Борба

ПРЕДСТАВЉАМО ПРОИЗВОЂАЧЕ ОПРЕМЕ ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ

СРЕДИНЕ

„униснинвест 1 чисту Саву

Радници „Унионинђесша“ боносе се Бишегодишњим добриносом борби за чисшију Сађу и њене пришоке

Третман вода предмет је посеб ног специјалистичког инжењеринга у „Униониззестовој“ радној организацији „Хидротерма“. Ова радна организација, једна од укупно 12 из састава СОУР „Унионинвест“, оспособљена је да властитим кадровима и капацитетима пројектује, производи машине, опрему и монтира комплетне водосистеме. Усмереност овог колектива нашла је своје пуно оправдање у борби за очување и унапређење човекове околине,

Од лиценци до __ властите технологије

Почетак није био ни једноставан ни лак. Скромним снагама и још скромнијим средствима, „Унионинвест“ је још 1950. године по-

„унконинвест“ у сАКВу Саве

Постројења за припрему во де: Бањалука, Јајце, Теслић, Завидовићи и Београд

Мостројења за третман ин дустријских отпадних _ вода: Велика Кладуша, Бихаћ, Дра ксенић, Титов Дрвар, Бањалу ка, Дервента, Зеница, Брчко, Тузла, Бијељина, Јања, Сребреница, Фоча, Лозница, Шабац, Лајковац и Умка.

Постројења за третман гра дских отпадних вода: Врхни ка, Самобор, Загреб, Титов Дрвар, Јајце, Теслић, Дервента, Дарувар, Зеница, Завидо вићи, Тузла, Брчко, Бијељина, Зворник, Сребреница, Фо ча, Челинац, Шабац, Сремска Митровица, Рума и Бео-

град. Бро НЦИ

чео са изградњом првих водовода. После тога већ се јављају идеје о комплекснијим технолошким захватима, Међутим, како је решавање третмана појединих вода веома сложен и специфичан посао, почев од правилног дефинисања пројектног задатка, избора система и опреме, до изградње и пуштања у рад, ти први кораци били су обавезно везани за увозну технологију. Седамдесетих година, суочени са оскудном традицијом и те хнолошким нивоом, а сагледавши стално растуће потребе за уређајима ове врсте, „Унионивестови“ неимари склапају лиценцне аранмане са познатим европским про

извођачима „Пургтор“ и „Пасевантверке“, Истовремено, РО „Хидротерма“ школује и усавршава властити ка дар, опрема и јача производне и монтажне капацитете, ствара специјалистичке основне организапије удруженог рада чији су производни програми потпуно оријентисани ка третману вода. Израсле су тако Творница хидроопреме, која производи машине и опрему за при премање питких и пречишћавање отпадних вода и Творница технолошке опреме. Настају основне ор ганизације удруженог рада, „Хидротермапројект“, „Хидротермамон тажа“, „Цјевовод“, „Бродометал“ и „Хидротермаинжењеринг“ као ООУР који обједињује све целине у један јединствен систем специјалистичког инжењеринга. На тај начин, РО „Хидротерма“ се формира као компактна целина способ на да удовољи било којем захтеву из области третмана вода на домаћем и иностраном тржишту.

Стетину уређај

ГТрадећи и реализујући објекта у протеклих тридесет година, „Ун иионинвест“ је у сливу реке Саве, по сопственим пројектним и те хнолошким решењима, изградио читав низ постројења за пречишћавање отпадних вода, првенстве но отпадних вода прехрамбене индустрије. у "

„'Отпадне воде млекара, фарми, кланичне индустрије, прераде воћа и поврћа, шећерне репе итд. по правилу су високооптерећене и ме ханички и биолошки, те захтевају комплетне третмане да би се задовољили захтевани услови који су прописани у циљу заштите водотока. Међу тим објектима, сва+ како су најзначајнији „Унионинвестови“ објекти за пречишћавање отпадних вода градова Дарувара, Челинца, Руме, као и уређаји за пречишћавање отпадних вода ин-= дустријских постројења у Бихаћу, Великој Кладуши, Бањалуци, Драксенићу, Бијељини, Тузли, Лај ковцу...

Од више стотина мањих постро јења за хотелске комплексе, издвојена насеља, творнице и објекте друге врсте, која су до сада из= грађена у земљи и иностранству, чак више од стотину их се налази у градовима из слива Саве. Не тре ба заборавити и велики број постројења за припрему питких и технолошких вода у Бањалуци, Санском Мосту, Теслићу, Београ-

У „Унионинвесту“ с поносом при чају о својој вишегодишњој присутности на подручју слива Саве, истичући да су радници овог колектива до сада већ дали веома значајан допринос борби за чишћу Саву и њене притоке,

Нада ИЛИШКОВИЋ

СТАРО КОЈЕ НЕСТАЈ

ново ЛИЦЕ ГРАДА: Вишеспр

ТРАНЗИТНО ПОДРУЧЈЕ: Аутобуска станица

Прилог припремио

ДАРКО ГОРШЕК

Једна од најлепших зграда

У следећем прилогу —

Бањалука

50м

авРМАЗ

мори

Београд, 7. јун 1982.

а обронцима легендарне

Козарв, преко Лијевчег по

ља и уз Саву, у 69 насеља

живи 58 хиљада становни

ка општине Босанска Гра

· дишка. Ова комуна. кроз

чији центар и лијевчанску равни

цу пролази пут првог реда Оку-

чани — Бањалука — Јадранско

море, граничи се са општинама

Босанска Дубица, Приједор, Ба-

њалука, Лакташи, Србац, Нова Градишка и Новска.

У богатој историји овог краја људи су вековима водили борбу за опстанак и као жива барикада успешно се супротстављали наср тајима свих непријатеља, Устанци и буне против Турака у прош лом веку, Крајишнике и Посавце нису мимоилазиле. Овај век је почео побунама против спахија и бегова, на шта су аустро-угарс= ке власти одговарале пушкама и хапшењима.

Ни између два рата овде се ни је мировало. Уместо буна штрајкови. Већ 1921. године орга низована је прослава 1. маја. Пре тога, 1920, основана је и партијска организација, која је на избо рима истакла и свога кандидата.

М Најсветлије странице пишу се

Козаре

од јула 1941. године, када На позив Партије и друга Тита Козара Поткозарје и Лијевче поље стуца ЈУ у борбу против освајача. Понд сна Козара до слободе била је пламена буктиња револуције,

У народноослободилачкој борби из овога краја учествовалд 5.200 бораца, а њих 1.490 дало на ратиштима широм Југоса своја животе. Поред њих палоб 1.600 жртава фашиотичков

а. Ни чињеница да је окуп

осанску Градишкф ематрае

= ~ 4

И СТАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА

ГРАДОВА И ОПШТИНА

зетно значајном етратегијском та чком, није спречила народ овога

краја, без обзира ша на: и верске разлике, ; крене у рез ~

већ у децембру 10 ловин вог подручј „бнацрће ган чи пвж, на с се ченало до мтрила 1948. године.

Од изузетно перазвијеног

А а

88 снаге и зн ва, Босанска

_ ла једна од најразвијенијих ои

ЈУГОСЛАВИЈЕ

тина овога региона.

Данас је у друштвеном сектору запослено 13 хиљада радника, Привреда се значајно трансформисала, Сада индустрија доноси У ансуенно прихода, а изузетно до

ри резултати остварени су у ме

талној индустрији, машиноград= њи и електроиндустрији. ЗахваЉујући дрвној индустрији и шзумарству остварује се и значајан извоз, Добри резултати постижу бе и у текстилној индустрији, гра Ђевинарству и индустрији грађевинских материјала.

С обзиром на природне могућности овога краја, пољопривреда остаје најзначајнија привредна грана. Сточне фарме, фабрике сточне хране, житарице, воће, до звољавају поређење са најразви јенијим пољопривредним подруч јем у нашој земљи.

Здравством се поносе посебно, а основне м средње школе похађа преко десет киљада ученика.

У програму развоја до 1988. те дине планирвно је да се друштве

производ увећава годишње 38

Е ата, национални дохжо-

за 9,4 процента, а запосленост

друштвеном дештору за пет пре зодупање,

; >