Борба, 07. 12. 1984., стр. 3
СТРАНА
д.
7. ДЕДЕМБАР 1984. — БОРБА
УУ ОКОМ ДАЈ ЕВЕ
ИК
“4
е ; Ме ми аи притисцима просечности. — Све су на, срећу присутнији захтеви за породуктивности рада, елиминацију празног састанчења и политизације питања која . со може да замени реалну анализу стручног рада и знања адни 'з Ус | дницима је уз Устав и ЗУР неопходна и помоћ кроз организовану друштвено-политичку ак-
цију
(НАСТАБАК СА 2.СТРАНЕ) у питању бирократска самовоља у односу на државне органе, такође је потребна друштвена акција, како би се и ови органи могли несметано прихватити својих задатака који произилазе из Устава. и других аката, рекао је Шибалић. Јасна концепција
Сеад Прњаворац је истакао да велики део економских проблема и тешкоћа произилази из неодговорног понашања, превеликог администрирања и уплитања у привредне токове, непровођења _ закона, _ друштвених договора и самоуправних споразума, локализма и егоизма, монополистичког положаја, претерано изражених партикула ристичких интереса и аутархији, Све то наноси велику штету нашем укуџшном развоју, спречава нормално "функионисање јединственог _ југословенског тржишта и самоуправну интеграцију удруженог рада. Но, ове и друге појаве и тенденције додао је Прњаворац, није могуће превазилазити само мерама економске политике. Подједнако је важна организована и бескомпромисна друштвена акција фронта организованих социјалистичких снага у превазилажењу таквих девијација.
Говорећи о проблемима мале привреде,. Надежда Ковачевић је указала да је последњих година знатан број општина уз укључивање већих организација удруженог рада, субјективних снага, коморског система, банака па и Социјалистичког савеза, приступило реализацији конкретних програма развоја мале привреде по делатностима, Такав приступ је обезбедио у појединим срединама проширење материјалне основе рада и веће запозиљавање. Из света овога Надежда Ковачевић извлачи закључак да је кључно питање даљег развоја — утврђивање јасне концепције и јаснијег осмишљеног пристуца политици удруживања средстава која су појединачно узета недовољна и расцепкана али удружена могу да дају значајне ефекте. Она се, такође, заложила за то да се јединствено, на нивоу земље, реши питање начина и услова ангажовања средстава грађана као и одређена системска питања. Тиме бисмо имали уједначену политику међусобног односа и између организација уд“ руженог рада и грађана који су носиоци личних средстава. Исто тако пореска политика мора бити селективна и стимулатизма, мање казнена.
Сузбити привредни криминал
У Нацрту резолуције за 1985, рекао је Бошко Брајовић, пише да ће се појачати безбедносне мера И активности против мепри“
"прОБЛЕМИ СЕ НЕМ Пејак и Аца Ђурђев
ПУНО ПОСЛА И ПОСЛЕ УСВАЈАЊА РЕЗОЛУЦИЈЕ: Младен Ољача, Сида Марјановић и Милан Даљевић
јатељског деловања, појаза криминалитета и отуђивања друштвене имовине. То је истовремено и последња тачка и подтачка резољуције. Али, мислим да није последња и по значају. Привредни криминалитет је у порасту. „бог тога би политика друштвеног развоја У 1985. и наредним годинама морала много више и конкретније полазити и од друштвене патологије и разних негативности У нашем друштву ради њиховог отклањања кроз уочавање узрока који до њих доводе ми услова који им погодују. Неопходно је ангажовање свих друшшвених снага и фактора за њихово. вузбијање, „ УМ вредни криминал и теж привредни преступи, нарочито они са подручја инве-
преступа, нарочито оних којима се присваја друштвена имовина у корист појединаца и појединих организација удруженог рада.
Шерафедин Сулејмани је као посебно тежак проблем САП Косова у 1985. години означио враћање фиксних и гарантованих обавеза према иностранству, пошто оне превазилазе могућности Покрајине. Он је затз подржао мере на нивоу земље, које су предвиђене у Нацрту резолуције о друштвено-економском развоју Југославије У 1955. години. Пошто је шира говорио 0 тешкоћама које произилазе
= топе незалосце "но
) а Косову — разрепење неће донети ни продвиђено повећање запосле-
Нисмо ПРОТИВ. ПРОМЕНА
„Што се Савезне конференције тиче, сматрам да не
Огу И ш: СМЕЈУ од
смемо предимензионирати проблеме као што се то ради
у вези са девизним системом, дава и уважава истина, а д
дица девиза и да не постоји без не потцењујем нужне промене у систему. Јер,
проблем могао разрешити наравно,
где се недовољно саглеа је највећи проблем оскучаробни систем који би тај битно већег извоза. Тиме,
пије тачно да смо у Словенији против сваке промене. Ми
мо против промена основа система.
Ми смо, рецимо,
против тога да се променама у политичком систему обећава решавање проблема незапослености, како се тих дана чуло у једној расправи. Али, то нипошто не значи да смо против рационализације самоуправног одлучива-
ња или да смо спремни
да бранимо сваку деформацију
у практичном функционисању система. Не проглашава-
мо, такође, за право којима се сакривају стари
самоуправљање ни нове форме у односи. Ми смо за такве про-
мепе које учвршћују прави самоуправни · друштвено-економски положај радника и радног човека од основне
организације, оп крајине и федерације.
стиција, спогвенотрговинског и девизног пословања те привредни преступи којима се нарушава јединствено југословенско тржиште, заслужују много озбиљнији третман. ' Према увиду који имају савезни правосудни органи пораст осуђених 33 кривична дела криминала У привреди наставља се и У 1984. години. Познати су фактори који на то утичу: неправилан однос према друштвеној својими, групносвојинско схватање друштвене својине, недовољна ангажованост друштвених фактора на њеном сузбијању итд. последњих година дошло до слабљења система одтоворности, па је као играз тога поразтао број криви них дела и' привредних
преко општине, па (Франц Шетинц)
чињеница је да је
АРАТИ: Јелена Ћупурдија, Милица
републике, односно по-
ности од 5 одсто у идућој години — Сулејмави је коментарисао оне делове савезне резолуције који се односе на недовољно развијене републике и 10с0во. Предложене мере за најбржи развој САП Косова, заложио се, треба даље ра» зрадити и допунити посебно са аспекта разјашњења и прецизирања начина њиховог остваривања. Сходјо тачци 27. Резолуције о друштвено-економском развоју и економској политици СФРЈ у 1985. години сматрамо да се Косову, с обзиром на велику зависност буџета Покрајине од допунских сред:тава федерације, допунска средства обезбеде У пуном износу обрачуната ча основу важећих прописа. То је неоп-
· вршно-политичком
ходно зато што се положај одређених друштвених делатности, посебно образовања, здравства и других ма Косову све више погоршава и тиме се доводи У питање остварење неких основних уставних права радних људи и грађана. Говорећи испред Привредне коморе Југославије, Фране Валентић је пренео незадовољство привредника због неблаговременог и несинхронизираног донотпења системских промена. Изражава се бојазан да се неће одржати предвиђени рокови за доношење закова о девизном пословању, закона о основама кредитног и банкарског система,
закона 0: републикама и“
покрајинама које ће се сматрати привредно недовољно развијеним у наредном средњорочном периоду и закона о основном систему друштвеног планирања. Недостају рокови
Након доношења и усвајања Дугорочног програма економске стабилизације ово је друга резолуција 0 којој расправљамо и нормално би било за очекивати да ће се она разликовати од претходне, не само у форми него и у далеко већој конкретизацији носиоца обавеза и активности при доношењу мера које следе, рекла је Вера Поповић. С тим у вези приметила је да би можда било добро да Резолуција садржи бар квартално утврђене рокове за доношење одређених мера, вршење анализа остваривања задатака. На тај начин би се још у току трајне резолуцијске године могли јасно сагледати степен оствареног и договореног, Милица Мумелаш је пренела апел запослених У индустрији бомбона и чоколаде да их Савезна конференција ССРН подржи у томе да им се одобри 20 милиона долара за увоз какаовца како би чоколадом снабдели — домаће тржиште, У дискусији о првој, основној тачци дневног реда данашње седнице учествовали су још Божидар Поповић, Нуша Кершеван, Мустафа Назми, Родољуб Мицић, Душан Међедовић, Велизар Шкеровић, Родољуб Никић, Милан Шпановић, Павле Богетић, Владимир Дружинац док је Хелма Клауш приложила своју дискусију.
Савезна конференција ССРНЈ донела је данас и одлуку о избору Мита Мицајкова за председника Са вета за заштиту и унапређивање На предлог свог Председништва Савезна конференција је прихватила иницијативу и одобрила свом изоргану да буде један од потписника Друштвеног договора о функцијама НИГРО „Борба“ и о обезбеђивању средстава за остваривање запатака матичног листа ове издавачке куће — дневника „Борба“.
Екипа извештача „Борбе
НАУЧНИ СКУП У СПЛИТУ „ПРВИ РАДНИЧКИ САВЕТ“
Према мотиву и рад |
У нашој теоријској мисли дуго година доминирао је став, а пракса потврђивала, да. је запосленом раднику најважнији мотив за рад лични доходак |
(Сплит. 6. децембра) Традиционални научни скуп „Први раднички савет“; у Сплиту чија је овотодишња тема „Мотивациона основа у организацијама удруженог рада за производњу, развој и самоуправљање“ окупио је око стотину научних радника из целе земље. који ће у наредна два дана расправљати о три тематске целине: „Мотивираност за Факторе репродукције, пословање и развој“ „Мотивираност за расподелу и удруживање“ и „Мотиви за учешће у процесима самоуправљања у условима тржишног привређивања“.
Отварајући научни скуп професор др Слободан Комазец рекао је да југосло-
'Ф Велики раскорак у зарадама између истих категориј
венска привреда већ неколико година показује нега: тивне перфомансе — опадање стопе економског раста, "опадање техничког прогреса, спор обрт друштвеног капитала.“ пад продуктивности и економичности рада. све мањи степен повезаности и ичнтегрисаности... Такве тенденције. рекао је Комазец. праћене су и све убрзаниим растом цена, високом незапосленошћу — огромним промашеним инвестицијама. деформацијама у расподели дохотка, а све ово опадањем мотивисаности за рад и ефекте рада. Практично, ради се о кризи развоја и нефункционалвости главних генератора раста. Дуги низ година, чуло се
првог дана рада научног скупа — у нашој теоријској. мисли. доминирао је
став. а пракса потврђивала, да је запосленом раднику најважнији мотив. лични доходак, решавање стамбених проблема. па и по цену да се не оствари одговаратући походак; односно па се послује са губитком. Овај проблем је данас доведен до „границе усијања“. С једне стране, због ограничавања исплата доходака у организацијама удруженог рада које послују са губитком (али не и смањивање захвата из њиховог дохот ка и доходака). а, с друге стране, због драстичног пада дохотка већ' неколико тодина заредом.
а и квалификација радника
Раскорак у награђивању истих категорија и истих квалификација радника креће се 7:1 кол квалифи-_ кованих радника, 6: код средње стручне спреме, 8:11 код ниже стручне спреме, и 41 код високе стручне спреме. Такав распон и разлике у расподели сигурно _ нису резултат утрошеног _ рада и доприноса властитог | рада. већ одређених погод-_ ности у стицању дохотка. %
Зато, организовано дру-' штво мора — ако жели социјалну правду и принцип једнакости — водити политику уједначавања дохот-_ ка по стручној спреми и. квалификацијама. 4
5
Д. с. — 3. Т. јЕ
РАСПРАВА У ССРН|ЈСАВЕТОВАЊЕ У ЦЕНТРАЛНОМ КОМИТЕТУ СК СЛОВЕНИЈЕ ВОЈВОДИНЕ О ОСТВА|0О РЕЗУЛТАТИМА ОПШТЕПАРТИЈСКЕ РАСПРАВЕ
НЕМА ДОКУМЕНТА _ ИЗНАД УСТАВА
РИВАЊУ ПОЛИТИКЕ НАЦИОНАЛНЕ _ РАВНОПРАВНОСТИ Најекупље је незнање
Ф Од идуће године преводилачки семинари и за раднике управе и правосудних органа (Нови Сад, 6. децембра) —
Ф Најважнији смисао дугорочног програма је доследно
Устава у друштвеној
(Љубљана, 6. децембра) Према првој сумарној оце ни председника ЦК ск
И овога пута се може уочити | Словеније Андреја Марин-
напредак који је У последњих годину дана учињен “У унапређивању _ равноправни »-
ца, изреченој на саветова њу са општинским и међуо пштинским партијским фун
сти језика и писама народа и | кционерима, у општепартиј
народности у Војводини констатовано је
ској расправи о Предлогу
на седници | закључака 13. седнице ЦК
Координационог одбора МЕЈ|СКЈ до пуног је изражаја
ОСРНВ за остваривање политике националне _равноправности: Чланови овог одбора уочили су данас и низ још присутних слабости, спорости и
оживотворењима скупштин-
недоследности У | рочног
дошла спремност комуниста и претежне већине рад них људи да се максимал но заложе за брже и доследније остваривање дуго програма економс-
ке стабилизације и развој
ске препоруке, донете пре пет социјалистичког самоуправ-
тодина.
љиња у складу са интенци јама и одредбама Устава
Указано је том „приликом | зур-а, Комунисти су се
ода још увек није обезбеђена
пуна равноправност: 'румунског, словачког и русинског
У
Ници за даљу демокразацију у СК и целом дру штву, за јачање друштве-
језика када је у питању пре- | о-својинских односа и од
вођење _ савезних, односно
говорније привређивање сре
републичких законских тек- дествима у друштвеној сво-
стова И у статутима војЈВо- |јини. Кључни проблеми дру ђанских општина примећују | јштвеног развоја су евиден се недостаци и мањкавости, | тирани и сагледани а поз па и недовољна активност | нати су и главни правци на њиховом отклањању, 3007 | даљег развоја трасирани чега је и подржан закључак | дугорочним програмом па који се предлаже Извршном|је стога сада најважније
човекове средине. |
већу Покрајине: да се покра-
да и комунисти и сви дру
ћински завод за јавну управу | ги радни људи највећу паж
задужи за стбучну помоћ 0вим општинама у чијим статутима има недостатака у увеђивању начина остваривања језичке равноправности.
Од идуће године, У том циљу, овај завод би требало да поред досадашњих семинара за преводиоце, организује и семинаре за раднике општинских органа управе и правосудних органа. Подршку има и предлог да се покрајински органи управе задуже да што пре преиспитају акте о систематизацији и утврде она радна места за која је потребно знање равноправних језика, као и број радника.
ж. С.
ин
РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР СРБИЈЕ (О РАЗВОЈНИМ ДОКУМЕШТИМА РЕПУБЛИКЕ У 1985.
Предлог престигао мере
(Београд, 6. децембра) ЏМредлог резолуције о друштвено-економском развоју 4 економској политици у Србији за 1985. у складу је са Дугорсчним програмом економске стабилизације. Документ је одређенији и конкретнији него резолуције изо ранијих година, нарочито онај део који садржи мере за остваривање утврђене политике. Оово је. у најкраћем, оцена са давашње седнице Републичкесг одбора СУБНОР-а Србије, на којој се расправљало 0 развојним документима Републике за идућу годину (председавао __ Урош Бајић,
тредседник Републичког од-
бора СУБНОР Србије). Међутим, доношење одговарајућих мера (у федерацији и Републици) за спровођење прве фазе Дугорочног програма економске стабилизације. — и даље касни, То, како се чуло, борци сматрају неоправданим захтевају да се Републички органи и делегати у Скупштини СФРЈ још више заложе да се скрате рокови за доношење ових ме-
ра. с. П.
њу посвете решавању теку ћих и развојних проблема и одлучнијем хватању уко
пракси
штац са разним антисамоуправним и антисоцијалистичким појавама и поступцима ПРОГРАМ И ПРАКСА; Андреј Маринц
спровођење
Осврћући се и на актуел не расправе о политичком систему, Андреј Маринц је констатовао да су те расправе у Југославији све тласније, предимензиониране и без потребног конкрет ног садржаја и да због тога узнемиравају нашу јавност. Заједно са друштвено-економским системом, истакао је он, политички си стем чини целину, и међусобно се допуњују. Преко њихове основе остварују се историјски и текући интереси радничке класе и интереси народа и народнос ти Југославије,
У даљем излагању Маринц се критички осврнуо и сна' једнострано повези~
вање остваривања дугороф ног програма стабилизације са променама привредног и политичког система, истакавши да су неприхват љиве оцене да се дугороч ни програм не може успеш но остваривати без промене Устава а исто тако и схва тање које дугорочни програм третира као документ изнад Устава пошто је нај важнији смисао дугорочног програма управо што дос ледније оживотворење Ус тава у друштвеној пракси.
Ј. П.
ИЗДАВАЧКИ САВЕТ ЛИСТА „БОРБА“ ЗА КОСОВО
Добро, може ооље |
Ф Позитивно оцењено остваривање уређивачке политике и концепције листа у овој години Ф Објављивање делова из књиге Јована Мирића „Систем и криза“
промашај
Ф Подршка предлогу финансирања „Борбе“
(Приштина, 6. децембра) Издавачки савет листа „Борбе“ за Косово, на се дници, председавао је Иса Мустафа, позитивно је оценио остваривање уређивачке политике и кон-
цепције листа у овој години. Речено је да се „Борба“ успешно укључи ла у _општедруштвену
акцију за економску стабилизацију у земљи у че му је видан допринос листа. На савету је такође позитивно! оцењено писање листа о овој покрајини, посебно са аспекта ре ализовања политичке пла „тформе о Косову. Примећено је, међутим, да се више извештавало са форума, а мање писало из базе и удруженог рада а није било довољно ни на-
писа који афирмишу достигнућа у стабилизацији политичко-безбедносне си туације после контрареволуције албанских наци оналиста и иредентиста.
Стављена је и примедба што „Борба“ више из разних средина не пише о културном стваралаштву земље посебно о афир мацији култура и култур них достигнућа наших на рода и народности. Лист би, по мишљењу чланова савета, морао већу пажњу да посвети и проблемима младих.
Објављивање делова из књиге др Јована Мирића „Систем и криза“ Савет је оценио као уређивачки промашај јер политички тренутак у земљи није био погодан за отварање
расправа о политичком си стему, мада је добро што „Борба“ има отворене стра нице за разна полемичка питања. По мишљењу чла нова Савета о књизи Јова на Мирића морало се, пре објављивања _ делова у „Борби“, чути мишљење најмеродавнијих – посебно стручњака.
У дискусији су учество вали: Иса Мустафа, Јоргованка Милојевић, Мирко Чупић, Басри Јуполи, Бећир Хоти, Муслим Нагавци и Муртеза Даци.
Ф Савет је подржао |предлог финансирања ли | ста „Борба“ како је пред- | виђено у преднацрту друштвеног договора који се“ налази на јавној распра- + ВИ. |
% 2
5 3. 4 _
ва ва МЕ. ен
СИНДИКАТ О ЖИВОТНОМ СТАНДАРДУ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДНИКА
(Београд, 6. децембра) Животни. стандард многих радника запослених у грађевинарству и индустрији граЂевинског материјала достигао је критичну тачку. Чињеница да су њихови реални лични дохоци опали за целих 14 одсто доказује ца се Резолуција о заустављању пада реалних личних доходака у овој области уоппите није остваривала. Ово је, између осталог, речено на састанку Савезног одбора син
ГОРЕ ОД ЛОШЕГ
диката радника грађевинарства. Посла за грађевинаре нема, по висини личног дохотка су на последњем месту у земљи, услови рада су веома лоши, радници _су немотивисани, боловања честа. Због свега овога, стручњаци и квалификовани радници напуштају своје колективе.
Најгоре је то, истакао је делегат из Ниша, што грађевинци _ закључују послове самог пуког опстанка ради,
Колектив нишког „Грађеви-'. нара“ на пример, ради ста-' нове за 29.600 динара по квадрету, а СИЗ становања ове. општине их продаје за 60.000 динара по квадрату. У) На састанку је закључено“ да Синдикат мора да покрене акцију да се опредељења“
Резолуције о заштити стан- –
дарда и остваре. Али ће од _
закључка бити мало вајде а- _ ко се тим проблемима буде бавио само овај Одбор. А
. .
| џ – Е
“У [И
Е 5ћ
| И ћ ћ 17