при“ премање земље и друштва 34 одбрану морају се посматрати У складу са општим политичКим и друштвено-економским Кретањима у нашој земљи по“ што одбрана земље овиси од Укупне друштвене стабилноСТУ и остварења на политичКом економском и сопијалном плану — рекао је, између 90" талог, у експозеу, пред деле“

гатима Савезног већа Скупштине СФРЈ, савезни секретар за народну одбрану генерал армије Никола Љуби-

чић.

ић је информисао делегате о чв а нолитичко) ситуацији у свету, наоружавању и положају наше земље у свету. Могу вас' обавијестити — рекао је потом генерал армије Никола Љубичић — да смоу

ти остваривање

У наставку излатања Љуби- |

раста буџета за идућу годину је 18,7 одсто, У номиналном друштвеном производу Југославије буџет учествује са око 9,4 одсто. Пошто се Резолуцијом о политици остваривања Друштвеног плана Југославије 1976—1980. у 1979. години оцењује да ће стопа раста друштвеног производа износити 19,2 одсто, то значи да се укупан обим расхода федерације креће испод. оцењене стопе номиналног раста друштвеног производа.

Мада основни проблем остаје свођење буџетске потрошње у договорене оквире, систем и начин формирања буџета федерације, према којима је највећи део расхода унапред утврђен, тако да мало простора остаје за еластичнију политику буџетске потрошње федерације. Више од 80 одсто буџетских расхода је унапред одређено (народна од-

· брана, инвалидско-борачка за-

штита, средства за неразвијене републике и САП Косово). СИВ је преузело обавезу, рекао је-Костић на крају, да у 1979. припреми финансирања федерације, с циљем да се обезбеди такав механизам који ће омогући„друштвених захтева за свођење потрошње у границе реалних могућности друштва.

У расправи о актуелним идејно-политичким питањима

развоја науке и научноистра- |

живачког рада у БиХ у пријеподневном дијелу рада Централног комитета учествовали.су Фикрет Абдић, Захид Пашалић, Драго Марић. Драгутин Косовац и Славојка Јанковић.

"протеклој години уложили

знатне напоре да систем оп-

штенародне одбране и дру-'

штвене самозаштите учинимо

оперативнијим и. борбено у.

цјелини ефикаснијим. Када је ријеч 0 оружаним снатама, оне су технички и уопште знатно боље модернизоване. Паралелно са радом на тех-

ничкој модернизацији покла-,

њана је знатна пажња смештају и чувању борбене тех-

анализу .

НАСТАВЉЕНИ

нике, затим руковођењу и командовању, као и усавршавању организацијско-формацијске структуре јединица и команди, доградњи и увежбавању мобилизацијског система, осавремењавању обуке, јачању морално-политичког јединства, итд. Имајући у виду ријечи друга Тита и политику Савеза комуниста да је човјек наша највећа вредност и снага одбране, борили смо се за што правилније односе на релацији старјешина — војник, уз сталну бригу за повећавање стандарда свих припадника Армије.

Средства за развоји опремање Армије

Све је ово допринело пове-

ћавању борбене тотовости ЈНА. која је окосница нашег цијелог система одбране и

школа за стварање стручних и борбено способних кадрова. Према томе, развој и оспособљавање оружаних снага и припрема земље за одбрану развија се у духу наше доктрине општенародног одбрамбеног рата и наше политичке стратегије. То значи да спремамо како оружане снаге тако и пјелу нашу заједницу да сваког момента може ступити У одбрану своје независности и самоуправног социјалистичког друштва.

Никола Љубичић је потом“

товорио о средствима потребним за развој Југословенске народне армије. Финансијска средства предвиђена буџетом за даљи развој и оп-, ремање ЈНА сматрамо реалним. Она су . складу са величином садашње Армије и одговарају нашим материјалним мотућностима. Истина, савремена борбена средства која данас посједују сусједне и друге армије веома су сложена, са великим борбеним могућностима, па су и скупа. Поготово су скупа кад се производе у малим серијама. Ми. као што је 'већ речено, морамо бити у току, морамо имати савремено наоружање, јер у случају агресије не смијемо наше људе довести у инфериоран положај. То је у рату опасно и то нам нико не би опростио.

У · наоружавању копнене војске освојили смо и производимо цјелокупно пешадијско оружје и муницију, освајамо и производимо више модела протиоклопних и противавионских оружја. Поред тога освојили смо неколико ТИ-

. пова минобацача, артиљериј-

ских оруђа, вишецјевних ракетних бацача, за све њих производимо врло квалитетну муницију. Произвели смо веома савремен транспортер, а у погледу оклопне технике ићи ћемо и даље, како би још вишје повећали маневарску и ударну способност наших јединица. Посебна пажња заштити ваздушног простора

Користећи резултате науке, усавршавамо балистичке и друге техничке могућности нашег наоружања, а развојем експлозива веће моћи, коришћењем електронских, ласерских и инфра-црвених средстава и уређеја повећавамо домет, брзину и тачност погађања циљева на бојишту.

На овај начин стварамо веома модерне копнене снаге чија маневарска и ватрена снага стално јача и које су спремне да се супротставе свим до сада познатим борбеним системима и оружаним снагама противника. ;

Сада наше пешадијске дивизије имају ватрену могућност од 50-71 тоне челика У минути, што је на нивоу ватрених могућности дивизија других земаља.

ПОЗИТИВНИ ПРОЦЕСИ ДОГОВАРАЊА И СПОРАЗУМЕВАЊА: Јосић Вртовец, Драгомир Војнић и Доброслав Ћулафић

За заштиту, нашег ваздушнот простора, оружаних снага и територије Југославије, развијамо савремено ратно ваздухопловство и ПВО — нагласио је Љубичић. Сада располажемо веома солидном ловачком авијацијом, а производимо и нове типове авиона и хеликоптера у земљи. Упоредо са развојем ваздухопловне технике развили смо веома солидна средства за ПВО. И на овом пољу обезбедили смо висок степен борбене заштићености од напада из ваздуха. у паузи седнице

Развојем РВ и ПВО успешно штитимо наш ваздушни простор. Али, с обзиром да друге армије развијају ракете различитих домета, неопходно је да располажемо средствима за одбрану од њих, зато и овом виду одбране поклањамо пажњу.

Оспособљавање становништва за одбрану

За заштиту нашег јадранског простора, поморских комуникација и наше. обале Ратну морнарицу наоружава-

МИЛАН ВУКАСОВИЋ: (јачала социјална и материјална енгурноет учесника НОР

Експозе о борачко-инвалидској заштити на седници Савезног већа поднео је члан СИВ и председник Савезног комитета за питања бораца и војних инвалида Милан Вукасовић. — Уставна опредељења и политика СКЈ у борачко-инвалидској зашттити, рекао је на почетку излагања Вукасовић, имали су одлучујући подстицај за развитак и даље унапређење ове заштите и ја-

счање социјалне и материјалне ·

сигурности учесника НОР у последњим годинама. Већ данас, поред основне, имамо читав низ допунских облика 60рачке заштите, уз учешће бројних друштвених субјеката као носилаца те заштите. Изградили смо «свеобухватан систем који говори о хуманистичкој садржини и циљевима нашег самоуправног друштва. Сматрамо да се успешно остварују циљеви Устава СФРЈ и задаци СКЈ у овој области. Петина буџета за заштиту бораца

— Систем основне заштите учесника НОР који уређује федерација, користи преко 800.000 лица (неки корисници своја права остварују по више основа). У 1979. години за 60рачко-инвалидску заштиту у Буџету федерације предвиђено је преко 13 милијарди динара, што је 199 одсто од

укупне висине буџета и представља повећање од 15,6 одсто У односу на 1978. годину.

— Међутим, истакао је Вукасовић, то нису сва средства која се издвајају за борачкоинвалидску. заштиту. Поред федерације, републике и покрајине својим прописима одвајају знатна средства за преко 300 хиљада корисника. Исто тако, значајна средства издвајају организације удруженог рада, општине и самоуправне интересне заједнице.

— Средства борачко-инвалидске заштите распоређују се тако што ће се 9 милијарди и 457 милиона динара — око 70 одсто укупних средстава искористити за бенефициране пензије за 364.162 борца.

— Четири милијарде и 303 милиона динара иде на материјална примања војних инвалида, породица палих бора-

ца,. носилаца „Споменице 1941“, шпанских бораца, народних хероја и друтих

(238.000 лица).

— Пораст обима средстава У 1979. години у односу на 1978. годину условљен је, пре свега, обавезом федерације да сваке године новчана давања за борце усклађује са порастом личних доходака и трошкова живота.

Укључивање у систем самоуправних заједница Товорећи о неким актуел-

ним питањима и проблемима у спровођењу утврђене поли-

ствима за осматрање.

Последњих година РМ је развила и произвела неколико типова веома савремених бродова и подморница као и низ других борбених средстава. Са таквим трендом модернизовања наших поморских снага морамо наставити даље јер само тако можемо успешно контролисати и штитити наш јадрански простор.

Обука народа је, такође, У центру наше пажње и она се спроводи кроз разне форме. Посебно пажња се поклања обуци омладине. За последње три године обучено је у наставним јединицама ЈНА око 120.000 студената, На пет смерова и факултета ОНО студира око 4.000 редовних и ванредних _ студената, _Разним формама настојимо обучевати читаво становништво наше земље, што је до сада дало задовољавајуће резултате.

Војну индустрију развтјамо у складу са потребама оружаних снага, техничким условима и економским могућностима земље. Међутим, за потребе оружаних сната не производе само капацитети наменске војне индустрије, већ је ту готово укључена цјела јУгословенска индустрија.

Властити развој и промзводња наоружања и војне опреме позитивно се одражавају на привредни развој земље, подстичу савремена технолошка решења и инованшије и у значајнијој мери обезбеђЂују развој домаћих научних и производних потенцијала.

тике друштва у овој области Вукасовић је, поред осталог, рекао да је Савезно извршно веће прихватило иницијативе СУБНОР за даљу доградњу борачко-инвалидске с зашттите. Основни циљ и смисао тих промена је даље усклађивање борачко инвалидске заштите

„са политичким системом и

њено уграђивање у систем самоуправних интересних заједница, што ће поред осталог омогућити и већи утицај 60– раца на ову заштиту. Полазећи од таквих опредељења, радиће се на отклањању свих уочених недостатака.

— Као што вам је познато, рекао је на крају Вукасовић, на захтев УП Конгреса СУБНОР поново је омогућено доказивање борачког стажа на основу изјава сведока. До 30. јуна 1978. године — крајњег рока за подношење захтева организације СУБНОР примиле су 117.000 захтева за издавање одговарајуће потврде о учешћу у НОР. Поступак решавања по овим захтевима је у току код општинских СУБНОР и самоуправних интересних заједница пензијског и инвалидског осигурања.

— Велика је одговорност свих нас, а посебно органа који решавају ове захтеве, да се обезбеди доследно поштовање утврђених критеријума. Међутим, сматрам за своју обавезу да вас обавестим да У наредном периоду треба очекивати повећање обавеза федерације и других друштвенополитичких заједница ло овој основи.

СЕДНИЦА ВЕЋА РЕПУБЛИКА И ПОКРАЈИНА

УБРЗАТИ ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА 0 ЗАШТИТНИМ ЦЕНАМА

Усвојена Резолуција о друштвено-економском развоју у 1979. години, више закона и програм рада Већа у наредној години

Делегати Већа република и покрајина (председавао Зоран Полич) усвојили су' једногласно — на засебној седници Резолуцију 0 удруштвено-економском развоју земље у 1979. години, о чему је експозе на заједничкој седници поднео председник Савезног извршног већа Веселин Ђурановић. Колективни рад

У име Одбора за друштвени план и развојну политику, који је понео највећи терет усатлашавања ставова и у коме су делегати практично радили све до почетка данашње седници, говорио је др Љубисав Марковић, председник Одбора, који је, поред осталог, ре-

као да је Резолуција дело праве друштвене кооперације свих субјеката и органа федерације, дело пуне сарадње, Одбор је у свом раду имао јединствену политичку економску позицију. Реч је о генералном опредељењу скупштина република и покрајина, које су се недвосмислено

. изјасниле за политику еко-

номске стабилизације и дина-. мичан привредни раст у оквиру такве политике. Ово, наравно, подразумева усклађивање“ односа материјалне репродукције, динамични привредни раст, реални обим инвестиција, промену производне структуре, мере у корист недовољно _ развијених _ подручја, проширење позиције удруженог рада, даље самоуправно конституисање репро-

дукције побољшање међународне _ економске _ позиције земље, виши ниво привређивања и планирања.

Имајући у виду одговорност за заједничке задатке и заједничку политику, објективне жеље, потребе и разлике република и покрајина, рекао је. Марковић, у Одбору за друштвени план и развојну политику развио се у правом смислу колективан рад, пун спорова и разјашњења, али и отворености, разумевања, толеранције и консултације. Разлике нас нису остављале равнодушним, нити смо сматрали да наш главни метод треба да буде гласање,

Представник Одбора за тржиште и цене, делегат Стојан (Наставак на 8. страни)

АД Ри