Борба, 27. 11. 1979., стр. 11

СТРАНА |

РГ

Ф 27. НОВЕМБАР 1979, — БОРБА

ЗАГРЕБАЧКИ МОЗАИК

Жиабоштне сатранице За акцију, чесшо, нисмо спремни

Разговор с председницима секција за културу републичких и покрајињ-

А угусша

Цесарца

Репрезентативна изложба доку

Стваралалцтво Антуна Аугус

(Загреб, новембра) — Последња недеља уочи празника изгледа да је била знатно богатија догађајима од оних које су јој претходиле. Као да и програми културних институција некако пред крај године теже комплетирању а разлози су прости — свођење биланса пред самоуправним интересним заједницама.

Учестале су промоције књига, отварање изложби, сталне и периодичне манифесташије, што не значи да није било и оних, које би требало свакако забележити. Панорама македонске културе

Трећи по реду, може се рећи традиционални Мозаик македонске културе у Центру за културу Загреба, чини се да је ове године ипак био нешто мање атрактиван од протеклих. Један од разлога био је и што најављена заиста прва гарнитура македонских писаца није стигла на књижевно вече будући да су истовремено били ангажовани на „Данима македонске културе у Лондону“. Програм ће, ипак, бити попуњен са још две ликовне манифестације идућег месеца.

Месна заједница „Аугуст Цесарец“ и туристичко друштво „Каптол“ организоваљли су у новој галерији отвореној У кафани хотела „Дубровник“ на Тргу Републике изложбу фотографија, фотокопија, докумената и књига о животу и делу Аугуста Цесарца поводом Дана Републике и 86-годишњице рођења великог писца и револуционара. Презентација малена — тридесетак експоната — али илустративна, сажето говори о револуционарној и књижевној присутности Цесарца од најраније бунтовне младости, атентата на бана Чуваја, првих боравака у СССР и његове визије Лењина до трагичне погибије на Раковом потоку.

Између великог броја ликовних манифестација — излажу и Петар Хаџи-

филљу Бошков, Жељко ЖХегедушић Лојзе Лотар — издвојили бисмо поставу, ове го-

дине преминулог великог мајстора хрватске и југословенске пластике Антуна Аугустинчића у Галерији Дома ЈНА, Мако, додуше са бројних репродукција позната, али у изложбеним просторијама Загреба мајсторова дела нису дуже виђена. разумљиво је. да за изложбу влада велико интересовање. Експонати позајмљени из фундуса Модерне галерије Глиптотеке, Галерије у Клањцу па и приватне збирке, омогућавају да се на релативно малом простору (што је био посебно тежак задатак постављача) при кажу суштински пунктови мајсторовог опуса од оне највиталније и најфиније личне интиме акта и мермерних торза до херојске патетике великих споменич ких скулптура ЏШлески устанак, Пренос рањеника, статуе за УН. Монумент палим Крајишницима).

Посебну страну мајсторовог стваралашттва у Галерији Дома ЈНА представљају његови психолошки портрети: Мар шала Тита (1953 у мермеру) Моше Пијаде, Лавослава Ружичке, Исмета Мујезиновића, Бојана Ступице, Бранка Гавеле. Можда се баш овде најбоље виде мајсторова личност и рука. Боравећи у Паризу Пикаса и Бранкузија, Бурдела, Мајола и Деспиоа он је, како пише Мирослав Крлежа. остао веран својој натуралистичкој формули да не полира масу тамо где она то не подноси, остављајући глину да се слеже у наборима своје властите. грубе тектонике. Страхујући да му се бронза под руком не претвори у блиставу порцуланску масу која делује неприродно, Аугустинчић је природном лежерношћу непосредних скица дао неколико портрета који ће несумњиво остати међу најбољим остварењима те вештине код нас.

Документи о цртаном филму

Од бројних промоција књига, несумњиво, као најзначајнију могљи бисмо издвојити ошширан алманах у три тома пропраћених богатом документаци-

стављен.

ментарне грађе о шстакнутом књижевнику и револуционару. тинчића у Галерији Дома ЈНА. — Тротомни алманах о анимираном

__ јом „Педесет година цртаног филма у

Хрватској 1922—1972“. (Уредник: Златко Судовић, текстови: Ранко Мунитић, ликовна опрема: Анте Кудуз, издавачи:

Завод за културу Хрватске и „Загреб- |

-филм“).

О значају и месту које данас у светској кинематографији заузима југословенски анимирани филм, посебно Загребачка школа није потребно говорити. Једини „оскаровац“ ван америчког континента Вукотић, победници загреба/чких фестивала, Драгић и Гаштпаревић носиоци признања у Оберхаузену, Варни, Ансију, говоре о плејади аутора који су се винули до највиших врхова у квалитету продукције светске анимације, Алманах обухвата све најзначајније што се у пола столећа збивало, од почетака који сежу у 1922. години, трагања Сергија Тагача и његових филмских реклама, злравствено-пропагандских филмова Школе нарадног здравља и појединачних покушаја пионира цртаног филма Виктора Рибака, Октавијана Милетића Камила Томпе и Косте Хлаватија до Керемпуховог студија за цртани филм 1950, где почињу каријеру Хаџић, браћа Нојгебауер, Костелац, Дов никовић, Водопивец, Вукотић, оснивача „Загреб-филма“ '1956, где се окупљају Колар, Боурек и остали протагонисти данас еминентне Загребачке школе

Рад на алманаху је трајао 10 година, тражени су прашњави подруми преврнуте гомиле пожутелог папира, растаурисане избледеле целулоидне траке, али. како најављују издавачи, није довршен. Обухваћено је раздобље до 1978, од првог Загребачког фестивала цртаног филма. А од тада се још много тога значајнот догодило, много је ново створеног. Тако ће и преостали, вероватно и знатно лакши део посла ускоро бити на-

Иво ТОМЉАНОВИЋ

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Очеби п деца

„Сумрак“ Исака Бабеља у извођењу ансамбла Југословенског драмскот позоришта, редитељ Јежи Јароцки (НР Пољска)

Судећи према резултату, не споразуми који су пратили рад на представи „Сумрак“ били су више технички него стваралачки, више гласни него што су били дубоки: тако смо, после дужег времена, добили представу која свесно хоће да буде велика и већ сама та ам биција и самосвест делују 0х-

ских конференција ССРН

Мако постављена на чврстим идејним есновама културна политика се, понегде, доследно не остварује. У намери да сазнамо како се у САП Војводини реализују основни принципи наше културне политике, разговарали смо са Вером Милосављевић, председником Секције за културу Покрајинске конференције ССРН Војводине.

— Тешко се може рећи да се културна политика било где у потпуности остварује, каже Вера Милосављевић. — То не значи да нема значајних акција и резултата. Напротив, сваким даном их је све више. Ако прихватимо чињеницу да је култура интегрални део социјалистичког самоуправног преображаја, онда се ни културна политика не може остваривати издвојено од процеса изградње социјалистичког самоуправљања.

" — Колико је културна политика била ефикасна на плану приближавања културе свима, или и ту постоји раскорак између жеља и стварности

— О демократском карактеру наше културне политике и праксе говоре не само идејно-политичка опредељења, него и резултати: широко информисање радних људи, развој модерних комуникација, доступност публицистике и књиге, а нарочито проширење заједничке општеобразовне основе и потпуније остваривање образовања на језицима народа и народности у реформисаној средњој школи.

... Подруштвљавање културе није једноставно и не своди се само на приближавању културе радним људима. Још има схватања да се култура некоме може делити и да је довољно да се из великих центара задовољавају потребе мање развијених средина. То схватање је супротно нашој концепцији културе и штити њеној реализацији. За остваривање стратешких циљева културне политике, утврђених на ХЛ конгресу СКЈ. неопходно је разбудити стваралачку иницијативу у најширој друштвеној бази. Задатак постаје још сложенији када на ту иницијативу у друштвеној бази треба одговорити акцијом у делатностима културе. А за такву акцију, морамо признати, нисмо сви у култури увек ни довољно организовани, нити орни.

— Да ли је претерано рећи да је удружени рад, и поред свих напора, и даље периферни посматрач збивања и одлучивања у културиг

— Успели смо да створимо веома јасну идеј но-политичку основу за изградњу јединственог система удруженог рада — као заједнице слободних произвођача која у себе укључе и културу. Од степена развијености и повезаности тог система, и од самоуправне изграђености удруженог рада у области културе, за"виси и положај културе.

... Обично се каже да самоуправне интересне заједнице још нису постале место договарања радника у материјалној производњи и радника у култури и да је посредник међу њима још исувише јак. Појединачних иницијатива непосредне сарадње између неких организација удруженог рада привреде и културе има све више и оне полазе и са једне м са друге стране. У финансирању неких културних активности средства самоуправних интересних заједница чине само један, често мање значајан део.

ВЕРА МИЛОСАВЉЕВИЋ: „Тренутно највећа препрека у тподруштвљавању културе је у томе што се опа још увек држи по страни од главних токова друштвено-еконожског развоја м што се пи тања у култури решавају ресорски. То стање тпрожменићемо коренито кад кулљтуру будемо довели у функцију друштвено-економске стабилизације, не сажо разним видовима ограничавања тотрош ње већ, пре свега, доприносом културе хтуманијим условима живота им рада људи, уз вилице иницијатива им активности“.

— Нису ли, понекад, н сами уметници носмоци тенденција које успоравају нозитивна кретања у култури“

— Остваривање самоуправнот друштвеноекономског положаја уметника на основу Устава и Закона о удруженом раду веома је сложен процес. Секција Покрајинске конференције је о томе пролетос расправљала. Закључили смо да има још бирократске свести и неоправданог страха пред променама. Међутим, мислим да су управо уметници ти који покушавају да нађу нека нова решења у издаваштву, производњи филмова, музичко-сцен ској и ликовној уметности. Тим тражењима, и активностима, требало би посветити већу пажњу како би се могло разлучити шта је одиста позитивно, а шта вуче назад.

— Шта је тренутно највећа препрека у у даљем подруштвљавању културе7

— То што се култура држи још увек по страни од главних токова друштвено-економског развоја и што се питања у култури рештавају ресорски. Стање ћемо коренито променити кад будемо културу довели у функцију друштвено-економске стабилизације. Али не само кроз разне видове орграничавања потрошње, него, пре свега, кроз допринос кул-“ туре хуманијим условима рада, већим радним резултатима и богатијем животу људи. Онда ће радни људи прихватити питања културе као своја животна и решаваће их заједно са другим, уз више сопствене иницијативе.

— Које су најуочљивије тешкоће на плану прожимања националних културат

— Тешкоће друштвено-економске природе су неразвијено програмско и доходовно повезивање на бази удруживања рада и средстава, као и недовољно коришћење самоуправног споразумевања на укупном плану културне сарадње међу општинама, републикама и покрајинама. С идејног становишта то је, још доста присутно, немарксистичко схватање националне културе као затвореног система вредности. — Шта је тренутно предмет интересовања Секције којом председавате, и какве су шансе да се питања којима се бавите успешно решег “

— Тренутно се бавимо питањем самоуправног планирања у култури и припремама за доношење нових средњорочних планова развоја, Радимо, такође, и на припреми једне дугорочније акције развоја библиотекарства у Војводини. Радмила ДУБЉЕВИЋ

за

де аннуа лиле

Речници — рабноарабни син

ИЗЛОЖБА У ПРИШТИНИ

Национални протрампи Слобенаца

рабрујуће у условима мањевише рутинског отаљавања ре пертоарских и друштвених 0бавеза који владају у београд "ском позоришном животу. Угледни пољски редитељ Је жи Јароцки долази из културе у којој, очигледно, вера У моћ и значај позоришта надахњује позоришне посленике. Ова карактеристична прта његовог позоришног мишљења показала се драгоценом у Раду на Бабељевом „Сумраку , можда баш због тога што је то комад у који треба унети много инвенције, разумевања и конкретне позоришне страсти да би се артикулисала сва његова скривена и често тек наговештена значења. | ' Имајући све оно што је и мачу Бабељевог текста потре но, Јароцки је успео да начини представу лепог склада и високе култивисаности, представу која је покадшто троми ја него што би ваљало, али ни кад није без напона глумачких емоција и без спретног редитељског економисања и контро ле над овим емоцијама, представу која, као што рекосмо, стреми високо и углавном доспева тамо куда стреми, понекад сигурним, промишљеним решењима, понекад, опет, спо љашњим ефиктима и техничким досеткама које благонгк“

лони гледалац обично сматра.

прворазредним позоришним Умећем. . Бабељев „Сумрак“ је прича "на тему очева и деце, ситуира на у амбијент јеврејске коловије у предреволуционарној · Одеси. Бахати, осиони Мендељ Крик, нека врста старог КараМазова који као да је читао и нашег Бору Станковића (или је. то барем тумач овог лика извесно чинио), у сукобу је са целим светом, па и са својим синовима, Јбовком и много од лучнијим Бењом који се разви ја у еманципованију, духу вре мена прилагођенију варијанту свог оца. Сукоб оца и деце,

ЗЈароцки је покушао да развије на два плана: као сукоб ге нерације чији ауторитет почи ва на ортодоксним принципима вере и генерације која побуну против очева претвара у нега цију тих верских принципа, и као општији спор романтичне душе, душе коју раздиру стра сти са овоземаљском, модерном. рационалном памећу човеха тзв. индустријског доба којег отеловљује Мендељев син Бења Крик.

Увиђајући да би усредсређи вање пажње на сукобе у дра ми битно осиромашило представу, јароцки је успешно и на различите начине подржавао и оне елементе комада ко ји представљају дескрипцију основног тока радње што је збивањума давало густину и уверљивост, ма и уз повремене уступке илустративности.

После дужег времена, такође, глумачки ансамбл Југословенског драмског позоришта поново је освојио некад своју

ј : смисао најизразитију врлину: и Јар Ност за колективну иг ру. Било би, можда, претерано

рећи да у представи није би-

39 555 : ЕМОЦИЈЕ И СТРАСТИ: Сцена из представе „ Сумрак“

ло слабог глумачког места, али зато не треба штедети похвале за неколико вредних ос тварења.

Мендеља Крика играо је Љу ба Тадић, лакоћом им темпера ментом, жестином им добро одмереним и пласираним „контрама“, разноврсно и у исти мах једноставно. На свом путу ка глумачком изразу који ће бити ослобсђен сувишних украса и вештине која се „ви-

' ди“, на путу ка изразу чија се

природност састоји у поклапа њу ритма лика са ритмом соп ственог доживљавања и изражавања, Мендељ Крик је најцеловитије Тадићево остварење, изграђено минимумом материјала и максимумом концентрације. и умећа да се рас положиви материјал искористи. Мендељевог сина Бењу играо је Милан Гутовић, одвећ се поуздавајући у ваљаност решења испробаних у ранијим улогама. Супротстављајући Та дићевој еруптивности хладну прорачунатост самосвесне и обесне младости, којој је, међу тим, недостајало хумора и 0пуштености, Гутовић је ризиковао да свој лик учини по-

мало једностраним им праволи нијски изведеним.

Другог Мендељевот сина, Љовку, тумачио је Ирфан Мен сур, с намером да у том лику сткрије спој инфантилности и неке безазлене суровости.

Љиљана Крстић је ефектно одитрала епизоду Мендељеве жене, а Мило Мирановић је, регком прецизношћу и одговорношћу, од епизодног лика слуге Никифора начинио једну од запажених улога у пред стави.

Запаженије епизоде донели су Иван Бекјарев, Олга Спирич доновић, Бранка Петрић, Свет лана Бојковић и Предраг Лаковић. .

Сценографија Јежија Јука Коварског, осим у петој сцени, некој врсти интермеца У синагоги, упућена је ка ефект ним решењима, док су кости-

ми били решавани мирније и

поузданије. Музика Станислава Радвана, у функцији је редитељевих потреба.

Представа „Сумрака“ је 60љи, ако не “и најбољи, тренутак једне сезоне која ће, надај мо се, тек донети најзрелије плодове. 5

Бранислав МИЛОШЕВИЋ

(Нови Сад, 26. новембра) Војво! су у „Форумовој“ марксистичкој књижари у Новом Саду приказани речници самоуправних и друтих друштвено-политичких термина и израза на српоскохрватско-мађарском, _српскокрватско-словачком, _ српскохрватско-румунском и српскохрваско-русинском _ језику који ће једном делу корисника бити бесплатно подеље ни. | Потреба 3а овим речницима произишла је из чињенице да у матичним језицима народности не постоје преводи специфичних југословенских термина из самоуправне друштвено-економске и политичке праксе, па стога речни ци представљају један од бит них Услова мн за потпуније информисање, као и за јавне иступе и делегатске расправе.

Као основ за превођење по служио је фонд преко 2.100 основних одредница и више од 8.500 термина који су преведени на четири језика: српекохрватско-мађарски _ речник штампан је у тиражу од преко 4.700 примерака, српскохрватско-словачки и 2.500 српскохрватско-румунски У 1.700 и српскохрватско-русин ски у тиражу од 1.200 примерака. сок. Ш)

(Приштина, 26. новембра) У присуству многобројних друштвено-политичких јавних и културних радника Косова и Словеније, међу којима су били председник Председништва САП Косово Џавид Нимани, потпредседник Извршног већа Скупштине СР Словеније Душан Шенигој, Пајазит Нуши, Митја Ротовник, Мирослав Лазић, Марија Чарни и други, др Имер Јака, секретар Секретаријата за образовање, науку и културу Косова, отворио је данас у фоајеу Покра-

јинског народног позоришта у Приштини изложбу докумената и фотографија о борби словеначког народа за национално и социјално ослобођење од 16 века до првих дана ослобођења, под називом „Национални и социјални програми код Словенаца“.

Изложба, коју организују Архив и Музеј Косова и Словеначки архив из Љубљане резултат је све шире сарадње Косова и Словеније на пољу штирег упознавања и зближавања. (С. Х))

Филм „Ка пролеће касни“ у Албанији

(Приштина, 26. новембра) После вишедневног боравка на Косову делегације Државног предузећа за филм из Тиране, данас је у Приштини потписан споразум о сарадњи тог предузећа и

Издавачке куће „Рилиндја“. Овим документом предвиђен је пласман издавања „Ре-

'линдје“ на тржишту Албаније током идуће године, чиме се проширује продукција при-

књигу и.

.„штанскогт издавача за потребе

читалачке публике у Албанији делима белетристике и

публицистике. Осим тога, на основу потписаног споразума, албанској

публици биће приказани фил-

мови „Кад с пролеће касни“ (према ратном дневнику Фадиља " Хоџића) и „Ветар и храст“, снимљен према истоименом роману Синана Хасанија. (С. Х) 4

ЗАГРЕБ

М

Дани Националне п Сбеучилишне библиотеке

(Загреб, 26. новембра, Танјуг) — Данас су у Загребу почели „Дани Националне и Свеучилишне библиотеке“, који ће трајати до 20. децембра. У склопу ове прославе — којом почиње модернизовано деловање најстарије научне установе тог типа у нашој земљи

„изложбе

— одржана је свечана седница Савета Библиотеке. Отворена је и нова „Студијска библиотека“ као и две пригодне

„Развој југословенске федерације“ и „Развој Националне и Свеучилишне би+блиотеке“. |":

Свечаности су осим чланова Савета библиотеке и запослених радника, присуствовали културни, друштвени и јавни радници града и Републике међу којима потпредседник Сабора СРХ Ема Дероси-Бје= лајац.