Борба
СТРАНА • 7.ЈУН 1982. — БОРБА
9
СИТУАЦИЈА У ПОЉСКОЈ
шу
Идејно-програмска декларација биће проглашена тек у септембру. — Најновије виђење фракционашких тенденција. — Три извора опортунизма у ПУРП. — Индиректно приговарање Кањи. — Критички тонови у партијској дебати о програмском документу
(Од сталног дописника „Борбе“)
(Варшлава, 6. јуна) — Идејнопрограмска декларација „Зашто се боримо, чему тежимо“ биће проглашена. у септембру на 100-гтодишњицу пољског пролетаријата. Она ће добити ранг документа обавезујућег у партији а преко ње и у на роду.
Ово је у четвртак изјавио члан Политбироа Стефан Олшовски на пленуму Војводског комитета ПУРП у Торуњу. Пројект декларације налази се јаш од фебруара ма партиј ској дебати и, како се тврди, њен крајњи облик треба да бу де дело целе партије. По речи ма Олшовског, то мора бити декларација „која ће зашртати принципе марксистичко-лењи нистичке концепције партије и државе“,
После завођења ратног ста ња очекивало се да ПУРП ис тугпи са новом програмском де кларацијом која би прецизније одговорила на питање шта м куда даље7 Прижељки вао се документ који би имао снагу а и подршку „Јулског манифеста“ из 1944. којим су отлашени принципи изградње социјализма у земљи. Сматра ло се да је и сада тренутак када треба дати неке нове ко ординате даљег развоја Пољске, прилагођене ситуацији ко ја захтева неке свежије мисли м нека новија решења.
Враћање на Торуњ
Позајмљујући име од прогла са Пољске радничке. партије из 1943. политичко руководство је на седмом пленуму ЦК ПУРП представило нашрт идеј но-протрамске декларације „Заштла се боримо, чему тежи мо“. Мада ће овај документ до коначног усвајања претрпети ситурно многе измене, из њега
се могу видети основна програмска опредељења садашњег политичкот руководства. Она се налазе на затвореној пар-
тијској дебати која има доста буран ток,
Оно чиме су из ове декларације тренутно највише заокуп љени пољски комунисти је јачање партије и њено: јединство око задатака и програма остваривања националног спо разумевања свих снага које се изјашњавају за социјализам и за „борбу против његових унутрашњих и спољних непријатеља“,
Тој теми је највише места посветио у Торуњу и Стефан Олшовски. Није нимало случајно да је управо о томе говорио баш у Торуњу јер је по знато да је у овом граду партија формирала пред девети конгрес познате „хоризонталне структуре“ које су касније про глашене опасним фракционаштвом. Оцењујући стање партије око деветог конгреса, Олшовски је рекао да су јој поред спољних опасности, које он ви ди у наметнутој политичкој борби, претиле и унутрашње угрожености што су биле рефлексије глобалне политичке
борбе у редовима ШУРП и ре
цидиви опортунистичко-ревизионистичких тенденција. Ова друга опасност по речима Олшловскот нашла је свој најпунији израз у покрету „хоризонталних структура“ које су рођене у Торуњу али су поче ле да добијају подршку и на ширем плану.
„То је био фракционашки покрет који је тежио да разби је јединство партије. Део зкти виста је хтео да преузме поли тичку иницијативу поред и против статутарних инстанци“, По оцени Олшовског, требало је да се створи нови диспози циони центар у партији и нова пракса ванредних канала споразумевања и комуницира ња у ПУРП.
Секретар ЦК навео је три из вора опортунизма у партији. Прво, по Олшовском, он је из растао и материјализовао се у „хоризотталтим структурама“
'
на „несавладаним слабостима партије прошлости“, Друго, био је последица слабости у партији и треће, по чео је да поприма политички
програм противника и да се
с њим идентификује.
Да ли су окончане поделе
Олшовски закључује да су пробе дељења партије оконча не на четвртом пленуму „персоналним решењима“. Тада је, као што је познато. Кања под нео оставку д на његово место је дошао Јарузелски, Овакав закључак се овде тумачи и као индиректно оптуживање Кање за тадашње стање у пар тији што је иначе први пут у оваквој форми речено. Ово тим пре што се додаје да су одлукама следећих пленума тек осуђене разбијачке и фрак ционашке тенденције у ПУРП. Олшовски и у завођењу ратног стања види једну од мера на том плану.
Колико су у партији одиста онемогућене такве тенденције тешко је рећи. Стварање „хоризонталних структура“ са њи ховим радикалним концепција ма и њиховог антипода догмат ских „форума“ забрањено је партијским одлукама, а њихо ви носиоци на оба крила, не колико првих секретара војвод ских комитета, уклоњени су.
Међутим, пре неколико дана члан Политбироа Барћиков ски је рекао да још има разних „група игрупица“ и да се оне морају ликвидирати. Иако их није ближе идентификовао, он је вероватно имао на уму оживљавање доста снажних догматских и конзервативних снага које желе да искористе ратно стање да би зауставили неке процесе што су поста ли императив пољског тренут ка.
Отуда им мноштво притовора на пројект декларације. Према оцети једног ауторитатив-
идеолошке _
нот представника с" партијског врха, дебата обилује критичким тоновима. Међу њима се најчешће помиње недовољно прецизна формула какав треба да буде социјализам за који се треба борити и ко јесу а ко нису савезници – партије. Приговара се, такође, да у де кларацији нема јасног става о актуелној ситуацији у земљи и партији, да се мало помињу искуства из периода од августа 1980. до децембра 1981. да нема озбиљних анализа узрока кризе и у партији и у држави итд.
Због тога је вероватно и про глашење овог документа одло жено за јесен, иако је при ње говом стављању на дискусију јошт у фебруару речено да ће бити усвојен на првом следећем пленуму. Дебата је очигледно исувише контроверзна да би се смело с тим журити.
Лазар МАРТИНОВИЋ
ИНТЕРВЈУ МАРШЕКЕА „НЕПСАБАДШАГУ“,. — (Будимпешта, 6. јуна, Танјуг) — Генерални се кретар Француске КП Жорж Марше изјавио је у интервјуу будимпештанском — „Непсабадша гу“ да његова партија со великом пажњом прати процесе у со цијалистичким земљама и у том оквиру м демократизацију полити чког живота. Шри свему томе, из јавио је Марше, Француска КП не доводи у сумњу „социјалисти чку природу“ земаља реалног социјализма, налазећи да су оне током свог развоја оствариле у многим подручјима крупне резултате, Марше је посебно подвукао напредак који је остварила Мађарска.
Тешкоће с којима се сада су очавају социјалистичке земље Марше је поделио на оне које происходе из кризе с којом се суочава капиталистички свет и, као друго, на оне Које произлазе из „сопствених противречности“ сецијалистичког друштва. У напорима за превазилажење тешкоћа у земљама „реалног со цијализма“, питање демократиза пије политичког живота за фран цуске комунисте представља, према Маршеу, питање за које се они „најдалекосежније интересују“. :
РЕФОРМА ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ У БУГАРСКОЈ
ови мехопизом не
делу
Значајна искуства у пољопривреди. — Шта је показала пракса у Агро-индустријском комплексу „Димитар Благоев“ у Асеновграду. — Државни и сусретни план. — Подстицај производњи
на окућницама
Од почетка ове године У целој бугарској привреди примењује се такозвани но ви економски механизам. То је, у ствари, прилично дале косежна реформа начина уп рављања националном привредом. реформа економске по литике.
Примева новог механизма није почела истовремено У свим областима привреде. Прво је, још 1979. године, по чео да се примењује у пољо привреди, тако да су у њој већ стеченна извесна искуст ва док ће се с анализом ис кустава у индустрији и дру-
тим областима морати при-'
чекати бар једну годину. ако ме и више.
Како изгледа примена #0вогт економског механизма У пракси, покушали смо да ут врдимо у Агро-индустријском комплексу (АИК) „Дими тар Благоев“ у Асеновграду. месту двадесетак километара југоисточно од Пловдива. Председник АИК, агроном Георги Иванов, стрпљиво је. готово два сата по за вршетку радног времена. од говарао на многобројна лита ња. ·
За разлику од времена пре 1979. сада је АИК изједначен са територијом општине. Обу
| хвата 16 насељених места, од којих је 15 села. Простире се на 160.000 декара (повр шине, приноси исве остало ис казују се у Бугарској у декарима. десетом делу хекта ра), што је мање него што је имао док је било могуће да један АИК обухвати територију више општива.
АИК је подељен на четири
таздинства и три специјали ·
зована предузећа — грађевинско. агрохемијски центар и механизацију. Газдинства су организована на територи Јалном принципу и уживају већу економску самосталност. те имају свој рачун у банци.
Папа
Врховни орган управљања у АИК јесте општа скушштиња делегата. Сваких осам радника бира по једног делетата. Општа скугштина тајним гласањем бира председника, који је са кадровске листе окружног комитета (или, како у Бугарској кажу, „номенклатурни кадар“), и управни савет. У АИК „Ди митар Благоев“. Управни са вет има 31 члана, а председ ник му је председник АИК. који је њетов члан по функ цији. Из непосредне произво дње је око 30 одсто чланова, остало су руководиоци, из производње, бригадири и сли чни, и службеници АИК.
Управни савет предлаже план, месечно прати произво дни и финансијски план, од лучује о инвестицијама и би ра оперативни биро од девет чланова. Кад је реч о пла ву, он се добија од државе, уз право приговора АИК. То су, У ствари, натурални пока затељи за осам производа жито. млеко, месо, сунцокрет, поврће. грожђе, јабуке и дуван. Зату планирану производњу држава обезбеђу је потребан материјал (ђубри во хемикалије, грађевински материјал), назначујући од којег ће предузећа бити доби јен, уз прописану цену.
Приноси и итиииинтваие Државни план је такав да се за његово извршење мора користити око 70 одсто повр шине АИК. Разуме се, то зависи од руководства, струч њака и непосредних произво ђача. Уколико план реализу ју и на мањој површини, ви ше им остаје за гајење култу ра по сопственом избору, при чему је рентабилност у првом плану. За ову од држа ве непланираву производњу раде сусретни план, који се ослања на сусретне планове пругих предузећа и организа пија које треба да обезбеле потребан материјал и да от купе производе. У АИК „Ди митар Блатоев“ тако гаје бо стан, кикирики и нану. При
носи које постижу доста су високи (тшенице, на пример. 420 килограма с по декару), али сматрају да могу пости ћи и више,
Пошто цене не могу самос тално одређивати већ их про писује држава, настоје да што више смање трошкове производње, До прошлогодишње корекције цена навитле, гајење неких култура би ло је нерентабилно и губит ке на њима морали су надок нађивати из добити на осталим. Сада је, каже Иванов, постигнута рентабилност, ма да не подједнака, код свих култура. Посебно су заинтересовани да на тржиште из несу рано поврће, јер су про писане цене сезонске,а на ви шак производње изнад трогодишњег просека добијају се посебне премије.
„Фонд плата зависи од успе ха АИК. Тај фонд се планира заједно са фондом за проширивање производње, фондом засоцијалнеи културне потребе и резервним фондом, При томе држава прописује минимум, а радници АИК од лучују о конкретним износима. У начелу би у фонд пла та од реализације требало да уђе оно што преостане после подмиривања – материјалних трошкова, пореза и доприно са, издвајања у фондове итд. У пракси, ако се не испуни план радници ће ипак доби ти бар 90 одсто својих плата, а остали запослени најмање 80 одсто, јер се за плате мо ту узети средства из свих фондова, а у крајњем случа
ту м зајам од државе.
ов патње танина =
Фонд плата дели се на газдинства према извршењу пла на. унутар газдинства на бри гаде, а у бригадама на основу норми. Просек у АИК прошле године био је 186 ле ва месечно (колико вреди је дан лев тешко је рећи; зва ничан курс је 0,90 лева за
долар, а на црно 2,50 до 3 ле ва за долар).
У складу са прокламованом политиком подстицања производње на окућницама, свака породица запослених у АИК има 1—3 декара Земље коју обрађује АИК по свом плану. Ако има стоку, даје се још декар луцерке, а гко је терен непогодан за механизацију још један декар, на којем може производити шта жели. Породици следује и де кар дворишта. Ко жели мо же да се са АИК споразуме да гаји стоку и перад; АИК даје храну и откупљује по утврђеној цени.
Просечан приход са тих не колико декара у АИК „Дими тар Благоев“ био је пропјле године око 500 лева. Већина радника је сву производњу уступала АИК, мада су је мо тли изнети на тржиште, у ко јем би случају морали плаћа тии порез, који овако не плаћају.
Примена новог економског механизма у пољопривреди изгледа да је донекле пове ћала заинтересованост радни ка за успех њихових органи зација, али још не у мери која се жели. Утисак је да у пољопривреди има јж: много резерви радне снаге (преко трећине Бугара још живи на селу), у којој индустрија и услужни сектор, Како се твр ди, оскудевају. Већим кори шћењем механизације и уоп ште савремене технологије. јошт већом мотивисаношћу ра пника. мање људи могло би произвести још више, за до маће потребе и извоз, мада Бугарска већ сада има рела тивно добре приносе неких култура.
Александар ЛЕБЛ
Раднички савет Основне организације удруженот рада УКАТАЛОШКА ПРОДАЈА“
у саставу Радне организације за промет на велико и мало
„АТЕКС — БЕОГРАД“
из Београда, Ул. Милорада Јовановића бр. 9
РАСПИСУЈЕ
(
КОНКУРС за избор
ПОМОЋНИКА ДИРЕКТОРА ООУР
За помоћника директора ООУР-а може бити изабрано лице које, поред Законом и Друштвеним договором о кадровској политици у Београду прописаних услова и критеријума, испуњава и следеће услове:
1. — да поседује високу стручну спрему ековомског или правног смера,
2. — да поседује радно искуство у трајању од 5 година, у
3. — да поседује стручну, радну и ортанизациону способност за обављање руководеће функције.
Пријаве, са доказима о испуњавању услова, подносе се, у року од 15 дана од дана објављивања конкурса, на горњу адресу. Пријаве без одговарајућих докумената, као м неблатовремене, неће се разматрати.
1072 1—1
Основна организација удруженог рада ЕЛЕКТРОИНДУСТРИЈСКИ РЕМОНТ —
„ЕЛИР“
Тузла, у саставу радне организације
ЕЛЕКТРОИНДУСТРИЈА „НИКОЛА ТЕСЛА“
Тузла
расписује
ОГЛАС
за попуну слободног радног места за послове и радне задатке
ТЕХНИЧКОГ РУКОВОДИОЦА РАДНЕ ЈЕДИНИЦЕ „ТРАНСФОРМАТОРИ И ПУМПЕ“
УСЛОВИ:
Поред општих. кандидат мора ло испуњава и следеће посебне услове:
— да мма вишу мли средњу стручну спрему еленжтро-струке; — да има 5 година радног мскуства у струци, од чега најмање три године искуства на руководећим пословима и радним задацима.
Радно искуство од најмање 5 година кандидат треба да докаже да је провео на пословима одржавања и монтаже подводних пумпних агрегата м трансформаторских постројења, јер се то сматра проведеним радним искуством у струци.
Оглас остаје отворен 8 дана од дана објављивања.
После истека огласног рока пријаве се неће примати.
Уз пријаву на оглас, кандидат је дужан да приложи следећа документа: -
— препис дипломе о завршеној школи;
— лекарско уверење о здравственом стању ми способности за обављање наведених послова с обзиром на услове извођења радова;
— уверење да му судском одлуком није забрањено обављање послова и радних задатака према његовој струци м — доказ о радном искуству.
Пријаве уз које нису приложена наведена документа неће се узимати у разматрање.
Кандидати су дужни да пријаву са документима доставе у наведеном року на адресу: Основна организација удруженог рада ЕЛЕКТРОИНДУСТРИЈСКИ РЕМОНТ „ЕЛлир“ Тузла, Ул. Саве Ковачевића број 11, са назнаком „за Комисију за радне односе“. |
РАДНИЧКИ САВЕТ ООУР „СМЕДЕРЕВСКИ ЂЕРАМ“
РО ЦЕНТРОМАРКЕТ
Београд
расписује
КОНКУРС.
за именовање
ДИРЕКТОРА ООУР „СМЕДЕРЕВСКИ ЂЕРАМ“
За директора ООУР може бити именовано лице које, поред Законом предвиђених услова, испуњава и следеће: — да има завршен економски, правни или факултет организационих наука, или одговарајућу вишу школу и 5 година радног искуства; — да поседује морално-политичке квалитете, смисао за развој самоуправних односе као и органи-зационе и друге радне способности.
Избор се врши за период од 4 године.
Уз пријаву на конкурс, кандидати су дужни да поднесу оверен препис докумената о испуњењу услова конкурса. Без наведених доказа пријаве се неће узимати у разматрање. Лични доходак према правилнику о основама и мерилима за стицање и распоређивање дохотка и чистог дохотка и расподелу средстава за личне дохотке и заједничку потрошњу ООУР „СМЕДЕРЕВСКИ ЂЕРАМ“.
Пријаве се подносе РО ЦЕНТРОМАРКЕТ-у Београд, Сектору за развој и стандард кадрова у Чика Љубиној број 9, у року од 15 дана од дана објављивања _ кон-
курса.
Избор кандидата ће се извршити у року од 30 дана од дана истека'рока за подношење пријава. (17
_ „а. МАЈ“
СЛОЖЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА УЖЕНОГ РАДА БРОДОах ИНДУСТРИЈЕ
Одлуком Радничког савета ООУР ИНЖЕЊЕРИНГ у езетаву РО ТИБО, Служба кадровски и опћи послови
ОГЛАШАВА слободним послове и задатке
ВОДИТЕЉА ; ПРЕДСТАВНИШТВА У БЕОГРАДУ
УСЛОВИ: — ВС мили ссСс економског смера, — Потребно је радно некуство од најмање 5 година.
Замнтересовани кандидати своје писмене понуде у облику опширне биографије моту доставити у року од 8 дана од дана објављивања отласа на адресу:
СОУР БИ „3. МАЈ“
Служба кадровски и епћи послови,
5100 РИЈЕКА
Булевар Маркса ин Енгелса 9. 1076 3—
РАДНИЧКИ САВЕТ
ИРО. ПАРТИЗАНСКА КЊИГА“
ЉУБЉАНА
ООУР ИЗДАВАЧКО-ПУБЛИЦИСТИЧКА ДЕЛАТНОСТ БЕОГРАД, Гаврила Принципа 43. пошт. фах 806
расписује ОГЛАС
за послове м радне задатке
МАГАЦИОНЕРА (у Послов ници Сарајево)
Услови: Средња школска спрема и 6 месеци радног искуства на истим или сличним пословима, или нижа школска спрема м 1 година радног искуства ва истим или сличним по словима.
Радни едноб се заснива на неодређено време.
Пријаве са доказима о мепуњавању услова огласа до ставити на горњу адресу у року од 8 дана од дана 06-–
јављивања. 1966 1—
Раднички савет Радне •ртанизације „Бранко Перишић“
Крушевац, у саставу СОУР АИК „Жупски Рубин“ Кру шевац
расписује КОНКУРС
за избор м именовање директора Радне организације (реизборност)
ЗА ДИРЕКТОРА РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „БРАНко ПЕРИШИЋ“ КРУШЕВАЦ Кандидат треба да поред општих услова, испуњава и следеће посебне услове: — Висока стручна спрема (технолошки, економски, правни или пољопривредни факултету са 5 година радног искуства, од чега најмање 3 (три) године на руководећим пословима из области производње.
— Да је морално-полити_ чки подобан, и
— Да није под мстрагом, као и да не стоје сметње из члана 511. ЗУР-а.
Стан није обезбеђен,
Кандидати су дужни да уз пријаву приложе доказе о испуњавању услова из овог конкурса и то:
1. Доказ о стручној спре ми (липлома) у оригиналу или у овереној фото-копији, 2. Потврду о времену про веденом на руководећим по словима из области троизводње, 3. Уверење да под истрагом, као им да против њих није подигнута оптужница. ·
Конкурс остаје отворен 15 дана од дана објављивања у листу „Борба“.
Писмене пријаве са доказима о испуњавању услова из овог конкурса достављају се на адресу:
ПТОУР „БРАНКО ПЕРИШИЋ“, Крушевац, Трг Победе 1, са назнаком — „Кон курс за директора РО“.
Непотпуне и неблаговремене пријаве неће се узимати у разматрање.
1068 1—1