Борба, 07. 10. 1988., стр. 12
ЈУГОСЛАВИЈА
КОЈЕ СУ СВЕ ИДЕЈЕ О КАДРОВСКОЈ ОБНОВИ ЦК СКЈ И ЊЕГОВОГ ПРЕДСЕДНИШТВА У ОПТИЦАЈУ И КАКО ОВА ПИ-
ТАЊА РЕШАВА СТАТУТ
Гласање за оверу мандата
Стипе Шувар: Предсједништво ће покушати да до 17. сједнице ЦК СКЈ утврди критерије евентуалне одговорности својих чланова, а ако у томе не успије то ће учинити ЦК Ф Ко не добије двије трећине гласова чланства ЦК, напустиће овај орган Ф 00 СК Савјета БиХ: О сваком члану Предјседништва чланови ЦК треба да се изјасне тајним гласањем Ф Онима који не добију надполовичну већину гласова престала би функција Ф Светислав Стојаков: У року од месец или два треба поставити питање поверења члановима свих партијских председништава, од Председништва ЦК СКЈ па наниже Ф Тајно гласање о сваком члану руководства појединачно Ф Статут СКЈ: ЦК СКЈ би морао да
БОРБА, 7. октобар 12
ПРИВРЕДЕ
рењу свом Председништву, чак и да оно само није отворило то питање
Од момента кад су после 16. седнице ЦК СКЈ у јавности, посебно на актуелним митинзима солидарности са Србима и Црногорцима са Косова, учестали енергични захтеви за кадровском обновом у највишем југословенском политичком врху и кад се из јавних наступа појединих функционера могло закључити да ће до те обнове можда и доћи — једно од најактуелнијих питања у вези са тим било је: како ће то бити изведено2
Пошто из официјелних структура у прво време нису стизале ни назнаке одговора на то питање, међу посматрачима и аналитичарима наших политичких прилика колале су разне идеје о варијантама и критеријумима те обнове.
Из тих „увек добро обавештених извора“ стизале су, некад, вести да су иза затворених врата неких важних кабинета у згради Централног комитета СКЈ већ направљени спискови људи који морају да оду са политичке позорнице, некад да се политички професионалци у Централном комитету још нису договорили ни о критеријумима кадровске обнове, а некад да ће, рецимо, због несагласности у самом Председништву ЦК СКЈ цело Председништво морати да пону-
САЗНАЈЕМО
Пленум без ТВ-преноса
Очекује се да ће 17. седница ЦК СКЈ трајати два дана. Неће се радити ноћу и неће бити директног телевизијског преноса. Седница ће, иначе, бити јавна — новинари ће извештавати на уобичајени начин.
Основни документ за 17. седницу ЦК СКЈ (обима 15 страница) вероватно ће бити објављен у наредна два-три дана. До 17. седнице сви централни комитети СК република и покрајински комитети расправљаће о овом документу.
Уз већ познате оставке, очекује се да још један број чланова Председништва ЦК СКЈ буде замењен новим и да чланство у Централном комитету СКЈ] престане и неколицини његових чланова који сада врше функције у највишим државним органима.
ди оставку Централном комитету на 17. седници.
Прве назнаке
Прве, да кажемо, могуће официјелне назнаке о начину обнове Председништва ЦК СКЈ и самог Централног комитета јавно су лансиране прекјуче.
У емисији „Дијалози“ Телевизије Сарајево, Стипе Шувар, председник Председништва ЦК СКЈ је у вези са тим рекао:
— У најскорије вријеме ићи ће се на обнову Централног комитета СКЈ и његовог Предсједништва. Што се тиче Пресједништва, оно ће покушати да до 17. сједнице ЦК СКЈ утврди критерије евентуалне одговорности својих чланова, а ако у томе не успије, то ће учинити ЦК и свако ко не добије двије трећине гласова чланства ЦК напустиће овај орган.
Истог дана, такође из Босне и Херцеговине, али овог пута из Основне организације СК Савјета Босне и Херцеговине, упућено је писмо Централном комитету СКЈ у коме пише да би „Централни комитет требало да постави питање повјерења Предсједништву ЦК СКЈ тако да се о сваком члану Предсједништва чланови ЦК изјасне тајним гласањем. Онима који не добију натполовичну већину гласова престала би функција члана Предсједништва ЦК СКЈ и били би замијењени другима“.
Ове две вести подсетиле су на још једну изјаву, која, истина, нема мирис официјелности, али је дата у сасвим легалним партијским телима пре десетак дана. Светислав Стојаков, члан Председништва ЦК СК Србије, је на заједничкој седници три комисије Цетралног комитета СКЈ, 22. септембра, изнео и сопствени поглед на кадровску обнову у СКЈ. За разлику од оних који сматрају да је довољно гласати о поверењу Председништву ЦК СКЈ и то сматрати „обновом“, Стојаков је предложио да се у року од месец или два, постави питање поверења члановима „свих партијских председништава, од Председништва ЦК СКЈ, па наниже. И то: тајним гласањем о сваком члану руководства појединачно.“ Како Статут Савеза комуниста Југославије регулише ситуацију пред којом се управо налазимо, односно да ли су статутарно утврђени критеријуми процедура за кадровску обнову појединих партијских органа и тела2
Критеријуми за утврђивање одговорности чланова органа
расправља о иницијативи за гласање о пове-
Предраг Кораксић
СКЈ утврђени су оним одредбама Статута СКЈ које регулишу критеријуме за избор у поједине партијске органе. Оне гласе:
„За чланове органа СК и на извршно-политичке функције у Савезу комуниста кандидују се и бирају чланови Савеза комуниста који својим моралним, радвим квалитетима м политичком активношћу доприносе у изграђивању и доследном остваривању политике Савеза комуниста, уживају углед и подршку у средини у којој живе и раде, и који целином свога ангажовања доприносе развоју социјалистичког самоуправљања, остваривању одлучујуће улоге радничке класе у друштву, равноправности, братства и јединства наших народа и народности, те јачању независности, међународног поде и угледа СФРЈ“. (Члан 40.
Критеријуми за одговорност _
Кад је одговорност чланова и органа у питању, статутарне одредбе гласе:
„Чланови, основне организације, органи и форуми Савеза комуниста одговорни су за из-
ДА ПОДСЕТИМО
Чланови Председништва ЦК СКЈ
Садашњи чланови Председништва Централног комитета СКЈ су:
Миланко Реновица, Иван Бригић, Абдулах Мутапчић, Марко Орландић, Видоје Жарковић, Радован Радоњић, Милан Панчевски, Васил Тупурковски, Јаков Лазароски, Стипе Шувар, Ивица Рачан, Станко Стојчевић, Франц Шетинц, Штефан Корошец, Милан Кучан, Душан Чкребић, Радиша Гачић, Слободан Милошевић, Кољ
Широка, Каћуша Јашари, Бошко Крунић, Милован Шогоров и Пе-
тар Шимић.
ПА ЕРЕ АЕ Правио тата.
грађивање и остваривање поли-'
тике, ставова и одлука СК, Програма СКЈ, статутарних, законских и самоуправних норми, нарушавања морала социјалистичког самоуправног друштва, односно за наношење штете Савезу комуниста и његовом угледу, те за нарушавање лика и угледа члана Савеза комуниста.“ (Члан 48.)
„Основне организације и органи СК колективно су одговорни за одлагање и неблаговремено заузимање ставова и доношење одлука, за њихову садржину, за методе идејнополитичког деловања и за резултате остваривања усвојене политике Савеза
комуниста“. (Члан 49.)
„Органи СК сносе колективну одговорност пред својим изборним телом, а чланови органа појединачну пред органима чији су чланови.“ (Члан 51.)
„За свој рад и активност Председништво Централног комитета СКЈ одговара Централном комитету СКЈ, а председник, секретар и члан Председништва за свој су рад непосредно одговорни.Председништву.“ (Члан 122.)
Органи и форуми СК даље, „разрешавају органе које бирају или поједине њихове чланове када оцене да нису у стању успешно извршавати своје функције и деловати у складу с усво-
јеном политиком те онда када својим поступцима нарушавају јединство у акцији и углед Савеза комуниста Југославије. Сваки орган Савеза комуниста има право да разреши дужности свога члана када оцени да за то постоје разлози.“ (Члан 64.)
Статут предвиђа и још једну могућност одласка са политичке функције:
„Чланови органа могу поднети оставку из здравствених и других личних разлога, те онда када не могу преузети одговорност за извршавање задатака који су им поверени и када не прихватају оцене и ставове органа чији су чланови. Оставка се подноси органу чији је члан и мора бити образложена и од тог органа оцењена.“ (Члан 44.)
Из цитираних статутарних одредби произлази закључак да иницијативе за кадровску обнову у Централном комитету СКЈ и његовом Председништву имају потпуни легитимитет и да су засноване у Статуту СКЈ. Статут је чак толико прецизан у неким формулацијама да би, по његовим одредбама, Централни комитет СКЈ морао да расправља о иницијативи за гласање о поверењу свом Председништву чак и да оно само није отворило то питање. Наиме, на основу члана 39. Статута основне организације и органи Савеза комуниста „обавезни су да размотре иницијативу и предлоге њихових чланова.., те о њима одлучује и предузму мере за њихово остваривање“. А уколико не прихвате те иницијативе да „дају образложење оном од кога су оне потекле“. Само на основу те одредбе, Централни комитет би морао да размотри писмо које му је у вези
(Београд, 6. октобра) — Извршни савет Скупштине Београда усвојио је данас пакет мера којима ће се растеретити доходак привреде. Тако ће до краја године београдској привреди остати више 77 милијарди динара.
До краја октобра да се умањи општински порез из личног дохотка за 66 одсто, смање стопе доприноса из личног дохотка за основно образовање и здравствену заштиту и комуналног доприноса за 1,6 на 0,6 процената и висине накнаде за коришћење грађевинског земљишта за 25 одсто. Ове мере су у овом тренутку једине могуће, напоменуо је Милорад Унковић, председник Извршног савета. Стога је неопходно да Република и Федерација са своје стране усвоје оне које су у њиховој надлежности, а које ће значајније допринети да радник прими већи лични доходак.
ИЗВРШНИ САВЕТ СКУПШТИНЕ БЕОГРАДА УСВОЈИО ПАКЕТ МЕРА ЗА РАСТЕРЕЋЕЊЕ
Плате веће за осмину
о краја године маса средстава за бруто личне Ла Кра повећаће се за 10 до 12 одсто
~
Предложено је да СР Србиј, обезбеди да се измени Закон о кредитној политици, да се зајмо. ви београдске привреде за нергз. вијене доведу у склад са учец. ћем у дохотку СР Србије и уз. вршно веће предузме друге мере за растерећење привреде.
На нивоу Федерације предла. же се да се отклоне нелогичнос. ти у обрачунском систему, изме. ни Закон о личним дохоцима, мења кредитно-монетарна поли. тика, обезбеди ефикаснија на. плата за радове у иностранству, компензације благовремено ис. плаћују и преиспита начин из. двајања средстава за неразвијена подручја.
Ако би се доследно испошто. вале мере које су у надлежности града у задњем кварталу ове године маса средстава за бруто дохотке повећала би се за 10 до 12 процената.
ММ,
КАКО ЈЕ РАДИО ЗАМЕНИК ГУВЕРНЕРА НАРОДНЕ БАН.
КЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Пракса јача од закона
(Београд, 6. октобра) — Франци Гербец делегат из Словеније у Већу република и покрајине Скупштине СФРЈ био је данас незадовољан одговором савезних органа на питање како је могућно да је Слободан Станојевић, заменик гувернера Народне банке Југославије, ту дужност обављао и после 28. јуна када му је истекао мандат.
Данас су за говорницом Већа република и покрајина Јанош Шредер, председник скупштин-
„ске Комисије за избор и имено| вање и Душан Влатковић, гу-
са _ изгласавањем _ поверења | вернер Народне банке ЈугослаПредседништву ЦК СКЈ јуче упу- | вије допунски објашњавали катила ООСК Савета Босне и Хер- | ко се све то догодило.
цеговине. Шредер је рекао да је и Бран-
Као и о другим питањима, органи СК, па и Централни комитет СКЈ, одлуку о кадровској о6нови у Председништву ЦК СКЈ и у свом саставу, и о поднетим оставкама, доноси већином гласова присутних делегата. Да подсетимо: да би ЦК СКЈ уопште могао да ради седници мора да присуствује најмање две трећине делегата.
Статутом СКЈ није предвиђено да ли се Централни комитет, када се изјашњава о поверењу Председништву ЦК СКЈ и његовим члановима, истовремено изјашњава и о поверењу члановима Председништва ЦК СКЈ који су у том органу по функцији.
Славко ЋУРУВИЈА
ко Микулић тражио да се ово питање реши у складу са кадровским променама на нивоу свих заменика у савезним органима, а да су, иначе, само Словенија, Црна Гора и Македонија биле заинтересоване за ову функцију. По закону Станојевић је могао да остане у радном односу, али не и да обавља функцију с обзиром да му је мандат истекао.
Гувернер Влатковић се, ради очигледног кршења законитости у овом случају, позвао на мањкавости досадашње праксе, а „престали смо да је примењује мо кад је то питање покренуто“.
Гербец је на крају констатовао „да га забрињава однос гувернера према законитости.“
велелепним аи инв еванепиегентнирне ле стратава ОБУСТАВА РАДА У ИНДУСТРИЈИ ПРЕЦИЗНЕ МЕХАНИКЕ
Солидарност са радницима Раковице
(Београд, 6. октобра) — Више од хиљаду радника „Индустрије прецизне механике“ обуставило је данас рад негодујући због тешког положаја, ниских примања и погоршаног стандарда. Трудбеници прве смене захтевали су, такође, да им се разјасни да ли је у ову радну организацију стигао телекс, позив радника Раковице о чему они нису на време оба-
вештени. На двоипочасовном збору запослени у ИПМ у свему су се придружили ставовима ра-
ковичких радника. Представници синдиката ИПМ обавестили су присутне да у колектив није стигао никакав позив из Раковице и у свему су подржали оправдане захтеве прве смене изражавајући спремност да их прихвате. - Б. 0.
БОРБА ПИТА:
ЈЕСУ ЛИ НАМ ПОТРЕБНИ ВАНРЕДНИ ИЗБОРИ И ДА ЛИ СУ |3БОР БОРАЦА НОВОГ БЕОГРАДА И ЗЕМУНА
МОГУЋИ У САДАШЊЕМ ИЗБОРНОМ СИСТЕМУ (5) ДР ТОМИСЛАВ Ж. НИКОЛИЋ, ДОЦЕНТ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У НОВОМ САДУ
И држава је својина Партије
Хитне мере за Косово _
Као и цео народ, дошли смо до границе разједињавања која се не може даље померати без катастрофалних последица по судбину Југославије Ф Затражена измена Статута борачке организације како би из њега били
Мишљење да би увођење ванредних избора значило суспендовање уставног система нема основа избачени „кључеви“, који су до сада омогућавали да на чело СУБНОР дођу и они који нису југословенски јер је њихова сврха добијање кадрова који су у стању да, на легалан начин, организују и спроведујоријентисани
изборе, а самим тим и изведу друштво из кризе
Мислите ли да је идеја о ванредним изборима директна последица мањкавости нашег Устава2 — Довољно је погледати Устав СФРЈ из 1963. године у коме рестриктивне одредбе о промени није било. Напротив. У Уставу из 1963. године предвиђао се и референдум за промену Устава, при чему су покрајине имале само статут, а не и свој покрајински Устав.
Отпори ванредним изборима долазе од структура које су против решења косовске драме и изласка друштва из кризе. Мишљење да би увођење ванредних избора значило суспендовање уставног система нема основа, јер је сврха ванредних избора добијање кадрова који су у стању да, на легалан начин, организују и спроведу изборе, а самим тим и изведу друштво из кризе.
Бирократизам руководства
Какав је однос Партије и Устава2 — Ниједан наш устав није био устав народа, мада се у његово име доноси. Сви су били партијски устави, и онај први и овај из 1974. године. Ништа се ту не мења ни амандманима, Партија је та која обликује друштво,усмерава, нуди промене, дозвољава ово, не дозвољава оно,
и с тим морамо данас да се суочимо. Једноставно, и данас је Партија сила која одређује канале, домете, претпоставке, дискусије и када се говори о променама, као и када се расправља о узроцима кризе.
Оно што је досад Партија понудила, сва она усмеравања, дискусије о уставним амандманима, не уклапа се ни у један предлог науке, мада смо ми у стању да направимо нови Устав који би одговарао садашњем нивоу производних снага и потребама југословенског друштва. Сукоб између идеологије, која је постала основно оружје политократије и науке је евидентан„Међутим, једна критичка и 06јективна научна мисао има право да се тој идеологији супротстави, без обзира што и ти научници припадају Партији. Дужина трајања кризе, као и бирократски отпори променама уставних норми, директна су последица бирократизације Партије,
Устав — генератор кризе
Значи ли то да се мора поставити питање одговорности Партије за кризу и њено продубљивање2 — Уместо да се то питање постави и реши, стварају се отпори идеји о ванредним изборима, мада је то једини прави пут за решење кризе Партије и прет-
поставка изласка друштва из кризе.
Нови Устав се мора правити, кад тад, али је боље што пре. У њему не може више да егзистирају устави република као посебних држава, као и устави покрајина. Зашто југословенском друштву не би одговарало решење за један Устав Југославије, уставни закони за републике и статути за покрајине, ако се референдумом народ изјасни за такво решење2
Сви они који су против ванредних избора и референдума, нека погледају поново Устав СФРЈ из 1963. године па ће видети да је у њему више норми демократије но у новим уставима. Наше партијско руководство није спремно да призна чињеницу да је Устав из 1974. године основни генератор кризе.
Пошто се не мењају основе Устава, амандмани праве одређену концесију између договорне економије — основна начела — и критике тих истих начела. Наиме, сваки амандман који садржи критику договорне економије је у колизији с основама Устава.
У Уставу је записан и положај Партије, па она тежи да декретом прокламује улазак у комунизам, јер прокламује социјализам као слободну асоцијацију произвођача. А пошто те слободне асоцијације нема до комуниз-
ма ми, значи, Уставом прописујемо улазак у ново друштво.
Претпоставка за стварање новог устава подразумева и нови однос Партије и Устава2
— Партија мора да одустане од претензија да креира нове продукционе односе. Производни односи морају бити израз производних снага и начина производње, који не зависе од наше свести, па ни од идеолошке свести Партије. У новим условима Партија не може више да буде „капа“ над индивидуом и над сваким привредним субјектом итд.
И, када се каже да је наша друштвена својина државна, то је у суштини погрешно. Ми имамо партијску својину. Партија креира односе у производњи, она штити државно-партијску својину над средствима за производњу. И сама држава је својина Партије. У условима када се споје држава и Партија, што је и у нас сада случај, држава постаје власништво Партије.
Због тога сви,ми у оваквим условима можемо нудити предлоге који би били целисходни за излазак друштва из кризе, као што је и предлог о ванредним изборима, али је до Партије да ли ће се то прихватити или не. Позивање на народ и на његове дискусије само је плашт демократичности, иза које стоји идеологија статуса кво.
Б. ГУЛАН
(Београд, 6. октобра) — На данашњем збору око 6.000 бораца Новог Београда и Земуна оштро је осудило нејединство у партијском и државном руководству, као и борбу једног његовог дела за своје парцијалне, републичко-покрајинске интересе. То је, мишљења су борци, довело до низа привредних и политичких промашаја, а државу у тешку политичку, социјалну и економску кризу. — Свесни смо чињенице да смо зашли у седму деценију живота, али то не може умирити нашу револуционарну свест, нити умањити нашу моралну снагу и обавезу, коју још у нама виде радни људи, грађани и омладина наше земље, рекао је Васа Бунчић и нагласио: Већина нас остала је и у овим годинама и у овим тешким временима доследна себи и револуцији и зато изражавамо нашу дубоку забринутост над општим стањем у земљи до којега је дошло захваљујући низу промашаја у конципирању и спровођењу политике.
Борци су данас једнодушно оценили да је једна од најтежих, може се рећи и погибељних промашаја управо затварање очију пред контрареволуцијом на Косову и инертно и неодговорно понашање државног руководства, а понајпре Председништва СФРЈ.
Новобеоградски, земунски и борци — гости из Вуковара, Бијељине, Инђије, Старе Пазове и
свих београдских општина са овог скупа поручују да су они, као и цео народ дошли до границе разједињавања која се више не може померати а да не буде катастрофалних последица по судбину Југославије,
— Нећемо оне који нас разједињују и који су речима уз Тита и јединствену Југославију а делањем против њега и радничке класе. Борили смо се за јединствену земљу, све смо дали да се спојимо, ујединимо а не да правимо етнички чисте просторе, рекао је Петар Радевић, народни херој.
водства да сломи контрареволуцију на Косову, Милош Миклић је нагласио да је она највећа срамота Југославије и додао:
— У нашу земљу убациле су се десетине хиљада „избеглица“ из Албаније. За њих је, пред смрт, Енвер Хоџа рекао да има две елитне дивизије на Косову. Ја кажем — два елитна корпуса. То су наоружани командоси и пета колона Хоџине Албаније која је и основни ослонац контрареволуције. Те командосе несметано обилазе виши официри службе безбедности Албаније...
Осуђујући неспособност руко- Додао је да се „штаблије контра-
ПН АЕ ТА ЕДИ НЕАП. Народ се не може продати
Слободан Милошевић, председник Председништва ЦК СК Србије има и државничког ума и јуначког срца да објави рат кукавичком руководству у коме су били Петар Стамболић и Дража Марковић, а које је 1974. године продало Србију: Оно није било свесно да радничку класу и народ не може продати. Зато подржавамо Милошевића и све оне који, јасно је, не бране само Србију и не боре се само против контрареволуције већ се боре за одбрану Југославије и тековина револуције (Петар МАНДИЋ)
Зашто су ћутали»
Зашто нас нико из руководства није обавестио да су 1978. го. дине у Приштини слике друга Тита везиване за репове паса и ма: чака2 Зашто од 1968. руководство није упознало народ са економском ситуацијом и задужености земље. Зато неко мора што пре да одговара (Миле КРТИНИЋ) |
револуције“ налазе у нашим нај ВИШИМ руководствима. Миклић је затим предложио да се сви ови командоси, Енвер Хоџине дивизије протерају. Такође је и захтевано да се прекине са прак: сом вођења „демократског дија: лога са контрареволуцијом“. Контрареволуцији, нагласио је Миклић, ваља одговорити рево луционарним средствима.
Са овог скупа борци су упути ли поруку под наСЛОвОје „холе-
мо акцију _ Председништву СФРЈ, Председништву СКЈ, СУБНОР Југославије, Председниш: тву СК ССРНЈ, Председништву ССЈ, Председништву ЦК СК Ср: бије, Председништву СУБНОР СР Србије и Председништву Градског одбора СУБНОР. Они у овој поруци траже да се одржи ванредни конгрес бораца југос“ лавије и измени Статут борачке организације и из њега избаце све врсте кључева који су до сада омогућавали да на чело борачке организације дођу и они који нису југословенски оријентисани. Од Председништва СФРЈ као колективног врховног команданта оружаних снага, сходно члану 313. и 316. Устава СФРЈ борци захтевају да предузме хит не и енергичне мере у циљу лик видације контрареволуције на Косову и обезбеђења суверенитета и интегритета Југославије
као државе. Г. ЂУКИЋ Д, ШВЕРКО
, "