Борба, 27. 11. 1979., стр. 15
СТРАНА Ки | | 27. НОВЕМБАР 1979, — БОРБА |
15.
МЕР ПРЕ
СачуБђаши
успони и странпутице бунтовног духа
ФВнНа Четвртом конгресу Партије, одржаном у Дрездену 1928, Јован Малљишаић је изабран за политичког секретара ЦК КПЈ
„Јуна ове године, на иницијативу Главног одбора Савеза бораца народноослободилачког рата Југославије, почела је у свим крајевима наше земље акција за прикупљање историјског материјела и докумената из народноослободилачке борбе. Њен главни задатак је да се прикупе и евидентирају сви предмети, документи и подаци који на било који начин осветљавају поједине догађаје или епизоде из ослободилачког рата наших народа, да се тај материјал сачува, омогући његово птире коришћебољој обради
од ОСНИВАЊА КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ДО ДОЛАСКА ДРУГА ТИТА НА ЊЕНО ЧЕЛО У КПЈ СУ |
ње и на тај начин умногоме допринесе
49.
Четврти конгрес Комунистичке партије Југославије, одржан у првој половини новембра 1928. године, изабрао је на чело Централног комитета једно ново име — Јована Малишића (Мартиновића). Као што је познато овај конгрес је прошао у знаку „Отвореног писма“ комунистима којим се чланство КПЈ позива да ликвидира фракције. Вођи обеју фракција признали су: на Конгресу своје грешке, мада нису били одстрањени из Партије. Један од главних носилаца фракционашких борби, Сима Марковић, посебним је писмом извршио темељиту самокритику, прихватио антифракционашку линију Конгреса и позвао своје присталице да доследно спроводе оно што је у Дрездену усвојено као политика Партије. Слично је поступио и вођа леве фракције Ђука Цвијић.
Био је то резултат упорне иницијативе кадрова из земље, посебно загребачке партијске организације која је, предвођена Јосипом Брозом. објавила рат свим облицима фракционаштва. Значајну улогу у стварању услова за рашчишћавање ситуације у Партији, имао је претходно одржани Конгрес независних синдиката, на коме су одбачена гледишта деснице, која је до тада имала веома
снажан' утицај на виндикате, У резолуцији тог Контреса 'је
посебнб = наглашено “ да уче
вршћење“" пролетерске дисци плине У Партији, консолидовање Партије,“ превазилажење · фракцијске (борбе итд. јесте неопходан услов победоносне борбе пролетаријата“. Било би логично да усвајање јединствених и одлучно антифракцијских ставова на конгресу буде основ за релативно лак избор руководства. Међутим, на Конгресу је баш у вези са избором новог руко водства дошло до несугласица. Група московских студената на челу са Малишићем, која је директно из школске клупе сту: · пила у акцију за спровођење у живот „Отвореног писма“ кому нистима, показала је амбицију да, као најшколованија и марк«систички најобразованија група, преузме руководство КПЈ. Они су са резервом прихватили да Ђуро Ђаковић, човек који је и дотада највише доприносио бор би против фракција, који је за собом имао дуго револуционарно искуство у свакодневним борбама радничке класе и стекао велики углед и поверење чланства. буде изабран за организационог секретара, па је, тек после дугих убеђивања и личног ангажовања представ ника Коминтерне Палмира Тољатија, изабрано руководство на челу са Јованом Мали
КПЈ, О ЊИХОВОМ ВРЕМЕНУ,
гтићем као политичким и Ђуро Ђаковићем као организационим секретаром ЦК КИЈ.
ПАТРОНАТ НАД РАДНИЦИМА
Занимљиво је напоменути да до сада нису објављена документа из којих би се овакав избор потврдио. Једини писани докуменат је извештај који је Коминтерни о ТУ конгресу послао један од новоизабраних чланова ЦК Јосип Чижински (Милан Горкић), који је као функционер Коминтерне у извештају поменуо и прву седницу ЦК КИЈ где се руководство конститусало. У том извештају Горкић пише: „Састав Политбироа је следећи: Боснић (Ђуро Ђаковић), Мицић (5. Салај) Косанчић ОЖ. Пецарски), Бо жић (Л. Стефановић) и Мартиновић (Ј. Малишић). Прва троји
ца сачињавају Секретаријат“.
По овоме би се могло закључити да Малишић није ушао у Секретаријат Политбироа, па према томе није изабран ни за политичког секретара КПЈ. Не“ посредно после тога Ђаковић је отишао у Москву да обавести Коминтерну о Конгресу. Следећа седница Централног комитета одржана је пар дана по одласку Ђаковића и тада — на
тој седници — Малишић се“јав=
ља у улози секретара Џартије. Све то показује да је већ приликом избора руководства било _ несугласица. с Интелектуглци, којима је припадао и Малишић, имали су у својим ставовима нечега што подсећа на патронат над радницима. Они, наиме, нису веровали да радници моту бити на челу КПЈ, јер наводно нису способни да на адекватан начин формулишу циљеве Партије.
Нови политички с секретар Малишић био је један од десет студената и политичких радника који су по налогу Коминтерне у лето 1928. године послати у земљу да тумаче чланству „Отворено писмд“ и раде на његовом _ спровођењу. _ Поред Малишића тада су дошли и Ђуро Ђаковић, Ружа Поп, Иванова Малина, Владимкр Сакун, Жика Пецарски, Паја Маргановић. Марка Машрановић, Роман Филипчев, Иван сФрарковић и Стјепан Пањковић. Већина их је присуствовала Четвртом конгресу КПЈ и била ; руководство. Малишић је, на пример, признат за делегата из Црне Горе, заједно са Нишом
изабрана у
Милановићем (Гргуром), а на самом конгресу Малишићу је признат мандат делегата из Далмације. То није било случајно, јер је Малишић по доласку из Москве неколико месеци био послат на рад у Далмацији. Он је као један од инструктора Бироа ЦК КИЈ раније ишао
Е
у Сплит да би тумачио линију „Отвореног писма“. Том прили-
тком билојетречи и 0 неким по-
греџтним “ставовима · припрема. за изборе 1928. године. Наиме, радничка група у Сплиту је по оцени рукводства КПЈ погрешила када је почела да преговара о изборној коалицији са Хрватском сељачком странком о заједничком изласку на изборе али под именом ХСС. Биро је тада преко Малишића интсрвенисао и убедио другове у Сплиту да самостално иду на изборе на листи Републиканског савеза радника и сељака. Та листа је у Сплиту добила 1075 гласова и 7 одборника.
ДОБРОВОЉАЦ У РАТУ
Малишић се, иначе, почео бавити револуционарним радом као младић од 17 година.
Рођен је у Даниловграду 1902. године. Први светски рат је доча као као дечак али је у том младом добу добровољно оти. шао у борбу за одбрану своје мале домовине Црне Горе и у Петрушинском батаљону црногорске војске дочекао аустроугарску окупацију. Уместо да се врати својој кући (није имао ни 14 година) он се придружио онима који су сматрали да бор: ба није завршена. Придружио се одметницима, такозваним ко:
ЕСУГЛАСИЦЕ ПРИЛИКОМ ИЗБОРА:
5 пише: Ђуро Ђурашковић
митима, и у њиховим редовима војевао пуне три године против аустроугарских окупатора. Учестовао је у неколико окршаја са окупатором на Гостиљу, Стологлаву, Пониквици, Крнову, Бјеласици и другима. Његов потпис нашао се испод познате комитске резолуције у којој се истиче да борбу против непри“
Јован Мартиновић Малишић са супругом и ћерком
јатеља треба наставити до његовог истеривања из земље. Ис
"те" 1918. тодинеју октобру он је
потписао комитски ултиматум • предаји Цетиња и успостављању народне власти.
Млади Малишић припада оној генерацији црногорске ом ладине која се борила за слободу Црне Горе, али је с огром ним одушевљењем прихватила идеју уједињења. Идеали ове националистички настројене генерације почели су веома бр: зо да слабе, јер нови режим је одмах показао своје право лице. Он је управо међу младим одушевљевим присталицама тражио ослонац али га код многих није добио. Малишић је у то време завршио педагошки курс при Учитељској школи у Даниловграду и добио звање учитеља. Као курсиста имао је прилике да се упозна са идеа-
· лима октобарске револуције и
да се заинтересује за комунистичке идеје. У њима је нашао свој идеал и већ у 17: години 1919. године — постао члан КПЈ.
Према неким подацима Јован Малишић је 1920. године био представник америчког Црвеног крста у Даниловграду.
О његовом партијском раду у то време се мало зна. Не може
се проверити колико је тачно сведочење да је у току 1923. го-
СЕ ИЗМЕНИЛА СЕДМОРИЦА РУКОВОДЕЋИХ ЉУДИ. ОВАЈ ФЕЉТОН ГОВОРИ 0 ЖИВОТУ И РАДУ СЕКРЕТАРА
БОРБИ И СХВАТАЊИМА, О ТРАГОВИМА КОЈЕ СУ ОСТАВИЛИ У РАЗВОЈУ РАДНИчКог ИГРЕВОЛУЦИОНАРНОГ ПОКРЕТА ЈУГОСЛАВИЈ З КАОЛ
| | ЈЕ, 0 ТОМЕ ЗАШТО КАО РУКОВОДИОЦИ ПАРТИЈЕ НИСУ УСПЕЛИ ДА ОБЕЗБЕДЕ СТАБИЛАН КУРС ЊЕНОГ РАЗВОЈА.
дине био секретар окружног комитета КПЈ. Нема такође прецизних података ни о томе како је стигао у СССР, али се зна да је 1924. године постао члан СКП (6). Постао је питомац Војно-политичке академије коју је завршио 1927. тодине Исте године постављен је за предавача на Комунистичком универзитету националних мањина Запада у Москви.
ИЗУЗЕТНА АКТИВНОСТ
Расправе око „Отвореног пи! сма“ Коминтерне организоване у Москви у пролеће и лето 1928. године биле су прилика да се група студената окупљена око младог наставника Малишића изузетно активира. Појединци су антифракцијску борбу посматрали, пре свега, као директиву Коминтерне, њен задатак, који треба одлучно спровести а мање су схватали историјски, такорећи судбински значај те борбе за Партију, за њен опстанак и даљи развој.
У време рада привременог руководства на челу са Филипом Филиповићем које је Коминтерна формирала са задатком да спроведе „Отворено писмо“ и припреми Четврти конгрес, Малишић је био веома активан. На седници Бироа ЦК КПЈ од 12. јула он је, на пример, добио задатак да за следећу седницу изради план рада. Биро ЦК КПЈ је после расправе о познатим догађајима. у Народној скугиштини када су уби-
"јени "посланици ХСС "одредио
Мартиновића“ (Ј. Малишића)“ као једног од заменика члана Централног комитета.
Када је дошао на чело КИЈ Мартиновић се нашао у веома тешкој и сложеној ситуацији. До смрти Ђуре Ђаковића, који је као организациони секргтар и ауторитет у Партији, држао све конце партијске активности у својим рукама, није било великих проблема. У јануару и фебруару 1929. године, дакле непосредно после увођења шестојануарске диктатуре, Малиштић (као Вујић присуствује седницама Политбироа који се више пута састајао у Загребу.
Централни комитет новонасталу ситуацију разматрао је кроз призму оцене Коминтерне о нарастању ошште кризе капитализма и 0 „предреволуционарној ситуацији“. Не узимајући довољво у обзир реалне односе у земљи и процену моћи и утицаја Партије у масама Централни комитет у свом директивном писму након успостављања диктатуре пише:
(Наставиће се)
ПРАВНИ САВЕТИ
Оствиривање
Костадинка Тасић из Крагујевца пише: — Отац малолетног детета повереног судском пресудом мајци на негу и васпитање не даје издржавање за дете иако је на то обавезан правоснажном судском пресудом. Шта се све може предузети да се заштите интере“ си и права детета јер мати има само повремене приходе од личног рада.
Одговор: Малолетна деца су под посебном заштитом закона, о чему морају да воде рачуна не само родитељи већ и сви органи пред којима се рас-
правља и одлучује о правима таквих лица. Када родитељ обавезан по пресуди на издржавање детета ту обавезу не врши уредно или уопште не врши онда прво што треба и може да се уради јесте да се преко општинског суда затражи принудно извршење за доспеле рате издржавања а и за оне које ће наступити касније. Ово се остварује тражењем забране на личном дохотку обавезног до износа од једне половине личног дохотка, наравно ако
Пише: Божидар ИЛИЋ
издржовања
је то лице у радном односу. У томе случају организација код које ради обавезна је да од дана пријема решења суда о забрани врши обуставе од личног дохотка и доставља их мајци. Ако она то не чини уредно, онда она одговара за те износе у својим средствима. На случај да то није довољно и ако то лице није у радном односу
" онда се може тражити попис и продаја
дужникових покретних ствари које могу бити предмет извршења; то се може тражити и на његовој непотребној имовини. Поред тога такво лице може и кривично да одговара због недавања издржавања по члану 119 Кри вичног закона СР Србије па може бити осуђено на казну затвора до једне године, а у особито тешким случајевима до три године. Судови практикују да ту казну и услове то јест да се казна неће извршавати ако обавезно лице измири у међувремену све доспеле обавезе у року које им суд одреди. И ово је једно од ефикасних средстава да се деца заштите.
ФИЛАТЕЛИЈА
Пише: др Бранислав НОВАКОВИЋ
Новосши из Југославије
УМЕТНОСТ У ЈУГОСЛАВИЈИ КРОЗ ВЕКОВЕ — РОМАНИЧКА СКУЛПТУРА. По вишегодишњем обичају и ове године биће у част Дана Републике серија у оквиру издања Уметност у Југославији кроз векове. Ове године на маркама биће репродуковане скулптуре романичког стила. Серију ће чинити пет вредности: 2 динара Трогир, катедрала — Радованов портал (детаљ), 3,40 динара Сплит, катедрала — ЖХорска клупа (детаљ), 4,90 динара Дечани, црква Вазнесења Западна трифора, 6 динара Сплит, катедрала — Бувинова врата (детаљ) и 10 динара Студеница, Богородичина црква — Западни портал. Избор мотива за ову серију извршио је др Лазар. Трифуновић, професор Универзитета у Београду, док је графичку 06раду дао Андреја Миленковић, академски сликар из Београда. Штампање је обављено у техници вишебојне хелиогравуре у табачићима по девет
марака у Аустријској државној штампарији у Бечу. Марке ће бити пуштене у течај 28. новембра.
ЈЕСЕЊИ СУСРЕТИ ФИЛАТЕЛИСТА
Сусрети филателиста из земље и иностранства полако постају традиција. Тако је 27. и 28. октобра одржан сусрет на Бледу, а 10. и 1. новембра сусрет у Радничком свеучилишту „Моша Пијаде“ у Загребу, у организацији Хрватског филателистичког савеза. Поред филателиста ове сусрете користе и нумизматичари.
историје народноослободилачког рата. Ова акција има утолико већи значај што је борба наших народа за 0слобођење вођена у нарочито тешким условима, па је то имало за последицу да је до данас сачувано релативно мало документарног материјала у односу на величину и размах борбе. Важно је одмах напоменути да се не ради само о сакупљању материјала и докумената наших јединица, команди и позадина, штабова или првих народноослободилачких одбора, већ и материјалу који је заплењен код окупатора. Наш народноослободилачки рат има велики значај не само за народе Југославије, него м за читав међународни раднички покрет. Кад се то има У
| исшоријске машеријале
веду а нарочито чињеница да данас више него
икада
непријатељи наше социјалистичке отаџбине покушавају да омаловаже наш ослободилачки рат н народну револуцију, па чак им да порекну непобитне историјске чињенице, постаје још јасније како велики значај има ак-
ција прикупљања документарних материјала.
Досад су, м поред извесних слабости, постигнути добри
резултати. Према подацима главног одбора
Савеза 60-–
раца досад је прикупљено и евидентирано преко 27.000 разних предмета — 12.500 разних с докумената, преко 3.000 фотографија и разних ствари, затим већи бреј ну-
шака и другог оружја, војне опреме и другог.
У овој акцији мора се постићи то да се може са еигурношћу рећи да више нема материјала који није прикупљен и сачуван. Све док се то не поститне, задатак се
никако не може сматрати завршеним“.
1648. — Вестфалским миром завршен је седмогодишњи рат, који је значио слом католичке реакције и отварање путева за фор мирање националних држава у Европи.
1880. — Велике силе присилиле су Турску да уместо, Плава и Гусиња, преда Црној Гори Улцињ, који су Црногорци заузели у рату од 1876—1878. године.
1917. — Совјетска влада се у првом светском рату обратила свим зараћеним "странама" предлажући им
__мир без анексије и кон-
“трибуција.
1941. — У Ужицу Врховни штаб партизанских одреда Југославије одлучио да се што упорније брани слободна територија Западне Србије, да се потом део снага повуче ка Санџаку, а други део да дејствује у позадини непри-
јатеља. борца.
1942. — У Бихаћу почело прво заседање АВНОЈ-а' у присуству 54 делегата. На заседању, који је отворио Јосип Броз Тито, конституисан је АВНОЈ као највиши представнички орган јединства народа Југославије са задатком да даље руководи борбом за коначно ослобођење земље и пуну рав ноправност народа ми народности у братској југословенској заједници.
1944. — Јединице прве Бокељске ударне бригаде ослободиле. Улцињ, чиме је ослобођено читаво Црногорско приморје.
1944. — Јединице Осмог кор пуса НОВЈ почеле книнску операцију. У тешким борбама, према непотпуним подацима, тељ је имао 6.555 мртвих и 4.258 рањених а јединице осмог корпуса 629 мртвих им 2.274 рањена
неприја-
с 4 пиии Еј
| ||“
| – | ој | | | |
КА -
== Цара љнал=
Бодоравне: 1. Саставни део речи. значи стари — течност из воћа; 2. Морска риба — арапски емират; 3, Подаци; 4. Град у Турској — мален; 5. Нота солмизације — град у Бачкој — један зачин; 6. Планинско узвишење у Босни рибарски прибор; 7. Град у Италији. чувен по кривом торњу — лим; 8. Ознака за аутомобиле из Мостара — познати мађарски композитор — велики спев; 9, Хемијски елемент река у Бразилу; 10, Музички стваралац; 11. Река у СССР распрострањене биљке жарке климе; 12, Француски помоћни глагол бити — лична заменица.
Усправно: 1. Ловачки пас — страно мушко име; 2. Пејзаж — судска већа састављена од грађана;.3. Озледа иницијали недавно преминуле. познате словеначке глумице — скраћеница за латински: на истом месту. на истој страни — престанак свих животних функција; 4. Главни грал Јужног Јемена — плодан предео у пустињи — покрајина у Грчкој; 5. Врста папагаја — иницијали америчког писца („Живот Тома Сојера“ — мера за површину — птица тркачица; 6. Брзо кретање коња — кратица у медицини за: без налаза — хемијски знак за платину — позади; 7, Место на Дугом отоку — град у Норвешкој — горња усна кол неких инсеката: 8: Запаљење уха — копно које залази у море — редитељ совјетског филма „Пут у живот“ — град у Енглеској; 9. Узде — јунаци; 10, Марка аутомобила — јело ол кромпира.
РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА: 9029
Водоравно: 1. Страх — Сплит: 2. Орел — СС (Стеван Сремац) — сипа; 3. Кос — кокс — Тел; 4. Око — Акра арк; 5. Бурма — април; 6. Рт — пак — дим — Ту; 7. АП — Ист — зар — Кв; 8. Чарка — актер; 9. Пре — урма она; 10. ИТУ — паоо — пир; 1, Ремс — ср — Баја; 12. Ерата — назап,