Борба

Трибина

Ке аи и И И куне

сви и они „поред нас“

Свако организовано друштво, посебице слободно, демократско социјалистичко самоуправно друштво мора да се штити. То нам је хуманистичка дужност и обавеза

Цјелокупни развојни пут со цијалистичке. самоуправне и несврстане Југославије, резул тате њене унутрашње и споље не политике, непрекидно је. "кад више кад мање, пратио комплекс разнородних питања око намјера, увјета, циљева и ефеката дјеловања њених про тивника. Знамо да нас многи у свијету цијене и поштују, али исто тако знамо да би нас неки, опет, радо „попили као воду“. Активност тих „других“ како је већ развој појединих догађаја у свијету ми у земљи налагао, називали смо облицима специјалног рата, психолошким притисцима, непри јатељским дјеловањем, субвер зивном пропагандом. опозицио нерством, издајом и томе слич но. Не ријетко су. на жалост, за неупућене и наивне, а поне кад и за оне који се таквим праве, чињенична стања у тој сфери односа и интереса, мал тене, измишљена, драматизи рана. скоро измишљена, ради, тобоже одвраћања пажње са нечег што нам „не иде по вољи“. Могуће је. наравно. да се м такве натрухе поткраду, али не може бити сумњи у та да дјелују снаге изван и уну• тар земље које сањају о „Ју“ гославији на кољенима“, које би се светиле, које би нас пре иначиле, које би хтјеле да нас врате у хаос — да би понове загосподариле.

Те су снаге лакше и боље уочљиве кад је „гушће“, када се хрвемо с бројним тешкоћа ма. А у мутном, од памтивјека се зна, најбоље се лови.

Оне, добронамјерне, којима се чини да нас окружују све сами „умиљати јањци“, не би

требало, надамо се, више подсјећати на милитантне нацио= налистичке, – иредентистичке, шовинистичке, сепаратистичке, унитаристичке, антикомуни стичке, антисоцијалистичке, антисамоуправне и друге наза дне снаге у прошлости и са• дашњости, мање или више при кривене, у земљи и изван ње, које као јастребови вребају на „свој тренутак“ По правилу, већина ових анти-платформи се укршта у једним личности ма или групама. Зато они и не представљају. сами по себи, неку респективну снагу, али пошто су и у спрези са одре= ђеним вањским _ реакционарним факторима, не би их се смјело потцјењивати. Стога не би требало да се и многи који свој неспокој виде у указива= њу на „непостојећег непријатеља“, на „измишљене опасно сти“, заносе увјерењем да нису препознатљиви, објективно, управо као претходница мрач них сила, Јер. сувише смо ску по, с мноштвом крви, разбистрили токове нашег живота у независној социјалистичкој За једници равноправних народа и народности. да бисмо допустили луксуз небудпости спрам мутиволда.

Отворена земља

А, питају се понеки, да ли је потребно да помињемо издај ничку информбировштину и њету злоћудну таштину, поту бни „маспокрет“ им његове на ционалистичке рецидиве, злбански национализам им иреден ту и друте напмоналиезме м то

винизме који не престају да уједају, фашистичку опскурну смиграцију и њене покровите= ље, поновно буђење клеро-на ционализма, све облике опонирања плебисцитно избореном, усвојеном и сигурном путу друштвеног развоја на ос новама самоуправљања и рав ноправности свих наших народа и народности, на темељи ма братства и јединства недјељивости . интереса радничке класе, на несврстаној позицији независне социјалистичке Југославије. Потребно је, и те како! Па и онда када се поје динцима субјективно чини да је код нас све „мед и млијеко“, све мирно и спокојно, све у стилу „тко нам што може“. (Додуше, и не може, али нисмо наивни да неће покушава

ти). Г

„Пледоаје“ Ивана Супека

Затим, треба ли да стрепимо од тога тко ће нам и како вани или у земљи пребацити, оп туживати нас ако се понеког „удари по прстима“ зато што је... А најчешће у танчине знамо што је посриједи. Свако организирано друштво, посеби це слободно, демократско социјалљистичко самоуправно дру штво, мора да се штити.

Уз ову поруку госпођи Евен смо, ради успутне илустрације, присјетих се садржаја недавно прочитане књите „Кри вовјерник на љевици“ коју је написао Иван Супек, наш познати патвашки активиста,

„високи интелектуалац — хуманиста“, академик, који би због својих необузданих националистичких излива у тој књизи према српском, муслиманском и другим нашим народима требало да буде. најблаже речено, самоосуђени за точеник савјести. ако је има. Оптерећен великохрватским комплексом, за њега ни Тито 1942. у познатом хисторијском маршу бригада. није из Србије прешао у Босну него у „АДХ“. Он је ту књигу, додво равајући се тко зна све коме као „предратни љевичар партијац“ а „ратни и поратни ван партијац“ (то ласно наглашава), објавио у британском гра ду Бристолу, на хрватско-српском језику, са сасвим јасном намјеном и циљем. Пише физичар-филозоф Иван Супек знанствене, литерарне, мемоар ске, на и хисториографске књиге, есеје, пледоајее и објав љује их и у земљи и изван ње, Пацифизам му је као прео купација, а тамо исијава жаоке којима би читаве народе увалио у крвопролића. И, ето, госпођо Евенсмо. „ни длака му на Тфлави не фали“. у Нема потребе да набрајамо многе примјере широких сло бода стваралачкот и „стваралачког“ рада у овом нашем де мократском поднебљу. Има их који те слободе злоупотребљавају, То нам је хуманистичка дужност и обавеза. Утолико више што је наша земља једна од најотворенијих у свијету према том свијету им за све колики свијет. И уз сво уважа вање једне такве, у основи, ху манистичке организације као што је „Међународна амнести

Пише: Шиме КРОЊА

ја“ (Атппезђу ШеглаНопа!), не прихватљива је већина априор них интервенција неких њених „одјељака“ или појединаца у корист „заточеника савјести“, како они називају освједочене непријатеље нашег система као што су Адем Демаћи, Марко Веселица, Фрањо Туђман и њима слични, Нисмо земља ни систем који је свој углед, утјецај, снату и постојаност стекао или даље гради на репресији. Своје хумане заштитне законе примјењујемо управо у оној мјери и на начин који потврђују све људске атрибуте југославенске самоуправне _ социјалистичке демокрације. Зато и поручујемо поштованој госпођи Ранди Евенсмо из Осла, супрузи нашег великог и уваженот прија теља, покојног Сигурда Евенсма, да нема мјеста њеној „за бринутости због дуготрајне си туације везане за људска пра ва у СФРЈ“ и њеним „сазнањима“ да у Југославији „мноти писци. академици, адвокати и други раде у увјетима ко ји нису у сугласности са Пове љом УН“. Жао нам је што. 06 јективно, из недовољне обавје шшттености, и добронамјеран чо вјек понекад упада у замке

"тевденциозних информација.

користећи се њима да би их рушили, уз повике „држ' те ло пова“, мислећи на тобожње чврсторукаше, догмате и друте „чуваре“ виших интереса.

(Наставак у сутрашњем броју)

СТРАНА БОРБА — 1. ЈУН 1982.

10,

ГРАЂЕВИНСКА РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА „РАд« БЕОГРАД, Раднички савет Радне организације расписује

конкурс

ове, односно радне задатке са

а изб пика за посл ' ОР БУЛ одговорностима и називом

посебним овлашћењима м

РЕКТОР РАДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ : „ЗАЈЕДНИЧКЕ СЛУЖБЕ“ Поред општих, кандидати треба да испуњавају нснњдеће посебне услове:

—_ високостручно 06 архитектонски, пр

разовање (завршен грађевински, авни, економски или факултет

ионих наука); 5 година провединих — на Ори РЕХНО ва које обезбеђује високу лу- | чну оспособљеност за вршење послова руководиоца радне заједнице заједничких послова у Грађевин- | ској радној организацији, са тежиштем на коорди- | нацији процеса рада и изванредном _ познавању грађевинских радних организација; морално нолитичка подобност.

Избор ће бити извршен на начин одређен ЗУР-ем ни другим прописима, као и Самоуправвим споразумом о кадровској политици ГРО „РАД“ — Београд.

у

Избор радника за ове послове, односно радне задатке | врши се сваке 4. тодине. Конкурсне пријаве подносе — бе | ТРО „РАД“ — РЗ „Заједничке службе“, за Конкуресну кемисију — 15 дана од дана објављивања Конкурса.

Уз конкурсну пријаву, кандидати су обавезни да пре ложе потпуну биографију са описом кретања у раду М садржине радног искуства, доказ о степену стручног 06– разовања и времену проведеном у раду. Конкуресне пријаве без наведених прилога неће се разматрати.

Избор ће бити извршен у року од 30 дана од дана ис- | тека кон от рока пи 10611 — 1

Радна организација за услуге транспорта и шпедиције

„ЗАСТАВА ТРАНСПОРТ“

са неограниченом солидарном одговорношћу основних организација, Крагујевац, Улица штанских бораца бр. 4.

Раднички савет Радне организације „Застава транспорт“

расписује КОНКУРС | за избор и именсотиње

У ФОКУСУ.

Важност изворних принципа

Политика несврставања је сачинила нови концете међународних односа, који се. често погрешно своди на идентификовање и тумачење принципа и циљена ове по-

Састанак Координационог на

' несврстаних земаља на Ка пеком ноту у Хавани, требало би да представља даљњу им дубљу афирмацију основних принципа несврставања, коју су његови оснивачи Тито, Нехру » Насер зацртали У, већ историјски потврђеној, Брионској декларацији. Констатације изречене при многим мултилатералним и билатералним сусретима — да је меЂународна ситуација данас заоштрена као никада после ТЕ светског рата, да су проблеми и противречности савременог света до стигли своју кулминацију — до-

бијају потврду скоро свакоднев-.

во.

Нагомилани проблеми у одно-.

сима развијених и неразвијених земаља, све чешћи сукоби између несврстаних земаља, „својатања покрета било као „природног са везника“ било кроз његово укључивање у сопствене глобалне војне и политичке аранжмане, одбрана независности и суверенитета м решавања других егзистенцијалних питања 'постају све значајнији. Ти проблеми намећу пред водеће државнике несврстаних земаља, да као при многим ранијим сусретима, сада у Хавани м на предстојећем УП самиту учине све што је у њиховој моћи, да изворни принципи остану трај ни путоказ сопственот деловања.

Прекретница

Као што и светска штампа. региструје, свет очекује адекватне потезе и одговоре на торућа питања, а не јалове дискусије и искључиво бављење „сопственим питањима“. Наравно, „сопственим питањима“ покрет несврстаних понекад и мора да се бави, али тренутак захтева да разум треба да надвлада уске, парцијалне ин“ тересе, који се понекад и страни несврстаној опцији.

Појава политике несврстаности и деловање несврстаних земаља, чији се број од Београдске конференције 1961. године стално по већавао, значили су прекретницу у правцу демократизације међу“ „народних односа. Спречена је тлобална подела света, створени су повољнији услови за борбу за независност, равноправност, развој и прогрес. Она је, такође, допринела спознаји да се из кризе међународних односа може изаћи једино развијањем и потврђивањем интереса и равноправне са радње. «

На идејном плану, политика не

сврставања је сачинила новм кон цепт међународних односа, који се често погрешто своди на ин, дентификовање и тумачење прин ципа м циљева ове политике. Систем принципа им циљева, усвојев на Конференцији у Београду, даље развијен на бројним скуповима несврстаних земаља, као и критеријум припадности покрету значе у суштини много више, нето пуки списак вредности. Како истиче нашг. амбасадор у ОУН Миљан Коматина: „Они у суштини указују на ново схватање при роде међународне заједнице и положаја народа, земаља и људи у њој, из чега произилази и промењено схватање међународне политике као скупа заједничких циљева и метода за њихово 0стваривање. Ова схватања су ево луирала заједно са променама У друштвеном и националном бићу и структури света. Независно од мањег или вишег степена институционализације међународне заједнице као одређеног степена и вида међусобног повезивања суверених држава, изражавала се стално тенденција да се сам појам међународне заједнице шири на све већи број држава и друтих субјеката“.

Кризна жаришта

Кризе м кризна жаришта су увек били заступљени у платфор ми политичке активности несврстаних земаља. Оне су кризама и неуралгичним тачкама прилазиле као. саставном делу целине међународних односа, са станови шта идентификације и анализе њихових узрока и последица. При томе су тражени најефикаснији путеви у постизању решења мирним путем. Стварани су услови да решења буду трајна, праведна, у складу са легитимним тежњама народа и изградњом основа за трајни мир. Политика несврставања је тако проблеме мира и безбедности „ИЗвуК ла“ из искључиве компетенције великих сила.

Чести спорови м сукоби између несврстаних земаља створили су потребу да се шире разматрају проблеми међусобних односа. То је постало неопходније, јер се ти спорови и сукоби јављају на линији деловања супротних принпипима несврстаности, понекад на смишљеном заступању блоковеких интереса и опредељења. Конференција на врху у Хавани је посветила велику пажњу проблемима мирнот решавања споро

Владо НАДАЖДИН

ва између чланица покрета, исти чући методе преговора, добрих услуга, посредовања или друге путеве предвиђене Повељом Уједињених нација. У Хавани је изражена и потреба да покрет несврстаности допринесе спречавању м избегавању сукоба међу зем љама чланицама. Министарска конференција у Њу Делхију 1981. године, је потврдила ове ставове,

квалификујући их као угрожава-.

ње јединства покрета и слабљења његове способности за акције. Овде треба подвући да се несврстане земље у целини врло опрез но изјашњавају према било каквој врсти институционализације у покрету, укључујући и институ ционализацију механизма за решавање спорова. Приметна је уздржаност према сваком кораку који би водио прихватању правних норми које би садржавале макар и наговештај обавезујућих одредаба.

Имајући све околности у виду, чини се ипак, да покрет може да савлада тренутне тешкоће У сопственим редовима. Као много пута раније, интереси милиона људи у земљама Азије и Африке, Латинске Америке и Европе, који прихватају и изјашњавају се за политику несврставања, морају да надјачају уске интересе, који често егзистирају као прирепци блоковских опредељења. Имајући стално Титов пример на уму, који је међународна кретања и процесе у савременом свету гледао У њиховој вишедимензионалности. предстојећи самит мора да делује на линији реафирмисања изворних принципа разбијајући уска схватања и интересе.

Чини се да је и сада актуелна оцена о улози и задацима покрета несврстаних земаља, изречена од Милоша Минића пред У самит у Хавани. „Централно је питање очувати карактер, усмереност, акционо јединство и међународну улогу политике и покрета несврстаности... Супротстави ти се поделама покрета на прогре сивне и конзервативне и другим, супротставити се претварању покрета у привезак било којег блока или било које велике силе, од бранити независност, самосталност, ванблоковски карактер покрета... Ни једна несврстана земља, нити група несврстаних земаља нема право и нико јој не може признати право да гура по-

крет да се сврстава на страну је-

дне велике силе против друге или треће, на страну једног блока, против другога, јер то може водити разбијању покрета несврстаности“. Е

ИЗБОРИ

непознати

УЈЕБАТК

Даљи Маи њен

„Ти се извјештаји чита-

"ју не зато да би се сазна-

ло тко је добио највише гласова — јер то, углавном, није занимљиво него се трага за онима ко

ји су их добили најма-,

ње...“ Тим су ријечима у јавности били неријетко попраћени извјештаји с ре публичких партијских кон греса и покрајинских кон Фференција о резултатима гласања за нове органе СК. Рекло би се — с пра вом. Јер, међу изабранима с понајвише гласова ре довно су се нашли сви, за иста сви, мање познати или готово непознати нирој јавности (па и делегатима конгреса, односно кон ференција), а понајмање тласова, као по правилу, добивала су многа — али ипак не сва — врло позната имена у јавности, љу ди који су обављали, а 0бављат ће и убудуће, врло одговорне функције. (При том ваља напомену ти да „понајмање гласова“ значи тек који постотак мање од максимума, однос но, у најекстремнијем слу чају, тек 12 посто мање).

Та се појава коментира на два начина. Први је 0вај: ево, јасно је зашто се не иде на отворене листе (листе с више кандидата) — већина истакнутих руководилаца не би била изабрана; други: нормално је да људи који у свом свакодневном ангажману непрестано изложени суду јавности не добију понеке гласове, јер је неми новно да се неки њихови ставови, поступци, опреде љења некима не свиђају (што не значи да нису добри). Уочи партијских конгре са и конференција чули су се приједлози да се иде на тав. отворене листе. Очито, на подршку нису наишли. Хоће ли оваква дистрибуција гласова, до

ознати

ДИРЕКТОРА РАДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ „ЗАЈЕДНИЧКИ ПОСЛОВИ — ТРАНСПОРТ“

УСЛОВИ:

=— висока стручна, слревеа.,. ;

— да има 5 година раднот стажа у степену стручне спреме, од чега најмање 3 године на руководећим пословима и радним задацима, ,

— да има одговарајуће морално-политичке квалитете ј за обављање ове дужности, |

— да није осуђиван за кривична дела предвиђена Закотом, |

— да поседује стручне м организашионе способности,

Избор кандидата вршви се за период од 4 године.

Пријаве са доказима доставити, у року од 15 дана од дана објављивања Конкурса, на адресу: Радна органи- | зација „Застава транспорт“, Радна заједница „Заједнички послови — Транспорт“, Сектор за кадровске, правне и отште послове, шифра поште 609020, Улица шпанских бораца 4, Крагујевац.

какве је дошло на протек лим (као и на ранијим) конгресима м конференци јама, учврстити опредјеље ња за затворене листе и продужити њихов животт

Ваља се упитати: како размишља делегат пред ко јим је листа с онолико кандидата колико их се

Избор кандидата обавиће се у року од 30 дана од дана истека рока за подношење пријава. Кандидати ће бити обавештени о исходу Конкурса Ј року од 10 дана од дана извршеног избора. у . Неблагтовремене и непотпуне пријаве неће се узимати у разматрање. 1062 1—1

" бира2 Затворена листа, ре ПЕРИ РУБИНА ПРЕ ТАН ВИА ТЕ ЕРИ

кли бисмо, сугерира му да понајприје размишља 0 овоме: кога нећу заокружити. На то кога нећу за окружити могу утјецати нека неслагања, политичка и друга, могу утјецати м антипатије, особне им друге. Није ли то неодго“ ворног А зашто би било, кад су посљедице — да нетко не буде изабран практички искључене7

Отворена листа са педесетак посто више кандида та — сугерирала би друк чији начин размишљања: кога ћу заокружити. По броју добивених гласова на зачељу би тада домини рали они који сада доминирају на челу: недовољно познати. |

ИНВЕСТ — ИМПОРТ

Радна организација за извоз, увоз и инвестиционе радове са неограниченом супсидијарном одговорношћу ООУР, са седиштем у Београду — Теразије број 5

Раднички савет ООУР Метална и електроиндустрија, расписује

КОНКУРС

за избор и именовање радника са посебним овлашћењима и одговорностима за послове и радне задатке

ЗАМЕНИК ДИРЕКТОРА СЕКТОРА ЗА ИНЖЕ- || ЊЕРИНГ, КОНСАЛТИНГ И ИНВЕСТИЦИОНЕ | РАДОВЕ У ИНОСТРАНСТВУ 2 извршиоца

Услови конкурса:

— висока стручна спрема (економског, правног, грађе“ винеског, машинског или електротехничког смера) или виша школска спрема (економског или правног смера), 5 година стручног искуства на руковођењу инвестици“ оним радовима у земљи или иностранству, знање енглеског или руског језика, кандидати морају да испуњавају услове из Одлуке 0 минималној стручној спреми и другим условима које морају да испуњавају радници који имају посебна 08" лашлења и одговорности и други стручни радници за вршење послова спољнотрговинског промета („Службени лист СФРЈ“, број 9/78).

Каже се: то би захтијевало промјене у политичком животу. Точно, штови ше — то би их м наметну ло. А не би ли се тако по такла демагогија7 Можда, али зашто демагогији при знати надмоћ над стварним политичким дјеловањем7 На крају: судити о ври једности, прогресивности, па“чак и о популарности људи на основи броја добивених гласова на затво реним листама посве је бесмислено. Као што је бесмислено бирање кад ни ко, практички, не може бити неизабран.

Кандидате треба да одликује доследност и стваралачки однос. према друштвеним питањима и радним задацима. Избор и именовање се врши на период од 4 године.

Писмене пријаве са доказима о испуњавању услова КОР курса и радним биографијама подносе се на адресу: Ра“ дна организација „Инвест-Импорт“, Београл, Теразије број

5 — Одељење кадровских послова, у року од 15 дане од дана објављивања конкурса.

Непотпуне пријаве неће се узимати у разматрање. Избор кандидата извршиће се у року од 30 дана од дате

истека рока за подношење пријава.