Борба, 07. 10. 1988., стр. 11
КУЛТУРА SPORT
пи ВОЕВА,
7. oktobar 1988.
Шта СУ СЛОВЕНАЧКИ ИСТОРИЧАРИ РЕКЛИ О УЈЕДИЊЕЊУ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ HAPO/JIA| Evropski fudbalski kupovi — žreb za 2. rundu obaviće se danas u Cirihu
1918. ГОДИНЕ
угославија, за опстанак
др БОГО ГРАФЕНАУЕР: Слободу, за коју смо се борили, нисмо могли осигурати ниједног часа, да би се равноправно договарали о уједињењу у једну државу — то је трагична тачка историјског
KUP ŠAMPIONA
развоја словеначког ослобођења
Др ЈАНКО ПЛЕТЕРСКИ: Опредељење за Југославију било је опредељење за опстанак Словенаца
као нације
Европски пролетери и њихове политичке организације, на југословенским просторима и читави народи, били су првим светским ратом толико разједињени и располућени да је луцидна Роза Луксембург у једном тренутку тог свеопштег метежа саркастично узвикнула да на „пролетери свих земаља, уједињују за време мира, а кољу се за време рата“.
Кад је клање завршено — а завршено је тек када је крахирала аустро-угарска царевина која га је нападом на Србију и започела — до уједињења је најпре дошло баш тамо где су ране биле најдубље. Тамо где је брат ударио на брата, отац на сина, полубрат на полубрата, ближи се ближњег свога. Југословенска идеја коју су деценијама заступали многи најумнији људи поникли у на"шим крајевима и интересима свих наших народа који су најзад схватили да имају много веће шансе да сачувају макар део сопственог достојанство ако се уједине — надјачали су све ратне трауме.
Критика „словеначке политике“
Полемике, спорови и трвења о стварању прве југословенске државе, свакако једном од најзначајнијих и најделекосежнијих догађаја овог века на нашем тлу, почели су такорећи од самог чина уједињења. Заоштравајући се све време трајања новоформиране државе, која је успела да изброји само непуне 22,5 године, неспоразуми су продужени све до данашњих дана. Једна од најуочљивијих разлика је у томе што су они после стварања Авнојевске Југославије с политичког терена пренети међу историчаре. Прошле недеље словеначки историчари, окупљени на свом
24. збору у Птују, покушали су ца на неке спорове ставе тачку, отварајући, изгледа, при том и неке, бар на први поглед, нове опције процена „1. децембра 1918".
— СЛОБОДУ, за коју смо се сами борили, нисмо могли сами осигурати. ни једног часа, да би се равноправно договарали о уједињењу у једну државу. Управо то је трагична тачка историјског развоја словеначког ослобођења.
Ове речи, исписане 1938. године, др Бого Графенауер поновио је и у Птују. Том оценом која, чини се, најадекватније изражава погледе словеначких историчара на оно што се збило пре 70 година — Графенауер 06јашњава не само неравноправну позицију Словенаца у устројству новоформиране државе, већ истовремено указује и на то да за Словенце „уједињење" 1. децембра 1918. нема онај значај који припада 29. октобру 1918. Тада је у Љубљани свечано проглашено отцепљење Словеније од Аустро-Угарске и одлучено да се оснује Држава Словенаца, Хрвата и Срба која је обједињавала све „Хабзбуршке Јужне Словене". Из те чињенице Графенауер извлачи закључак да су се Словенци, исто као и други Југословени у монархији, „сами ослободили“, али да ту слободу нису могли сами осигурати.
Оцене изложене у својим „студентским данима“, овај истакнути историчар допуњује тврдњом да се „у политичкој митологији данашње југословенске кризе", опет, слично „некадашњој српској историографији“, наглашено понављају тезе о „српском ослобађању Словенаца и других аустроугарских Јужних Словена“. Иако то не доводи у директну везу др Графенауер истиче да се у „оба велика дела професора Ђорђа Станковића“ о
Николи Пашићу „брани Пашићева политика“.
— То је — каже он — разум: љиво ако се гледа из угла српских становишта, али не и са становишта Југославије као заједнице самобитних народа.
Критичке опаске Графенауер упућује и на рачун „словеначке политике“ 1918. Он њеним заступницима понајвише замера што су били неспремни да парирају Пашићевој, како др Графенауер формулише „мало великосрпској концепцији“ и „италијанским притисцима“. Тиме је словеначка политика, по његовом мишљењу, дала свој допринос деоби „словеначке националне територије између четири државе“, при чему мисли не само на Аустрију, Италију и Мађарску него и на Југославију.
Др ЈАНКО Плетерски такође наглашава да 29. октобар 1918. представља истинско национално самоопредељење Словенаца, којим они „коначно постају политички народ“. Уз све ограде, посебно уважавајући чињеницу да је опредељење Словенаца за сопствену државност, заједно са Хрватима и Србима пратило „страшно распарчавање словеначког народа“, он није склон да прави дубљи рез између 29. октобра и 1. децембра. Уважавајући историјске околности ондашњег времена, др Плетерски је изричит: — Опредељење за Југославију било је опредељење за опастанак Словенаца као нације.
Рушкити режим, бранити земљу
Слично мисли и др Јанко Прунк који у низу својих радова подсећа да је Словенија до пропасти Хабсбуршке монархије била само „географски појам“. Словенци тада нису могли ни помишљати на територијалну
Московска филхармонија на Бемусу
Јубиларне, двадесете, Београдске музичке свечаности почињу вечерас у Сава центру концертом Академског симфонијског оркестра Московске државне филхармоније. На програму су дела Јосипа Славенског, Музика за оркестар Лудвига ван Бетовена, Концерт за виолину и оркестар у Де-дуру и Дмитрија Шостаковича, Пета симфонија. Оркестром руководи чувени диригент Дмитриј Китајенко, а солиста је
наш виолиниста јован Кулун-
џија. Основан 1953. године Симфонијски _ оркестар _ Московске
државне филхармоније ове године обележава 35-годишњицу свог рада — концертног деловања у музичког животу СССР, многим иностраним земљама Европе, Америке, Азије. Своју светску славу оркестар је стекао објавивши и више од 100 плоча у познатим дискографским ку-
ћама. За своје заслуге у развоју совјетске музичке културе стекао је право да испред свог имена дода звање — Академски.
Ансамбл ће сутра, на Коларчевом народном универзитету, свирати дела Равела, Сен-Санса и Малера. Солиста је виолончелиста Александар Рудин.
На слици: Академски симфонијски оркестар Московске државне филхармоније. CJ.
БОРБА у биоскопу и испред њега
аутономију, поготово сопствену државност коју су у извесној мери Мађари дали Хрватима. Расцепкани на ситне парчиће, како је својевремено говорио РА им каруирнма била пре па А ме малена неми, а Загреб је _(Веовгад, 6. оккобга) — Сгуебио готово удаљенији од Љубља- | па zvezda је lakše nego što su осене него од Париза. kivali i najveći optimisti prošla u drugo kolo Kupa šampiona. Prvak
Иако међу словеначким исто- R ; i epublike Irske Dandalk otpisan ричарима има оних који верују je sa osam golova u mreži, Davi-
да је Југославија 1918. била веш | доуј6 1 Stojanović nisu savladani тачка творевина, и за говорни |njjednom. цом 24. сусрета словеначких ис- — Protivnik је bio teži na papiторичара и у неформалним раз- |ти пебо па (егепи. Мезто пј рге!говорима превлађивала су она |postavljali da ćemo sav posao obarnemaMurra Koja McrHuy na je yjenM- |viti u prvoj utakmici i da će meč њење и за Словенце G6uMmo rpo-|na našem stadionu biti obična forгресивно, јер су друге алтернати- |тајшов!. Рођефик је Бео рогпаг, ве и за њих биле знатно непо- |3 па revanš je došlo više od 20.000 вољније. Истина, упозорава се gledalaca. То najbolje govori da su да је дефинитивна одлука о 06- navijači uz nas i da najavljuju da .|će nas masovno bodriti u nedelju лику владавине у новој држави: |___. : .|protiv Partizana — kaže kapiten република или монархија донета Dragan Stojković тек после уједињења, када су мо- гућности за разне политичке иг- 8: ре и нагодбе биле знатно веће. у Владајући кругови Словеније | |. прихватили су монархију највише због тога што је претила реална опасност од Италије, ако не || дође до уједињења, заузме још већи део словеначке територије, затим због страха од унутрашњих немира који би се, како је процењивано, лакше могли угушити под „ауторитетом краљевске власти“ и најзад због великог угледа кога је Србија извојевала на војном пољу. „ij Очекивало се да ће словеначки историчари нешто више рећи о томе како су раднички и со- |! цијалистички покрети свих ју: гословенских народа па и словеначког, подржали и поздравили стварање Југославије, да би комунистички покрет који је из њих израстао касније одступио
од тог става. С. ФЕСТИЋ П. СИМИЋ _ а a св __ о КУ КУ “О УК S EOTP BOLJI SA BELE TAČKE: Herman (kapiten Ksamaksa — tamni dres) odnosi loptu ispred Galitiosa iz 5 AJ Larise koji je pripao Švajcarcima tek posle izvođenja penala
Џез фестивал, крајем октобра.
Традиционални Међународни џез фестивал, 19. по реду, почиње 29. октобра у Дворани Коларчевог народног универзитета у Београду јубиларним концертом Џез оркестра РТБ. Ове године учествује 54 музичара из Аустрије, Велике Британије, Шведске, СР Немачке, Кубе, Аус-
Osim odgovorio:
Imate li
Ometrtović i Brnović ostaju A.B.
Branko Stanković je posle sinoćnjeg meča rekao da je zadovoljan plasmanom u drugo kolo KEŠ, a da do prave igre treba još dosta rada. Igrači nisu otišli u karantin kako je ranije najavljeno. Učiniće to tek posle subotnjeg treninga, a kandidati za najbolji sastav su, tvrdi Stanković — svi igrači iz „pogona“ prvog tima. Boško Đurovski, Vladan Stošić, Husref Musemić, Milan Ivanović i Jovica Ni-
kolić protiv Vojvodine i Dandalka.
nisu bili ni na klupi, ali će za „večiti derbi” kad je konkurencija za „šesnaest odabranih“ u pitanju biti ravnopravni sa Marovićem, Dimitrijevićem, Prosinečkim, Bursaćem i ostalim koji su u poslednje
Na pitanje zašto je Ivkovića pozvao u reprezentaciju,
drugačiji predlog?
Partizanu (za utakmicu sa
Lakše na terenu nego na papiru
Van| Igrači Crvene zvezde glatko eliminisali prvaka Republike Irske, iako su progno— Optimističke najave pred derbi sa Partizanom
dve utakmice oblačili dres protiv-
nika.
Utakmica protiv Partizana zaokupila je „crveno beli“ tim mnogo pre jučerašnjeg susreta sa Dandalkom. Svi je očekuju kao meč godine i veliku priliku da jednom po-|. bedom opravdaju sve ovogodišnje
prvenstvene poraze.
— Konačno je krenulo. Ako i u nedelju osvojimo dva boda do kraja jeseni eto nas u vrhu — progno-
zira Vladan Lukić.
— Svesni smo da samo pun uspeh protiv Partizana vodi u „gornji dom“ gde nam je i mesto. Zato poručujem navijačima pred „derbi“: dođite da vidite pravu Zvezdu
— kaže Robert Prosinečki.
КЕ: Prag Nikolić, očito zadovoljan po-
šah sd SVETSKI KUP
Remi sa Nanom
Nikolić nije želeo da rizikuje — Portiš se revanširao (Rejkjavik, 6. septembra) U 3. kolu trećeg turnira za Svetski kup u Rejkjaviku postignuti su sledeći rezultati: Timan—Petruson 1:, Saks—bBeljavski remi, — Ејуез!—Spaski 1:0, Nikolić —Nan remi, Jusupov—Korčnoj remi, Anderson—Talj remi, Spilman—Kasparov remi, Portiš—-Hjartarson 1:0, Ribli—-Sokolov prekinuto.
Stanje posle 3. kola: NIKOLIĆ, Kasparov, Beljavski, Timan, Elvest po 2, Anderson, Spilman, Talj, Jusupov, Nan, Saks, Portiš, 1,5, Ribli 1(1), Petruson, Hjartarson, Spaski, Korčnoj 1, Sokolov 0,5(1) poena.
Tri odlučene partije, pet remija ijedan prekid osnovna su karakteristika trećeg kola turnira za Svetski kup u Rejkjaviku.
Jugoslovenski velemajstor Pred-
bedom u prethodnom kolu nad Viktorom Korčnojem, protiv odličnog Engleza dr Džona Nana nije
i||želeo da forsira, pa je partija za-
vršena remijem.
BALKANIJADA U KAŠTEL STAROM
Bugarska pred ciljem
U 4. kolu šahovske balkanijade reprezentacija Jugoslavije igrala je sa reprezentacijom Rumunije. Trenutno stanje u susretu je 2,5:2,5 uz jednu prekinutu partiju.
Stanje na tabeli: Bugarska 14,5, Jugoslavija 12,5 (1), Rumunija 11 (1)i Grčka 9.
Šahistkinje: Jugoslavija — Rumunija 1:1, Grčka — Bugarska 0,5:1,5.
Stanje na tabeli: Jugoslavija 5, Bugarska 4,5, Rumunija 3,5, Grčka 3.
Omladinci: Jugoslavija — Rumuпја 2,5:1,5, Grčka — Bugarska 1:2 1). Stanje na tabeli: А од 10,5, Rumunija 9,5, Bugarska 6,5, Grčka 3,5.
U GK SSRN BEOGRADA RAZGOVARALO SE O PREDSTOJEĆOJ UTAKMICI PARTIZAN — ZVEZDA Viteštvo Je
Slavijom), ali Spasić mora u Mursku Sobotu — mada nije isključena nagodba sa „crno—belima“. — Za utakmicu sa Škotskom 19. oktobra u Glazgovu pripremaće se 8 kandidata iz domaćih i 9 naših fudbalera koji igraju u inostranim klubovima
тралије и САД.
ipak važnije
Lončar u ime Partizana obećao navijačima maksi-
ШТА РАДИШ ВЕЧЕРАС (омнибус)
режија: Предраг Велиновић (АМСТЕРДАМ), Иван Марков (КРАВАТА ОБАВЕЗНА), Јанко Баљак (АПСОЛУТНИ СЛУХ)
сценарио: Зоран Бачић, Предраг Велиновић, Иван Панић, Иван Лалић, Јанко Баљак |
улоге: Никола Којо, Ненад Ненадовић, Владан Дујовић, Предраг Томановић, Весна Станојевић, Драган Јовановић, Небојша Љубишић, Дејан Матић (
производња Југославија, 1988.
дистрибуција: ех Нит, Београд у
Омнибус тројице студената београдског Факултета драмских уметности представља једно од неколико најбољих остварења домаће кинематографије у овој години. Но, без обзира колико, на основу овог мишљења, охрабрујуће може деловати перспектива југословенског филма, пре ће се наметнути закључак о тренутној
5
ПТЕрежија: Џил Бетмен
сценарио: Дејвид Пол, Лоренцо Семпл
улоге: Џон Стамос, Ванити, Џин Симонс, Џорџ Лезенби, Питер Квонг, Ед Брок, Џон Андерсон, Роберт Енглунд
производња: САД, 1986. дистрибуција: Форум, Сарајево
Иза најновијег подвига дистрибутерског преводиоца (који је изворном наслову дао потпуно опречен смисао) крије се један, помало већ старомодан, филм, касни изданак линије чији се почеци, а и највећи домети, могу везати за прва два дела легендарног Милеровог „Побеснелог Макса“. Овај, условно названо „апокалиптички“ поджанр акционог филма, Бетменовим целовечерњим дебијем тешко да је на било који начин обогаћен. Ипак, прича о милитантној секти наркомана-хистерика — чији би хермафродит — вођа да завлада светом — којој се супротставља син убијеног тајног агента ЦИА, показује јасне амбиције да превазиђе границе коректног жанровског подухвата.
Низ „џемсбондовских“, ненаглашено пародичних, реминисценција (о чему говори и ангажовање Џорџа Лезенбија, једног од четворице досадашњих филмских Џемс Бондова, за епизоду тајног агента), уз честе претенциозне режијско-монтажне интервенције, умањују, међутим, ефекат који би остварио даљи развој врло занимљиве типологије главних јунака, те понекад веома бруталних и упечатљивих сцена. И поред тога остаје довољно акције да финални утисак буде задовољавајући.
(2 звездице) |
ЧАУРА (СОСООМ) |
режија: Рон Хауард
сценарио: Том Бенедек
улоге: Дон Амиче, Вилфорд Бримли, Хјум Кронин, Брајан Денехи, Џек Гилфорд, Стив Гутенберг, Морин Степлтон, Џесика Тенди, Гвен Вердон, Тани Велч
производња: САД, 1985
дистрибуција: Кинема, Сарајево
Пре било чега „Чаура“ потенцијалног гледаоца мора фасцинирати „сазнод“-ош — она је, наиме, права ревија, мало је рећи ветерана америчког филма. Шта више, Дон Амиче (рођен 1908) који је први филм снимио још 1936. године (и одмах постао велика звезда „20 th Century Fox“-a koja he у наредних пет година снимити више од 25 филмова), Џек Гилфорд (1907), брачни пар Хјум Кронин (1911) и Џесика Тенди (још двадесетих позоришна глумица, први , филм снимила 1932), не појављују се, како је за овакве доајене уо-
бичајено, у епизодицама-посветама, већ напротив, носе главни терет филма.
Три друга из старачког дома негде на Флориди откривају базен једне куће за издавање у коме ће се, брчкајући се из дана у дан, све више подмлађивати. Када им се „јувенализација“ објасни везом дотичног базена са у људску кожу обученим дошљацима са Антареса, препознаће се и инспирација „Чауре“. Уместо (за амерички филм почев од „Е. Т. ја) пословичне везе пуне узајамног разумевања, између земаљске деце и ванземаљаца, Бенедек-Хауард одговарајућу везу успостављају између земаљских стараца и „екстратерестријалаца“. Судећи по делом готово екстатичним критикама које је „Чаура, код куће добила, (испуњени) задатак је, међутим, исти — стварање емоционалне бомбе.
Но, пре би се рекло да је у питању ипак само занимљива идеја која настоји да рационализује љубав новохоливудског филма према свемирцима (домцима је понуђен вечни живот на Антаресу) што само по себи ублажава емотивни набој — и чије остварене непрецизности, потенциране магловитим карикирањем (хришћанске) сотерологије, чине „Чауру“ у суштини једном бизарном пародијом. (1,5 звездица) |
(НАПОМЕНА): критичар оцењује филмове од нула до 4 звезди: це) Драган ПЕТРОВИЋ
i
ДЕЛИКАТНИ УРБАНИ КОНТЕКСТ: Кадар из филма „Шта ра диш вечерас“
снази и дометима кинематографије у којој су студентске испитне вежбе супериорне у Ма највећи део оне велике, професионалне и званичне продукције.
Причом срели као филмови генерацијских проблема, строго и интелигентно дистанцирани од дневно-политичких изазова, сва три филма понаособ, међутим, успевају да буду прецизна слика времена, и то неупоредиво очитија од оне коју настоје да пруже назови политичко-ангажовани, „критички“ усмерени филмови којима је овогодишњи Пулски фестивал био затрпан. На тај „начин „Шта радиш вечерас“ може се доживети као „Суботом увече а десетих, јер га са три деценије старим Погачићевим филмом везује и нешто више од формалне сличности, односно од околности да се у оба случаја ради о омнибусу чије приче говоре о младима у велегРаду. Наиме, ако је Погачићев филм био зачетник својеврсне дезидеологизације југословенског филма, а бољшевичко-колективис" тичком духу домаћих филмских јунака супротставио интиму љу бавних парова и право појединца на личну драму и засебан живот, онда би улога филма „Шта радиш вечерас могла постати чак и незаобилазна када би југословенски филм препознао у њему порпарола једног продуктивнијег схватања биоскопа од оног које нуде актуелне друштвено-политичке Јо e: а поје динаца пред историјом, идеологијом i
(2 звездице) СУВИШЕ МЛАД ЗА CMPT NEVER TOO YOUNG TO
O OR i Cr i O a La OL US BRDA Kur Zlu al bj akav— aa kaj kat, al ada oona aj m e-3-ner rei OE
(Beograd, 6. oktobra) — pripreme za prvu kvalifikacionu utakmicu za SP sa Škotskom u Glazgovu (19. oktobra) počinju u ponedeljak 10. oktobra, a selektor Ivica Osim ne zna tačno ko će doći u Mursku Sobotu, a ko direktno u Glazgov. Pozvao je čak devet fudbalera koji nastupaju u inostranim klubovima i osam „domaćih“.
— Ja sam dobio uveravanja naših igrača koji igraju u inostranstvu da će doći na priprema, osim Jozića jer njegov predsednik (FK Ćezena) — ne želi da ga pusti na pripreme. Ukoliko on ne dođe onda razmišljamo o Krivokapiću i Elzneru. U teškoj je situaciji Osim. Tvrdi da u zemlji nema mnogo kvalitetnih fudbalera i „zato je primoran da poziva "strance.
— Uverio sam se i u Seulu, a i ovde na prvenstvenim utakmicama da nemamo toliko kvalitetnih igrača kakve zahtevaju kvalifikacije. Nezgoda je što se može dogoditi da fubalere koji igraju u francuskim i italijanskim klubovima moram da pustim u subotu da odigraju utakmice i da se onda ponovo priključe nama. Problem je i neigranje Jankovića za Anderleht. Od špic igrača u odsustvu Mihajlovića tu su Boro Cvetković i Zlatko Vujović, ali razmišljamo ozbiljno i o Biniću. Možđa bismo i njega naknadno pozvali.
Na spisku selektora Osima nalaze se: Ivković (Vinersport), Omerović (Partizan), Jozić (Ćezena), Hadžibegić (Sošo), Spasić (Partizan), Radanović (Standard), Stanojković (Vardar), Jurić i Šabanadžović (C. zvezda), Baždarević (Sošo), Janković (Anderleht), Katanec (Štutgart), Stojković (C. zvezda), Cvetković (Askoli), Vujović (Kan), Tuce (Velež) i D. Brnović (Partizan). ;
Na pitanje novinara zašto je pozvan golman Tomislav Ivković, Osim je odgovorio:
— Imate li vi bolji predlog? Ako već kritikujete, onda morate da imate nekog u vidu. Ovako, kritika gubi svaki smisao.
Naglasio je Osim da i Partizan pravi određene teškoće jer želi da ode sa najjačim timom u Sofiju na revanš meč sa Slavijom.
— Omeroviću, pa i Brnoviću trebaju utakmice i ja sam rad da
napravim ustupak, ali bih zadržao Spasića na pripremama. Ne znam otkud panika u Partizanu i pored visokog rezultata u Beogradu (5:0). Pa šta će više?
Okupljanje reprezentativaca je u ponedeljak u Beogradu i Zagrebu, gde će se kandidati sastati, a onda zajedno nastavljaju do Murske Sobote. Osim je predvideo i dve trening utakmice. Prva će biti u četvrtak protiv Mure i tu bi reprezentacija trebalo da igra u najboljem sastavu. U subotu će protiv Maribora igrati kombinovana ekipa sastavljena od „A“ reprezentativaca i igrača mlade reprezentacije koja se takođe priprema za susret sa odgovarajućom selekcijom Škotske u kvalifikacijama za prvenstvo Evrope.
— Protiv Škota želim da igramo otvoreno — napadački. Mislim da će protivnik pokušati da nas nadtrči, a ne nadskoči jer imaju relativno male igrače. U svakom slučaju nećemo se braniti.
Selektor mlade reprezentacije Ivan Čabrinović odredio je 18 fudbalera za meč mlade reprezentacije u Edinburgu. Tu su: Žitnjak (Osijek), Ilić (Vardar), B. Brnović (JNA), Jarni (Hajduk), Babunski Малаји Petrić (OFK Beograd),
timac (Hajduk), Pavličić (Dinamo), Prosinečki (C. zvezda), Mijatović (Budućnost), Boban (JNA), Šuker (Osijek), Bokšić (Hajduk), Jokanović (Vojvodina), Pavlović (Željezničar), Janković (Маргеdak), Milanič (Partizan) i Vujačić (Vojvodina).
— Okosnica ove reprezentacije su „Čileanci” — rekao je Čabrinović. — Međutim, ukoliko neko ne zadovolji, ima mnogo novih mladih fudbalera na koje ozbiljno računamo. I mladi se okupljaju u ponedeljak, a pripreme su u Mariboru.
S. Stojanović
PORAZ OSTOJE. — Jugoslovenski teniser Marko Ostoja poražen je u drugom kolu međunarodnog turnira u Bazelu, koji se igra za nagradni fond od 270. dolara. Ostoju je HORA Italijan Dijego Narđizo sa 6:2, 7:6.
malan konfor na stadionu JNA
(Beograd, 6. oktobra) — Kad igraju Partizan i Crvena zvezda, Beograd zahvati fudbalska groznica. Da bi derbi u nedelju protekao u najboljem redu preduzimaju se opsežne pripreme, a danas su se u GK SSRN Beograda okupili svi koji učestvuju u organizaciji susreta.
Predsednik omladine Beograda Dragan Pavlović naglasio je sportsku dimenziju utakmice:
— 1 kod mladih je izražajna snažna politizacija, pa se čuo čak predlog da derbi Partizan — Zvezda bude svojevrstan miting mladih. Naša želja je da derbi, ipak, bude samo sportski događaj i da protekne u najboljem redu, bez ikakvih posledica.
Predsednik Skupštine Partizana Zdravko Lončar govorio je šta „crno-beli“, kao domaćini, predu-
zimaju za što bolju organizaciju utakmice:
— Pušteno je u prodaju 46.000 ulaznica i zasad je ostalo još malo mesta za sedenje. Vodili smo računa o konforu navijača. Biće održani sastanci sa navijačima. Takođe, . i igračima ćemo ukazati da od njihovog ponašanja umnogome zavisi reagovanje publike.
I predstavnik Crvene zvezde Miloš Marinković je obećao da će njegov klub preduzeti sve potrebne mere.
— Sutra i prekosutra sa navijačima će razgovarati kapiten Stojković i neko iz uprave kluba.
Jednom rečju svi žele da derbi protekne u najboljem redu. Na potezu su sada navijači.
A.S.
TENISKE PARALELE
Previsoka preprek
Živojinović u Sidneju izgubio od Kanađanina Miči-
bate (6:7, 6:7)
(Sidnej, 6. oktobra, Tanjug) Jugoslovenski teniser Slobodan Živojinović izgubio je u prvom kolu otvorenog prvenstva Kvinslanda od malo poznatog Kanađanina Glena Mičbate (121. na ATP listi) u dva seta sa 6:7, (6:8), 6:7 (2:7). Nagradni fond turnira u Brizbejnu je 250.000 dolara.
Pošto je ispao iz daljeg takmiče-
nja, (bio je četvrti nosilac), Živojinoviću sada predstoji značajno takmičenje u Sidneju — prvenstvo Australije u zatvorenom prostoru. Za razliku od ranijih godina, ovog puta na sidnejskom turniru neće nastupati donedavno prvi teniski reket Ivan Lendi, a organizatori nisu uspeli da obezbede ni učešće ECU najboljeg na svetu Vilanera. Selešovoj. komplimenti poražene
„Mala Mo“ u drugom kolu savladala Grethen Medžers sa 6:4, 6:4
(Nju Orleans, 6. oktobra, AP, Rojter) — Mlada jugoslovenska teniserka Monika Seleš postigla je novu pobedu — na „gran pri“ turniru koji se u američkom gradu Nju Orleansu igra za fond nagrada od 250.000 dolara. Ona je u drugom kolu savladala osmog nosioca, Grethen Međdžers sa 6:4, 6:4.
Grethen Međžers bila je impresionirana igrom Monike Seleš.
„Ona je veoma dobra teniscrka. Razoružavajuće je kada odlično servirate, a ona izvanrednom povratnom loptom osvoji poen“, rekla je američka igračica dodajući da je impresionirana načinom na koji Monika Seleš udara lopticu.
Rezultati drugog kola:
(3) Meknil (SAD) — Fernendes (SAD) 7:6, 6:1, (7) Vajt (SAD) Bjurni (Australija) 6:3, 6:4 (4) Rehi (SAD) — Rinaldi (SAD) 6:4, 6:7, 6:1.
о — - —