Борба, 07. 12. 1984., стр. 4

и"

О ПЗУЈНОХОЉА ЕТИЦИ

БОРБА — 7. ДЕЦЕМБАР 1984.

СТРАНА

СВЕЧАНОСТ У ПРИВРЕДНОЈ КОМОРИ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Нагр

аде

· најуспешнијима

Додељено 26 златних и две сребрне плакете као и 10 новчаних награда радним организацијама и привредницима. — Први пут додељена награда за информисање коју је добио новинар „Борбе“ Александар Пе-

тровић

с .

ПРВИ ПУТ И НАГРАДА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ: Емин Добарџић уручује награду новинару „Борбе“ Алсксандру Петронећу

(Београд, 6. децембра) Председник, Председништва Привредне коморе Југославије Емин. Добарџић на свечаној седници Скупштине ове асо-

пијације удруженог радауру чио је поводом Дана Коморе друштвена и новчана признања радним и основним организацијама удруженог рада и привредницима за најистакнутије радне резултате постигнуте у прошлој години. Добарџић је истакао да су награде Привредне коморе Ју гославије установљене као по себно друштвено признање; каој дблик јавног | истицања најзначајнијих „достигнућа од општег значаја за унапређивање рада и пословања орга-

гторан и пожртвован рад у протеклом периоду треба да послужи као путоказ и водиља свима осталима који раде у привреди — рекао је Добар џић.

Уручено је укупно 26 златних и две сребрне плакете и десет новчаних награда. Први пут је додељена и новинарска награда. Добио ју је новинар „Борбе“. Алексан дар — Аца Петрпвић, за зна чајан новинарски рад, засва кодневно праћење најзначајнијих . активности Коморе.

Новчане награде Привредне коморе Југославије „добили су: Младен Тодоровић, пред седник Пословодног одбора

ИВЛЕН ГЛЕН ЕБВ ВЕРА РЕНЕ НЕ ИН ан лранса2227

РАСТУ ЗАЛИХЕ

У радном

делу седнице Скупштине члан СИВ Јон

Србован с правом је приметио да је у расправи о Нацрту резолуције о развоју у наредној години било мало речи о раду, продуктивности, новој технологији и осталим квалитативним факторима привређивања који могу веома битно да утичу на стопу раста друштвеног производа и укупно по-

словање у идућеј години.

Није све у законима, прописима и мерама, већ и у њиховом епровођењу — рекао је Србован и додао да би уз њих добро дошао читав покрет од кога зависе курпне про-

мене у понашању, структури

произведене робе, коју у све

већим количинама ваља понудити страном и домаћем тржишту. Потребно је објаснити и зашто се у магацинима и складиштима налази роба која одговара петини друштвеног производа, Штавише, преко 50 одсто обртних средстава за-

леђено је у залихама, а извоз не тече према

очекивању.

Значи ли то да нам за светску пијацу недостаје квалитет,

асортиман и количина.

Делегати су данас упозорили да су неке ствари у резолуцији већ нереалне и да би их требало што пре променити, Делегати се нису сложили с предлогом СИВ да се набавка девиза за привредну пропаганду и рад туристичких

представништава набавља на

девизном тржишту, већ су

тражили да се задржи постојећи начин — посредством Фе-

љерације.

низација удруженот рада, по веђања продуктивности и раз вијање социјалистичких само управних односа у привреди.

Организације удруженог ра ца и појединци којима су до дељене награде Привредне коморе Југославије, представ љају најбоље међу борцима за доследну примену Дугороч ног програма економске стабилизације, а њихов самопре-

РО „Корен“ Пале, СОУР „Фамос“ Сарајево, Радислав — Бања Булајић, председник Пословодног одбора жељезаре „Борис Кидрич“ Никшић, Драгутин – Модрич, директор сектора СОУР „Пли ва“ — Загреб. Часлав Недељ ковић, висококвалификовани рудар рудника „Копаоник“ Лепосавић и Милош Вукичевић, такође висококвалифико

"су: Председништва ПКЈ, Здравко Станић, досадашњи дире

вани рудар истог рудника, Јордан Мирковски, ВКВ инзтрументалац-иноватор ООЗТ „Охис“ Скопље, Франц Јурца, директор Фабрике три котаже и конфекције Сежана, Милутин Тасић, генерални директор ХИ „Жупа“ Крушевац, Бела Хегедиш, ди ректор РО „Електролукс“ Нови Сад, и Александар Аца Петровић, коментатор „Борбе“.

Златне плакете Привредне коморе Југославије добили Страшо Христов, члан

ктор Пословне заједнице „Ка мерган“ Београд, СОУР Прехрамбени комбинат Брчко — РО „Бимекс“ — Брчко, РО Текстилни комбинат „Комбитекс“ — Бихаћ, СОУР „Феро електро“ — Сарајево, Индугрија модне обуће „Кошута“ — Цетиње Прекоокеанска пло видба — Бар, Тинда Булатовић, академски сликар. РО „Титекс“ — Титоград, СОУР „Борово“, Југословенски ·ком бинат гуме и обуће — Борово. Институт 3за јадранске културе и мелиорацију крша — Сплит, Памучна предиони ца „Глина“ — Глина, ПИК „Браћа Рађеновић“ — Новска РО за промет мешовитом робом на мало и велико „Грмија“ — Приштина, инж. Масар Ђерђизи, генерални директор РО „Комуна“ — Призрен, РО „југ турист“ — Куманово, РО „Интерпромет“ — Скопље, Ја ков Чаловски. председник Ко легијалног пословодног одбо-

ра РО „Јавор“ — Битољ, РО „Мура“ — Мурска Собота, РО „Уток“ — Камник. „Хелиос“

хемијска индустрија — Дом жале, Бранко Горјуп, председник КПО „Емоне“, Пољопривредни комбинат — Птуј, СОУР Пољопривредни комби нат „Београд“ Београд, СОУР „Вискоза“ — Лозница, Драган Томић, генерални директор РО „Симпо“ — Врање, Пољопривредни комбинат „Бе чеј“ Бечеј — РО „Пољострој“ — Сремска Митровица.

Сребрним плакетама ПКЈ награђен је ООУР „Фабрика пива“ — Пећ и РО „Семе-Та миш“ — Панчево.

М. л.

9 ЗАХВАЛНОСТ МИЛКЕ 'ПЛАНИНЦ НА ЧЕСТИТКАМА јединцима, који су јој упу ·тили честитке поводом 60. рођендана, председник Савезног извршног – већа, Милка Планинц, најтопли је захваљује. у

Ф УРУЧЕН ОРДЕН МАНАСТИРУ „СВЕТИ СТЕВАН“

Потпредседник Извршног већа Скупшти“не Србије Вукоје Була товић јуче је уручио Орден заслуга за народ са сребрним зрацима старешини _ манастира „Свети Стеван“ у Липовцу Дионисију Пантелићу. Овим високим одликовањем Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије одало је признање манастиру за пружање помоћи народноослободилач ком покрету и партизанским јединицама од 1941. до 1945, године.

Манастир „Свети Сте ван“, са игуманијом Ан ком Димшић — Параскевом и осталим монахињама, од првих дана устанка у овом крају и све до краја Народноослободилачког рата био је један од главних пунктова борбе народа овог краја против окупатора и домаћих издајника. 9 СЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА МЛАДИХ ВАЗ-

ДУХОПЛОВАЦА У Дому Армије у Земуну одржана је

изборна конфевелција организације Савеза социјалистичке _ омладине У Ратном 'ваздухопловству и противваздушној одбрани

Млади су критички анализирали досадашњи рад и закључили да су изборне активности у свим јединицама и установама, које су организоване по новој статутарној одлуци организације Савеза — социјалистичке омладине у Југослозенској народној армији. _ подстакле чланство на одговорнији рад. „За председника Председ„ништва организације. ССО

Александар Бабић, < секретара капетан Даниловић,

за Неђо

9 ШКОЛА ЗА КОПАОНИЧКЕ ОСНОВЦЕ

— Чланице „Инвестбанке“ — 2.858 радних организација из целе земље, поклониле су пострадалом копаоничком селу Ботуње нову основну школу. Савремено и функционално здање отвориће врата ђацима сутра — 8. децембра. То, међутим, није све. Поред школе, учени ци из Ботуња добијају од ових дародаваца и вредну колекцију слика за школ ску. галерију. Међу дваде сетак сликара чија су де ла заступљена у школској галерији су Пеђа Ми 'лосављевић, Алек Ђоновић, Оља Ивањицки, Мића Поповић и Милић од Мачве. Т. Ђ.

9 РЕНОВИЦА ПРИМИО МИТРОПОЛИТА ВЛАДИСЛАВА Предсједник – Предсједништва СР Босне и Херцеговине Миланко Реновица примио је јуче делегацију Светог синода Српске православне цркве, предвођену митрополи том дабро-босанским и за хумско-херцеговачким Вла диславом и чланом Светог синода и епископом жичким Стефаном.

У дужем срдачном раз говору је констатовано да су односи између државе и Српске православне цр кве традиционално добри у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини. Одређени проблеми и неријешена _ имовинско правна и друга питања, на која је указано, ће се рје шавати у складу са законом. (Приштина. 6. децембра) На Косову живи око 32.000 Рома. тако бар кажу, статистички подаци из 1981. године. Од тога броја рад је удружило, у друштвеном сектору. око 3.107 Рома. а у школској клупи основног образовања школазке 1983/84. тодине валази-

го се 4.674 деце Рома. а 7 Гредњим школама налази[0 се.497 ученика. Ни 5р01 јапослених Рома ни пепе (ије адекватан укупном _Троју становника оне на(ионалности а и напорима јоји се улажу у том прав(у. Зато СК. Орцијалистички 'авез и друге организоване боцијалистичке снаге ретјено' је на седници Комије Покрајинског коми«та СК Косова за међунајионалне односе и Коорди-

РАЗГОВОР У ПОКРАЈИНСКОМ КОМИТЕТУ СК КОСОВА О ПОЛОЖАЈУ РОМА

МАЊЕ ПРЕПРЕКА

Број запослених и број ученика Рома не одговаоа броју житеља ове националности у Покрајини. — Ускоро РТВ Приштина почиње са емиговањем програма за Роме

национог одбора ПК ССРН за међунационалне односе, председавао Исмајл Бајра. треба више да се залсже на стварању повољније лруштвено-политичке климе која би омогућила вели обухват деце и омладине припадника Рома у систему школства свих ступњева По речима секретара Комисије за међунационалне

односе ПК СК Косова Џевата Шабанија, и поред чињенице да је у односу на ранији период све већи број Рома укључен у друштвено-политички живот " “ све механизме нашег политичког система социјалистичког самоуправљања ипак то је недовољно и неадекватно њиховом 0р0ју. па СК треба више па се

заложи за стварање услова за још шире и пуније укључивање Рома у све структуре политичког система ол ООУР. месне заједнице. општине, до покрајине и шире. Пре свега треба обезбедити већи пријем у СК. посебно из редова радника непосредних пооизвођача, младих и жена. а У кадровској политици и даље треба водити рачуна за што адекватнију заступљеност припадника Рома у свим органимг и пелегатским скупштинама. Како се чуло на седници“ већ наредне године. РТВ Приштина ће почети емитовање програма на ромс-

ком језику.

сх.

Свим колективима и по-

У РТВ изабран је капетан,

(Загреб, 6. децембра) — У организацији Центра за идејно - теоријски рад Градског комитета СК Загреб, водила се данас теме љита, аргументована, на моменте полемичка и искричава расправа, о најновијој књизи загребачког професо ра др Јована Мирића „Сис тем и криза“ (из које као што је познато, „Борба“ током октобра донела шире изводе).

Занимљиво је напоменути да је на расправу дошла уверљива већина позваних из готово свих крајева Југославије.

На овој расправи нису се појавили неки од познатијих јавних посленика којису, иначе, неким тезама др Мирића упутили низ ошт рих критика још у време док ни фељтон у „Борби“ није био завршен.

Уводне напомене за расправу, У којој је, у преподневном делу учествова ло десет научних и јавних

радника, дао је Радуле Кнежевић, директор Центра. — Књига која је повод и предмет расправе састав ни је део оријентације у југословенској политологији ка критичком пропитивању политичког реалитета југословенског друштва и феномена политичког уо-

пште — рекао је Кнежевић, додавши да је реч о таквој врсти критике ко-

ја мимо и преко исхитрене, премало домишљене и одвећ паушалне, такозване вертикалне критике, критизерства, етикетирања иде у меритум ствари и марксовским пропитује методологијске и теоријске токове и домашаје научних ис траживања, али уједно У историјској и политичкој стварности разоткрива оно што стварно јесте.

Осетљиве истине . У

Џрви учесник У распра ви, Здравко Томац, посебно је нагласио да, полази год прихваћених партијских (ставова, упозоривши, да то чини јер у друштву постоје притисци да се о по литичком систему, Уставу и евентуалним променама говори мимо те утврђене партијске платформе. пе браним статус кво, рекао је Томац, већ сам за промене, па и радикалне, али у оквиру стратешких друштвених опредељења.

Томац се упитао зашто су у расправама о политич ком систему ислољене толике разлике. Зато, сматра он, што се нисмо договорили о критеријумима на основу којих валоризујемо систем и тражимо решења. А, ти би критеријуми мог ли да се формулишу на следећи начин: да ли пред лози који се нуде полазе од залагања за самоуправљање, за јачање националне равноправности и за Југославију као. федеративну заједницу, за стимулирање најбржег привредног и друштвеног развоја, за јачање суверености Југославије и њеног положаја у свету и за јачање улоге и позиције СКЈ.

Томац је затим рекао с којим се тезама др Мирића не слаже, сматрајући да се он пренаглашено бави суве ренитетом република и федеративним елементима у бићу покрајина, да неаргументовано упозорава на кон федеративне елементе садр жане, наводно, у Уставу и, коначно, да и Устав тенерира кризу.

Томац сматра да за поре мећену равнотежу на мно тим секторима узроке треба тражити у пракси у којој се модел једнострано примењује и да на то Мирић недовољно упозорава.

Подржавајући, затим, Ми рићево темељно залагање да се ојача моћ удруженог рада. Томац је нагласио да је књига „Систем и криза“, веома једнострано приказана у јавности. Додајући да је Мирић јасно опредељен на линији СК, да је томе дао максимални допринос и да је недопустиво гурати га тамо где не спада.

Никола Висковић се одмах на почетку определио према књизи, рекавши да

је,

„Висковићево мишљење “се! о“ овеј књизи не

6 =

До оцене

је то добро и потребно де до, писано живо, полемич ки и страсно с претерива-

њима која ће уздрмати на

шу грађанску свест. Мирићева књига делује и саблажњиво, додао је Висковић, најпре због тога што товори неке осетљиве исти не, које би неки волели да буду и даље скривене. То објашњава и неке јавне љу тње на које треба одмахну ги руком. Та љутња, међутим, не извире из страха од промена система, већ више од оних промена које би се револуционарно обрачунале с разним монополима, привилегијама, узурпацијама и тако даље.

Од примедаба које је Бисковић упутио књизи вреди посебно забележити следе-

Ф Кљига др Јована Мирића, која је поводи предмет расправе, саставни је део оријентације у југословенској политологији ка критичком пропитивању политичког реалитета југословенског друштва — наглашено у уводним напоменама. — Лепеза мишљења научних и политичких рад-

ника (РЕДНИ ТРНШ 2 ВС ЕЈЕИ АРТ БАЕЕВ.

ће; Мирић више греши у томе што у књизи није рекао, а требало је, него у ономе што је рекао. Он се, на пример, не обрачунава са неолибералистичко-технократским идеологијама (одбацивање самоуправљања, планирања, величање слободног тржишта) које су већина у делу. Расправа о федерализму је најрањивији део књиге, сматра Виско вић, а теза да је Устав гла вни кривац за кризу једно страна је или, бар, недоречена. Нове недоумице

Напомињући да је неке од својих виђења Мирићеве књиге већ износио јав но, у полемици с аутором, Фуад Мухић је подржао да

разговарати дисквалификаторским начином. Ја сам био иритиран таквим јавним, неодговорним иступима неких, чак и одговорних људи, приметио је Мухић, да би се затим осврнуо на један од средишњих проблема којима се бави Мирић. Реч јео питању суверености у свим његовим видовима.

Кад се ради о суверенос ти република и федералним елементима убићу покраји на, сматра Мухић, ради се о историјски достигнутом и неповративом нивоу и то негирати било би ризично. Друго је, међутим, питање практичног остваривања су веренитета који је проширен — на свим подручјима — далеко изван уставних појмова, а пренео се и у сферу партијског живота и резултирао партијским федерализмом. Ту је нове недоумице унео и Митја Рибичич у интервјуу листу „Данас“, упозорава Мухић проглашавајући савезе комуниста република и покра јина за суверене националне партије. Ако бисмо појам суверенитета вратили у оквире Устава, многе бисмо одиозе скинули с Устава из 1974. им он би се појавио у правом светлу, нагласио је Мухић.

Цирил Рибичич је упутио основну замерку Мирићу, сматрајући да је он у својој књизи — кад је реч о односима у федерацији — је дностран, а да таква нису уставна решења која се на федерацију односе. Девијације не оправдавају залагање за враћање моћи федералном центру.

Позитивно се одређујући према књизи „Систем и криза“, упућујући аутору примедбе због неких недо рочености и једностраности, Вучина Васовић је по шао од тезе да је снага со цијалистичког самоуправља ња у његовој отворености и способности да се загледа у себе и спремности на проз рачење. На жалост, импул си за то прозрачење не до лазе из политичке сфере, већ из оних простора који пребивају ван политике

или на њеним маргинама. У том контексту Васовић је нагласио да Мирићеву књи гу није доживео као побуну против политичког система, већ против политичких провизорија.

Критика и реплика

Тврдећи да се друштвена криза не може негирати, Васовић је упозорио и на неке њене манифестацијг и узроке, нагласивши посебно и да се из сфере политике репродукује потрошачки оријентисан политички сис тем.

Тврдњом да је доктору Мирићу и његовој књизи више стало до револуције него до Устава из 1974. го-

дине, као и уверењем да је књига далеко изнад нивоа досадашње расправе о њеним денотацијама и конота цијама, Светомир Шкарић се прилично јасно определио у прилог њеном конструктивном доприносу изградњи нашег друштва као асоцијације слободних произвођача. Јован Мирић, по Шкарићу, зналачки анализира карактер југословенске федерације, однос класног и националног, као и улогу самоуправљања као детерминанте наше револуције. Из рада и помоћу рада изводи све најзначајније одреднице, а категоријал ни апарат му је прецизан и консеквентан.

Оно што је изазвало већину негативних реакција на Мирићев рад, свакако је, сматра Шкарић, чиње-

може Уа да аутор не респекту-

је никакве идоле, за њега није важно ко говори, изла же и пише, већ оно што је изговорено и написано. Сходно таквом опредељењу, Мирић се противи „вечним истинама“, самозваним „све тињама“ и непровереним догмама, залажући се за стално преиспитивање, про веру и потврђивање норма тивне праксе. Мирићев ве лики допринос је анализа југословенске стварности као динамичног стања нато вареног прошлошћу, у којој будућност настоји прет поставити прошлости како би друштво постало напред није, ефикасније и прилагодљивије. Доминацијг националног над класним, и то на свим нивоима, а посебно на нивоу Федерације, говори о томе да постоји велика опа сност од етноцентризама, бирократизације на републичким и покрајинским ни воима управљања. И та Ми рићева теза, такође по Шка рићу, заслужује пажњу. Из ње израста Мирићево јасно залагање за јединствену радничку класу Југославије и из тога за јединствени ск.

Жаришта кризе

Куртеш Салиху повезао је дилему о томе да ли је СФРЈ Уставом из 1974. године конституисана као фе дерација или конфедерације са неким сличним тезама из 1968. и 1971. године. Једно“време се, каже Сали ху, њихови поборници нису оглашавали, чекајући, очигледно, згодан тренутак, да би их догађаји на Косову поново охрабрили. Таква размишљања, према Салихуу, потхрањује и Мирићева књига, која се окомљу је на улогу федерације, република и покрајина.

Појам федерализма, излаже у наставку Салиху, код Мирића није изведен на примеру социјализма, већ на основу критеријума буржоаских федерација ко је су, као што. знамо, наста ле у другачијим условима,

| аргументованом полемиком

са другачијим циљевима и уз другачије власничко правне односе него што је то случај у нашем друштву, па стога између тих типова федерација нису ни могућа никаква поређења. Ми рић, сматра даље Салиху,и сувише издваја национално и класно, па запада у контрадикције: меша државни и народни суверенитет и решења види у државном, Осим тога, он је и против ник термина _— „народност“, онаквог каквог га образла же Устав, иако је Југославија управо _ захваљујући третирању народности на светском плану стекла огро ман ауторитет и признање,

„Систем и криза“, истиче Салиху, тражи враћање на стару терминологију, а ти ме и на старе“односе у којима би народности биле грађани другог реда. Треба, међутим, имати на уму све опасности таквих иступа који нису претња само за мањине, већ и за народе, јер хегемонистичке теж ње појединих народа и даље притајене живе, а границе је, кад се односи поремете, немогуће поставити.

Јован Мирић је кратко ре плицирао на ставове Курте ше Салихуа, истакавши да се ни на једном месту не за лаже ни за етатизам, ни против мањина, већ против изједначавања народа и на родности у конститутивном смислу. Држава, каже Мирић, не може припадати на родностима, иако она јесте и њихова, иако је они смат рају својом, иако она њих сматра својима.

У наставку расправе, Душтан Биланџић је дао нске информације о _ хисториографском аспекту настајања новог Устава, сматрајући да је такав начин разматрања раније, углсвном, био занемариван. ;

Радован Радоњић је нагласио да је Мирић — писао своју књигу научнички отворено и комунистички. по штено и да су њени резулта ти веома добри. Да сам ја писао ту књигу, каже Радоњић, понеки делови би би ли понешто другачији, али у целини сигурно не толико успешни. Мирић се ухва тио у коштац са тематиком која је у нас поприлично у запећку, оправдано скренувши пажњу на то да жаришта кризе у нашој зајед ници нису само економски условљена.

Аутор се даље бави пита њима која проистичу једно из другог: да ли је систем који се не спроводи добар систем, да ли су узроци ње говог неспровођења нека на ша „балканска“ наслеђа (несклоност раду, задовољство са малим и борбеност само за локалне и личне ин тересе), и да ли је и бујање бирократије условљено само нашим људским диспозицијама. Очигледно је, истиче Радоњић, да систем репродукује одређене проблеме и тенденције и не треба бежати од промена које ће га учинити ефикаснијим.

Да је неке делове својих анализа Мирић исувише ла ко обавио, истакао је у дискусији Иван Кристал. Тако су и неки резултати једнострани, па можда и тен денциозни, поготово докази вање како наша, федерација и није федерација, већ конфедерација. Тиме што је у књизи под знак питања стављен принцип паритета, који је, по Кристалу, стуб наше федерације, такође је учињена груба на учна грешка.

Ово је само преподневни део ове изузетно занимљиве целодневне расправе, у којој су поподне учествовали и: Леон Гершковић, Балша Штадијер, Предраг Враниики, Зоран Видојевић, Жарко Пуховски, Душан Јанић, Иван Мецановић, Смиљка Сокол, Војислав Становчић, Вељко Враловић, Адолф Бибич, Звонко Посавец, Бо штјан Маркич, Бранко Царатан, Радивоје Маринковић, Дамир Грубиша, Звонкп Леротић, Јован Мирић и Ема Дероси Бјелајац,

К. БИЈЕЛИЋ С. МОДРИЋ Р. БУЈАТОВИЋ

(Приштина, 6. децембра, Танјуг — Делегација Београдског универзитета, која борави У Приштини, раз говарала је вечерас са својим домаћинима, представницима Универзитета Косово о међусобној сарадњи, У разговору је констатовано да је неопходно изнала-

зити такве форме сарадње

ће укључити нешто

које

ДОГОВОР ПРЕДСТАВНИКА БЕОГРАДСКОГ И пПрРИШТИНСКОГ УНИБЕРЗИТЕТА

Споразум о сарадњи

РЕЋИ број наставника и посебно студената ових двеју високошколских институ пија и доприносити јачању братства и јединства и заједништва међу њима. О

томе ће се сутра, како се очекује, потписати и споразум којим ће се и формално инситуционализовати дугогодишња сарадња. Прецизираће се посебно на

чини размене наставника и кедрова, као и студената, заједнички рад на научно-истраживачким пројектима, заједнички наступи на научним сесијама и сарадња у другим областима.

Делегацију Београдског универзитета данас је примио председник Председнишлтва САП Косова Небих Гаши,