Борба
| | | | |
„Тугослађија • Среш
СТРАНА ЂОРБА — 7. ЈУН 1982.
ЈУГОСЛОВЕНСКОМЕКСИЧКИ односи
Званични разговори
почињу __
Мексичка штампа посебно истиче речи Лазара Мојсова о традиционалној сарадњи две земље и блиским ставовима о свим ва-
жним питањима међународних односа
(Мексико, 6. јуна, Танјуг) Мексичка јавност, политички и дипломатски кругови ове зе мље, поклањају велику пажњу посети савезног секретара за иностране послове, Лазара Мој сова, који је овде допутовао си ноћ из Хаване. Штампа истиче речи Мојсова, изговорене по доласку, да Југославија и Мексико традиционално сарађују и имају готово идентичне ста вове 0 свим важнијим питањи ма међународних односа. „Мако на различитим меридијани ма и деловима света — рекао је Мојсов. — Мексико и Југо славија веома слично гледају на сва важнија међународна питања“.
Лазара Мојсова је синоћ до чекао и срдачно поздравио ње
гов домаћин, министар иностра:
них послова Мексика Хорхе Кастањеда. На дочеку је био и југословенски амбасадор у овој земљи Бранко Вукушић. У пра тњи Лазара Мојсова налази се и помоћник савезног секретара за иностране послове, Игнац Толоб.
Први дан боравка у Мексику Лазар Мојсов ће провести У одмору и обиласку чувеног Антрополошког музеја главвог града Мексика, а за вечерас је предвиђена посета пред стави фолклорног балета ове земље.
Очекује се да ће званични југословенско-мексички разговори почети сутра. Централне теме разговора Мојсова и Кастањеде биће, како се најављу је, размена ставова о свим кри тичним питањима међународних односа од којих у овом делу света посебну пажњу и за бринутост изазива рат на југу Атлантика, око Малвина. Мојсов је у синоћној изјави та кође указао на проблем разо ружања, односе развијених и земаља у развоју, као и на 60рбу за нови међународни економски. поредак. · Билатерала такође привлачи пажњу, посебно економски _ односи, чији кавлитет и ниво не задовољавају. У току посете Мексику Мојсова ће примити и председник Хосе Лопес Портиљо, а предвиђен је и сусрет са председни чким кандидатом владајуће Револуционарне институциона лне партије Мигелом де ла Ма дридом. Мојсов ће такође посетити седиште ПРП и разговарати са председником ове па ртије Охедом Пауљадом.
Пороз социјилдемокрита у Хамбургу
(Бон, 6. јуна, Танјуг) — Од око милион и две стотине. хиљада бирача у граду Хамбургу, који има статус западноне мачке покрајине, данас је на локалним изборима дало гласове за Социјалдемократску партију Немачке свега 43,2 од сто. За разлику од избора од пре четири године, социјалдемократи су овог пута добили соко 8,5 одсто гласова мање и тиме доживели један од најте жих изборних пораза после ра та у једној покрајини. Град Хамбург је био традиционално упориште не само за социјалдемократе, него и за канцелара Хелмута Шмита.
За разлику од СПД, хришћански демократи (ДУ) су до били пет одсто гласова више нето на прошлим изборима и тако онемогућили социјалдемо крате да образују већинску покрајинску владу. Западноне мачки либерали су добили сва га 4,7 одсто гласова и уопште не могу да уђу у хамбуршки парламент и да створе коалицију са социјалдемократима
ПДУ је добила тачно 43 одсто гласова и тиме практично изједначила политичку позипију с позицијом СПД. Сада се поставља питање да ли ће социјалдемократи · образовати „мањинску владу“ или ће се приклонити стварању коалиције с мањим политичким гру пацијама, које су први пут уш ле у локални парламент.
Посебно је питање како ће се хамбуршки избори — за ко је је вечераси сам Вили Брант рекао да представљају тежак пораз — одразити на превласт у самом Бону.
АНТИРАТНЕ И АНТИАМЕРИЧКЕ ДОМОНСТР АЦИЈЕ: Први боравак председника САД Регана
у Паризу протекао је у знаку бурних протеста француских м
низација,
ЗАВРШЕН САМИТ
ировних и антинуклеарних орга-
„СЕДМОРИЦЕ“ У ВЕРСАЈУ
Либанска драма и минимална сагласност о економским нак сјај амбијента у којем је скуп одржан
(Од специјалног извештамча „Борбе“)
(Париз, 6. јуна) — „Питајте сваку делегацију понаособ како ко тумачи ставове у зајелничком саопштењу“ — савето вао је новинарима француски министар за спољну трговину Мишел Жобер, уочи завршне конференције за штампу велике „седморице“, на крају тродневног версајског састанка.
Тиме је Жобер на најбољи начин окарактерисао онај тешко постиглути минимум сатпласмости и поред нескривених разлика између западне Европе и Америке, између Јапана и САД, између запалне Европе и Јапана и, коначно, међу самим западноевропљанима. Версајски скуп почео је спек таклом у раскошном амбијенту Дворца краља сунца и разлика, а завршава се такође спектаклом, који треба да засени разлике и подвуче јединство које ће, како рече Жобер, свако тумачити на свој начин.
Версајски самит завршен је конференцијом За штампу свих учесника самита, зајелничким саопштењем, гала-вечером у „Дворани огледала“, представом у краљевској опери, играма на води и фантастичним ватрометом.
Економија и одбрана
Француски председник Митеран, домаћин самита, инсистира од почетка на тези да нема чврсте безбедности без стабилле економије. САД инсистирају на заједничкој чврстини и политичкој и економској, према Истоку, остављајући сваком од партнера да се мање-више сам кува у сопственом економском сосу.
Мала померања САД према успостављању „више реда у светском монетарном систему“ готово да нису нимало „по мерила“ посебне интересе и политичке и економске националних егоизама. Јер, сва седморица учесника, свесно су „рикошета Версаја“ на јавно мнење и политичко расположење у сопственим земљама: не треба заборавити да је Маргарет Тачер на челу владг земље која је у рату; да је Спалолини на челу традициовално променљиве владе; да
је Шмит у „коалиционим теш коћама“; да Митеран никако не успева да среди домаће финансије, инфлацију и запошљавање, иако је пред њим од свих учесника најдужи манлат (још шест година); да, ко начно, Реган мора да води рачуна о расположењу оне Америке и политике које су га довеле у Белу кућу.
Експерти су током целе прошле ноћи у симболично изабраној „Дворани галерије битака“ усаглашавали завршни коминике,
Исток – Запад, север — југ
Последњих дана версајског самита на дневном реду били су економски односи ИстокЗапад и Север—јут, с наглаше вим политичким предтекстом и подтекстом. САД на једној, Западна Европа, са нијансама, на другој страни од оба проблема. Америка инсистира на ставу да се повољним кредитима и обимнијом робном разменом помаже „експанзионистичка политика Совјетског Савеза“. Европљани тај однос мере изгубљеним или отвореним бројем радних места.
Да ће свако остати при своме, уз пажљиво даноноћно бирање формулација у заједнич ком саопштењу које треба да покаже неку сагласност и новом плану, показује лансирање вести из француских извора, баш у време Версаја, да ће Митеран крајем ове или по четком идуће године посетити Совјетски Савез.
Када је реч о односима Север—јЈуг, Мишел Жобер је учеснике самита поделио у три "групе: у представнике равноправних односа између Северз и Југа и веће помоћи неразвијенима на равнодупилше и на противнике мењања статус квоа,
Узнеммирујуће вести
Упитан да ли. се говори о евентуалном оснивању посеб-
„мог фонда за помоћ неразви~
јеним ЖЖобер, је рекао да их је било, али да је било земаља које су биле за и које су биле против. Замољен да преци-
питањима бацили у засе-
зира поделу, Жобер је рекао да су шесторица била „за“, а један против. „Вама остављам да погодите ко је то био против“ — била је јасна алузија Мишела Жобера.
И док су „седморица“ завршавала свој састанак, из Либана су из часа у час стизале све више узнемирујуће вести. Ратни пожар и бомбе имали су свој одјек и у „Дворани мира“ где су шефови делегација и њихови министри имали заједнички ручак. Управо у то време новинарима је подељена изјава о сагласности свих уче сника самита који деле забри нутост због свега што се тамо дешава. Потресени смо вестима које су стигле из Либана и из региона на граници Ли
бана и Израела — каже сеу саопштењу. „Седморица“ сматрају, за-
бринути људским губицима и разарањима, да нова могућа насиља могу изазвати кобне последице за цео регион.
Подржавајући одлуке Савета безбедности о прекиду ватре, „седморица“ са своје стрене позивају учеснике у ковфлик ту да одмах прекину све војне активности, како у Либану тако ина либанско-израелској граници. „Седморица“ су примила к знању апел који је тенерални секретар ОУН упутио истовремено и зараћеним стра нама и председнику Митерану као домаћину самита „седморице“. Свака од наших влада, каже се на крају саоштења, употре биће сва средства која су јој на располагању да се сместа обуставе непријатељства и сачува мир.
Мако су „седморица“ прве вести о израелском бомбардовању Либана примила са извесном уздржаношћу, јучераш ња реакција француске владе и'лична порука Регана Бегину, биле су увод у живљу реакцију „седморице“. Реган је овде, у Версају, сазвао за данас поподне једну врсту ратног штаба. на коме ће се одлучити о будућим корацима и ак-
"цијама САД.
Либанска драма, друге неу-
- ралгичне тачке на глобусу, и
минимална сагласност о економским питањима, бацили су У засенак сав сјај амбијента у коме је одржан самит и спежтакла који су Тим поводом организовани.
7" Александар ЂУКАНОВИЋ
ХИТНА СЕДНИЦА САВЕТА БЕЗБЕ
БАПАДУ НА ЛИБАН
дности УН ПОСВЕЋЕНА ИЗРАЕЛСКОМ
Апел се не поштује _
Једногласни позив чланова Савета да се обуставе све војне активности у Либану до шест часова ујутро Израелци не поштују. — Досадашње акције нападача указују да се агресија проширује Ма
(Уједињене нације, 6. јуна, Танјуг). — Савет безбедности позвао је „све стране у сукобу да одмах истовремено обуставе све војне активности уну
| тар Либана и преко либанско| израелске границе, најкасније | до шест часова ујутро по лока | лном времену 6. јуна“.
Информације које су овде
| Управо стигле из Либана гово| ре, међутим, да Израелци нас-
тављају војне акције у Либану. Генералном секретару повере-
| но је да најкасније до понеде-
љка увече извести Савет безбедности о спровођењу у живот управо усвојене резолуције о прекиду ватре. Перес де Куељар би, међутим, могао да то учини и у току данашњег дана ако Израел настави или чак ескалира своје нападе на Либан.
Савет безбедности се синоћ касно састао на захтев Либана који је известио светску орга низацију о најновијој израелској агресији на ту земљу ис-
_ сно синоћ, најзад
тичући да је она већ довела до великог броја људских жртава и огромне материјалне ште те. Процењује се да је у. тим нападима нашло смрт више од 200 лица, док је два три пута толико рањено. На први извештај о израелском бомбардова њу Бејрута у петак, Перес де Куељар је одмах реаговао позивом на хитно обустављање непријатељстава. Десет часова“ доцније, председник Савета безбедности је после консулта пија такође позвао „обе стране на прекид ватре“. |
У међувремену, израелски на пади на Либан су се појачали на што су онаге ПЛО одговориле отварањем ватре на израелску територију. На акцију Савета безбедности се више није. могло рекати. Каје сазвана хитна седница Савета. Том при ликом једногласно је усвојена
· резолуција којом се изражава
дубока забринутост због пов-
реде либанског територијамжнот .
интегритета, независности иу суверенитета и позивају _ све земље, које су у стању да утичу на стране у сукобу на обуставу непријатељстава да учине. р ; Генерални секретар УН је пре тога известио Савет безбедности о информацијама које је добио од мировних снага УН и посматрача УН у Либану о најковијој ситуацији, упозоравајући Савет да настављање непријатељстава и концентруисање војних енага на јужној граници Либана стварају опас ност од проширења сукоба. Израелски представник локушао је пред Саветом да садашњи напад на Либан оправда недавним атентатом на изра елског амбасадора у Лондону, зли остаљи говорници су, осуЂујући сваки терористички акт истакли да тај догађај не може ни на који начин оправдати масовне израелске нападе из ваздуха, са мора и копна на либанске градове и села.
Сиријци ступили у борбу
Нова изузетно озбиљна димензија у развоју ратних операција у Либану
(Бејрут, 6. јуна, Танју) —
Сиријска врховна војна коман .
да је саопштила вечерас да су сиријске снате на либанском југу ангажоване у борбама против израелских инвазионих трупа. То саопштење даје но ву изузетно озбиљну димензи ЈУ у развоју ратних операција у Либану. Израелска војна ко манда данас је саопштила да инвазионе снаге неће нападати сиријске трупе у Либану, осим у одбрани од евентуалног сиријског напада.
Војна команда у Дамаску из вестила је да су се израелске снаге приближиле с сиријским
| положајима у три места на ли
банском југу и да су отвориле
| ватру. Сиријским јединицама
| је наређено да одговоре на ват | ру, каже се у коминикеу ко| манде у Дамаску. Сирија др-
жи у Либану око 25.000 војни ка у саставу такозваних арапских снага одвраћања, односно мировних трупа.
Палестински: отпор је 23жан у првим часовима ноћи, 10 сати после почетка израелске инвазија Либана на копву, с мора и из ваздуха. У рат ном саопштењу ПЛО каже се да се борбе у 19.30 часова и даље воде на фронтовима У Тиру и Набатији.
Опкољено је најјаче палестинско упориште на лљибанском југу, град Набатије. Про пала су два покушаја изргелских падобранаца да заузму тај град, каже се у саопштењу плод.
Тврди се да је у данашњим борбама погинуло или рањено 200 израелских војника. У жа лестинском саопштењу се наводи да су оборена два израел ска авиона, два хеликоптера, да су уништена 42 тенка и 20
„оклопних возила.
С границе стижу извештаји о новој концентрацији израел ских трупа.
Израелци ушли у Тир
часова пре подне. Једанаест израелских телкова прошло је кроз зону мировних снага све, тске организације (УНИФИЈЛ), поред приобалне постаје снага УН у Рас ал Бајади, 9 киломе тара У дубину Либана.
Представник УНИФИЛ Ти мур Гоксел изјавио је да из раелску тенковску претходни цу следи колова других тенко ва. „Ми немамо никакву пред ставу о обиму и циљу ове опе рације“. рекао је он.
Таласи пуцњаве из источног Бејрута · подсећају на старе пгзанове и најаве о могућем комбинованом израелско-дес ничарском "нападу на палестинске. левичарске и сиријес ке снаге у Либану.
СТАНИХ У ХАВАНИ
| ЗАВРШЕН МИНИСТАРСКИ САСТАНА К КООРДИНАЦИОНОГ БИРОА НЕСВР-
Одређени наредна акција покрета
· (Наставак са 1. стране)
због подршке коју пружа експанзионистичкој политици на Блиском истоку, блокирајући својим ветом у Савету безбедности УН предузимање од говарајућих мера против Из-
| раела. Не мање жестока и. о-
правдана. критика упућена је
| Вашингтону „са именом“ због
подршке и помоћи које тренутно пружа Британији у њеном сукобу са. Аргентином.
| Подршка Аргентини
Све у свему, утисак је да се Мигел Деското више преварио у свом утиску. поготову у датом примеру велесиле од које се „зазире“, него што
| би се могло рећи да су напре-
чац несврстани постали „храб рији“, Истини за вољу, у документу — и то донекле може остати за жаљење — има и неколико оцена о жаришту сукоба, Авганистан и Кам пућија на пример, где се несврстани залажу за повлачење стравих трупа, али се не спомињу земље 0 чијим трупама се ради.
Доиста, „демантовани“ говор
ник ничим није дао разлога за закључак да је базц на та два примера мислио.
Као и у дебати током: министарског састанка, тако и у завршном документу који је уследио на његовом крају, им пресионира моћна подршка ко јУ су несврстани дали Аргентини и њеном праву на суверенитет на три групе острва у јужном Атлантику. Сем тога, одлучно је тражено да се учини крај британској војној интервенцији „уз подршку и помоћ САД“. да се обуставе непријатељства и да се преговорима дође до „мирољубивог и трајног споразума“ у складу с документима УН о нужности што брже и потпуније деколонизације у свету. :
И у економском. делу завршног документа дата је подршка Аргентини. Наиме, осуђене су економске санкције против ове латиноамеричке земље због њене изненадне ин вазионе априлске акције на британски колонијални посед, Реч је, пре свега, о блокади увоза. аргентинских роба ол стране скоро свих земаља ЕЕЗ и САД и тражи се енергично да се такве мере укину јер су
у супротности с нормама у ме Ђународној трговинској размени. +
Када је реч о економском
"делу завршног документа са-
станка у Хавани треба рећи да је његова израда ишла нешто лакше него политичког дела. То је и. разумљиво јер су несврстани кроз састанке У „Групи 77“ за последњих годину — две на том плану уједначили гледишта.
У основи реч је о јединственој решености. несврстаних да се максимално _ ангажују како би се превазишао дуги застој у који су доспели међународни преговори ради из мена у садашњим међународним економским односима, оптерећеним неједнакостима на штету земаља у развоју.
У једном од параграфа овог дела документа региструје се „са захвалношћу“ _ извештај који је љубљански међународни. центар за јавна предузе“ Ња земаља у развоју сачинио о симпозијуму који је пролетос. одржан у — словеначком главном граду на тему: држав не трговинске _ организације земаља у развоју.
Слободан ВУКМИРОВИЋ
(Од сталног дописника „Борбе“)
(Рим, 6. јуна) — У размаку
од седам месеци Рим је јуче поподне, по други пут био „главни град мира“. На градске улице и тргове јуче је, као и 24. октобра прошле године изишло око 300.000 људи и жена који су дошли из готово свих крајева Италије да још једном објаве „рат рату“.
Поворка манифестамата кре тала се улицама града измеђЂу Трга републике и Трга народа, традиционалног састајалишта овдашњих бораца за мир, пуна четири часа. На националним и црвеним заставама и у правом мору транспарената са најразличитијим, често и жестоко полемичким, али увек антиратно интонира ним полемикама „Италија мира разума и живота, Италија која се грози новор рата, која одбацује логику силе, која не прихвата равнотежу терора од јуче је много јача“ — пише јутрос комунистичка „Унита“.
ВЕЛИКИ АНТИРАТНИ ПРОТЕСТИ У РИМУ
ђ
и стотине Хил
да демонстраната _
Амерички председник Роналд Реган састаће се данас са папом Иваном Павлом П и председником Републике
Италије Пертинијем
Маршрута је намерно била замишљена тако да манифестанти прођу поред званичних представништава двеју суперсила у Риму, конзулата Совјетског Савеза у Улици Гаета и амбасаде САД у Виз Венето. Антиратно, па и антиамеричко расположење јаче је било изражавано пред амбасадом САД, чему је свакако допринела и чињеница да у ок-
виру своје европске турнеје у Рим сутра стиже председник Реган.
Још уочи манифестације, њени организатори (покрет за мир „24. октобар“) нашли су за потребно да прецизирају
како њихова акција није усмерена против Регановог доласка у Рим, па ни против САД „које су савезник – Италије“, већ против политике великих сила уогиште, посебно политике САД и НАТО који поред осталог, планирају да у градићу Комизо, на Сицилији, инсталирају преко 100 вових змеричких нуклеарних ракета средњег домета,
Не случајно, на челу јучерашње поворке, ношен је огромни бели транспарент на коме је писало: „Комизо не жели да постане нова Хирошима .
Марш мира завршен је на Тргу народа где је поред 0сталог говорио и председник
трада Рима. комуниста, Уго Ветере, који се управо јуче вратио из Хаване. Јучерашње мире антиратне демонстрације нису ипак прошле онако мирно како су то желели организатори. Неколико хиљада такозваних аутономиста са крајње левице покушали су да испровоцирају сукобе и нереде. На крају, кад је манифестација званично већ била закључена у строгом центру града — на Шпанском трту — на сцену је ступила полиција са сузавцем. По мишљењу комуниста, без праве потребе, Међу „жртвама“ те интервенције, поред већег броја демонстраната, грађана и
туриста нашао се м комунистички посланик Франческо Отавијано. •
Нови успели римски марш ми ра ни издалека није био једносмеран, онако како то данас желе да прикажу и неки социјалисти. Био је окренут највише против свих оних који су одговорни за садашње тешко стање у међународним односима, а пре свега — за претњу од нове катастрофе којој свет микад није био толико изложен. А то су управо овом манифестацијом њени организатори и желели да укажу председнику САД који сутра долази у Рим, као „шефу највеће индустријске и вој
не силе“ кога због тога и сматрају „најодговорнијим“. "За време своје муњевите по-
„ сете Риму (остаје свега пет
часова) Реган ће прво посетити поглавара Католичке цркве Ивзна Павла Ш који се
„управо вратио из Лондона, 8
већ за неколико дана одлази у Буснос Аирес. Реган ће се састати такође.са председником Италијанске – Републике Пертинтијем и председником владе Спадолинијем. Овде се тврди да посета председника САД Риму у почетку није била укључена у његову садашњу европску турнеју. План је измењен, наравно, после срећ но завршене „авантуре“ аме-“ ричког генерала Дозијера, кога је италијанска полиција 0слободила из руку терористи“ ке организације „црвене бригаде“ која га је била отела кра јем проштле године, Реган је тада тек најавио да ће доћи У Рим да се лично захвали сви“ ма који су „заслужни за До: зијерово ослобођење“.
Драган ВУКОБРАТОВИЋ