Борба, 07. 10. 1988., стр. 2
Г [4
Г:У.
Једино решење: радикална кадр
сз Таб
. "из ЗАДЕ АИ Га
| у ЈЕ АНРЕЛН
ПРЕТИ
БИРАЊА 1 ПОН
РРА РУАН НЕ
А СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕ
БОРБА, 7. октобар 1988.
ТА САВЕЗА КОМУНИСТА СРБИЈЕ
овска обнова
(Београд, 6. октобра) – У Београду је данас пре подне одржана ванредна седница Председништва ЦК Савеза комуниста Србије. На дневном реду била је једина тачка: „Политичка ситуација у Војводини“. Председавао је Слободан Милошевић, председник Председниш-
тва ЦК СКС.
Ток ове седнице, која је почела у 8 сати и завршена
у току преподнева, „Борба“
доноси са небитним скраћи-
вањима према неауторизованом стенографском запис-
нику.
– Отварам седницу Председништва Централног комитета Савеза комуниста Србије, коју смо заказали ванредно због разматрања политичке ситуације у Војводини – рекао је председавајући Слободан Милошевић.
Седници присуствују другови Никола Љубичић, члан Председништва СФРЈ, Васил Тупурковски и Ивица Рачан, чланови Председништва ЦК СКЈ, који су од скора задужени за рад у Савезу комуниста Србије, На седницу су позвани другови Душан Чкребић и Радиша Гачић, чланови Председништва ЦК СКЈ из Савеза комуниста Србије; Станислав Стојановић и Добривоје Видић. Седници присуствују извршни секретари ЦК и руководиоци друштвено-политичких
МИЛОВАН ШОГОРОВ
организација на нивоу Републике, . „Предлог дневног реда вам је јављен у позиву који је синоћ усмено упућен: Разматрање политичке ситуације у ВојВОДИНИ. Другови су, као што знате, у току целог дана и добар део ноћи разматрали ову ситуациЈу у Покрајинском комитету СКВ. Ми смо били на вези.
Замолио бих друга Милована Шогорова да нам у неколико речи каже укратко последњу оцену и оно што су они до сада решили и одлучилм у вези са припремом предстојеће седнице Покрајинског комитета која је заказана за данас (четвртак) у 17,00 часова. Да онда поразговарамо о целој тој ситуацији и да утврдимо неки свој став у вези с тим.
Инсистирао сам до краја на оставкама
Када ми је речено да се ред не може одржати ни са специјалним одредом, да ће маса продрети у зграду Покрајинског комитета, инсистирао сам до краја – иако са тим нису били сагласни сви чланови ПК СКВ – да оставку поднесу сви чланови Председништва, укључујући и председника и секретара
Било би беспотребно да објашњавам како је практично текла ситуација и како је дошло до тога да се радници и грађани из Бачке Паланке покрену за Нови Сад и шта се све дешавало јуче у Новом Саду, јер мислим да сте били сви у прилици да то видите.
Процењивали смо ситуацију цео дан. Поподне, и синоћ, и у току ноћи оценили смо да је политичко стање у Војводини веома озбиљно. На Комитету за општенародну одбрану и друштвену заштиту, негде око поноћи, детаљно смо колико је то могло, извршили процену политичко–безбедносне ситуације и предложили конкретне мере по којима треба да делујемо. То смо ми у телексу обавестили и вас и мислим да нема потребе око тога шире да говорим.
Поднети оставку једини захтеви
Пошто је један од тих основних захтева био да се смени Председништво Покрајинског комитета, односно да Председништво Покрајинског комитета поднесе оставку зато што је реаговало на изјаве секретара Председништва Општинског комитета СК из Бачке Паланке и председника Скупштине општине, поводом њихових говора на митингу братства и јединства у Бачкој Паланци и затражило од Општинског комитета да покрене поступак за утврђивање њихове идејно-политичке одговорности, ми смо сматрали да не. треба да уважимо тај захтев јуче и да га саопштавамо јавности него да се у току поподнева и синоћ консолидијемо у том смислу да се припремимо брже него што смо мислили. Мислили смо то у наредних десетак дана, у редовном поступку, да урадимо, али брже него што смо мислили да идемо на кадровску обнову Председништва Покрајинског комитета и једног броја чланова Покрајинског комитета. У том смислу сам имао консултације са председником ЦК СКС Слободаном Милошевићем и са председником ЦК СКЈ Стипом Шуваром. Сматрало се да не би било ни паметно, ни рационално да се оставка Председништва понуди под таквим притиском. Али, у последњем разговору са председником Милошевићем, када сам му објаснио како ситуација синоћ тече, он ми је рекао да вероватно би се могло и о томе размишљати и да ми сами донесемо одлуку ако би то ишло у прилог решавања ситуације.
Пошто су сви чланови Председништва били у кући, практично били смо стално у
БОРБА
човјска“
ПК, ја сам процењивао да би било најпаметније и најрационалније да у врло сложеној и тешкој, еуфоричној ситуацији, ипак ићи на једну такву одлуку, да ми закључимо да данас, односно донели смо закључак да сазовемо ванредну седницу у Покрајинском комитету за данас у 17,00 часова, где би се ове ствари и захтеви образложили и Покрајински комитет по овом питању и ситуацији која је настала у Војводини заузме политичке ставове и донесе одговарајуће одлуке.
Када ми је речено да је немогуће више држати ред, да то не успевају ни ови редовни другови из јавне безбедности, нити са специјалним одредом, и да ће маса продрети у зграду Покрајинског комитета, ја сам онда инсистирао до краја, без обзира што о томе није било сагласности од стране свих чланова Председништва, да ми ипак морамо донети одлуку која ће бити рационална. Мислио сам и убеђен сам и данас да је таква одлука – са становишта онога шта је све могло да се деси да је нисмо донели – исправна. Мислим на одлуку да поставимо данас питање поверења Председништва Покрајинског комитета на седници Покрајинског комитета и да поднесу оставку сви чланови Покрајинског комитета, односно Председништва Покрајинског комитета, укључујући и председника и секретара.
После нашег закључка, члан Председништва Покрајинског комитета је то саопштио окупљеном народу. Међутим, није се то саслушало. Гађало се. Бачено је млеко, јогурт. То нико није слушао. Није се знало шта је он говорио. Објективна је ситуација била таква. Након сат и по времена инсистирао сам код чланова њиховог Одбора, који је био код мене скоро све време, да реагују. Они су ишли напоље и разговарали са људима. Другови из Бачке Паланке, њих је било највише, јако после су се поплашили. Нису ни очекивали да на тако нешто може да изађе. Они су молили – „Дајте било какво решење, изађи било шта кажи, ако може то да се смири“. Ја сам код чланова Одбора инсистирао, пошто практично нас не слушају него звижде и извикују разне поруке од лопова па редом, да неко од њих изађе и да им саопшти што је члан Председништва Јовановић саопштио, да чују о чему се ради. То су њихови захтеви. Једини захтеви су били да се поднесе оставка. То смо закључили и донели. Захтева других нема. Они су се прво ломили, јер су покушали једном па су и њих гађали јогуртом и онда негде око 1,30 су
=: мјесто у нашем систему информисања „Борба“ још више да потврђује свакодневним ангажовањем на битним питањима радничке класе и радног
Тито
Председник Републике одликовао је „Борбу“ Орденом заслуга са златном звездом и Орденом брат-
ства и јединства са златним венцем.
поново изашли и њих неколицина је тај захтев образложило након чега су донели одлуку да се разиђу, што мислим да је јако добро.
Они су се договорили да се
данас поново састану и да са- .
чекају седницу Покрајинског комитета и виде да ли ће
Председништво и стварно ура-
дити. Могу да вам кажем да се
људи скупљају из „Победе“, из
свих већих организација, из „Југоалата“,„Југодента“, _ да долазе из Темерина, Футога и других организација. Вероватно ће данас из Темерина, Футога и других организација.
Вероватно ће данас у Новом
Салу бити велики и масован |
скуп. Ја не бих могао стварно да проценим колико је могуће да се људи сакупи, али сигурно мало неће бити. Ми смо сада у ситуацији да припремимо седницу Покрајинског комитета. То је стварно ванредна ситуација. Мислим да ми на седници Покрајинског комитета – после ове седнице ћу још са Слободаном _ Милошевићем разговарати – тражимо да се понуде оставке, односно да се поднесу оставке чланова Председништва... СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ!
Траже ли оставке осталих руководстава 7
МИЛОВАН ШОГОРОВ:
Не, само Председништва Покрајинског комитета, јер су мотивисани. Повод је био непосредан захтев да се покрене идејно-политичка одговорност двојице из Бачке Паланке.
СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ: Не палити ватру
Овај телекс ви нисте могли да добијете. Он је у току јутарњих сати стигао. Може друг Зоран Соколовић да га прочита, па онда да псразговарамо о свему. Мислим да не треба дуго да разговарамо. Требало би да се договоримо о ставовима и да видимо како да ствари теку даље. Ми смо јуче, у више контаката које смо имали, на-
ЗОРАН СОКОЛОВИЋ
МЕ
ОДБРАНИТИ И СИМБОЛЕ: Демонстрације у Новом Саду
рочито инсистирали на једном битном елементу, а то је да никако не сме да дође до употребе силе. Реч је о радницима. Не мислим само у Новом Саду него било где у Југославији у овом тренутку да дође до озбиљног сукоба милиције и радника. То се пали ватра коју је врло тешко угасити, која би могла да изазове ланчану реакцију са несагледивим последицама. Тако да је веома добро што се избегло да дође до било какве употребе силе и да дође до такве ситуације да милиција почне да бије раднике. Јер онда је излаз неизвестан и правац у коме се тај излаз тражи, такође врло неизвестан. То се деси увек на крају. Не зна се уопште други излаз. Али онда се зна ко стоји иза милиције. Па онда све то што стоји иза милиције такође мора да иде. Но, о томе, добро је што не морамо јутрос да разговарамо, јер нисмо имали такав инцидент. Предложио бих да Соколовић прочита телеке. Кратак је и да се онда консултујемо и да поразговарамо. А и другови су у току ноћи – једна група припремали оцене. Онда би видели отприлике јелто оно што Председништво сматра да у овој ситуацији треба да као свој став заузме.
„Исцрпљене све политичке могућности“
(Писало је у телекс-поруци упућеној из Новог Сада највишим партијским и државним руководствима
Југославије и Србије)
Телекс је упућен Председништву СФРЈ, Председништву ЦК СК Југославије, Председништву СР Србије и Председништву ЦК СК Србије. Садржина је следећа.
„На данашњем збору у Новом Саду пред спортским пословним центром Војводина изнет је ултимативан захтев да у року једног сата Председништво Покрајинског комитета Савеза комуниста Војводине поднесе неопозиву оставку. Говор председника Председништва Покрајинског комитета Милована Шогорова праћен је све време звиждуцима и практично онемогућен. Један сат након завршеног збора група од више хиљада грађана се упутила пред Покрајински комитет. Група се постепено повећавала па је износила и до двадесет хиљада учесника з6бора. У току скупа, који је започео око 16 часова, још траје испред Покрајинског комитета, скандиране су пароле и певане песме, као што је то чињено и на осталим скуповима и протесним митинзима. Учесници збора непосредно и преко групе из организационог одбора захтевали су да Председништво Покрајинског комитета поднесе одмах неопозиву оставку. Три саопштења
У току збора Председништво се три пута обратило окуп-
љеним грађанима и дало информацију да је заказан ванредни састанак Покрајинског комитета за 6. октобар у 17 часова на којем ће бити размотрени захтеви који су изнети укључујући и одговорност чла-
фах 592.
нова Председништва Покрајинског комитета. Саопштења су дочекана звиждуцима и негодовањем. Поводом доласка групе грађана из Бачке Паланке у Нови Сад било је саопштење Председништва Покрајинског комитета о покретању иницијативе, повод вероватно је био, саопштење Председништва о покретању иницијативе да Општински комитет Бачка Баланка оџени и утврди идејнополитичку одговорност за секретара Председништва Општинског комитета Михаља Керкеза због идејно-политички неприхватљивог дела говора на митингу у Бачкој Паланци одржаном 2. октобра, и да иницира утврђивање одговорности за Радована Панкова, председника Скупштине 'општине из истих разлога. Међутим, збор је од самог почетка имао политичке захтеве изражене у намери да се притиском изнуди оставка Председништва Покрајинског комитета. Оцењено је да је исполитизираност учесника збора велика као и њихова организованост.
Комитет за општенародну одбрану и друштвену самозаштиту САП Војводине, на седници одржаној 5. октобра ове године, оценио је политичке импликације збора и размотрио је непосредне задатке. Оцењено је да учесници скупа немају намеру да се разиђу. Указано је на могућност да радници који раде у јутарњој смени, уколико до јутарњих часова збор не буде окончан, узму учешће у њему. Такође је оцењено да су исцрпене све политичке могућности да се настало стање превазиђе. Истакнуто је да многе чињенице ука-
зују да у организовању овог скупа постоји широка веза на ширем подручју што је видно и из чињенице да су на скупу
присуствовали и грађани из
већег броја места у Војводини.
Закључено је да је основни циљ скупа рушење руководства а не одбрана поменутих говорника на митингу у Бачкој Паланци. Овај се митинг по томе разликује од свих досадашњих, будући да му је искључиви циљ рушење руководства, односно тренутно утврђивање одговорности Председништва Покрајинског комитета мимо Покрајинског комитета. Прогноза Комитета
Указано је да су органи безбедности због дуготрајног ангажовања већ исцрпљени и да постоји могућност да учесници скупа продру у зграду Покрајинског комитета. На састанку Комитета је изнета прогноза да су у току сутрашњег дана могућа шира окупљања грађана, при чему последице њиховог деловања могу бити и угрожавање уставног поретка.
Комитет за општенародну
БОРИСАВ ЈОВИЋ
захтев да
одбрану и друштвену самозаштиту САП Војводине је закључио да сви комитети за општенародну одбрану и друштвену самозаштиту општина и града Новог Сада изврше процену политичко безбедносне ситуације и предузму све мере да не дође до већих окупљања односно доласка група у Нови Сад, као и да предузму све друге мере из сопствене надлежности. Будући да није могуће предвидети даљи развој догађаја и да надлежни органи По крајине нису у могућности да у потпуности остварују своје функције, предлаже се да надлежни органи СФРЈ предузму одговарајуће мере. – Председник Комитета за општенародну одбрану и друштвену самозаштиту – САП Војводине – Милован Шогоров. СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ: _ ;
Чули смо овај телекс, Председништво је обавестило грађане да је поднело оставку. О томе расправља Покрајински комитет као и о осталим питањима која треба да представљају одлуку којом се излази из ове ситуације.
Дуготрајно неслагање
с народом
е Не може се све зауставити на Покрајинском комитету, пипци те политике су били широко ргспрострањени, јер се она није могла остваривати са десетак људи у ПК СК8, па је потребна потпуна ре-
конструкција и политике и руководства
Ово што се ноћас десило само је кулминација ситуације која већ дуго траје, Не треба да будемо много изненађени. Ради се, по мом мишљењу, 0 краху једне политике, једне погрешне политике која је већ присутна у дугом периоду времена и која се практично изражава у врло великом, отвореном и дуготрајном неслагању руководства Војводине и грађана Војводине. То не може другачије ни да се заврши него таквом конфронтацијом, јер је сасвим јасно да тако дуготрајно тврдокорно одбијање примедаба из народа критике народа, становишта народу једноставно је немогуће одржати.
Руководство Војводине је доста
грешило
Мислим да је врло јасно да је руководство Војводине доста грешило. На то је указивано и овде. Главно питање, главна грешка, коју су они трајно у својој политици држали и од које нису одступали, јесте стална конфронтација са неопходном потребом да се разреши проблем јединства и заједништва у СР Србији, да се смањи та разбијеност СР Србије и тенденција да се по сваку цену обезбеди што је могуће већа самосталност у СФРЈ, независно од СР Србије. Из тога је произилазила, по мом мишљењу, и конфронтација са народом који се са тим не слаже и један погрешан приступ решавању сваког појединог конкретног питања. Ја лично не верујем да би другови из Војводине направили грешке, које су правили у односу на Косово, у односу на окупљање у Новом Саду гра-
к
ђана поводом првог доласка грађана са Косова, да нису имали овакав основни приступ у својој политици. Јер није то да се они не слажу да се на Косову реши проблем него се они не слажу да се тај проблем реши на начин који ми предлажемо и променом Устава, јер се на тај начин доводи у питање њихово схватање позиције у СР Србији, Југославији и Војводини.
Дакле, из грешке у грешку. Стално.
Онда се формира једно расположење да они у ствари воде такву политику која повећава контререволуцију на Косову, која потпомаже контрареволуцију на Косову, посредује, итд, што наравно, њих веома озбиљно тангира и нервира, а у суштини ствари народ то тако осећа. Јер, практично деловање у крајњој линији онемогућује решавање тих питања.
Или, узмимо конкретно понашање око Устава СР Србије. Доста је о томе писано. Какве су све реакције са терена биле из Војвођанских места. Дошло је до директног неслагања са представницима Војводине и до митинга и свега другог. Војвођанско руководство тврдокорно остаје на ономе што је замислило упорно настојећи да се позиција и јединство у СР Србији не повећа, да се не разреше ови проблеми. И наравно, нема другог: не може се народ присилити да мисли нешто што не одговара његовим тежњама и интересима.
Критике, које су упућиване од јавности појединим руководиоцима и захтеви за преиспитивање њихове одговорности за смањивање апсолутно, ни једна није узета у обзир и није прихваћена. Наравно да је то после. морало. да прерасте у
Уређује редакцијски колегијум: Заједничка редакција, Трг Маркса и Енгелса 7. Важнији телефони: централа 334-531. Главни и одговорни уредник: 338-740. Руководилац ООУР: 347-136. Дневна редакција (ДЕСК): 347-027. Југославија: 345-139, Свет: 347-345. Стваралаштво: 345-361. Спорт: 346-236. Дописна мрежа: 339-356. Недељна „Борба“: 336-381. Секретар редакције: 346-143. Пословни центар: 335-532. Одељење претплате: 335-246. Стенографи: 332-971. Телекс 11104, 11410 и 11408. Рукописи се не враћају. Претплата за један месец 19,260 динара — три месеца 57.780 — шест месеци 113.360 — једну годину 231.120, и на жиро-рачун у Београду број 60801—602—79 „Борба“, ООУР „Борба“. Број девизног рачуна: 60811—620—16—101—257300—00799 — код Беобанке у Београду. Издаје и штампа Радна организација „Борба“. Уредништво, администрација и штампарија „Борбе“, Трг Маркса и Енгелса 7. Поштански
критику целог руководства, А кад је прерасло Прерасло је и цело руководство поднесе оставку. Прерасло је у оном тренутку кад се војвођанско руководство окренуло и против конкретних људи из САП Војводине који су директно се супротставили таквој политици. Пошто нису по. слушни, онда је врло оштра критика кренула и на те људе из општине, из Комитета, и других институција. И, наравно, да се то није могло зауставити. То је једног дана морало да пукне.
Мислим да се мора извући поука да таква политика води краху сваког руководства... Нису уважавали никакве при. медбе. Нису уважавали становишта свог народа. Мислим нема другог излаза него да се поднесе оставка. Не постоји, Морам рећи да телеграм који смо добили сада, који је овде прочитан и који је писан сигурно у одређеној атмосфери коју ја могу да разумем, у потпуно исте грешке упадају. Срећа што се то није догодило што су они тражили. Јер ствар је у погрешној процени ситуације. У процени да се угрози уставни поредак. У процени да треба употребити средства посебна, итд. То су све ствари које воде до бесконачности у грешке уколико се радикални рез не нађе.
„Према томе, мислим да је
НИКОЛА ЉУБИЧИЋ
најгоре што се нама дешава, то је да на овакав начин реша. вамо друштвене проблеме, Али, нажалост, изгледа ар нисмо способни да их решава. мо ми који смо одговорни руководствима благовремено, онда нам ништа друго не оста. је. Мислим да оставка треба л, се прихвати. Да је она оправ. дана. Друга је ствар да ли ће Покрајински комитет да оцену да неко из тог руководства, по. јединац, није толико крив као што су други па ће у избору новог руководства њега нано. во предложити, то је друго пи. тање, Треба да се види, Али, мислим, да овде више нема могућности и дискусије о поје. динцима, јер је то превазиђено и да се то мора урадити, Исто мислим, да ту нема никаквога избора. Не може се ствар зауставити на Покрајинском коми: тету. Не може, зато што су пипци те политике много широко били распростраљени; на средства информисања, на друге органе где је Савез кому. ниста, односно покрајинско руководство, сасвим јасно има одређени утицај, јер се та политика није могла остваривати само са десетак људи Покрајинског комитета. И ту покушај да се то заустави само на једној граници је апсолутно немогуће, Овде је потребна потпуна реконструкција политике и реконструкција руководства. Треба ићи на оставке
Ф Оставка Председништва ПК СКВ је нужна, они који нису толико криви биће сигурно изабрани на
наредним изборима, али
мене брине данашњи ве-
лики скуп у Новом Саду – хоће ли он бити задовољан донетом одлуком, да ли применити ванредне
мере и какве...
Са овим што је друг Бора Јовић рекао ја се слажем. Да није било грешака руководства, које су прављене у целини, не само у Покрајинском комитету СК Војводине, него и у осталим водећим телима у Војводини, до овога не би дошло. Међутим, (сад је тако како јесте. Мислим да је веома добро и паметно што смо на Председништву Покрајинског комитета ноћас донели овакву одлуку. Било би опасно да је (оно чега смо се сви ми бојали) маса људи која је незадовољна, која је већ иритирана, покушала да продре у зграду Покрајинског комитета и да их силом избаци, Шта је онда преостајалој Да ли употребити милицију или не у тренуцима кад људи већ продиру у зграду и кад долази до физичког притиска7 Да ли сударити милицију са радницима или не7 То је била дилема око које смо ноћас дискутовали и чега смо се плашили. И због чега смо ми предлагали и њему, и Покрајинском комитету тамо, и осталим руководећим телима да мобилишу раднике, да мобилишу поготову раднике из „Југоалата“, да они прихвате обезбеђење тога скупа и да спрече продирање у зграду. И добро је да до овога није дошло. Пред чим ми данас стојимо7 Треба да се види шта сада, како помоћи да се реализује ово што друг Шогоров тражи, какве одлуке треба да донесе Покрајински комитет и како да се из ове ситуације са политичке стране најбоље изиђе.
Мислим да треба ићи ово што су у ПК СКВ урадили и
ово што друг Бора Јовић предлаже, да Председништво Покрајинског комитета поднесе оставку. Каснијим изборима ће се ту сигурно ишчистити ситуација.. Они за које се буде сматрало да су криви, да не могу даље остати у Председништву Покрајинског комитета, неће бити изабрани, док ће они који нису толико криви, који могу да даље остану на функцији, сигурно на наредним изборима бити изабрани. Ту ће се на одређени начин направити диференцијација. Међутим, мене забрињава данашњи велики скуп у Новом Саду. Ја мислим да о томе треба озбиљно размислити, треба видети како ту изићи. Хоће ли данас тај скуп бити задовољан
„одлуком која је донета. Може
ли се на неки начин усмерити тај велики скуп коме више неће присуствовати људи из Бачке Паланке... Данас тај широки скуп може поставити и друге захтеве. Како одржати ситуацију2 Ево, они су послали свој захтев, ја ћу ићи тамо да видим шта ћемо. Да ли применити ванредне мере, и какве, и које ванредне мере и које су то ванредне мере које могу каналисати тако велики ни широк скуп људи какав се данас окупио у Новом Саду! Мени се чини да о томе размислити и мислим да ће неко из Председништва ЦК СКС мо
ратни ићи да тамо говори. И да на неки начлу да се смири стање кехо Зи се у иормалним ма читоза та ствар одв в мислим ла треба да се и ова одлука данас овде донесе.
СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ
Ванредне мере непотребне
9 Наше Председништво треба да сугерише да се не посеже за ванредним мерама, јер се ради о политичком протесту радника који треба да се решава политичким а не ванредним мерама
Пре него што оде друг Никола Љубичић, с обзиром да Председништво СФРЈ има одговарајућа овлашћења, ја бих да наше Председништво заузме став и да сугерирамо да никако не би требало уводити ванредне мере, јер се овде ради о протесту радника, о политичком ставу радника. То не треба и не може да се решава ванредним мерама, већ политичким средствима у складу са захтевима радника и грађана Војводине. У том смислу замолимо друга Николу Љубичића да у наше име пренесе став Председништва ЦК СК Србије и друговима у Председниш-
тву СФРЈ, наравно уз све ува: жавање њихове одговорности за доношење Одлуке, чега су " они сами дубоко свесни ушта и не сумњамо. Друг Љубичић то наше мишљење дели. То је несумњиво. Али, мислим, да " Председништво СФРЈ треба да буде упознато са њим и да му га зато на овај начин саоп“ штимо.
РАДОШ СМИЉКОВИЋ:
Значајно је да се овде с тим сложимо сви. Цело Председни“ штво ЦК СКС с тим да се сло“ жи.
НАСТАВАК НА СТРАНИ 3.
Први број „Борбе“ изашао је у Загребу, 19 фебруара 1922. У НО рату ов излази у Ужицу од 19. октобра до 27. новембра 1941, 2 у Дринићу од 1. октобра 1942. до 27. фебруара 1943. Од 15. новембра 1944. „Борб излажење у Београду, а од 23. ма Загребу. Од 1. јануара 1988. „Борба“ се штампа у Београду као јединствено издање.
а“ наставља 1948. и У
у