Борба, 22. 09. 1984., стр. 19
НЕДЕЉНА БОРБА 2 и 22—23. септембар 1984. _ страна
зрехдани екран
4о О Л арис“ --
_ Фсам деценија научнофантастичног филма (12)
Постоји једна необичност везана за совјетски научно-фантастични филм. Ако би ваљало судити по броју снимљених кинематографских остварења овог жанра. онда би Совјетски Савез требало да спада у сам врх светског синеастичког научнофантастичког ства ралаштва.
Тамо се, наиме, већ по традицији сваке годне сними бар по неколико неоспорно научнофантастичних филмова — готово исто толико колико и у водећој светској кинематографији научнофантастичној сили, Сједињеним Америчким Државама. Само се, међутим, изузетно ретко догађа да неки од тих филмова стекну већи углед. и изван Совјетског Савеза. .
Ако бисте данас затражили од неког просечно обавештеног поклоника научне фантастике на великом екрану да наброји пет совјетских филмова овог жанра, вероватно би се већ после три нашао у неприлици. Тешко је једноставним уогпштавањима одредити разлог ове необичности.
Можда би, ипак, истини најближе било рећи да су совјетски научнофантастични филмови по правилу непотребно оптерећени идеолошким бременом. теретом пропаганде одређеног политичког погледа на свет. А ако постоји жанр седме уметности коме су изузетно непримерена насилна идеоло шка застрањивања,. онда је то јамачно научна фантастика.
Тек у ретким случајевима совјетском научнофантастичном филму успевало је да се отргне наметнутих му образаца и услова. Видели смо како су се томе опирали творци далеке „Аелите“. Један редак пример из новијих времена, у коме идеолошка оптерећења не успевају да пригуше сјајне жанровске и медијске замисли, јесте изврена „Планета бира“ из 1962. године, редитеља Павела Клушанцева.
Но. ако би требало изабрати филм у коме је совјетска кинематографска научна фантастика несумњиво надрасла сва властита ограничења. досегавшта ниво зрелости и изврсности нимало испод највиших домашаја осталих светских кинематографија. онда ће се сви сложити да је то „Соларис“.
Први услов светског успеха „Солариса“ огледао се већ у самом предлошку овог синеастичког остварења. Као што је познато. сценарио за филм „Соларис“ рађен је према.мотивима, истог,
именог романа једноггод. највећих, пи,
саца научне фантастике, пољског аутора Станислава Лема.
У Лемовом делу не само што нема приземних идеолошких наслара, него су му оне најопречније. Други услов изузетности филмске верзије „Солариса“ био је, несумњиво, редитељски геније Андреја Тарковског.
И тако, поновила се унеколико ситуација која је представљала темељ и јемство успеха филма: „Одисеја у свемиру 2001“. Спрега врхунског жанровског мајстора и врхунског медијског чаробњака уродила је изузетним плодом. Но. истини за вољу, треба рећи да у овом случају није била посреди непосредна сарадња између Лема и Тарковског; напротив, после учесталих неспоразума још пре почетка снимања Лем је отказао своје суделовање у пројекту „Соларис“ и касније је пори„пао сваку одговорност за филм, одбијајући чак дуго да га уопште види.
Овакве ствари нису ретке. Догађа се да се две генијалности међусобно искључују: · иако све време говоре истим језиком, као што је то несумњиво било са Лемом и Тарковским у случају филма „Соларис“.
Неоспорно је да Тарковски нигде није битно изневерио средишње замисли Лема. баш као што је извесно да је литерарном предлошку од кога је пошао дао свој надасве особен медиј-
ски печат. Да није било овог споја, тешко да би „Соларис“ уопште био врелан помена.
"Овако, када је Лем ипак одлучио
да види филм, кажу да је после пројекције само рекао: „Није рђаво“. Вероватно се комплетнији комплимент није могао изрећи синеастичком остварењу Тарковског,
Све што чини стожерну вредност Лемово: романа у пуној је мери очувано У филму. То је моћна парабола о човековој незрелости да успостави први контакт са другачијим врстама разума «“ свемиру. Различитост тог другог разума у „Соларису“ уистину је огромна, Посреди је џиновски интелитентни океан са којима мала колонија земаљских астронаута на орбиталној станици узалуд покушава да успостави некакав контакт.
Известан „контакт“. додуше. постоји, У смислу да разумни океан извлачи „из скровитих кутака савести' људи та-
мне:мрље које материјализује; хотев-'
ши тиме да на најубедљивији начин покаже како човек још није зрео ни за контакт са другим члановима сопствене врсте, а камоли са другим космичким врстама интелигентних створења. Врхунац овог парадокса досеже се онда када се најхуманијом, најљудскитом од свих житеља орбиталне станице показује девојка Хари. материјализована из пригушених сећања главнот јунака на једну стварну дезојку која се убила због његове равнодушности. Једино ће Хари, ако уопште није људско биће, бити спремна на чин саможртвовања да би главном јунаку пружила прилику за први и једини прави контакт са Соларисом:
ИМ управо" у том чину контакта Тарковски напушта суморну визију Лема. који своје јунаке оставља поражене и (без будућности. Тарковски, међутим, допушта трачак наде у сјајној завршној сцени када џиновски интелигентни океан први пут узвраћа позитивним емоционалним набојем на пружену руку једног људског бића. Из свести главног јунака он ће на крају извући не више мрљу, не неко бреме савести, већ сету, спомен на далеко летињство и ма повратак у очево окриље. |
Та сјајна сцена повратка, чиме је контакт са Соларисом најзад. успостављен, Рраћена је сасвим У обрасцу митског повратка Одисеја на Итаку. Вероватно је то пружило повода за слоган којим је у западним биоскопима најављивано приказивање филма Тарковеског. „Соларис“ је тамо проглашен за „руски одговор на '2001.'.“
И одиста, између „Свемирске одисеје“ и „Солариса“ могуће је уочити мноштво додирних места — али нипошто у смислу некаквог идеолошког двобоја на који је алудирала западна штампа. Тарковски је одвећ изузетан редитељ да би допустио (било каква идеолошка застрањивања, особена за целокупан совјетски научнофантастични филм. Е
Лодиришта са Кјубриковим филмом знатно су више варијације једног у основи истот мотива — мотива о томе да је за истински први контакт зрео само онај ко. попут легендарног итачкот краља. није тек пуки луталица, већ путник који се стално | враћа
тедицина
Жена — пушење и „пилула“
проф. др Михамло
Андрејевић, им
Једну од забрињавајућих појава у одржизању здравља данашњег човека представља последњих година све веће ширење пушења међу женама. Тај феномен је све више заступљен у статистичким евиденцијама нарочито развијених и цивилизованих друштвених заједница. Као да се са постицањем све веће равноправности жена са мушкарџима. лепши пол жури да надокнаде до сада изгубљено „уживање“ ове до скора мушке привилегије, |
И док превентивна медицина успева дао својим убедљивим аргументима из здравственог просвећивања озде — онде забележи лагано смањење бро ја мушких пушача, жене већ успевлју да то назадовање „јачег пола“ пониште К чак стекну супремацију на пољу пушења џигарета. Проучавајући психоло шку позадину у развоју пушења и ши оења навике код почетника из младе мушке генерације, утврђгно је ла поРед радозналости, главни мотив пред-
ставља жеља да се са запаљеном цига ретом у руци, освоји атрибут мушке зрелости, Код жене постоји двоструко
лођ и ридолојр
Три прва места домаћинима
1 овогодишњој риболовноНА првој овогол, „Златна одржаној прошле у конкуренцији 37
туристичкој манифестацији бућка Ђердапа 84“. суботе у Текији.
такмичара, победио је Никола Ми-
ливојевић из града јдомаћина. и сле
дећа два места, друго и треће, освојили су „бућкароши“ Текије.
Улови нису били нарочито богати: Првак је уловио три сома у укупној тежини од девет и по килограма. а друго и трећепласирани уловили су 7.5 килограма. односно седам кило-
грама и 200 грама.
Води прошлогодишњи првак
ПОСЛЕ осам кола лите Ср лову рибе удицом на пловак, Куренцији 16 ек раћинци „иначе публички прваци. екипе Краљева и Т
До краја првенства још шест кола.
рстеника.
бије у у кон ипа, на челу су Па прошлотодишњи реУ стопу их прате
одржаће се
јачи мотив. Један, онај као код младих мушкараца, и
лом!
Поставља се питање шта то толико више чини жену рањивијом у лушењу него мушкарца7т Изгледало би то чак и парадоксално кад се зна да жеима дужи век од мушкараца. Он износи 7т0а за жене 72 године просечно. Ова предност женског пола. сматра се да потиче од жен ски полни хормони пружају организму жене у току живота. Међутим данашња жена изгледа да ће својим новим понашањем да поруши ту своју биоло
на “у развијеним земљама
веће протективне заштите, коју
шку предност и да ће се и ту изједна
чити са мушкарцем у дужини његовог
века, Она ће дакле, неизбежно
њем своје предности у дужини века, коју је имала до сада над мушкарцима. Зашто. Ево главних елемената који пушење чини за жене много опаснијом навиком него што је оно за муш-
карце. На првом месту. са сексуалном револуцијом. жена је лобила заштитну пилулу од евентуалне трудноће.
~
Бржи раст у топлој води
У ТОПЛОВОДНИМ базенима Украјине у Совјетском Савезу, при рибњацима термоелектрана, прошле године произведено је 70 хиљада то на слатководних риба. Углавном шарана, бестера (хибрида моруне ике чиге) и каналских сомова.
Ови последњи увезени су из САД и добро су се аклиматизовали. У базенима а топлом водом каналски сом је „стално гладан“ и веома брзо) расте. Слично је и са хибридом моруне и кечиге. који у овим топлим базенима за само две године достижу потребну тежину.
Порибљена Крка
СПОРТСКО риболовно друштво из Книна, купило је недавно и пустило у Крку 20,000 комада млађи пастрмке. величине пет до девет сантиметара. Средства у висини од два десет милиона нових динара друш"тво је обезбедило из чланарине. Ове сезоне чланарина је повећана и сва та средства употребљена су за
куповину млађи.
младалачки онда онај други јои, јачи: дефинитивно ос вајање равноправности са мушким по-
морати своју страст пушења да плати скраће-
Контрацептивна пилула је на све стране у употреби, скоро као масовно средство нарочито код млађих неудатих жена. Главни састојак тих „анти-беби пилула“ су два женска полна хор мона. Један је естрогенски,.а други тзв. прогестеронски хормон — оба су производ женских јајника, оварија.
Они онемогућују оплођење и тим спа савају жену од нежељене трудноће,
Тај велики допринос жена плаћа преузимањем на себе неколико факто ра ризика по њено здравље. Пре свега настаје лако згрушавање крви, По јављују се угрушци у венама: тромбозе вена, и запаљења у њима, тзв, тром бофлебитиси. У тим случајевима није далеко могућност да се откине угрушак и залети у плућни крвоток и до веде до емболије плућа, У самим зидовима крвних судова под дејством никотина стварају се услови за појаву ин фаркта срчаног мишића. Пилуле пове ћавају крвни притисак. а знатно подижу и телесну тежину жене. Холесте рин порасте што заједно са пушењем (никотин) и притиском води раној атероматози. За жене испод 35 година са нормалним притиском које не пуше, пилула није толико опасна колико је за жене изнал 35 година, ако пуше. те је и опасност од плућног рака зелихка.
Вести
9 БРАТУНАЦ — У свом кромпиришту, Милан Ђурковић одстрелио је две дивље свиње. Прво је оборио вепра „тешког 155 килограма, а пар дана касније и назимче од 54 килограма. |
. » . .
9 БИЈЕЉИНА — Према плану за ову годину чланови ЛД „Изо Јахић“ одстрелиће 100 срндаћа и исто толи ко срна. Верује се да Не план само делимично бити испуњен и то, углав ном, одстрелом срндаћа.
. . ж
'# МОСТАР — У познатом ловиш ту Хутово блато код Чапљине _ од прошле суботе дозвољен је лов пер нате дивљачи, За улазак у ово бога то ловиште плаћа се 1.200, односно 1.700 динара, што зависи од терена.
“ „
# СРПСКЕ МОРАВИЦЕ — Ловац Младен Вински. из Врбовског одстрелио је пре неколико дана мед-. веда тешког око 300 килограма. Одстрељен је код села Царевићи, недалеко од Српских Моравица.
ивици
5]
СТО ДВАДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА
Из Вршца, у свет |
Рани радови
Деветнаести век био је веома значајан за малу трговачку и занат ску варош Вршец, јерјгуто доба њеног пуног развоја и економског просперитета изнедрила и два значајна уметничка имена: родоначелника српске драме и родона челника реалистичкогт сликарства, Јована Поповића Стерију (1806 1856) и Пају Јовановића (1859 1957). Први је био значајан песник, драмописац, прозаиста и просвети тељ без чијег се дела више не мо же замислити наша књижевност, а чудна игра случаја хтела је да се само три године након његове
4 смрти роди још један великан, овога пута у области сликарства инвентивни, темпераментни, _растом мали али духом велики — Па ја Јовановић.
Потоњи великан европског и светског академског реализма рођен је 16. јуна 1859. у породици вр шачког фотографа Стеве Јовановића, човека немирне, истражива чке природе који је у раној младости имао жарку жељу да студи ра хемију, али то-му се из разлога материјалне природе никада ни је остварило. Паја је био најстари ји, од укупно осморо деце, шест
синова и две кћери, колико их је.
рођено у породици Јовановић. Ве ома рано, још 1866, дечак остаје без мајке, а отац се жени по други пут, и малишан одраста уз маћеху. |
Родитеље је будући уметних неизмерно волео о чему сведоче
| многи Записи у његовом дневни--
ку који је дуго година водио под називом „Мемоари сликара. Радована (овде сликар о себи пише у трећем лицу) и који се у рукопи| су чува у његовом легату у Бео-
граду.
Тако је о оцу Стеви записао да је био напрасит, ведар, пун изузетне енергије, као и да је волео природу. Како се по вршачкој вароши у то време приповедало, Па јин отац преотео је своју будућу супругу Ернестину од њеног оца, јер му је овај није хтео дати кода ју је просио, м њих су двоје, све до њене преране и трагичне смрти живели у слози и љубави.
Дечак у цркви
Већ из тих дечачких година Јо вановићевих датирају његова прва интересовања за лепо и уметни чко, па често, издвајајући се од својих вршњака, одлази у вршачку Саборну цркву у којој са неизмерним интересовањем и радозналошћу испочетка разгледа фре ске, а нешто касније, када се мало осмелио,; у цркву долази са хар тијом и оловком и верно прецртава ликове и призоре са иконостаса, Већ у то време он оцу казује да би најрадије постао „молер“, али овај неће ни да чује за дечаков наум, желећи да му у руке да сигуран занат и хлеб, како се у животу не би злопатио.
У тим данима школовања у малој, "панонској вароши, два су човека
чкршадене рели
БРОЈ 651
одиграла значајну улогу у форми рању личности сликара.
Први је био његов учитељ који је у њему развио љубав према народној поезији која је трајно ос тала утиснута у његовој психи, раз вијајући у њему потребу да је и визуелно искаже, што се касније може и констатовати на његовим платнима везаним за историјске композиције из прошлости српског народа.
Други је његов гимназијски про фесор цртања Водецки код кога је млади Паја најбољи ученик, и који је свога ђака подстицао и хра
брио да истраје у раду.
Школски дани које је Паја Јовановић проводио у родном граду протицали су за њега мањевише једнолично, јер је он био сасвим осредњи ђак који се ни по чему, осим цртања, није издвајао од остале деце.
И ко зна којим би се животним путем овај млади човек запу тио, највероватније под утицајем оца да би ухљебљење потражио У неком сигурном исплативом за натском послу, да опет случај није умешао прсте и тако заувек одре дио животни позив овог талентова ног ствараоца.
Наиме, одлучено је да се на вр шачкој Саборној цркви промене звона. Градски оци одлучили су да то буду звона доброг квалитета, па су наруџбу упутили бечком звоноливцу Рајнхарту, једном од највећих мајстора свога заната то га доба. Међутим „како је Рајнхарт био католик па није. познавао добро православне свеце, убрзо је из Беча стигла његова порука да му се пошаљу цртежи прито дни за звона, или ће пак на њих морати да стисне ликове католич ких светитеља.
За две форинте
У малој паници и збрци која је услед тога настала, јер у Вршцу није било погодне личности ко ја би могла да обави тај деликатан посао, један из градске управе се тио се младог „Стевиног сина“ кога је често виђао у цркви пред иконама, и тако је млади Јовановић добио прву наруџбину.
За две ондашње аустроугарске форинте, он је нацртао потребне цртеже и ускоросуони били у ру кама бечког мајстора који је био задивљен беспрекорношћу и фино ћом рада; па је, када је чуо да их је урадио дечак од четрнаест година, одушевљен узвикнуо да би била велика и неизмерна штета да се такав таленат не посвети студирању сликарства.
Пошто су црквене власти у Вршшу такође биле изузетно задовољ не Јовановићевим радом, отац Сте ва Није имао другог избора него на Пају одведе у Беч и упише га у надалеко познату Академију ли ковних уметности, Но, младог Пају који се сместио у кући очевих при јатеља Доблингових ту очекује и прво разочарање; због тога што није имао навршених петнассттгодина иштонијезавршио четврти разред ондашње гимназије, није
Водоравно: 1. Становник једне северноафричке државе; 2 Врста четинара — запаљење — надимак Геваре; 3. Клизачица
НДР (Кристине) — мера за хартију — ауто ознака
за Врање;
"4. Суптропска биљка — Балзаково име; 5. Згодан, лепог изгле да — муслиманска верска титула; 6, Знак за сребро — прилог
у 1
за време — године (лат.); 7. Сродство — врста колача — немач
ки предлог; 8. Река у Македонији — џиновски гуштери; 9. Ку мири — султанов двор; 10. Одречна речца — теретна запрежна "кола (тур. — перуанска домаћа животиња; 11. Иницијали на: шег писца („Царева краљевина“) — сплав за превоз великих те
рета преко реке — звоно
(енгл.); 12. Брзина (лат).
Усправно: 1. Врста пса између доге и овчара, дуге црвене,и беле длаке; 2. Бивши француски премијер (Пјер) — поносни "елове латинице; 3, Француски књижевник (Луј — познати париски модни креатор — кратица за слично; 4. Знак за рутенијум — енглески премијер (Маргарет) — које нису ни топле ни хладне; 5. Узвик при скоку — врста мале речне рибе — старо седелац Пиринејског полуострва; 6. Боја у картама — вал свеза; 7. Стари номадски народ, хунског порекла — енглески писац (Лоренс) — коњ; 8. Предлог — бесвесно стање — плотови: 9. Иницијали нашег савременог сликара — језеро на Цресу — дажбина: 10. Званични распоред неке свечаности
1
РЕШЕЊЕ БРОЈА 650
Водоравно: !. Окапи — Рисан; 2. Пора — Си — лама; 3. Ури п — соле — лид; 4 Сок — опит — еја; 5. Онамо — цимет; 6. Уз — пат — али — не: 7. Ав — ила — дон — ар; 8. Херој — орада, 12 9. Оро — мока — ном; 10. Рот — Евон — Ани; 11. Инок — ан —
Улис: 12. Карат — Алиса.
" СКИЦЕ ЗА ЖИВОТОПИС СЛИКАРА — „ПЕСНИКА РЕАЛИЗМА“, ГЛОБТРОТЕРА И ПОЛИГЛОТЕ, КОЈИ СЕ ИЗ МАЛЕНЕ ПАНОНСКЕ ВАРОШИ ИЗДИГАО ДО НАЈВИШИХ СВЕТСКИХ УМЕТНИЧКИХ КРУГОВА
Пише: Дејан ТАДИЋ лизивинислини тил
ИЗ МЛАЂИХ ДАНА: Портрет сликара, снимљен негде око 1579. године
примљен на школовање у 2.кадемији (са званичном трепоруком да прво заврши дошколовање и истовремено учи и цртање код ондашњег професора Махолца),
Тако млади Вршчанин целу 1876. годину проводи у марљивом учењу и савлађивању слементарних вештина цртања и сликања код Махолца, да би у априлу 1877. успео да се упише на Општи сли-
|;
дер
карски течај бечке Академије. „ћ
Он постаје ученик у класи истакнутог бечког сликара ондашњег времена Кристијана Грипенкарла. Овај ликовни педагог и уметник имао је снажан утицај на форми рање укуса и преокупација Вршчанина Јовановића, дам 5
Питцући касније о тим данима, Паја је Јовановић у „Мемоарима“ о Грипенкарлу записао: „:..Учитељ је тражио да у нама пробуди осећај за лепоту, за ритам и за хар монију античке скулптуре, укази вао нам на оно фино осећање Јелина за линију, упућивао нас на Хомера, на огромну књижевност и на јединствену културу старих Јелина“.
Из тих година потиче и први рад Младог сликара под упливом бечког сликара Грипенкарала, цр теж Хере Лудовзи, којисе одлику је хладном, ном лепотом Антике.
Међутим, још: је један педагог и професор бечке Академије ути цао на вршачког сликара, у нега тивном смислу, стварајући у њему вечиту одбојност према акту као ликовној дисциплини уопште.
Наиме, у вечерњим необавезним терминима он је код професора Тренка изучавао цртање акта, али је овај сликар осредњих квалитета, снажно наклоњен рели гији, као моделе користио искљу чиво старе, оронуле људе, који су код студента Вршчанина будили | само сажаљење и гађење, што је оставило вечити и неизбрисиви траг и на његовом каснијем сликању у тој области, па су сви његови цртежи и скице актова настали у доба када је већ стекао не оспорну репутацију европске величине, били анемични, неживотни. рађени уздржано и без великог надахнућа.
(Наставиће се)
>
неемотивном, мермер ђ
“у