Борба, 07. 12. 1984., стр. 2

из УВОДНОГ ИЗЛАГАЊА ДР АЛЕКСАНДРА ГРЛИЧКОВА

_РАЗВОЈ УКИДА ИКЦИЈЕ

__РЕСТ

. Понуђени Нацрт резолуције представља добру основу засновану на иде_ јама и циљевима Дугорочног програма економске стабилизације

) Планирани циљеви буде наде да ће нам кренути набоље

6 Треба створити друштвену климу која ће комуницирати са грубом

стварношћу али и отварати наде и перспективе

Ове године Нацрт резолуције стављен је на јавну расправу раније него претходних година, што је омогућило да се наши радни људи и грађани и самоуправне, друштвено-политичке заједнице и политичке организације на време укључе у грађење економске политике и на понуђеном концепту доносе своје планове, нагласио је уводничар на данашњој конферен цији, члан Председништва СК ССРНЈ Александар Грличков. Додуше, додао је он, у том погледу могу се и овог пута упутити замерке ауторима концепта овогодишње резолуције. Наиме, реч је о нужности и потреби да се приликом пројектовања економске по литике за текућу годину или развојне политике за више година благовремено укључује удружени рад, а такође и научни потенцијал земље, с циљем да планирање и економска политика буду стварни израз посебних и општих друштвених, у целини самоуправних ин тереса и тиме да се уклоне тенденције које воде у произвољност и субјективизам. То је нужан искорак који и у идућој години тре ба да буде још изразитији. Основно је да истрајемо на том курсу јер је то битна претпоставка да се крећемо путевима демократског усклађивања плурализма самоупра вних интереса. Нама. Социјалисти чком савезу као фронту свих организованих социјалистичких снага, припада велика одговорност да обезбеђује такву политичку техно логију. То уосталом произилази и из ХЈУ седнице ЦК СКЈ, која такође на истој траси нуди своју платформу свом чланству и свим организованим социјалистичким снагама у земљи. Ран

Добра основа

ПЏонуђени Нацрт резолуције, без обзира на неке недостатке, недоследности, уопштене формулације, недоречености па и декларативности, оцењен је од стране нашег Председништва као идејни пројекат који представља добру основу засновану на идејама и циљевима дугорочног програма економске стабилизације. Такође је истакнута потреба да се кроз даљу дискусију дође до таквог документа који ће, нарочито у погледу својих квантификација, бити на курсу наших непосредних циљева и жеља. Ову оцену истичемо због тога што смо уверени да се предложена предвиђања приближаваЈУ стварности и у великој мери ослањају на датости са којима се сусреће наш привредни живот. За овакво опредељење не мањи значај има наше уверење да планирани циљеви буде надања код свих наших радних људи и грађана да ће нам коначно кренути набоље. У сваком случају, судбина предложеног Нацрта биће индикатор 0 нашој спремности и одлучности да истрајемо на путу усвојеног дугорочног програма економске стабилизације, да на делу потврђујемо способност социјалистичког самоуправљања, као и да пружамо отпор онима који га на различите начине подривају. 1

Када расправљамо о економској политици за идућу годину морамо имати у виду да је то година припреме нашег новог петогодишњег плана. Ово спомињем због тога што у идућој години морамо остварити основне циљеве које планирамо, а нарочито да очувамо динамичну производњу и извоз, као и да битно, можда и више него што се предвиђа овим Нацртом, по тиснемо инфлацију и зауставимо бујање цена.

Интерее — најоољи подстрек

Посебно желим да укажем на велику штету коју инфлација наноси — нарочито ако не смислимо неки механизам заштите личних доходака од њеног погубног деловања — на стимулисање и мо тивисаност рада у производњи и друштвеним делатностима у целини у производњи друштвеног живота. Овим нисам рекао ништа ново и непознато, нешто што не радимо на осталим подручјима. Ту, пре свега, мислим на стална усклађивања каматне стопе и курса динара. Такво усклађивање раста личних доходака са порастом сто пе инфлације ми, разуме се, имамо, али оно није друштвено усмеравано, па као такво даље уноси поремећаје у иначе неадекватну

Њ

расподелу према раду и антагонизира односе између радничке класе између осталих радних људи.

Не смемо заборавити да је ин-

рад и продуктивност, за стварно самоуправно споразумевање и дотоварање. Разуме се, није то апсолутна категорија, ничим ограничена, већ је, напротив, условљена високим степеном међузависности појединачних интереса са групним и друштвеним. То је барем јасно. Наш проблем је ко и како регулише тај високи степен међузависности интереса, да ли је то искључиво принуда државе, било ње саме, или у дослуху са друштвено-политичким заједницама и политичким организацијама, или су то законитости тржишта у дослуху са самоуправним планирањем као изразом самоуправне међузависности и државне регулативе та мо где самоуправни споразуми не допиру или се на садашњој етапи развоја социјализма државна регулатива јавља као нужност и потреба. терес највећи подстрек за бољи |

„

НЕ МОЖЕМО СЕ МИРИТИ СА РАЗЛОЗИМА КОЈИ УЗРОКУЈУ СПОРОСТ И ОДЛАГАЊА:

Александар Грличков

радних организација. Ово више није само проблем економског већ и политичког система и њихове ме Ђусобне дијалектике.

Када сам на проблему нужности промена и у политичком систему, ту бих хтео да укажем на још једно, можда и најтемељније питање наше укупне стратегије развоја со цијализма заснованог на социјалистичком самоуправљању. Наиме, реч је о, како ми то зовемо, растерећењу привреде тј. о нужности да непосредни произвођачи ра сполажу целокупним вишком рада. Досадашњи резултати нису задовољавајући. Ово није само економски проблем, схваћен у материјалном смислу, већ проблем целине нашег политичког и економског _ система. Без напредовања у овоме тешко је претпоставити и напредовање ос новног самоуправног продукционог односа, а то значи политичког и економског система заснованог на социјалистичком _ самоуправљању. То је једно стратегијско чвориш-

И на том питању, нажалост, у наредну годину не улазимо спре-

те наше укупне друштвено-политичке и друштвено-економске 06-

БЕСМИСЛЕНОСТ

Од некадашњих прикрмвених неслагања сада се прешло у фазу отвореног супротстављања лугорочном програму економске стабилизације и то од странг појединала у политичким центрима моћи. Суочавамо се са директним супрогсетављањем дугорочном програму, наводно као програму који није у директној комуникацији са идејном основом Устава или његовим стратегијским опредељењима.

У свему томе се свиденхно крију покушаји враћања ствари на позетац, на сметемска решења која је пракса оповргнула. Нарочито се настоји да се на искривљени начин прикаже инсистирање на нужности слободног деловања економских законитости; Више“ него “бесмислено је доказивати да унизерзалиост тржишног механизма није у' супротно сти са социјализмом шао прелазним периодом, као и да'истицање његовог значаја не значи да не постоје грапице његове ефикасности, а такође да он може ефикасно деловати само у спрези са самоуправним друштвеним планирањем.

БЕЗ ПРИТАЈЕНИХ НАБОЈА

— Не треба да нас узнемирава то што се у друштву сваким даном отварају крупна и мање крупна питања. Боље је то него да она остану притајени набој који прети пашој укупној стабилности. Уосталом, друштвена кретања су процес отварања питања, али једповремено и процес њиховог решавања. Ми смо у овом другом посустали и морамо да учинимо све да се успостави та стратегијска равнотежа. Она је нужна

мни. Немамо промењене све системске законе на истој идејној основи дугорочног програма економ ске стабилизације. Тај хендикеп објективно ће отежавати посао организацијама удруженог рада, а политичку акцију нас, субјективних социјалистичких снага, организованих у фронту, чиниће мање јасном, па тиме мање ефикасном. Но, ту је шта је. Ми се можемо и морамо организовати тако да у релевантним датостима организујемо и водимо своју акцију ради остваривања циљева економске по литике у наредној години, не устежући се да изражавамо незадовољство због одуговлачења посла ва репаратури економског система, нарочито када оно није резултат тромости администрације и државног апарата, нити спорости политичке технологије у одлучивању, већ неспремности да се напусте привилеговане позиције стечене у условима деловања садашњих системских решења, што се камуфлмра и замагљује разним „идејвим“ и сличним параванима.

Грличков је даље говорио о стању свести и схватања која се појављују о Дугорочном програму економске стабилизације и о отпорима у вези са његовим спровођењем. Имамо лошу привредну структуру. нагласио је он, која у себи садржи снажне набоје друштвене и индивидуалне нерентабилности и инфлације, која се не може савладати никаквим системским решењима, а посебно некаквим текућим рестрикцијама потрошње и др. Но, у сваком случају је јасно да су структурне диспропорције добрим делом настале као резултат неадекватних решења у економском систему и у механизмима ње товог функционисања, јер је омогућио пренаглашен, а у неким слу чајевима и доминантан утицај политичких фактора. Овакво стање није подстицало развој с циљем оп тималног укључивања земље у међународну поделу рада већ је, напротив, подстицало затварање, аутаркију и дезинтеграционе тенден ције, разбијајући најпре јединствено југословенско тржиште и под стичући значај „националних економија“, да би затим аутаркија и затварање сишли у општине, па и у односе између основних организација удруженог рада у оквиру

јер је котребиа животу људи и друштву.

нове на самоуправној социјалис-

тичкој основи.

Разуме се, тиме се не исцрпљују проблеми политичког система. Има и других, који су идентификовани у Савету за друштвено уређење. Каснимо са променама у политичком систему

Истичући да се са досадашњом расправом не завршава посао Социјалистичког савеза око коначне дораде резолуције за економску политику за наредну годину, чије су основе прихватљиве и да предстоји и велики посао на организовању њеног остваривања, Грличков је нагласио да се с правом очекује да ће делегатске скупштине у оквиру ових основних опредељења квалификовано и савесно изразити и испројектовати квантитативне циљеве.

Грличков је затим набројао најзначајнија питања на која преко делегатских скупштина Социјалистички савез нарочито треба да настоји:

То су пре свега повећање производње које мора да захвати све делатности и гране чија је производња намењена извозу и 060гаћивању домаћег тржишта. Знатан напредак 'у коришћењу постојећих индустријских и осталих ка пацитета је од пресудног значаја за ову етапу.

— Живот нам је, рекао је Грличког, у протекле три године борбе за економску стабилизацију, показао да смо погрешили што паралелно нисмо идентификовали и извршили нужне промене у политичком систему. Евидентно смо-у закашњењу па нам енормни напори за економску стабилизацију — не дају задовољавајуће резултате. За то се више морамо заложити да се тај посао убрза, да се у њега потпуно укључе све политичке снаге, да се савлада заостајање.

Крајње је време да се оконча операционализација . дугорочног програма економске стабилизације, да. се сломе отпори који постоје на том путу. Ми можемо да уважимо али не и да се миримо са разлозима које нам СИВ изно-

си као тешкоће. које су узроковале спорост и одлагања.

да нову друштвену климу

Добро смо кренули у напуштање даљих улагања у промашене иввестиционе пројекте, мада нам тек предстоји темељита“ ревизија инвестиција. Ту цену морамо да платимо, нажалост и они који за то нису ни криви нити су одлучивали. На томе треба истрајати. Али, нагласио је Грличков, ствар не смемо свести само на то. Промашени ће постати и они капацитети који се већ дугорочно веома слабо користе, неки чак 50 одсто. Због тога економска политика за идућу годину треба даље да истражује могућности за боље коришћење постојећих капацитета, Са веома мало инвестиција и техничко-технолошких "иновација они нам могу за релативно кратко вре ме дуплирати производњу, а то зна чи и проширити могућности за запошљавање младих. Промашене инвестиције представља и онај ми лион хектара необрађених ораница. У наредној години предложеном динамичном стопом раста доћи ће до бољег коришћења постојећих капацитета. Својом политичком ак цијом ми треба да се заложимо да се целина привредног система тако реконструише да сама подстиче на борбу за боље коришћење постојећих потенцијала у индустрији, пољопривреди и осталим мри-

вредним областима. 4 ; Морамо“ такође дубље продрети. у прилике у друштвеним делатно-

стима — здравству, образовању, науци, култури и др. Није довољно констатовати да су оне превише осиромашене, већ треба тражити путеве за њихов нормалан и квалитетан рад.

Ми ћемо свој задатак обавити ваљано ако утичемо на побољшавање укупне друштвене климе, ослобађајући је малодушности, апа тије па и страха од неизвесне будућности. Овај задатак припада свим социјалистичким снагама, чла ницама фронта. Он се не може остварити само масовном критиком постојећег без напора да се конкретно делује на мењању стања, а такође ни лакирањем стварности, затварањем очију пред реалностима са којима се сусреће ваш радни човек, наш грађанин.

У нашој политичкој акцији морамо избегавати ову замку јер она има разарајуће дејство. Делује дехомогенизирајуће на друштво, а друштвену свест дели на званичну, ону која живи у свом свету стварних или непостојећих вредности, и незваничну, која живи у конкретним датостима. Таква деоба чини одговорним за нашу садашњост и будућност само једне, а друге не. Таква деоба не омогућава да се сви радни људи и граЂани, сви радни и социјални слојеви идентификују са проблемима друштва. Такву идентификацију морамо да обезбедимо свим поправкама у економском и политичком систему, у изборном систему, У доследном остваривању — наше уставне улоге као фронта свих организованих социјалистичких снага, места где се усклађују различити интереси и договарају задеци за даљи рад.

На нама је да створимо нову друштвену климу, која ће комуницирати са грубом стварношћу, али и отварати наде и перспективе. Климу која ће разним тензијама супротстављати ефикасно демократско решавање проблема човека и друштва. Друштвену климу која ће уклонити све оно негативно што оптерећује међуљудске односе у радним организацијама и која ће омогућити да се унесе спокојство, да се људи више посвете своме раду, личном животу, својој срећи, срећи своје породице, а тиме и друштва у целини, Ово није моралистичка придика већ политичка, потреба.

Претензије су нам велике, јер желимо, иако са закашњењем, ква литативни преокрет. Време рестри ктивних циљева је прошло. Сада је време за постављање развојних циљева, независно од још увек несавладаних енормних тешкоћа и тешких услова. Овај заокрет, који морамо учинити сада и данас, јесте шанса која се поново не сме испустити. Циљеви који су постављени за идућу годину нису лаки, али их је могуће остварити бољим радом и нас, организованих социјалистичких снага, рекао је на кра ју излагања Александар Грличков.

БОРБА — 7. ДЕЦЕМБАР 1984.

СТРАНА

ЖЕ

ЈЕДИНА ПОРУКА: АКЦИЈА

(НАСТАВАК СА 1.СТРАНЕ)

Пошто су чланови СК ССРНЈ саслушали његово излагање, за реч се јавила Бранка Лазић, која је на почетку излагања указала да планирање развоја У наредној години, из перспективе Социјалистичког савеза мора да буде мобилизаторско, подстицајно и реално, а докуменат који се доноси мора бити опредељење и. став најшлре друштвене базе. Посебно ваља. имати на уму, рекла је Бранка Лазић, приоритетне. правце развоја, што је ва неки начин одређено низом докумената и писмом Председништва СФРЈ. Уз то, морамо имати на уму да је једно од најважнијих опредељења за наредни период — повећање производње хране, што је наш превасходни задатак, а по општем уверењу

морао би да буде и знача-

јан _ допринос остварењу

· политике економске стаби-

лизације.

Да би остварио овај задатак, Социјалистички савез би морао интензивно да делује ва самоуправном организовању и удруживању земљорадника и њиховом укључивању у друштвеноорганизовану _ производњу хране. Ово опредељење није ново, подсетила је Бранка Лазић, јер Друштвеним договором о развоју агро комплекса 1981—1985. године било је предвиђено да производња хране расте по стопи од 4,5 одсто. што би према важећим проценама задовољило наше потребе, па би чак остало и за извоз. Међутим, У овом периоду производња ЗНА од-

је расла по стопи ода 2,2

Рожич с сто. У ратарству производња је требала да расте по стопи од 5 одсто, а расла је тек за 1,5 процената, док су у неким областима планови оствареви од 50 до 70 процената. За то време инвестиције су остварене једва са 32 процента, па је и то један од узрока неоствареног плана.

Подсећајући на опредељења из Дугорочног програма економске стабилизације да ће се побољшати положај произвођача хране, Бранка Лазић је указала да се никако не може прихватити став из резолуције за наредну годину да се преузимају малопродајне цеве брашна, хлеба, шећера и уља у интересу очувања животног стандарда. јер би то произвођаче хране довело у неравноправан положај у односу на друге привредне гране. Ако би. пак. и прихватили ова опредељења, онда би за ове произвођаче морали 06безбедити и одређене компензације. Залаци Социјалис-_ тичког савеза

се задаци агрокомплекса остварили, ССРНЈ би морао у нНаредном периоду да обезбеди и посебне услове за развој научно-истраживачког рада, јер. садашња издвајања за развој науке у овој области, никако не задовољава и жељене амбиције. нити бржи корак развоја и науци.

Да из садашњих тешкоћа можемо изаћи само моби-

Да би

ДОГОВОР У ПАУЗИ: Јанез Земљарич, Јован Дејановић,

лизацијом стваралачких снага није више само парола и активистичка фраза. него то постаје сазнање све ширег круга радних људи, а у том оквиру треба и видети где су задаци Социјалистичког савеза. рекао је Франц Шетинц. Данашње стање, међутим, оптерећено је са блокадама стварала штва и. притисцима просечности, Али, срећом. све су одлучнији захтеви за повећањем продуктивности рада, елиминисањем празних састанчења, опште политизације. питања које не може заменити реалну анализу стручног рада и знања. Због тога се морамо запитати да ли има грешака и У нашем раду, и зашто се У све разгранате механизме деловања Социјалистичког савеза не слива сва енергија радних људи. Шетинц је затим нагласио како Социталистички савез мора повећати способност за анализу стања стварних кретања и токова, јер, у том раду има још много волув-

таризма, тлорификације прописа. Сматрам, рекао је Ше-

тинц, да су сасвим исправна три кључна опредељења економске политике у 1985. години: повећање квалитета запошљавања и производње за извоз, смиривање инфлације и очување реалних личних доходака. Ове циљеве међутим, моћи ћемо остварити уз одговарајуће напоре у удруженом раду, посебно у друштвеним делатностима које сада посматрамо кроз потрошњу а недовољно као фактор богаћења целокупне друштвене репродукције. Овакве напоре радници у удруженом раду морају планира

ти али зато треба дабудуи мотивисани. С тога, сву пажњу морамо посветити трошковима потрошње, повећању продуктивности рада, и отклањати узроке фиктивних доходака који су у ствари и наша највећа потрошња и најопаснији генератор инфлације.

У пракси имамо велики број радних организација широм Југославије које раде ваљано, што је резултат дугорочног економског планирања, а друге под истим условима то не остварују. Многи траже „рупе“ у закону, што и није тешко пронаћи у хрпама административних прописа. па чак се и чини да често и доносимо такве прописе да би их свесно могли изигравати. Франц Шетинц се заложио да би Социјалистички савез морао да се лати по-

сла где би дефинитивно елиминисао све услове стварања фиктивног до-

хотка. У најширој јавности морало би се стварати расположење које ће онемоТућити лажне наде где буоу само треба преживети под некаквим импровизираним кровом. па ћемо потом ићи старим стазама. Свакоме мора постати јасно да се проблеми не могу одлагати за каснија времена, јер би они са тим „касније“ сигурно постали већи. Треба се такође ухватити укоштац са урРавниловком која сече · свакога ко жели да искочи из просека. Друштвена промоција младих треба, пре свега, да зависи од рада и стваралаштва, а не од конформизма

Милан Узелац и Марјан

и политичког фразерства, Морамо, рекао је Шетинњ раскрстити са праксом да човек, кад једном загази у сектор функционерства, више не сме да се спусти у базу.

Без нужних заокрета

При утврђивању резолуције 0 друштвено-економском развоју у 1985. години, морамо имати на уму да још нисмо успели да направимо радикалне заокрете у понашању свих субјеката система, рекао је Лазар-" Ђођић.

Он је подсетио да је приликом разматрања „Нацрта резолуције за 1985. Веће Савеза синдиката Југославије крајем прошлог месеца критички оценило остваривање циљева и задатака развоја за ову годину, а посебно услове и могућности развоја у наредној. Синдикат је у основи подржао предложене циљеве и задатке за наредну годину. захтевајући при том да један од основних циљева буде развој социјалистичких самоуправних односа. То, међутим, не значи ла се ~ резолуцију убаци ту и тамо нека фраза о самоуправљању. него да се омотУЋИ да сви предложени циљеви и задаци, као џи низ мера. буду конципирани са становишта јачања материјалне основе удруженог рада и стварања услова да удружени рад буде носилац свих промена. Уколико се ово не оствари, нећемо моћи да изађемо из привила да држава намеће и ви-. ше ' инсистира на развоју

самоуправљања, на самосталности и одговорности удруженог рада. а удружени рал захтева интервенцију државе, Није Реч о томе да је нужно свести државу у оквире њене надлежности, већ да се кроз целокупан ' делегатски систем и кроз јачање одговорности извршних и управних оргава мења начин одлучивања у друштвенополитичким згледницама,

рекао је, између осталог, Лазар Ђорђић,

Евидентно је да даљи развој самоуправљања добрим делом (блокира бирократско-технократска структура на свим нивоима у зем= љи, рекао је Мијушко Шибалић и подсетио да нас искуство у раду Социјалистичког савеза учи да форумски рад и препоруке не могу дати пожељне резултате. У, бази се води свакодневна борба за" самбу-, прављање која је „неравноправна „Радници имају Ус= тав. ЗУР и Резолуцију, али

тај „арсенал“ без: дру“ штвено-политичке · акције показује. се недовољним и радници губе битку. "Наша конференција и... „њено Председништво, без обзира на ниво друштвено-поли-: тичке заједнице требало би да се ангажују у неким разложно изабраним | _конкретним случајевима где се: води. борба између самоуправљања и бирократскотехнократске спреге. И када се ради о једном предузећу, месној заједници или којој организацији _дру“ штвене службе. Џа, када је

(ПАСТАВАК НА 2. СТРАНИ)