Борба

НЕВОЉЕ СТАНОВНИКА ОПШТИНЕ БОСАНСКА Г РАДИШКА ЗБОГ МНОГО И МАЛО ВОДЕ

Првенкст

— Сваки други становник користи неисправну воду за пиће. — Неопходна стална контрола квалитета животне средине. — У вредности сваког производа мора бити садржана и еколошка цена

Кад је некоме вода до грла, а жеђ га мучи, овда то зову — Танталове муке. Нешто слично дожив љавају и становници из подручја Босанске Градишке. Наиме, поред обиља воде и савске и подземних, које су до пре неку годину од Босанске Градишке правиле својеврс ну Венецију, 50 процената становни штва ни данас не пије контролиса му водоводску воду, 8 подземне во де, које пуне њихове бунаре, мање — више — загађене су.

Босанска Градишка више неће жикад бити Венеција и за тим нико не жали, а о томе какву ће воду пити њени житељи дуго смо ра зговарали са стручњацима, привре дницима и представницима Скупштине општине.

домаћинстец ша но првом месту

Подземне и површинске воде, практично, загађују све, али наши саговорници посебно указују баш на домаћинства, која, махом, нису повезана са канализацијом. Нехи пијенске септичке јаме представља ју велики и за сада тешко решив проблем. У самој Босанској Гради шци, додуше, изграђено је 13 кило метара канализације, која се улива директно у Саву и то је све.

Индустрија, такође, даје свој допринос. Пре свих ту су Кланица и хладњача, „Трико“ — текстилна индустрија, „Стандард“ — галвани зација и „Козара“ — дрвна индустрија, које преко одводке канализа. пије директно загађују Саву.

а пречишћовање нема пара

Проблем Саве могао је бити решен, али — у одсудном моменту ни је било пара. Наиме, овај регион је одувек патио због поплава. Организована акција почела је још 1905. изградњом првих насипа и устава. Међутим, значајније је почело да се ради од 1956. када је направљена прва црпна станица, најстарија у Посавини, за избапивање изливњих и надошлих подземних вода из зиратног земљишта. Још две су изграђене 1961. и 1973. године, Ова последња има још функцију да избацује и отпадне воде из канализације преко насипа у Саву.

Тек после великих поплава 1970, а посебно 1974. године, када је од 30 километара градског подручја под водом било 180, изграђено је 34 километра земљаних насипа и три километра утврђених, кроз град. Канализација, која се до тада стихијски изливала у Саву, до-

бало, тако је било и пројектовано,

сви смо МИ ЗА ЧИСТИЈУ САВУ: Славко Митровић

учесници

У разговору 0 заштити реке Са ве и животне средине учествовали су: Анто Губић, заменик директора ООУР за водопривреду „Сава“, бивши председник СО, Славко Митровић, секретар СО, Триво Вуковић, директор Завода за друштвено и просторно планирање, Боса Борковић из истог Завода, Теуфик Тељиговић, руководилац Хигијенско-епидемиолошке службе, Борис Гргић, заменик секретара за привреду, Ђуре Лукић, директор ООУР „Сава“ из Босанске Градишке у саставу РО „Водопривреде“ из Сарајева, Грујо Ристић, помоћник директора свињогојне фарме из Нове Тополе и др Бранислав Недовић, директор Завода за заштиту и унапреЂење животне средине — Институт у Бањалуци, као гост.

Бис-16е пречишћеви воду

Свињогојска фарма у Новој То поли, једном од већих места 60санскоградишке општине, већ дуго је велики загађивач. Поред непријатних мириса, посебан проблем представљају технолошке, или, боље. речено, отпадне воде. Решење је нађено.

Од технолошких вода и осталих органских отпадних материја добијаће се за две године вештачко _с_ђубриво и био-тас. Главни пројекат већ се ради, а крајњи рок је 1983. година. Цена — 35 милиона динара. Уређаји су углавном домаће производње, а био-гас ће служити за добијање електричне енергије неопходне за рад уређаја за пречишћавање. Значи, цена експлоатације уређаја — минимална.

Шун Ћ против здравља

После земљотреса у Бањалуци, у Лијевчем пољу отворене су шљункаре, јер грађевинског мате ријала је требало много. Те шљун каре се до дана данашњег експло атишу, али, пошто је терен изузетно богат подземним водама, ове су — загађене.

То представља изузетну опасност за све становнике овог 60гатог пољопривредног региона, који не би смели пити воду из свих бунара, али је, у недостатку друге, пију.

Одлучено је да се шљункара затвори, уместа ње, која је неповратно уништила 130 хектара 06радивог земљишта, подићи ће се рибњак, а један део пошумити.

О ____ ти

изградити уређај за пречишћавабила је један излаз на коме је тре- ње. На жалост сматрало се да има и пречих ствари и — како онда,

ПРИКУПИТИ ПОДАТКЕ ПА ОНДА ДЕЛОВАТИ: Др Најн Не довић

ПРВО ОДБРАМБЕНИ НАСИПИ: Грујо Ристић и Ђуро Лукић

НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ ОТПАДНЕ ВОДЕ: Триво Вуковић и Теуфик Те-

љиговић

ИНДУСТРИЈА НЕ ЗАГАЂУЈЕ ЗНАЧАЈНИЈЕ: Боса Борковић и Анто

Губић

тако и данас. Једино што је већ израђена пројектна документација — застарела.

Зоједнички до решења

Ипак, Градишчани сада, када су решили животно питање одбране од воде, желе и настоје да одбране воду од себе. Проблеми су уоче-

САМОДОПРИНОС — ЈЕДНО ОД РЕШЕЊА: Борис Гргић

ни, средства се планирају дугороч но, размишља се и о самодоприносу. Посебно, суседне општине: Босанска Градишка, Босанска Дубица и Србац споразумно и заједничии учествују финансијски и кадровски у решавању питања водосна бдевања и заштите вода.

Колико се озбиљно прилази овој проблематици показала је и диску сија у којој је истакнуто да није коначно решење — изградити уре Ђаје за пречишћавање, већ је неопходна и стална контрола животних услова. Саговорници су сагласни да се ни просторно планирање не може одвијати без података о загађењу животне средине. Контро ла ваздуха мора бити редовна, по вршинске воде се не смеју занемаривати, не дозволити провизорне депоније. А за све то могућности постоје. Потребно је само прихватити да у вредности сваког про извода мора бити садржана и еколошка цена.

Чак је истакнуто да у свету постоје портабл електронски уређаји за контролу загађености животне средине, вли ми их, за сада, немамо, јер се у многим срединама једноставно не схвата значај — овог

процеса. Д. ГОРШЕК

РАЗГОВОР СА СТЕВОМ МИРЈАНИЋЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ РЕПУБЛИЧКОГ КОМИТЕТА ЗА ПОЉОПРИВРЕ. ДУ, ШУМАРСТВО И ВОДОПРИВРЕДУ И БИВШИМ ПРЕДСЕДНИКОМ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Кснористићемо СЕ

— Контрасти града у развоју. — Значајан заокрет у секундарној и гранској структури пе

оју

пораст учешћа

друштвеног сектора у стварању укупног друштвеног производа и значајан пораст запослености. — Удружени рад

повезан у велике системе

Контрасти града који се интензивно развија посебно су видљиви ед првог корака у Босанској Градишки. Из модерне аутобуске стакице, тако рећи, право у — блато. После низа уџерица — модеран стамбени блок. Улице без тротоара, па можда најшири тротоари у земљи. О томе и перспективама обе општине разговарамо са Стевом Мирјанићем, председником Скупштине општине,

— Да, тротоари се одмах виде, али требало је видети Босанску Градишку пре десет, па и пре пет година, да би се схватило колики је корак учињен Видели сте Улицу Маршала Тита. кеј поред Саве, али има много више невидљивог, а зв вас животно битног.

Морам истаћи значајне заокрете у секундарној и гранској структури привреде, пораст учешћа љруштвеног сектора у стварању укупног друштвеног производа им значајан пораст запослености. Код нас је. на пример, у односу на 1970. годину, број запослених у друштвеном сектору удвостручен. Једвом речју, стопа привредног раста у Босанској Градишки једна је од најинтензивнијих у Босни и Хердеговини. Упоредо са развојем привреде, развијале су се и друштвене делатности. Мислим да су изузетни резултати постигнути у области здравства, социјалне заштите, школству. култури, физичкој култури... .

Стопе раста друштвеног производа, мада су нешто веће него у Републици, реално су планиране,

ПРИВРЕДА, АЛИ И ДРУШТВЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ: Стево Мирјанић

јер се темеље на постојећим потенцијалима као и неискоришћеним производним и другим привредним капацитетима и радној снази. Истичем, поред овога, да ми своју перспективу видимо у ширем повезивању. Већ сада, све наше организације удруженог рада повезане су у велике системе. чија седишта

МОГУЋНОСТ МАЛОЈ ПРИВРЕДИ: Локали за приватнике — обезбеђени

вису на територији наше општине.

Иначе, са овог подручја преко 2.500 радника ради у иностранству, тако да нам је сада и развој мале привреде један од озбиљнијих задатака. Однос привреде сада је релативно повољан. Увоз је покривен извозом са

ДИНАМИЧАН РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ И ПОЉОПРИВРЕДЕ

Улагања у механизацију,

Сјећате ли се Босанске Градишке из седамдесетих година7т Ва рошице старих страћара и прља вих сокака која је с прољећа и јесени, кад год су воде Саве 38господариле овом равнипом — че сто била гост на страницама листова и на ТВ екранима. Та стара Босанска Градишка, улазна врата са сјевера у Босну — више не постоји. Остали су километри филмске траке и богате врхиве фотоса да свједоче о вјечитој бор би Градишчанаца са ријеком, 6 времену када се овдје мање имало и оскудније живјело.

Тајне неми

Босанска Градишка данас — то је нешто друго. Готово на прсте би се могле набројати комуне у Босни и Херцеговини које су имале тако динамичан развој. За само деценију, кораком од седам миља Градишчанци су срушили стару чаршију, побиједили ријеку, подигли и оснажили индустрију. У некада изразито аграрној комуни — пољопривреда је уступила примат индустрији. На 30 хектара баруштина, у којима су се за вријеме високог водоста ја Саве, подземне воде пењале од једног до пет метара висине, сада је модерно насеље вишеспра тница и кућа индивидуалног сектора. То је нови град, који сваким даном добија савременије ур бане контуре.

Сви се у Босанској Градишци слажу у једном: тајне за овако снажан успон једноставно нема,

произведне и прерађивачке капацитете вишеструко су се исплатила

мада је пут до овог што комуна данас има био сложен и трновит. Једноставно, то је резултат великих одрицања и опредјељења на праве програме. До прекре тнице у развоју дошло је 1970. го дине. Очигледно да је општина имала и сада има прецизне програме будућег свог развоја. Јер док су се многе средине у Босан ској крајини, другу, пеле на љествици развијености, · Босанска · Градишка, уз Бањалуку, држи већ дуто прво мјесто. Бројке о томе илустративно говоре. Од 58.000 жи теља, 13.000 их је у радном одвосу. Два пута више него прије деценију. Национални доходак по глави становника достигао 58.500

динара, а укупна вриједност дру шттвеног производа прелази 4,89 милијарди динара. По свим овим и другим параметрима, којима се мјери развијеност једне средине, Восанска Градишка се данас налази на 14. мјесту у Босни и Хер цеговини.

Тијесне општинске гронице

Смјелијим инвестиционим захватима у праве прграме овдашњих колектива: текстилне индустрије ;„Трико“, потом „Козаре“ „Стандарда“, „Метала“ и „Јелштинградове“ творнице дизала, створени су снажни носиоци развоја, за које су одавно претијесне општинске границе. Мада

претичући једна“

је текстилна индустрија — неакумулативна, овдашњи „Трико“ је имао такву развојну експанзију — као мало који сличан колектив у земљи. Са својим фабрикама у двије босанскокрајинске општине: Српцу и Шипову и пренасељеној мјесној заједници Орахова — сиромашном залеђу ове комуне, 6.000 запослених тек стилаца дају значајан допринос складнијем развоју региона.

Индустрија и пољопривреда _·

На путу брзог успона Градишчанци нису поновили грешку мно тих средина које су због каквих-таквих индустријских димњака заборавили на пољопривредну производњу. Напротив. Улагања у механизацију, производне и друге капацитете у плодној љевчанској равници — најзначајнијој житници Босне и Херцеговине, вишеструко су се исплатила. И овдје су бројке најпоузданији свједоци. Из Нове Тополе, у којој се налазе фарма крава и свиња, фабрика сточне хране, производња ратарских култура „Ратар“, по цијелој Босанској крајини данас тече „ријека“ млијека од 23 милиона литара годишње, четири пута више него прије деценију. Овдје се, такође, произведе годишње 12.123 тоне меса, 70.013 тона житарица што је, такође, неупоредиво према количинама које су испоручиване равије. извоза и увоза наше

"ваној

99 процената, мада је клириншко подручје заступљеније. Сада смо утврдили план по коме извоз мора да представља 120. одсто увоза.

Све у свему, ово подручје има своју привредну шансу и, уверен сам, ми ћемо је искористити рекао је на крају разговора Стево Мирјанић.

Здџивство на првом мјесту

Градишчаници ее, с разлогом, поносе дометима у здравственој заштити. По броју љекара, опремљености здравствене службе и са 250 болесничких постеља далеко су испред републичког просјека. Тренутно у медицинском нентру ради 48 љекара и 10 стоматолога. На хиљаду житеља један љекар, неостварена је жеља и много развијенијих средина. Управо тако доброј организослужби заслуга припада пето је смртност дојенчади у ољ=штини- пала на 0,23 промила и по томе су Градишчанци стигли развијену Шведску.

Ни на једном фронту на свом развојом путу Босанска Градишка није стагнирала. Међу првима у Босанској крајини створила је услове за стопостотно школовање дјеце. У 11 основних и 27 подручних школа, као и у средњошколском центру, наставу похаЂа скоро осам хиљада младих. Сваки од свршених основаца наставља са школовањем у средњошколском центру у коме се оспособљавају за осам различитих занимања. Истина, битка да се оспособљавају кадрови потребни овдашњим радним колективима, још није добијена, али постоји одлучност Градишчанаца да и на овом плану учине заокрет. Што прије, залажу се сви, то боље.

Миленко МАРИЋ