Борба, 07. 12. 1984., стр. 5

СТРАНА • 7. ЛЕЦЕМБАР 1984,

— БОРБА

_ ПАУТУОХСИ ЛЕТИ, =

дине

САВЕЗНО ИЗВРШНО ВЕЋЕ РАСПРАВЉАЛО О ДУГОРОЧНОЈ ЕКОНОМСКОЈ политици

СТАВОВИ 0 РАЗВОЈУ |

0 Донета одлука 0 утврђивању минималних дажбина за царинско евидентирање приликом увоза енергетских сировина (Београд, 6. децембра.

Танјуг). — Савезно изврш-

но веће председавао Бори-

сав Сребрић) заузело је на данашњој седници ставове по. појединим питањима, везаним за утврђизвање предлога одлуке о основним смерницама друштвено-економског развоја и оквирима економске политике Југославије за период од 1986. до 1990. године. | На истој седници донета је и одлука према којој се утврђују минималне да

'жбине за царинско евиден

тирање приликом увоза е-

нергетских _ сировина, у

складу са енергетским би-

лансом Југославије за 1985

тодину и регионалним рас

поредом увоза, затим када се нафтни деривати увозе и ван енергетског би“

ланса ради равномерног и

под једнаким условима

снабдевања тржишта, односно, поновног извоза. Иг та висина минималне даж бине примениће се и приликом увоза опреме и делова који се увозе као замена за опрему и делове ошптећене или уништене

у удесима. > Савезно извршно веће

размотрило је праксу и за конодавство који се односе на престанак радног односа по сили закона у слу чају извршења тежих кри вичних дела против друштвене својине.

Учиниоцима оваквих кри- |

вичних дела обавезно се |

изриче казна затвора У | трајању дужем од шест ме сеци. што сагласно одговарајућим одредбама Закона | о удруженом раду и другим савезним, репуоличким и покрајински тконима повлачи престанак | радног односа по сили за- | кона. |

ДАНАС ЦЕНТРАЛНИ КОМИТ

ВОЈУ У ОВОЈ И ИДУЋОЈ ГОДИНИ

Шта то кочи производњу

Централни комитет Македоније, који данас расправља. о остваривању економске политике у овој и о изгледима у идућој години, сигурно ће констатовати да је сада много боље, али да је то још недовољно Индустријска производња У десет месеци је порасла за 7,5 одсто, што је знак да је стагнацији одзвонило. Истовремено, укупни приход наведене привреде порастао је за целих 63 одсто.

То значи да се недовољна производња надокнађује прекомерним повећањем

цена у индустрији за 83 одсто, на мало за 54 одсто, Није мали број произвођача који и при мањој производњи имају побољ-

ск

шане финансијске резултате. Неки од њих су веома значајни, као, на пример, Топионица олова и цинка у Титовом Велесу. У овој топионици кажу: цене у земљи још нису достигле ниво оних које постижемо у извозуг Што да губимо на домаћем тржишту2

Чим се с мањом производњом остварује позитиван финансијски резултат проблем очито није у нижим ценама, него у томе што се производи више кад постоје сви предуслови за то сировине, енергија, тржиште Проблем је зашто се одустајући од веће производње одустаје и од већег дохотка.

Надлежне

у државне ин-

ЕТ СК МАКЕДОНИЈЕ О РАЗ-

ституције, задужене за контролу цена, пречесто регулисањем „републичких цена“ „својим“ произвођачима покривају губитке, или тешкоће с непродуктивним преваљују на продуктивне и тако снажно стимулишу "инфлацију а деттимулишу производњу и рад.

Државни интервенционизам, који гуши вољу за рад, дезинтегрише привреду и интегрише „националне економије“. Сматра се да су се у тим условима нагомилале све садашње

тешкоће македонске привреде. Д. н.

ДУШАН ДРАГОСАВАЦ ГОВОРИО ПОЛИТИЧКОМ АКТИВУ ЗАЈЕДНИЦЕ ОПШТИНА ВАРАЖДИН

Само демократска критика

Ф Чланови СК морају се супротстављати свакој националистичкој и вер-

ској нетрпељивости

Ф' Промене у политичком систему чинићемо и убудуће — али на боље

(Вараждин, 6. децембра, Танјуг) — Члан Председни штва Централног комитета Савеза комуниста Југославије др Душан Драгосавац посетио је Вараждин. Он је најпре разгледао Вараждин ску индустрију коже и обуће џи разговарао с радницима, а затим у Општинском комитету СК говорио политичком активу Заједнице оп штина Вараждина о актуел ним друштвено-политичким питањима на основу ра справе која се водила о Предлогу закључака 13. сед нице ЦК СКЈ.

Драгосавац је рекао да је расправа у целој земљи била широка и конструктивна. Сада не сме доћи до застоја у ОО СК иу нашем друштву па то све да остане само кампања, него да се све снаге ангажују на ос

тварењу корисних предлога и на савладавању економских и других тешкоћа на начин како сеу расправи наглашавало.

Било је у расправи и доста корисне критике, али и критизерства, па и непријатељских настојања и насртаја на наше тековине и друштво у целини, наставио је Драгосавац и рекао да на ша критика мора бити конструктивна, хумана и демократска, да полазна тачка буде социјализам на основи марксизма. Чланови Савеза комуниста морају се супротетављати свакој национал истичкој и верској нетрпе-

љивости, борећи се против криминала и лоповлука, не дозвољавати монологе оних који траже демократију за обарање самоуправљања не аргументима.

го их тући

Драгосавац је говорио ио напорима у отплати зајмова и потреби да се започетим еланом настави. Морамо водити бољу економску политику и чувати друштвену својину, рекао је, а притом развијати самоуправљање без којег нећемо моћи напредовати. Говорећи о променама У политичком , систему он је истакао да смо познати по томе што често вршимо про мене. Али, чинићемо то и убудуће, но у допуњавању Програма Савеза комуниста и Устава, али на боље, да још брже развијамо соција лизам. самоуправљање, да јачамо братство и јединство равноправност народа и народности, да удруженом раду и даље дајемо све већа права, да исправљамо греш ке.

РЕДОВНА МЕЂУРЕПУБЛИЧКА САРАДЊА: Председници органа и организација

аи Ж

дес републике разговарали су 0 актуелним привредним и идејно-политичким пи-

тањима

РАЗГОВОР ПРЕДСТАВНИКА СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ

ЗА РАЗВОЈ СВИ ОДГОВОРИ

. (Београд, 6. децембра, Танјуг — Данас су у Београду, У оквиру редодвне међурепубличке сарадње, председници организација и органа ЈЕ Србије и СР Хрватске разговарали о актуелним привред ким и идејно-политичким питањима. Највише пажње било је по свећено — како је саопштено — текућим активностима им наредним задацима на изради _ средњорочних — планова друштвено-економског развоЈфУ том контексту посебно је разговарано о релативном привредном | заостајању СР Србије, ван територија по-

крајина, и о изналажењу решења и мера за превладавање _ овог крупног проблема. При' томе треба полазити од основа крајњих програмских и уставних опредељења којима се обезбеђује одговорност свих за сопствени развој, али и за развој земље. Размотрене су и активности на реализацији Дугорочног програма економске ста-

билизације,. Оцењено је да треба интензивирати рад и појачати одговорност свих

субјеката да Би се што пре донела сва привредна систем ске решења и извршили задаци из прве фазе, како би

САОГШТЕЊЕ СУП ПРИШТИНА О НАПАДУ НА ОФИНИРА ЈНА МИЛАНА ОСТОЈИЋА

Пуцао због новца

Ф Ово танко разбојништво

' Приштине Марк Ноћај

(Приштина, 6. _ децемора, Танјуг) — Разбојнички напад на официра ЈНА Милана Остојића, који се догодио 1. де цембра ове године у Приштини добио је свој епилог. Како смо данас обавештени у приштинском СУШЕ извр шшилац овог безобзирног и дреког напада је Марк Ноћај (22), беспосличар. стално настањен у Приштини. Против њега Окружном _Јевном тужилаштву у Пришти ни је поднета кривична при јава због основане сумње да

је починио _ кривично, Ден тешке крађе,и рарбојниш“ ва, Тешко повређени -

лан Остојић је ван животне

опасности.

- СУП 'Осслучајно бурегмиуве- Према сазнањима тојић и Ноћај су се срели у приватној ници у граду, касно

учинио је беспосличар из

че, да би после, кратке пре пирке и помирења, а по наго вору Остојића, отишли у ње гов стан. _ Тамо су. гледали ТВ програм, а у једном тре нутКу Остојић је устао и из своје фиоке извадио нотес како , би прибележио 8д ресу новог „познаника . Тај карак је за њега, изгледа, био кобан, јер је Ноћај У истој фиоци приметио повац, Још када је код офи цира спазио службени) пиш тољ, у његовој глави се од мах родила идеја 9 пљач ки. Искористио Је прилику док је Остојић устао и дограбио је пиштољ и наре-

: у да сав новац. дио му да преда : од том _ претњом Остојић је отворио фиоку, извукао

“

седам новчаница од по хиља ду динара,и новчаницу од сто немачких марака, преда

се прешло

активним односом свих фактора у републикама и федерацији допринети благовременом утврђивању економске политике и услова привреБивања за' наредну годину.

Разговарано је и о неким питањима везаним за односе између организација уДРруженог рада двеју република и њиховом повезивању. Размењена су мишљења и о активностима Савеза комуниста на овим и другим питањима. а

јући новац он је покушао да Ноћаја удари по руци, али је овај припуцао и ранио га у длан леве руке. Остојић је и даље прилазио напа дачу који је потом испеглио у његове груди још један метак и нанео му тешку те лесну повреду. Марк Ноћај је потом, с пиштољем и нов цем, побегао, Тешко повређени Остојић успео је да се

из своје собе дотетура до собе у којој је „спавао вла сник куће, пробудио га и

овај је алармирао СУП и хи тну помоћ. Након неколико минута на лице места су сти гли радници дежурне служ бе СУП Приштине и кола хи тне помоћи којима је повређе ни Остојић пребачен најпре у приштинску болницу, где му је пружена прва помоћ, а потом у Војну болницу У Скопљу.

Органи СУП успели су за непуна два сата да пронађу нападача који се крио у кући свога пријатеља Рагипа Ђакаја. Рагип Ђакај и Али Ђакај су притворени и против њих ће бити поднета кри вична пријава због криви чног дела пружања помоћи и скривања починиоца овог разбојничког акта:

Ми 5) на остваривање

задатака друге фазе Дугоро-

чног програма. Такође треба

и а ПЦ ари и ината аи а аи

после СУДСКОГ ПОНИШТЕЊА ИЗБОРА ДИРЕХ-

ТОРА НОВОСАДСКОГ „ЈУ |

ТОАЛАТА“

(ПОР СЕ НАСТАВЉА

Ф Раднички савет је решио да се жали на одлуку Основног _ суда удруженог рада Новог Сада

(Нови Сад, децембра) Раднички савет новосадског „Југоалата“ разматрго је одлуку Основног суда удруженог рада Новог Сада да се поништи конкурс и избор инжењера Ђорђа Шћепанчевића за директора овог новосадског колектива због кршења одредаба Закона о удруженом раду. Самоуправни орган овог новосадског колектива није се сложио са овом одлуком суда, па је одлучио да се жали Суду удруженог рада Војводине, а питање“ овог спора покренуће се и пред уставним судовима Војводи не и Југославије.

= Ми па бранимо директора по сваку цену, већ самоуправно право Радничког савета да) одлучује 0 кадровској политици. Сма-| трамо, уз то, да је Основни суд удруженог рада погрешво протумачио члан 49. покрајинског закона 0 избору директора, односно да смо и ми, као радна организација, иако нисмо од посебног друштвеног интереса, обавезни да формирамо · паритетну _ конкурсну комисију. Због свега тога затражићемо и мишљење уставних судова о свему овоме — рекао нам је Слободан Мандић, председник Радничкесг савета „Југоала-

“

та“. СС — БОТ.

“ти

ПУДАР АУТОБУСА И ЛОКОМОТИВЕ КОД СМЕДЕРЕВА Троје повређено

Београд. 6. децембра, Танјуг) — Јутрос, око седам ча сова, на незаштићеном пруж ном прелазу код пољопривред ног комбината „Годомин“ У Смедереву сударили су се ву тобус „Ласте“ и електрична локомотива која је вукла в03. У овом судару, који се догодио због веома густе магле, али и непажизе, повређене су три особе из путобуса. од којих једна теже, Теже последице срећом су избегнуте, јер је из лутобуса на претходној станици изашла већи на путника,

НАПОРИ ЗА РЕШЕЊЕ КИПАРСКЕ КРИЗЕ

Наговештај напретка |

Ф Након што је лидер турске заједнице Денкташ изнео генералном секретару УН | Куељару нове предлоге са „извесним уступџима“, очекује се одговор председник Кипријану врши убрзане консултације са свим политичким вођама га

Цо свему.судећи, ствари везане за дугогодишњу кипарску кризу крену ле су с мртве тачке. Збивања су наје ових дана лидеђ кипарских Турака Рауф Денсекретару Уједињених нација Пересу де Куе-

љару нове предлоге за решење дуго | годишње кризе на овом медитеран-

ском острву. У том „пакету“ понуђе не су извесне нове „концесије“ кикоје додуше значе потпуно одрицање од ранијих ставова, али, ипак, представљају нове моменте у напорима за остварење,

гло „узбуркана“ кад

кташ изнео генералном

парским Грцима,

трајног мира на острву.

Значајно је, при том, што се све ово одвија у склопу иницијативе генералног секретара УН. Светска орга низација је протекле деценије преду зимала читав низ акција различитог профила и обима како би кипарска криза била најзад решена. Но, све ове иницијативе наилазиле баријеру непопустљивости двеју супротстављених страна, а посебно код

кипарских Турака.

Куељарова иницијатива

не

су на

Још од лета 1974. године, када је

Турска извршила инвазију на ово медитеранско, стратегијски изузетно“ значајно острво и поделила га „зелемеђународни форуми, а посебно Уједињене наци-

је и покрет несврстаних земаља, на | стојали су да изнађу праведно и мир

ном линијом“, многи

но решење проблема.

| _ Последња у низу ових акција била је иницијатива Переса де Куељара, који је средином овог лета организо вао у Бечу састанак представника двеју комуналних кипарских заједни ца. Међутим, одмах у почетку искрсле су невоље, пошто су у чињеници да је на састанку требало да учеству је кипарски шеф дипломатије Јакову кипарски Турци видели могућ-

вима. Никозијска правом, одбијала

дана

није

збивања на овом ву.

ност индиректног признавања њихо

ве самозване државе „турска репуб-

лика северни Кипар“.

Овај, привидно процедурални, ин-

цидент разрешен је тако што је на састанак дошао генерални директор Министарства иностраних из Никозије Мавраматис. Денкташ дипломатије Ертекуна. Де Куељар је у Бечу раз товарао у неколико наврата, али одвојено, са представницима у кипарјеких, заједница и понудио им свој план у више тачака за решење кри-

је послао свог шефа

зе.

послова нице. Садржај

цурио“ у'

пови ПРЕДЛОЗИ: Рауф Денкташ

Но, већ тада је на обема странама изражен песимизам у успех ове ини цијативе. Наиме, обе стране су остале на својим бескомпромисним ставо

какве преговоре са кипарским Турцима, све док они не повуку одлуку о проглашењу своје државе на Кипру. Лидер кипарских Турака Рауф Денкташ то упорно одбија.

Све је „тапкало у месту“, док ових дошло елемената, који би могли, на олређе ни начин, да утичу на даљи развој

Шта је ново

Готово изненада Денкташ је изнео Куељару нове предлоге турске зајед ових није познат. мада је део тога „пројавност, значају може да посведочи и чињемипр да је кипарски прелселник Кипријану нагло започео низ консултација са вођама свих политичких партија, а затим отпутовао у Атину

јану иде зације да изнесе ст

Шта је

буркало“

ски Грци хвате.

прихвата редовито

право за

вето на свако одлуку, која би, по њиховој оцени, „угрожавала интере се и права кипарских Турака“.

Постоји

предлаже

влада је, С ПУНИМ „оне“ на

да ступи у било кипарски

ћи, њима до неких

нових оно барем

средоземном остр- предлога

Што се тиче

Папандреуом. После Атине, Кипри- | ; 5 1:

Рауфа Денкташа, што је толико „УЗ |

; Турци прихватају да се турска оку-. пациона војска повуче из једног дела Фамагусте и још 17 насеља, ) које би могли да се врате кипарски | Грци, који су одавде побегли после | војне инвазије 1974. године, После. ' евентуалног повлачења турских вој

ника са овог подручја, под окупаци јом би још остало нешто мање од 30 | одсто територије острва, што кипар-.

Поред тога, Денкташ нуди ствара-. ње федерације две сасвим равноправ_ не националне заједнице, али ипак

предселник кипарски Турчин, како. је и записано у Уставу после стица-. ња независности Кипра. Што се тиче парламента, представника буде 70 према 30 у ко. рист кипарских Грка, али резервише |

Никозије, где. 4 и ЈИ

У седиште светске органи- | генералном секретару УН | авове кипарских Грка. > то „ново“ у предлозима |

ово подручје Кипарски |

28 рум - 5

зеље аб

не могу тек тако да при-

За ЗА

да председник Републике | буде кипарски Грк, а пот-

он се слаже да однос

своју заједницу да ставиј

још једна интересантна | |

компонента у овом плану. Денкташ | -

стварање одређене „треће острву, у ствари дуж „зе-

лене линије“, где би заједно живели,

Трци и Турци под контро-

лом Уједињених нација. Све ове тезе засад још нису зва-

нично потврђене, али се незванично сазнаје да су тачне. По свему суде-

је склон и Де Куељар.

Али, кипарски Грци имају сва права да захтевају,

ако ништа друго, а детаљна разјашњења ових

права вета кипар-

ских Турака, Де Куељар је, навод-

но, припремио предлог за формира-

ње једног механизма који би решавао сва спорна питања и тиме из-

предлога још је Киприј

али о њиховом козији им, Папандре

сусрет. ,У

на разговоре са грчким премијером

ПОЉСКА РАСКРШЋА

ШТА ЈЕ СВЕ — ОПОЗИЦИЈА

Ф' После извесног затишја, политички екстремисти поново дижу глас Ф Ратоборни кругови католичког клера

(Од сталног дописни ка „Борбе“) (Варшава, децембра Никог овде није изненадило поновно активирање опозиције. После опште амнестије у јулу, када су ча слободу изишли сви полнтички затвореници. опозицији је био потребан мали предах да дође себи и атикупи нове снаге, а случал отмице и убиства свештеника Попјелушка био 107 је сјајан повод за реактивирање и поновне нападе на власт и системско уре-

ђење.

Почеле су нове провокације и када опомене власти вису помогле. неки су ухапшени. међу њима и пера „повратника“, Затим су хтели да формирају тзв. хгмитете за заштиту граћанских права. али су их

власти одмах зауставиле поотлашавајући ове групе члеталним. У последње

време вође опозиције дају интервјуе западној и гомаој „подземној“ штампи. а пет из редова католичког клера то чине преко цркзених проповедаоница.

Поделе и категорије

Пољски социолози и политиколози деле овдашњу опозицију у неколико категорија. Један каже да У Пољској постоји опозиција, полуопозиција, па чак и четвртопозиција. Други је пели на ситуациону. протрамску и антисистемску своставајући у ову последЊу и секташко-догматске снаге и милитантни клер Трећи. професор Микола Козакијевич не компликује ствар дефиницијама и вели да постоје само две врсте опозиције — политичко-системска и просоцијалистичка, Ова друга — просоцијалистичка — много је шира, али то, у ствари. и није

опозиција. већ људи критички _ настројени према појединим потезима. па и

пракси власти уопште, сматрајући да то може и мора бити боље и ефикасније. Она антисистемска много је ужа. али и опаснија. Ово „опаснија“, ипак, треба схватити условно више као поређење с оном лрутом врстом опозиције, нето као неку изразиту опа-

рав. Онм то добро знају м не желе да ћуте.

Нису им. међутим, успели ни позиви на нове штрајкове, ни демонстрације. а и сахрана Попјелушка протекла је сасвим мирно и лостојанствено. Остале су им једино реторичке и литерарне вештине: петиције. манифести. отворена писма, леци, протести, говори. интервјуи, Један ол најпознатијих Јацек Куроњ — дао је „ексклузивни интервју“ агенцији АФП У којем дели лекџије свима

прев НррРВетИИ ВРАИЕЧЕТ ЗЕТТАЕЕНИРЕ“УРРЊО МТИТЕРРВИДИНИ К ЗЕЕА.

„Подземље“ преполовљено

Ф Рластимал се добровољно пријавио један од вођа илеталних структура „Солидарности“ Аугенијуш Шум-

Лејко (Варшава, 6. децембра). Један од вођа илегалних, „под земних“ структура бивше „Со лидарности“, тахозване привремене земаљске комисије, Аугенијуш Шумјејко, доброво љно се пријазио властима и пошто је потписао изјаву да се више неће бавити незаконитом политичком делатношћу, пуштен је на слободу јавила је вечерас пољска те левизија.

Шумјејко је својевремено био у самом врху рукозодства „Солидарности“ — члан ње не земаљске комисије, а У илегали је провео скоро пуне три године — од 13. деце абра 1981. када је овде заведено ратно стање. Шумјејко је ро-

дом из Вроцлава, има 38 тодина, а по занимању је — ас троном,

Други из четворочлане тзв. привремене земаљске комиси је бивше „Солидарности“, Богдан Лис ухатшен = је, како смо својевремено објавили, почетком јуна ове године и још се налази у истра жпом затвору. Њега огишта ам нестија од јула ове године није обухватила, јер је између осталог — осумњичен за издају земље.

Привремена земаљска коми сија „Солидарности“ тиме је преполовљела: у њој су оста ла још два члана — Бујак и Јединак.

Н. Б.

ЗЕЉАСТА РВ ЕРЕ ИЛ А ТЕ ИРЕНЕ ОРИ ШАВЕС ТУ

сност по систем и друштвени поредак.

Јер. да би се могло лупи-

ти ногом треба имати 0 шта, а ова садашња екст-

ремна опозиција изгубила је тле под ногама. Свесна тота, жилаво се бори па остане на,површини, па се чује, да макар подсети на своје постојање. Јер. ако ћути, политички опозицио= нар престаје бити предмет интересовања, пада у забо~

редом. Каже да „двоколосечна — јавна и подземна делатност _ „Солидарности“ — добро функционише, јер је сарадња добро организованва. Цркви препоручује да „у садашњем тренутку" треба више да се бави „из= политиком, да износи весне _ политичке захтеве“. Око случаја Попјелушка Лех Валенса се коректно понашао, али није престао

Де Куељаром када ће му пренети ста вове кипарских Грка.

бегао улагање вета. Сада ваља сачекати и видети шта

ану постигао у консултаци

јама са политичким лидерима у Ни-

што је и те како значајно, У

разговорима у Атини са премијером

уом. То ће показати његов најближој будућности, са

ови

Милан МИЛИВОЈЕВИЋ

ла говори и захтева синдикални плурализам и наговара епископат да му у то ме помогне формирајући католички синдикат.. У са дашњој ситуацији — то је чиста илузија. Не само што власти неће дозволити, нето што ни цркви то није

потребно.

Потребе и и · илузије

„

Ангтажовао се ових дама био и Кажимјеж Мијал. је- + лан од најстаријих (има 74 тодине) изданака секта-

шко-дотматске струје и са-

мозвани „генерални секре- | тар“ тзв, комунистичке у

партије Пољске. Али. ух- | ваћен је и ухашшен, Анга- | жовао се и Кажимјеж Сабат који је на конференци- | ји за штампу у Стокхолму изјавио да је „председник савета _ министара _ емитрантске лондонске влале“! 3 Укључили су се и Анка Ковалска. и Јан Јузеф Рт Липски. и Јануш Онишкијевич. и Хенрик Вујец. па чак и стари 95-тодишњи М професор и академик Едвард Липињски, с којим је педавно. „Жиће Варшави“ имало _ интервју _ пово; животног јубилеја.

Стар! поофесор. написао 12 „отво оено писмо“ генералу Јару-

зелском нападајући та и врећајући _ на најгрубљи начин, ( 5

Посебно се предано огла- | шавају екстремни и зато- | борни кругови католичког | клера, који не престају да црквене проповедаонице злоупотребљавају У поли- тичке сврхе. Пољски при- | мас; кардинал | Јувеф Глемп, забранио је једном | ол најмилитантнијих све штеника, Станиславу Ме 4 ковском да ложи проповеди у варшавској бискупи- __ ји, ..