Борба
] 1 СТРАНА % Ф 7. ЈУН 1982. — БОРБА
+
На основу Одлуке, Збор радних људи Радне " организације
„ПИЈАЦЕ“ .
у Крушевцу, расписује" КОНКУРС . |
ЗА НАИМЕНОВАЊЕ . ДИРЕКТОРА РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Поред општих услова предвиђених Законом, кандидати
морају испуњавати и следеће посебне услове и то:
— Вишу школу за организацију рада или вишу економску школу, | ЈЕ
— 5 година радног искуства на руководећим пословима,
— Да су морално-политички подобни и да не постоје сметње из члана 511. ЗУР-а за вршење послова директора. ' А
Кандидати су дужни да уз захтев приложе:
— Доказ о завршеној школи, радном искуству на руководећим пословима, кратак преглед досадашњег кре"тања у служби и извод из књиге рођених.
Рок за подношење захтева је 15 дана од дана објављи-
вања конкурса у дневном листу.
Захтеве слати на: адресу: Радна организација „ПИЈАДЕ“
Крушевац, за Конкурсну комисију, Улица Веце Корча-
гина 06. |
Непотпуне и некомплетне захтеве Комисија неће узимати
у разматрање.
1065 1-1
РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈ А
РК „БЕОГРАД“
ООУР 50 ЗАЈЕДНИЧКИ КОМЕРЦИЈАЛНИ ПОСЛОВИ, БЕОГРАД, Чика Љубина 3 РАДНИЧКИ САВЕТ
· расписује КОНКУРС за избор
ДИРЕКТОРА СЕКТОРА СКЛАДИШТА И ТРАНСПОРТА ;
основни УСЛОВИ:
— Висока стручна: спрема економског, управног или организационог смера са 5 година радног искуства У
струци, или — Виша стручна спрема економског, управног или орга-
низационог смера са 5 година с радног искуства У струци.
ПОСЕБНИ услови:
— Да поседује способност за организацију м особине за
сарадњу, имало о Раартечри оу — Да поседује морално - политичке квалитете, — Да је показаб успех у развијању самоуправних односа.
Кандидати су дужни да уз пријаву на конкурс приложе доказе о испуњавању услова м да дају краће биографске податке и ближе опишу кретање на раду, које су послове обављали и сл. ,
Лични доходак према Правилнику ООУР-а
Пријаве се подносе Конкурсној комисији ООУР 50 ЗЕП, Београд, Чика Љубина бр. 3, у року од 15 дана од дана објављивања конкурса.
Непотпуне и неблаговремене пријаве неће се узимати у разматрање. |
Одлука о избору биће донета у року од 30 дана од дана закључења конкурса, а учесници ће бити обавештени о одлуци у року од 10 дана од дана доношења исте.
1067 1—1
СОУР ПОЉОПРИВРЕДНИ КОМБИНАТ
„БЕОГРАД“
БЕОГРАД — ПАДИНСКА СКЕЛА
Радна организација коопераната за пољопривредну производњу ПКБ „Барајево“ — Барајево
. |, на основу одлука Савета м Збора радника, м удружених
земљорадника основних организација коопераната за по- у
љопривредну производњу „Велика Моштаница“ им „Чу-
карица“ растписују 5 КОНКУРС ЗА ИМЕНОВАЊЕ
1 пословодног РУКОВОДИОЦА 00К „ВЕЛИКА МОШТАНИЦА“ — ВЕЛИКА МОШТАНИША
2. пословодног РУКОВОДИОЦА ООК „ЧУКАРИЦА“ — ЖЕЛЕЗНИК а
Услови:
Под 1—2. .
— да има високу стручну спрему — до 2 године самосталног и успешног рада у вођењу послова у струци,
— да поседује друштвено-политичке и моралне квалитете,
— да је у досадашњем раду показао успех у вођењу послова и развијању самоуправних односа,
— да није руководио организацијом удруженог рада против које је отворен стечајни поступак,
— да није осуђиван за кривична дела наведена у члану 511. Закона о удруженом раду. .
Кандидати су дужни да уз писмену пријаву пруже доказе о испуњавању наведених услова, као и биографију са кретањем у служби, осим података у смислу члана 511. Закона о удруженом раду. Лични доходак према Правилнику о основама и мерилима за распоређивање чистог дохотка и расподелу средстава за личне дохотке и заједничку потрошњу, Неблаговремено поднете пријаве и пријаве без приложених докумената неће се узимати у разматрање и сматраће се да нису поднете. Са једном пријавом може се конкурисати за једно место. · 6 Конкурс је отворен 15 дана од дана, објављивања. Пријаве са документима се подносе лично или препоручено поштом на адресу: Група за кадровске послове Радне заједнице СОУР ПКБ, 11213 Падинска Скела, са назнаком „за Конкурсну комисију“. »
| 1056 1—1
· ње кад изгубе те
,
СА 27. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА _
Симболи
„Свадба“ Рудија Шелига у извођњу Словенског народног гледалишча — Марибор и режији Миле-_
та Коруна, и „Банкет у Блитви“ Мирослава Крлеже — Хрватско народно казалиште, Загреб, ре-
дитељ Георгиј Паро
У завршници Стеријиног позорја изведене су две представе, једна у званичној конкуренцији а друга по позиву селектора, ко је су сугестивније по поетској симболици драмског предлошка (Шелигова „Свадба“) односно мо ћној интелектуалној иронији ро манескне потке (Крлежин „Банкет у Блитви“, него по драматици и слојевитости самих сценских решења.
Званична селекција Фестивала завршила се представом ансамбла Словенског народног гледалишча из Марибора. За први, фа булативни слој своје најновије драме „Овадба“ Руди Шелиго узима причу о двоје умно заоста лих, „божје деце“, Јурију и Лен ки, који не могу ни од друштве них ни од црквених власти доби ти дозволу да се венчају. Па, упавши у кафанско-недељну до жоност групе „нормалних“ грађа на, разнородних оних слојева који су се успешно уземљили у друштвену свако дневицу, постају предмет њихове сурове шале. Да би разбили досаду, односно своју поразну духовну празнину која стоји иза тих њихових прагматичних, ситних животних идеала, они Јури ју и Ленки приређују „свадбу“ која израста у окрутну поругу а затим и физичфу ливидацију ова два бића.
Шелиго не остаје при том првом анегдотском слоју приче већ
Из представе народно казалиште — Загреб
жели да га песнички надгради, згусне у драмске симболе о тра гичном уништењу дечје невине, елементарне људскости умно поремећеног пара од стране нормалних а у ствари девијантни јих представника друштвене сва кодневнице. При томе, и ови дру ги губе карактеристике обичних грађана, односно малограђана и већ нагињу ка дегенерацији. О томе сведоче ознаке уз поједине личности: шизофреник, наркоман ка, гробар, циганка, умировљени милиционер... које су стале насупрот два дечја безазлена би ћа која (попут јунака из ранијих Шелигових драма) имају на тприродне способности да опште са елементарним силама природе. Зато и први наговештај, дра меки знак њиховог слома почиЕ способности јер су пристали на друштвене конвенције већине, не би ли њихова веза добила и друштвену верификацију, свадбу. Трагично финале: Јуриј убија Ленку, а остали уништавају шега, да би затим наставили да се гложе из међу себе, само је логична после дица тог потчињавања елементар не људкости конвенцијама, свако
дневног, еманципованог, ЦИБИЛИ.
зованог живљења. |
Ову густу и особену Шелгигову поетску симболиху лакше је пратити у драми него у предста ви јер редитељ – Миле Корун, уместо да сценски прецизира, по једностави и извуче њене токове, подиже је на ниво „прапри-
представника.
„Банкет у Блитви“ Мирослава Крлеже, Хрватско
че о настајању човека“, „морали тет о његовом трагичном преласку од природне једноставности у културни, свесни, цивилизова ни начин постојања“. Тако ова његова сценска парабола о пре ласку из „раја осећања у пакао сазнања“ израста у тешко читљиву, често више визуелно реторичну, него драматичну сценску метафору. Томе битно допри носе и визуелно сугестивна али потпуно деамбијентирана. сцено графија Мете Хочевар и костими Власте Хегедушић, који су, од сцене до сцене, тежили да на ђу симболична покрића у слове начкој фолклористици и народној митологији. г
Тој основној редитељској интенцији да, пре свега, одражава ју одређене поетско-метафоричне симболе и односе, а мање жи ве, питорескне ликове, подреди ли су своје креације глумци Аница Вебле (Ленка) Петер Тер новшек (Јуриј), Соња Блаж (Нар команка), Милена Мухич (Циган ка), Јанез Класинц (Шизофреник), и остали. г
Доделу Стеријиних награда у завршници 27. Позорја узеличао је импозантан сценски приказ (представа „„Банкета у Блитви“ Хрватског народног казалишта из Загреба), моћне Крлежине ироније којом се наругао европ ским (и другим) тоталитарним режимима, али и горко подсмех нуо оним ангажманима што пре
тендују да мх једном заувек из бришу са светске сцене. ;
Радећи сценску адаптацију по знатог Крлежиног романа „Банкет у Блитви“, чија су прва два дела изашла у предвечерје дру гог светског рата а трећи почет ком шездесетих година, Кеоргиј Џаро је у први план извукао идеју да је његова проблематика иманентна м у политичким збивањима на савременој светској сцени. Па је основне ликове могућег драмског сукоба, крвавог диктатора пуковника Барутанског и побуњеног интелек тузалца Нилсена, а затим м све оне који у животу и на сцени употпуњују тај сукоб: разне агенте, ликвидаторе, бискупе, да ме двоструког морала и двостру ке конфидентске улоге, мање или више разбарушене опозицио наре, интелектуалце и уметнике, као м саму масу која одувек жели да сруши једног ми извуче другог вођу, дао у једној опште временској фресци у којој, ипак, најосебујнија и најмоћнија остаје Крлежина реч.
Личности које у комаду имају мање простора, али и више тог особеног, горкот Крлежиног мо нолога над бестијалношћу тотали тарних режима.м сврсисходности интелектуалног отпора, оствариле су и најпотпуније сцен ске резултате. То, у првом реду, важи за Вању Драха (Блитвиц-Блитхауер) и Бориса Бузан-
чића (Кнутсон). Милутин МИШИЋ
СУСРЕТИ
Портрет ЈЕДНОГ + театра |
Позоришта лутака које управо обиљежава 30. годишњи
цу рада
ОТВОРЕНИ ТЕАТАР: Јово Спајић
Обиљежавање – 30-тодишњице рада Позоришта лутака у Мостару, почело је премијерама „Краљевске јеке“ у режији Едија Мајарона (изведене у марту), а почетком маја и „Плаве птице у режији Мирослава Ујевића. Тај мали колектив је цијелу ову годину намијенио свом јубилеју, с тим што ће од 25. до 29. новембра приредити ревију најуспешнијих представа.
· Од прве представе — „Снежана
и седам патуљака“ — изведене
новембра 1952. до данас, мостар- ·
ски луткари су освајали бројна признања у нас и у свијету.
О овом датуму, резултатима и плановима Театра. разговарамо са његовим директором Јовом
| Спајићем.
Ф Како би, укратко, изгледао портрет Позоришта лутака
— Ако бисмо почели са најзначајнијим успјесима, требало би споменути да смо били на три међународна фестивала; да смо два пута учествовали на Бијеналу југословенског луткар ства у Бугојну с гдје је наша представа „Бор висок до неба“ добила награду жирија РТВ Сарајево, да смо на Сусретима позоришта лутака БиХ освојили три златне плакете, а да смо на Фестивалу, дјетета. у Шибе-
ала — учествовали 11 пута и да ћемо тамо бити им овог љета. Наш колектив има само 28 чланова, од чега 16 у умјетничком ансамблу.
Ф Шта је, према Вашем ми-
"шљењу, највећа вриједност у
представама овог ансамбла.
— Прије свега, то је храброст за пројекте што су ван устаљених позоришних конвенција. Премостили смо, заправо, један класични параван који је био
заклон и препрека. Примјера ради, у представи „Сњежна краљица“ редитеља Луке Па-
љетка, с којом ћемо ове године доћи у Шибеник — живо је све. И сцена, и лутке, и декор. Све се креће...
Ф Често сарађујете са еминентним југословенским редитељимат — Није ту ријеч само о редитељима већ и о свим другим позоришним стручњацима. Ријеч је о најширој отворености нашег Театра. Имамо корисну сарадњу са многим луткарским ансамблима у нас, али и вани.
> Шта непосредно планирате — Просторни м технички услови су нам више него скромни, а материјални положај запослених једва да је могуће поднијети. Лични дохоци у умјетничком ансамблу крећу се од седам до десет хиљада динара. По зориште може само симболично дат издваја средства за проширење материјалне основе, Све нам то сужава богатије програме, па ћемо неке занимљиве пројекте оставити за нешто по-
вољније дане. 6 Б. ШАНТИЋ
.
"мјеста за само=
Није то први (а ни последњи) пут да се на значајнијим скуповима, састанцима, конференцијама, јавним расправама — не појаве они који би ·од
њих имали веће користи него ,
сами организатори истих. Па се, онда, обично овакви облици састајања и договарања за врштавају У „дијалогу са, самим собом“, јер оне друге стра не која би помогла да се зами шљени путеви и жеље реализују (јер су њој и намењени) — нема! .
Једини начин да та „друга страна“ сазна макар и део тог „дијалога“ јесте да прочита, за кључке са састанка који јој (обично на ноге) пошаље „прва страна“. Но, и“тада — готово смо сигурни — све завршава у корпи за смеће.
Ова наша запажања се ураво односе на прекјуче одржану Тематску конференцију Савеза "удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Југославије. Главна тема — задаци дизајне ра у остваривању економске стабилизације земље. . Добра прилика да се „култура“ и „уд ружени рад“ договоре шта је коме потребно да разреше мно "та нерешена питања досадашње (нејсарадње. Јер, морамо признати, дизајнери су и непо средни произвођачи, сада уму ћени једни на друге више него икад раније. Ипак, нису без основа размишљања да у Тој симбиози индустрија (па и при вреда уопште) а са њом и це ло Друштво може да извуче ве ћу корист него дизајнери, односно култура. Зато смо им оче кивали да ће овој значајној конференцији, којој су присуствовали представници свих република и покрајина (и по који друштвено-политички и јавни радник), бити бар толико, ако не и више делегата из непосредне производње, На жалост, сем пар речи отпих
Награда за
(Сарајево, јуна) — Као по некој неписаној традицији, затишје културних догађаја у већим грдовима увек је означавано почетком
| културних приредби, манифестаци
ја и сусрета у мањим градовима,
| што ипак упућује на континуитет
културе у цјелини. Почетак иначе бројних манифестација у Босни и Херцеговини означила је Књи жевна омладина Републике Сус-
| ретима у Мостару са веома заним
љивим „округлим столом“ о писци ма палим у НОБ-у који је имао подстицајан карактер премда је већина прилога била посвећена ма
| ње познатим именима.
Други сусрет Књижевне омлади не одржан половином прошлог мје сеца у Бањалуци, био је у сјенци првог, али м са много оргапи-
| зационих м конпепцијских недора
Ђености. Рекло би се, чак, и про машаја нарочито кад је у питању лодијела традиционалне _ награде
| за најбољу књигу младог аутора.
Наиме, награда није ни додијеље на, премда је организатор заборавио да позове чланове жирија што је. на неки начин девалвирање ври једности ове натраде и комичан пропуст за Риплијеву рубрику до
| головшина.
Кал су у питању манифестације, кажемо и то да ће богатству ове врсте дружења, иначе, крити коване у последње вријеме, лопринијети и Заједница професио-
анак несарадњ!
Због чега дизајнери у овом часу још нису на прави начин укључени у удружени рад, иако је више него јасно да се они не могу одвојити од непосредне производње" — Нека 'запажања са једног београдског скупа
„(према ономе што нам пружоа-
којима дизајн није струка, чули су се само дизајнери. Ови који планирају производњу, м овог пута остали су — незаинтересовани. У Нацрту резолуције ХП конгреса СКЈ, између осталог, се каже: „Савез комуниста ·-се мора залагати да извоз постане стратешка оријентација УД руженог рада“, Ако је То тако, онда дизајн, посебно индустријски, не смемо оставити У запећку у којем је до данас био. На прсте се заправо, моту избројати производни погони који имају заиста стручне дизајн-службе, У свим осталима — о томе како ће изгледати одређени производ — не одлучује уметник, дакле онај ко ји је То годинама проучавао, вежбао, студирао, већ трговачки путници, инжењери, дире ктори и други који уопште
ју) немају осећај за естетске елементе производа.
Многи, ипак, покушавају да овим уметницима оспоре њихо во ангажовање и упорне поку шаје да се укључе у удружени рад, коментаришући да је све то што они чине недовољно, Но, ако је то недовољно, онда се морамо сложити да удруже ни рад не чини (сем часних изузетака) баш ништа да се та сарадња развије, Један од до-· каза је и ова конференција када су дизајнери поново пру жили руку коју није имао ко да прихвати. Додуше, можда је овог пута била крива субота, како су се неки вајкали.
Јер, организатори — не жалећи да одузимају учесницима од радног времена — дирнули
су у нешто јаче — одмор, викенд и осталу рекреацију. Дизајнери, који сами већ година ма воде ову борбу (с обзиром на број) на то, ипак, нису 06раћали пажњу.
Рипл ија!
" Како је и зашто ове године остало недодијељено традиционално признање за најбољу књигу младог аутора у СР Босни и Херце| товини. — Шта се очекује од 12. републичких Позоришних ига-
ра у Јајцуг
налних позоришта БиХ са оналним, 12. позоришним играма БиХ које се од 5. до 12 јуна одржавају у Јајцу.
У званинчој конкуренцији је ее дам представа босанскохерцеговач ких позоришта: „Мајчина, Султани ја“ Светозара Ћоровића (Народно позориште, Мостар), „Воћни дан“ Велимира Стојановића (сарајевски Камерни тегтар 55), „Љубавна конзерва“ аутора и режисера Дубрав ка Бибановића (сарајевско МПозорм ште младих), „Велики везир Мехмед — Паша Соколовић“ Дервиша «Сушића (Народно позориште, СА рајево), „Проклета авлија“ Иве Ан дрића (зеничко Народно позориште) и „Краљево“ Мирослава Крлеже (Народно позориште, Тузла). пратећи програм Игара је састављен од више изложби, монодрама и представљања књига.
У ликовном животу најзначајиија је „Мајска изложба младих 82“ приређена у сарајевском Павиљо ну · „Колегијум артистикум“ гдје је крајем прошлог мјесеца отворена и изузетно квалитетна изложба „Савремени графички дизајн у с бији“,
Биљежимо још 30-годишшњуцу ИЗлажења листа „Весела свеска“ и представљање књите „Свирање па ртитура и израда клавирских мз-
вода“ Теодора Романића, . Торан СИМИЋ
Ион
СМОТРА ци“ џ Аранђеловац. — Утврђен је ттрограм овогодишње Смотре југословенске уметности „Мермер и звуци“ која на сценским и другим просторима Буковачке бање, по традицији, почиње 4. јула. За три летња месеца Смотре предвиђено је одржавање мнотобројних музичких, позоришних и ликовних приредби. Уз остало, пажњу привлаче репрезентативна изложба ликовних дела посвећених НОБ-у и револуцији, извођење првонаграЂене . представе са Стеријиног позорја, втваралачки портрет Николе Херцигоње, пројекције са Филмског _ фестивала у Пули... И традиционални Симпозијум „Бе ли венчац“ окупиће овог пута бро јне домаће и иностране вајаре.
ЈУБИЛЕЈ „СЛОГЕ“
Копривница. — Певачко друштво „Слога“ из Кузминца крај Копривнице, прославило је осам деценија плодног рада. На евечаној
. приредби, тим поводом. учествовали су хорски ансамбли из више места Хрватске и Словеније.
ГАЛЕРИЈА КАРИКАТУРЕ Скопље, — Светска галерија карикатуре, одржаће се од 15, септембра до 5. октобра у главном граду СР Македоније. Нд овогодишњу манифестацију позвдно је 900 карикатуриста из 51 земље. Из вршене су и измене у правилима награђивања, тако што је новчани део прве награде увећан на 30.000 динара, а уведене су друге, тре_ћа и десет специјалних награда.
,
„МЕРМЕР И ЗВУ-
ПРУТ а ЕТАР И одн
чиње 20. столеће, замео се значај Мухе, као уосталом сецесије у целини,
и тек изложба
Стил времена
Изложбе „Алфонс Муха и чешка сецеси ја“ и „Историја француске фотографије од почетка до данас“ у београдским музејима ни
Сто тридесет пету годишњицу оснивања, Народни музеј У Београду обележио је изложбом „Алфонса Муха и чешка сецесија“. Изложба је остварена у сарадњи са Народном галеријом и Уметничко-индустријским музејом у Прагу. После Београда, преноси се у главни град Хрватске, где ће бити приређена у Музеју за умјетност и обрт... :
Изложене су слике, цртежи м дела примењених уметности (стакло, накит, плакат, књиге). Како се даде закључити по садржају, више од сликарске школе сецесија је била стил времена, а намере су организатора биле да оживи стваралачку климу на граници два века. С правом или не, историја уметности је сецесији придавала маргинални значај — ваљДа зато што се умеће између две епохе, при чему је сасвим атипична за. крај једне или почетак друге. Последњих година, међутим, повећава се интересовање историчара за сецесију, у смислу историјског преиспитивања и ревалоризације њених достигнућа и, У том погледу, београдска изложба добија у значају. ЈИ на чешке сецесије био је сликар Алфонс Муха (1860—1989), уметник светске репутације, везан подједнако за ужу отаџбину и за Та ВеЏџе еродце Париза. Много више него романтично-историјске композиције, славу су му донели плакати везани за париска позоришта и његове велике протагонисте (Сара Бернар). У авангардном таласу, којим по-
У Јеџ де Рашите, у Паризу 1936. повратила је сликару нешто од раније славе. За нашу, прецизније српску уметност с почетка 20. века, Муха има одређен значај — будући да је сарадњом У Па ДеИалин часописа вршио одговарајуће утицаје. «
А У кругу Мухиних савременика (Франтишек Ђилек, Макс Швабински, Јан Прајсле и др.) осећамо ехо европског симболизма, Пивиса де Шјавана и академског реализма. Један међу њима, Франтишек Купка превази-, лази време и стил бецесије, и после краткотрајне али значајне фовистичке етапе, долази до радикалнијих апстрактних схватања. Тим остварењима заузима високо место у париској школи и модерној уметности. ·
Ширину | естетистичких схватања једне епохе, по правилу, треба тражити у приме-
њеним уметностима. За разлику од паралел- |
или каснијих сликарских м вајарских чија су искуства чисто пластична, сецесија је снажно продрла у примењену уметност им, као код свих великих стилова, без тих остварења не може се замислити дух и психологија времена. Добар избор керамике, стакла, метала и накита употпуњује изложбу и неодвојив је од разумевања чешке сецесије и сецесије уопште.
ж Под нрзивом „Историја француске фотографије од почетка до данас“, у Музеју примењен уметности у Београду приказана су фотографска остварења педесатк француских аутора. Добро знамо да је отац фотографије. Француз Нисефор Ниепс им да је до Луја Лимијера Француска дала светској фотографији толики број врсних стваралаца. Нисефора Ниепса на изложби нема, као што нема ни других, пресудних за године мучних и авангардних пробијања нове уметности У 19. веку. Због тога је концепција изложбе под знаком питања.
С друге стране, без каталога и без основних података о ауторима и делима — што је неуобичајено за музејску праксу — тешко је
них појава,
АЛФОНС МУХА: „Зверињак“ — календар часописа „Перо“, 1896-97. (Са изложбе у Народном музеју)
пратити изложбу. Истакнимо 14 радова дада-
истичког сликара и фотографа Мана Реја, чије су фотографије обогаћене ликовним садржајем, а истовремено ликовна сазнања про1: грена новим медијем,
Зоран МАРКУШ