Борба
СТРАНА 7. ЈУН 19852. — БОРБА
2.
ВЕЛИКИ НАРОДНИ ЗБОР НА ИСТОРИЈСКОЈ ЈАБУЦИ
Лични пр
Поводом јубилеја Треће пролетерске Санџачке бригаде, пред више од десет хиљада присутних, говорио Душан Чкребић, председник Шентралног
комитета СК Србије
(Наставак са 1. стране)
Говорећи о борбеном бригаде, дугом више од 20.000 километара, успесима бритаде, братству и јединству које је владало у бригади, доприносу Санџака у народноослободилачкој борби, послератној обнови и изградњи социјализма У "нашој земљи и политичкој си туацији у овом тренутку, Душан Чкребић је између осталог, рекао:
Свикодневни идејни битка
У редовима Треће пролетер-
ске (санџачке) бригаде борило се десет хиљада бораца, од ко јих је око три хиљаде дало животе. Бригада је дала 20 на родних хероја, од којих је 12 погинуло у току народноослободилачког рата.
Данас, када се са поносом се ћамо тих славних дана наше народноослободилачке борбе и социјалистичке револуције и пређеног с пута у послератној обнови и изградњи земље, можемо слободно рећи да су резултати наше социјалистичке изградње и стваралачки допри нос мирољубивим и прогресивним тежњама у свету. донели Југославији огроман престиж и углед у свету.
Чкребић је затим рекао да је Конгресом СК Србије изражена чврста решеност да се још успешније настави у правцу даљег свестраног развоја социјалистичких самоуправних друштвено економских односа. Конгрес се заложио за активнију улогу чланова СЕ у свим областима нашег друштва и за повећање његове акционе способности. Истакнуто је да се свакодневно мора водити битка на идејном фронтуу свакој средини, но, јавно, правовремено и аргументовано, са јасних идејних с" позиција. и натлашено да су неопходне значајне промене у положају удруже ног рада и улоге радничке кла се. Тај заокрет може се остварити, пре свега, уз пуно анга жовање целокупног чланства ск, Лични пример, поготово у СК није и не може бити реквизит прошлости већ увек при
сутан и јуче, и данас и сутра. НА ПУТУ СВЕТЛИХ ТРАДИЦИЈА: Душан Чкребић
Међународна ситуација је бременита новим опасностима а економска ситуација је сло жена и тешка. Нема никаквог оправдања за равнодушност и лежерност ни у-једној друштвеној средини. Напротив, увек смо у сложеним околностима збијаљи своје редове и појачавали активност. То морамо учинити и сада прелазећи преко ситних и локалних интереса чувајући при томе све оно позитивно стечено и избо рено у току рата што нас спаја и чини сигурнијим и јачим. Зато наше напоре мораа усмерити ка остваривању
и даљем развоју политике напр аалне равноправности и за
Превизићи стечене навике
У прошлој години суочили смо се са најагресивнијом формом албанског национализма на Косову. Упркос уложеним напорима и постигнутим резул татима ситуација још није задовољавајућа, — рекао је Чкре бић. Платформа СК Југославије садржи главне правце ак пије борбе СК против велико-
албанског национализма и ко нтрареволуције на Косову. Задатак је како СК Србије и Косова тако и СКЈ да упорно и'доследно истраје на реализа цији ове платформе, борећи се против свих облика отвореног и прикривеног контрареволуци онарног деловања, заташкавањами опортунизма. Таквом акцијом ни један други вид наци онализма, па ни српски, нема и неће моћи да добије слободан простор за сопствено деловање. Наш укупни развој — наставио је Чкребић — доптао је до тачке када треба отклањати препреке, чинити: нове продоре у развоју али и у стабилизацији достигнутот. Морамо се врло брзо и ефикасно растаја ти од неких створаних навика веће потрошње и мање рационалности у производњи. Југославија се суочава на светском тржишту са јаком и бро јном конкуренцијом коју није лако издржати. То сазнање мо ра да буде присутно и у удру женом раду али и најшире У друштву. Другог излаза нема него да производимо за извоз, јачајући тиме положај земље у међународним оквирима. Ми се заједнички и свим снагама морамо борити за економску стабилизацију, али овај крај који спада у неразвијене делове наше републике наставиће свој убрзани развој.
Као и много пута раније дубоко смо свесни да само продуктиван рад и заједништво на основама пуне равноправности чине нашу заједницу СФРЈ, сважном и способном да и у овим узбурканим _ временима иде у сусрет новим победама и друштвено економском развоју — рекао је Душан Чкребић.
После говора Душана Чкре
· бића, председника ЦК СК Ср-
бије изведен је богат култур-
но-уметнички програм који
су припремили чланови култу
рно-уметничких друштава из градова са тромеђе.
0. ДЕСПОТОВИЋ
3. ЈУКА
ЗАВРШЕНО 19. ГОРАНОВО ПРОЉЕЋЕ
трајне кнспирације привржености револуцији
На свечаности у Луковдолу посвећеној песнику и револуционару Ивану Горану Ковачићу, говорила Даринка Пушкарић, председник РК ССРН Хрватске. — Војину Јелићу уручена „Горанова ПИРриДа за књигу године
(Луковдол, 6, јуна) — У луковдолу, у Горском котару, ро дном месту песника и борца Ивана Горана Ковачића, одржане су данас завршне приредбе овогодишњег 19, Горановог прољећа, највеће песничке манифестације у земљи која је ове године била у знаку 90. годишњице рођења друга Тита и 40. годишњице одласка Горана и Назора у партизане,
На свечаности у Луковдолу предата је „Горанова награда“ листа „Вјесник“ за најбољу књигу године на српскохрватском сјезичком подручју, књижевнику Војину Јелићу за роман „Доживотни грешници“,
Како се. каже у образложењу жирија — последњих година изразито од романа „Побожни ђаво“ и преко новелистичке збирке „Горки бајами“ до „Доживотних грешника“ у том распону Војин Јелић следи инспирацију која се више ни формално не корени у традиционалној илузији, о неком могућем бољем свету, нето се непосредно хвата уко-
"штап са дилемама „и комплек-
сима друштвено-историјске свести. У тој предметности, главне су теме Јелићеве литературе национални и верски менталитети наших боја и раз мера, култови историјских ло кализама наших развоја и њи хови трагови у размишљању и осећању садашњих нараштаја, политички каријеризам и религијски однос, према традиционалним идејним, моралним и другим каризмама.
Најпотпуније су те теме изражене у „Доживотним грешницима“. Поздрављајући присутне, председник Републичке конфе ренције ССРН Хрватске Даринка Шушкарић, је нагласила да је одлазак Горана и Назора у партизане био не само ударац непријатељима свих 60 ја, већ и огроман подстицај борцима и народу да истрају против тешкот и мукотрпнот злостављања на свим фронтовима. „Гораново прољеће“ постаје не само место окупљања. већ и врело инспирације и надахнућа свих учесника, особито младих који властитим изразом потврђују приврженост револуцији.
И. ТОМЉАНОВИЋ
ОМЛАДИНСКЕ РАДНЕ АКЦИЈЕ
Почело,
ригадирско љето
На шест савезних и четири републичке ОРА у Босни и Херцеговини судјеловаће 181 радна бригада са више од 8.500 бригадира из свих крајева
наше земље
(Сарајево, 6. јуна Танјуг) –Сутра ће бригадири прве смје не Омладинске радне акције „Сарајево 82“ почети рад на изградњи борилишта за потре бе 14. зимских олимпијских игара 1984. године. Тиме ће практично почети овогодишње бригадирско љето у Босни и Херцеговини на коме ће на шест савезних и четири републичке радне акције учество-
вати 181 радна бригада са пре.
ко 8,5 хиљада бригадира из ци јеле земље, те седам бригада дјеце наших радника привремено запослених у иностранству и једна бригада скаута из Француске.
Акција у Сарајеву у којој Бе радити око двије хиљаде младића и дјевојака у три смје не, почиње сутра, мада ће све чано бити отворена 10. јуна. У уторак ће бити отворена СОРА „Зворник 82“ на којој ће млади радити на доградњи магистралног пута Лозница Бјељина, изградњи регионалног пута Зворник — Песак и Братунац — Факовици, те довршењу радова на гасификацији зворничке општине и из градњи регионалног наставног центра за општенародну одбрану и друштвену самозаштиту. У сриједу, свечано ће бити отворена акција „Семберија“ на којој ће млади радити на комасацији и мелиоризацији земљишта, а У суботу ће поче ти и акција „Неретва“ у окви ру које ће омладинци радити на. пошумљавању мостарског брда и уређењу хидросистема у оквиру новоизграђених хидроцентрала на Неретви, те на модернизацији пута Хум — По тоци.
Наредне недеље свечаност отварања савезне омладинске радне акције „Шипад 82“ биће одржана у Калиновику и Купресу гдје ће млади пошумљавати терене у ове двије општине. Шеста савезна радна акција у Босни и Херцеговини је „Су тјеска“ која ће бити организо вана у двије смјене по пет бри гада које ће радити на пошум љавању терена на Тјентишту у легендарној Долини хероја. Уз савезне радне акције млади ће радити и на републичким акцијама „Бањалука“ „Лукавац“ и „Аеродром Тузла“, те „Натронка“ у Добоју.
ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
митинг југословенсконорвешког пријатељства
(Горњи Милановац, 6. јуна) — Четрдесеттодишњица интернирања заробљених југословен ских партизана у нацистичке логоре на северу Норвешке обе лежена је у Горњем Милановцу дводневним свечаним скупом југословенско-норвешког друштва. Јуче је одржана скуп штина друштва и отворена из ложба докумената и фотографија о страдањима изгнаника. У овим логорима је било интер нирано 4.500 Југословена, а рат је дочекало око' 1.000.
Данас је на Брду мира пред спомеником настрадалих ин-
ДАРУВАР
„Наше пролеће“
(Дарувар, 6, јуна, Танјуг) — У Дарувару је данас одржан су срет најмлађих припадника че шке и словачке народности У Социј алистичкој Републици Хр ватској, под називом „Наше ја ро“ („Наше пролеће“).
Овогодишњи сусрет најмлађих припадника чешке и словачке народности одржава се У знаку неколико значајних ју билеја: деведесете годишњице рођења друга Тита, седамдесет пете годишњице формирања даруварске „Чешке беседе“, ше здесете годишњеце оснутка и рада чешке основне школе „јан Анос Коменски“ и педесет пете годишњице рада чеш ког вртића у Дарувару. У. скло пу сусрета, данас је одржан свечана сједница одбора „Чеш ке беседе“ у Дарувару и збор
тернираца одржан велики митинг на којем је говорио првоборац Обрен Стишовић, у име Савезне конференције ССРН и Михајло Апостолоски, председник Друштва југословенско-норвешког – пријатељства. Свечаности у Горњем Милановцу присуствовали су, поред осталих Торе Бег, амбасадор Краљевине Норвешке у Београду, тернираца, родбина настрадалих логораша и други гости.
М. МАТОВИЋ
Чеха и Словако
ЗБОР БОРАЦА И ОМЛАДИ-'
НЕ ГОРЕЊСКЕ. — На Партизан ском броду изнад Јесеница јуче је одржан збор бораца и омладине осам горењских општина. Пред више од 4.000 учесника ме ђу којим су били Франц Леско шек Лука и Винко Хафнер говорио је Богдан Осолник,
Збор горењских активиста и бораца одржава се већ 14 година сваки пут у другој општини.
радних људи основне школе „Јан Амос Коменски“ на којој су најзаслужнијим члановима друштва и просветним радницима уручена признања за њи хов дугогодишњи. и свестран рад. Истовремено је свечано откривена спомен-плоча Јосипу Книтлу, дугогодишњем про светном и друштвено-политичком раднику“ Чешке беселе“.
трупа преживелих Ин-.
утослађија датас
НАРОДНИ ЗБОР НА КУПРЕСУ
Титов пр
(Купрес, 6. јуна, Танјуг Великим народним збором, који се по традицији одржава сваке прве недеље у јуну. на
_род Купреса и сусједних ко-
муна оживио је сјећање на први ратни лет маршала Јосипа Броза Тита. Након десанта на Дрвар и неуспјеха фашиста у хватању друга Тита, Врховни штаб је првих јунских дана стигао на Купре шко поље, где се налазио импровизовани аеродром. Врхов ни командант је овде стигао
ноћу 3, јуна 1944. године. Друт Тито је са Едвардом Кардељом, члановима Врховног шта ба, Националног комитета 0ослобођења и Авноја, те ше-
-фовима савезничких војних
мисија совјетским авионом од летио у Бари у Италију, гдје је био до 8. јуна, када се пребацио на слободни оток Вис и наставио руководити операцијама за ослобођење земље. Био је то први ратни лет друга Тита који народ купрешког краја традиционално
и ратни лет
обиљежава сваке године. На великом народном _ збору, на
коме се окупило више хиља~ | "да људи, данас је говорио на-
челник зонског штаба територијалне одбране из Мостара пуковник Мехо Жујо. Након народног збора изведен је традиционални аеромитинг чланова Ваздухопловнкуг савеза Босне и Херцеговине им припадника. Југословетскот ратнот ваздухопловства,
ПОЧЕО ЕВРОПСКИ ТУРИСТИЧКИ ПОХОД
Савезна управа царина и многе друге установе, предузеле су све да се инострани гости што мање задржа-
вају на граничним прелазима
(Београд, јуна, Танјуг) — Ев ропски туристички поход је почео. Како дани постају топлији све је више туристичких номада на европским путевима, пре свега оним који воде ка југу, а и посао ца ника на граничним прелазима постаје све жешћи. Многе колоне туриста већ крећу и пре ма Југославији, тако да наши цариници настоје да повећају пропусну моћ на граничним прелазима преко којих уобичајено улази највећи број пут ника. '
Недавне гужве на „улазима“ у Југославију из Аустрије и Италије у Савезној управи царина вајозбиљније су схваћене па ће овог лета како кажу. бити предузете посебне мере да прелазак туриста преко Југословенске државне међе буде што бржи, а нормална процедура селективнија и ефикаснија, Тако ће зна тан број царинских службеника са других царинарница, а вероватно и из саме управе, бити послат да помогне. својим колегама,
Савезна управа царина и Са везни комитет за саобраћај м
везе разматрају и могућност да се гужве смање регулисањем прелаза пре свега транспортних возила, Координација посла са секретаријатом унутрашњих _ послова такође је у току.
Много би се постигло м са преусмеравањем саобраћаја са појединих прелаза. Шентиљ, преко којег се, ваљда по навици. најчешће иде, има отприлике пропусну моћ од око 10.000 путника дневно, а догађа се да их пређе и два и по пута више. Туристички савез Југославије, примећују у савезној управи царина, могао је више да учини да стране туристе обавести И о другим погодним путевмшма за улазањ у Југославију.
У управи царина јин истичу да на свим поморским и ваздушним прелазима у Југославију оваквих проблема нема и да их неће бити. На геродромима. као што су Дубровник, Задар, Сплит и Охрид, или лукама Бар, Дубровник и Задар, ипак ће се предузети додатне мере да први сусрет с Југославијом буде што пријатнити. Стоп за приватни
НАМА
Девизни инспектори у Хрватској спремни за енергичну акцију против све учесталијег приватног клиринга у
туристичким центрима
(Сплит, 6. јуна, Танју) Девизни инспектори у Хрватској крећу ускоро, како је најавио далматинским банкарима и хотелијерима саветник у Ре публичкој народној банци Ма ријан Двојковић, у до сада нај свеобухватнију ригорозну кон-
"троле повећа ће се број девиз-
Због широких размера ове кон троле повећаће се број девизних инспектора, а у Народној банци Хрватске уједно су затражили асистенцију тржишних инспекција у општинама и заједницама општина, те само управних радничких контрола У пословним банкама, хотелским организацијама, те од ту ристичких друштава. Најављујући ову оштру акцију, саветник у Народној бан ци Хрватске казао је да приватни клиринг и у овој туристичкој предсезони има, како
је дословно казао, застрашујуће размере. Он је то поткрепио и подацима како прилив стра них средстава плаћања из мењачница у целој земљи у првих пет месеци знатно заостаје и за очекивањима, па и за порастом посета и ноћења а них гостију. Очигледно је, га, да девизна средства завршавају у приватним џеповима кроз мењачнице, и да је голем несклад између ефективних и чековних средстава плаћања. Ову тврдњу потврдили су та кође и далматински банкари и многи хотелијери, истичући с низом примера како су многе мењачнице у Далмацији до те мере приватизоване да се уз'чекове предаје тек понека новчаница долара, марке или франка. Посебно су такви при мери евидентни у средњој и јужној Далмацији.
БРИГЕ ВОЈВОЂАНСКИХ ПО ЉОПРИВРЕДНИКА
суша прети жетви
Уколико ускоро не падне киша, приноси с војвођанских пшеничних поља биће испод очекиваних. — Несташица ре зервних делова за комбајне такођер представља озбиљну претњу предстојећим жетвеним радовима
(Нови Сад, 6. јуна, Танјут. — Војводина се као ретко када с толико забринутости ове године ·_ припрема за жетву пшенице, која ће вероватно по чети првих јулских дана. Довољан је и летимичан поглед на пшенична поља у Срему. Банату и Бачкој да би се стекла права слика стања. Мирис новог хлеба на 346.000 хектара, не улива наду у добру жетву.
По ко зна који пут показало се да, без обзира на времен ске недаће, пшеница засејана у првој декади октобра прош ле године много боље изгледа и знатно лакше подноси сушу. Али, на жалост; мало је шненичних поља у Војводини која су засејана у том времену, м поред сталног инсистирања по љопривредних стручњака да се Војводина коначно мора из борити за „октобарску сетву“. Семе пшенице на већем делу, војвођанских поља касно је до спело у земљу. Непоштовање утврђених рокова запажено је и у пролећној сетви на више од милион хектара. Уместо да се земља узоре у јесен, најве ћи део овог посла обављен је
тек у марту ове године. Тај да.
наж збот пропуста у. технологи ји мора се. платити.
Ови пропусти понављају се
учестало последњих година а то вуче назад и приносе м до ходак по хектару. Крајње је време да се ова појава
није стави на тапет, јер су еко номске последице исувише велике да би се преко њих олако могло прелазити.
Због недостатка влаге прито си ће бити нижи и на добро м на време обрађеним и засејаним пољима. Али губици ће бити осетно нижи. Голим оком на пример, могу се препознати касно засејана поља: клас је знатно краћи, формирана је тек четвртина зрна, њихов број је мањи. Недоумица не мо же бити: принос шшенице ће на тим њивама бити нижи, иако се још не може прецизно рећи колико ће мање хлеба бити по хектару.
Јопт једну велику бригу сада, само нешто више од три седмице пред почетак жетве, брину Војвођани: да ли ће свих 7.100 житних комбајна овог лета моћи да изађе на пшенична поља7 Рачуна седа за готово трећину ових машина нема довољно резервних делова. То питање морало.би да буде што пре решено, јер нико не може и не сме бити рав нодушан према хлебу. Тим пре што ће овогодишња жетва бити слабија од уобичајене, па ће се сваки килограм мање пшенице и те како осетити. До бро се зна да се у закаснелој жетви због осипања зрелог пшеничног зрна може. изгубити и до петине летине.
У МАЈУ НАЈВЕЋИ СКОК ЦЕНА НА МАЛО
свеже воће – нојснупље
У структури малопродајних цена цене свежег воћа забележиле су највећи
пораст — 28,3 одсто
(Београд, 6. јуна, Танјуг) Малопродајне цене у мају повећане су у односу на април, како саопштава Савезни завод за статистику, за 3,7 одсто. То је највећи месечни пораст цена на мало од почетка ове године. Укупно овогодишње повећање цена — од децембра прошле до маја ове тодине износи 11,7 процената и то је више него сигуран знак да ће инфлација у 1982. години пре машити планираних 15 одсто.
У структури малопродајних цена у мају су највише поску пела алкохолна пића — 8,6 од сто и пољопривредни произво ди — 7,5 процената. Индустријски производи просечно су поскупели за три одсто, при
чему су непрехрамбени индустријски артикли коштали ви ше него у априлу за 25 а ин дустријски прехрамбени за 5,5 док су цене услуга повећане за, 2,1 одсто.
"Међу пољопривредним производима најосетније је поску пљење свежег воћа — 28,3 про цента и свежег поврћа — 19,2 одсто. Пиво је поскупело за 15,6 одсто, вино за 5,1, љута ракија за 3,4, дуван за 22,5, масноће за 6,4 млечни произво ди за 4,2, прерађено месо за три, пољопривредни алат и справе за 5,3, грађевински материјал за 3,8 одсто итд. с
У поређењу с просечним це нама у прошлој години овогодишњи мај био је скупљи за
24,5 одсто, а у односу на мај 1981. за 26,3 процента. Овај по следњи податак, заправо, нај више и забрињава, лошто је то први пут, још од маја минуле године, када је тренутна годишња инфлација била достигла читавих 52,6 одсто, да кривуља стопе инфлације крене узлазном путањом. Довољно је, илустрације ради, напоменути да је после мајског врха у прошлој години, инфлација у августу износила 46,5 одсто, У децембру 39,3, у јануару ове године већ 30,6, да би у априлу сишла на 26 процената. Сада је, међутим, порасла за 0,8 одсто што је наизглед ситно, али нимало наивно јер може да буде и знак измењене, неповољне тенденције,
|