Борба, 07. 10. 1988., стр. 3
БОРБА, 7. октобар 1988.
Ситуација ванредна, али ванредне мере нису потребне
РАТОМИР ВИЦО
Смењивање погрешне политике
Неће бити добро ако остане утисак да је оставка војвођанског руководства издејствована притиском окупљеног народа, јер се овде не ради о задовољавању гомиле која тражи жртве
Мислим да је добро, ту се слажем са Бором Јовићем што се ишло на Одлуку да Председништво ПК СКВ поднесе оставку. Морам да кажем, са жаљењем, да до овога вероватно не би дошло да је било више разумевања и више слуха за оно што су грађани и радни људи до сада тражили. Не само на митинзима него и на другим организованим скуповима и састанцима, посебно у поводу предлога Нацрта амандмана на Устав СРС. Да су се озбиљно узеле у обзир критике и појединаца из руководстава, па и из Председништва Покрајинског комитета.
Желео бих, међутим, да скренем пажњу на то да би било добро када би оставка Председништва била политички образложена, са оценама досадашњег рада, понашања и, посебно, грешака које су учињене. јер, ако бих се остало којим случајем на оставци са образложењем да је она издејствована притиском окупљеног народа, радних људи и грађана из Бачке Паланке или, шире, из Војводине, мислим да то не би имало повољан одјек не само у народу у Војводини, него и у Србији и шире у Југославији. Не ради се о гомили која тражи жртве, не ради се о задовољењу тог народа, тиме што ће неко поднети оставку или отићи, него народ тражи одговорности, па и смењивања, да би сменио, у ствари, и погрешну политику.
Искрено о грешкама
Мислим да смо на то дужни и да би било јако добро да се смогне снаге у Покрајинском комитету и Председништву да се о томе проговори, колико год је могуће самокритички искреније премда, знамо да су у неким подручјима ствари биле отишле прилично далеко. Мислим да се ради о неколико основних подручја у којима су се, по мом мишљењу, чиниле грешке. Ради се о односу према стању на Косову, ради се и о односу према уставним променама, односно, јавној расправи, према митинзима, па и конкретно, према прозивкама. У сталним настојањима да се заштите људи од неаргументованих прозивки, како се то говорило, потпуно се заборављало да смо дужни
да, у случајевима аргументованих или заснованих прозивки, или са добрим поводима упућених критика и захтевима за одговорношћу, одговоримо и дамо оцену оправданости тих критика, да утврђујемо мере, ако хоћете, и покретањем поступака за утврђивање личне одговорности политичких руководилаца или функционера.
РАДИША ГАЧИЋ
Дакле, било би јако добро када би ти политички ставови и то политичко – образложење _ оставке Председништва могло да буде и јасно и недвосмислено. Јер, не ваља – ја сам неколико пута и овде на Председништву о томе већ говорио – ако је нешто недовољно јаско, ако оставља могућности за различите интерпретације, ако рачуна са неким друкчијим током догађаја и – како то већ код нас бива. Ево, већ смо сведоци да чак и са ставовима Председништва ЦК СКЈ, на коме је пружена подршка Предлога уставних промена у Србији, већ има интерпетација. Одмах се јављају интерпретатори, тумачи тога који, на свој начин дабоме, или проширују или сужавају смисао те подршке итд.
Сумњичење митинга
Мислим да то не би смело да нам се сада догоди. Људи су пошли да траже одговорност. Има једна нијанса чини ми се чак и у том телексу, на пример, коју ја не бих поновио када бих образлагао оставку Председништва на Покрајинском комитету. Имао се негативан став и упорно гајио негативан став према митинзима. Упорно се на митинзима видело оно што је било негативно, а никако није хтело да се види оно што је доминантно. Народ овако одговара и на притиске, а било је притисака и то, рекао бих, бирократских притисака и на учеснике у уставној јавној расправи и на састанцима на којима је она почињала. И то притисака који су углавном ишли линијом тврдњи да је угрожена аутономија, да се угрожавају права народности. Ко гледа, ево, само телевизију, ако и не чита новине имао је прилику да види на десетине иступа у којима се врло резолутно – и то од људи из врха у Покрајини – говори да је готово са аутономијом ако се усвоји овај Нацрт уставних амандмана. Мислим да је то притисак, на који онда, дабоме, радни људи и грађа'ни одговарају на свој начин. И слажем се са Бором Јовићем, превише је било те бриге, тог старања и те борбе за очување статус квоа, а премало се имало слуха за оно што долази из чланства и из ширих слојева народа.
Треба заиста рачунати са тим да се пољуљани, или тачније – изгубљени углед у народу, једино може вратити радикалном кадровском обновом, која ће отворити пут повратку изгубљеног поверења и консолидације Савеза комуниста, па и руководства. У овом случају Савеза комуниста у Војводини, а и
шире.
Тврди ставови
Није се озбиљно схватала сва сложеност односа у
СР Србији,
изазвана неадекватним уставним реше-
њима у погледу функционисања СР Србије, о њеним виталним функцијама Ф Покрајински комитет би, прихватајући оставку, требало да изнесе неколико суштинских оцена ситуације: где су направљени пропусти и у ком правцу мисле да се извуку
искуства
Понуђена оставка Председништва Покрајинског комитета јесте допринос стабилизовању политичке ситуације. Међутим, ја мислим да из ових догађаја не само јучерашњих и прекјучерашњих него у неколико задњих месеци – морају од стране руководства у Војводини, али и на Косову, да се извуку врло прецизне оцене о политичким пропустима, грешкама, које су прављене и сада, али рекао бих и у дужем временском периоду у Србији. Суштинска је та, да се није о3биљно схватала сва сложеност односа у Социјалистичкој Републици Србији, изазвана неадекватним уставним решењима у погледу функционисања Социјалистичке Републике Србије, о њеним виталним функцијама.
И уместо да се политичким напорима у дужем временском периоду и законским решењима, ти проблеми превазилазе и ситуација у Србији чини нормалнијом, сношљивијом, да република ефикасније функционише, проблеми су се продубљивали нефлексибилним ставовима искључивостима и тежњом да остану и очевидно неодржива решења, и да се заштите не суштински интереси радних људи и грађана у покрајинама, већ ипак становишта уских руководећих структура. То је на Косову имало за последицу успоравање процеса обрачуна са контрареволуцијом, диференцијације, каснијег стабилизовања политичког стања, а у Војводини је то имало за последицу ипак одвајање руководећих структура од грађана, радних људи, занемаривање њихових расположења, мишљења и грађење политичких ставова, чак на преуској и често нереалној основи. Непотребне тензије
Такав однос се задржао и при приступу уставним променама: од тога да ли уопште ићи у уставне промене, у ком обиму ићи, до тога, да се расправљало и укопавало на сваком конкретном предлогу уставних решења, којима су даване нереалне димензије и
стваране непотребне политичке тензије у најширој јавности. То се у још већој мери заоштрило у фази
припрема за јавну расправу. И шта се догађа На Косову, због несфикасне заштите елементарних права, слобода, личности, због појачаног деловања албанског сепаратизма, неадекватних политичких акција, ови проблеми сада постају у ствари централни. Сви претходни проблеми су били разлог више да се у изражавању незадовољства, уставне промене стављају у први план. И да оне постају најбитније питање стабилизације, дугорочно гледано, прилика у Социјалистичкој Републици Србији и у њеним покрајинама. Наравно, у таквој ситуацији оправдани захтеви грађана Косова, наишли су на снажну под-
шку грађана у Социјалистичкој Републици Србији, у ширим деловима Југославије и створили су се објективно услови да и радничка класа и грађани Војводине, изразе своје незадовољство и своја мишљења мимо официјалних структура, а да се те структуре доведу У питање, да се изрази незадовољство поделама и нејединственом у Социјалистичкој Републици Србији, поделама и нејединством у Југославији и да се траже решења тих проблема у овом тренутку пре свега код уставне промене. Али очевидно је да решења морају да се траже и на другим правцима. То су промене у привредној структури, привредна реформа, реформа самог Савеза комуниста.
Руководства без моста
У оваквој ситуацији и атмосфери уместо да се покаже политичка флексибилност, мудрост да се схвати реалност и политичким ставовима иде у сусрет тражењу решења, да се смање напетости и у већој мери поштује расположење грађана, често се ишло са одбијањем, са тврдим ставовима, са политичким приступом који очевидно још у већој мери изазива незадовољство.
први план се иде са осудама и квалификацијама и стога долазимо у ситуацију каква је створена после овог митинга у Бачкој Паланци.
У тој ситуацији стварају се односи у којима руководства не могу да успотаве никакав мост сарадње и дијалога. Чини ми се да је у овом тренутку, синоћ, Председништво Покрајинског комитета направило једини могући потез. Да се понуди оставка. Мислим да би Покрајински комитет прихватајући је требало да изнесе неколико суштинских оцена ситуације: где су направљени пропусти и у ком правцу мисле да се извуку искуства. Касније би се ишло и на целовитије оцене и на комплексније сагледавање неопходности одређених кадровских промена. Очевидно је да се овим процесима отварају промене и шире = у општинама. И то не само у
ојводини него то ће бити неминовно чинити и у погледу оцене политичке ситуације, стања и односа на Косову. Требало би исто тако у политичким структурама Војводи-
РАДОШ СМИЉКОВИЋ
не што пре се јавно одредити у односу на уставне промене и ставове у Србији и ставове ЦК СКЈ и створити услове да се брже иде у дефинисању ставова о којима је синоћ Милован Шогоров и говорио. То ће такође бити разлог да се незадовољство смањи.
Мислим, да је неопходно да и
на Покрајинском комитету буду присутни другови из Централног комитета и руководства Србије. Ако се процењује и буде потребно, да се оствари одређен контакт са грађанима са циљем да се напетост смањи, да се створе услови да оду кућама. А после када се консолидује партијско руководство Покрајине очевидно је да треба више политичког рада и активности у објашњавању свега овог што се догодило. Слажем се исто тако да треба све учинити да се у иницијативи грађана и политичкој акцији обезбеди нормалан ред и све што је неопходно у Новом Саду без примене ванредних мера. ·
Тражење оставки –
само повод
Ако би се све свело на оставку Покрајинског комитета – то би личило на жртвовање једног руководства како не би за политику која је вођена у Војво-
дини одговарали и остали
Сви ми што седимо овде знамо целину друштвене ситуације и мислим да не би било добро да другачије разматрамо ова питања, која су сада на дневном реду у Војводини ако их не бисмо разматрали у целини друштвене ситуације и друштвених кретања. У том смислу другови, који су пре мене дискутовали, добро су урадили што нису ствар сводили на однос само према овој поштеној иницијативи друга Шогорова да Председништво ПК Савеза комуниста Војводине поднесе оставку. Ради се стварно о дубоким незадовољствима, која нису карактеристична само за Војводину, за раднике, сељаке, интелигенцију, борце у Војводини, него може се рећи широм земље, а та незадовољства су, пре свега, усмерена према оним људима, према оним форумима који не предузимају оно што се од њих очекује да се криза – привредна, политичко-системска и борба против контрареволуције на Косову – разрешава потребном брзином. У том контексту мислим да су закључци који произилазе из телекса, погрешни, јер сводити у ствари све на то да се тражи смена Председништва ПК СК Војводине, због тога што је покренута иницијатива од другова из Бачке Паланке је политички погрешно и нетачно. Изводити сада из тога закључак да су људи дошли у Нови Сад и да траже смену – није добро. То је само повод и ништа друго.
А разлози су дубоки. Ја сам неке од њих поменуо. Због тога сматрам да није добро ако се ствар сведе на то да руководство Војводине, односно мислим на Председништво Покрајинског комитета Војводине, поднесе оставку са овим 0о6разложењем, које се назире из овог телекса, а које се назире и из неких других претпоставки. Зашто није доброг Није добро због тога што је јасна чињеница да за све то што се догађало у Војводини, у Србији и Југославији, у чему се војвођанско руководство није понашало одговорно, не може бити једино одговорно чак ни најодговорније, само Председништво Покрајинског ко-
митета. Одговорно је руководство Савеза комуниста у Војводини, одговорни су руководећи људи и остала руководства.у Војводини. Зато, ако би се све свело сада само на ово подношење оставке Председништва, личило би у ствари на
жртвовање једног руководства, партијског руководства, како не би одговарали и остали који су одговорни за политику која је вођена у Војводини, која је вођена у Србији, а о њој су другови говорили.
Зато мислим да нема разлога сада постављати ни питање шта све може да се тражи на збору људи који се окупљају. Сва су другови питања постављена на зборовима који су били. И треба бити реалан. Постављена су и питања најдиректније одговорности појединаца и руководстава. И друг Шогоров, као што је овде урадио смело и људски и комунистички, мора у ствари ту своју људскост и комунистичност и одговорност коју носи као председник ПК Војводине, до краја да искористи и на питању постављања одговорности осталих руководстава у Војводини и људи који воде и имају главну реч у тим руководствима. Без тога, руководство Војводине, мислим, ово партијско, на чијем је челу друг Шогоров, неће одговорити овом историјском тренутку. Зато ја предлажем да ми прихватимо ову оставку, да подржимо оставку, коју је Председништво ПК Војводине већ дало, са оценом да су урадили оно што се од њих очекивало, али да направе још један корак на данашњем састанку у питању оцењивања одговорности осталих руководстава и посебно руководећих људи. Не заваравајмо се, та су питања постављена. И последње, не ради се овде о радничко-сељачком и захтеву интелигенције у Војводини, за сменом само овог руководства, ради се за сменом једне политике коју је оно оценило погрешном и када је реч о привредним кретањима, и када је реч о политичко-системским променама и када је реч о односу према контрареволуцији на Косову.
ДОБРОСАВ ЦВЕТКОВИЋ
Излаз – неопозива оставка
Већ дуго ово Председништво има оцену да део руководства Покрајине Војводине греши у процени политичке ситуације и у конкретним политичким корацима. На жалост та наша оцена није наншла на адекватна разматрања. Ми смо у свакодневној пракси на низу примера морали да решавамо читав низ проблема насталих управо из те жеље да се по сваку цену задржи та тако схваћена аутономија. Рецимо овај Централни комитет је равно 4 пута губио време расправљајући како ће да се плаћа партијска чланарина. Могло би да се наведе стотине таквих примера који показују да смо се у условима када треба да решавамо много крупније проблеме исцрпљивали око неких сасвим периферних, за радне људе неважних ствари. Зато мислим да се на данашњи Покрајински комитет мора ићи са потпуно јасним опредељењем. Друг Шогоров је поставио питање око сугестија. Ја се бојим да неке дефиниције не заоштре ситуацију. Мислим да је по-
ИВИЦА РАЧАН
требна с обзиром да је добар део или део чланова Покрајинског комитета одговоран за ту политику на тај састанак данас изићи са неопозивом оставком и то не оставком која је изнуђена под притиском, не-
"то оставком која је последица саг-
ледавања чињенице да су се створени проблеми погрешно процењивали и довели до овог до чега се довело. Савезу комуниста а посебно у Војводини потрена је широка кадровска обнова. Наш основни задатак у овом тренутку је да изађемо у сусрет оправданим захтевима радних људи и да никако не дозволимо да се ти нагомилани проблеми решавају или покушају да реше кроз сукоб са милицијом. Према томе, једини излаз ја данас видим у томе, да се унапред има јасан став. Не постављање питања поверења, него констатација да је то што смо радили досад изазвало последица какве је изазвало. Идемо са неопозивом оставком и тај Комитет треба да изабере ново руководство.
Суочавање са ланцем
грешака
Покрајински комитет се мора окренути и успоставити везу са радним људима и грађанима, прије
свега са чланством СК
Ја се придружујем другу Милошевићу и другим друговима који су прије мене с правом наглашавали да данас на овој сједници Предсједништва ЦК СК Србије не би требало ићи у неку опширну анализу овога што се јуче и данас у Војводини, у Новом Саду вртоглаво на политичкој и друштвеној сце-
ни одвија. Не би то требало радити због два разлога: један је што су догађаји брзи, а други је што ми не би требали у овој нашој расправи и нехотице замјенити оно што ће требати на линији одговорности бити речено и подузето енергично по комуниста Војводине и на
окрајинском комитету СК Војво-
дине. Након тога бити ће и простора, а можда и потребе да се о томе, што ће тамо бити учињено или неучињено, разговара у Савезу комуниста Србије и њеним огранима, и шире.
Друго што сам хтео да кажем, ми морамо овдје видјети што треба учинити у овако тешкој ситуацији, која је ванредна – што не значи да ју треба превладавати ванредним мјерама па да Савез комуниста и његово руководство буде на нивоу своје одговорности, независно од евидентног ланца грешака којега је чинило и које су проузроковале и овакав начин реакције и понашања људи којега имамо јуче и данас у Новом Саду и у Војводини, Ја мислим да је точна оцјена која је изречена и овдје да се Покрајински комитет мора окренути, успоставити везу са радним људима и грађанима. Још је точније да се мора окренути, прије свега чланству Савеза комуниста.
Јер, ово све што се догађа на нашој друштвеној и политичкој сцени изнова заоштрава глобално питање односа Савеза комуниста према радничкој класи и радним људима, али заоштрава и питање односа унутар самог себе као Савеза комуниста. Стога ми се чини да
је изузетно важно да се смогне снаге преко одговарајуће анализе и оцјене ситуације у Покрајинском комитету да се што прије окрене утврђивању те ситуације, па и одговорности за њу, у Савезу комуниста Војводине. Ту мора бити снаге за суочавање са грешкама и за потребну реконструкцију и ревитализацију политике Савеза комуниста. _ __Греће што сам хтео да кажем јесте да оцјене и критичку и анализу коју треба извршити, морају бити јасне, како због комуниста, народа и народности Војводине, СР Србије, тако и Југославије. И ово што се дешава у Војводини, дака-
ко, као и оно што се дешавало и дешава на Косову, кад је реч о контрареволуцији – везано је за Југославију и јесте југославенски проблем. Зато је јасна оцена, јасна анализа коју ће успјети дати комунисти
, Војводине и јасно прецизирање
што је потребно одмах и дугороч-
ДУШАН ИЛИЋ
~ : ВЕЛИКО НЕЗАДОВОЉСТВО: Демонстрације у Новом Саду
но чинити на политичком санирању стања изузетно важно за све у Југославији.
Пошто сам се придружио онима који мисле да не треба правити на овој седници никакве шире анализе, ја нећу говорити – другови су већ о томе говорили – колико је ово било везано и за промене Устава СФРЈ и посебно Устава СР Србије. Не могу да не кажем, али о томе. ће требати говорити другом приликом, да ми у овом тренутку бележимо различити однос према једном сасвим јасном ставу Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије када је реч о подршци у уставним променама у СР Србији. Биће времена за ту анализи која ће показати тај различити однос и квалификацију и тако принципијелног става Председништва Централног комитета СК Југославије.
Што се мене тиче, мислим да је изузетно важно, ово о чему је такође велики број другова са правом указивао – како данас обезбедити атмосферу у којој ће бити могуће да Покрајински комитет буде на нивоу своје одговорности. Томе требамо допринети и ми овде у Савезу комуниста Србије и ми у Савезу комуниста Југославије. Независно од проблема и грешака којих је било у том раду, данас се не би смела учинити грешка у раду Покрајинског комитета. Ми морамо учинити све и ту се слажем и са предлозима који су дати и око одласка у Нови Сад па и око могућности обраћања људима пред Покрајинским комитетом и тражењем да и са те стране буде омогућен ефикасан и одговоран рад Покрајинског комитета.
Ја се слажем са тиме да треба, ако је икако могуће, ванредне мере избећи, због разлога који су овде наведени. Наглашавам, ако је мо-
гуће. Међутим, не треба сметнути са ума оно што сам рекао. Ванредну ситуацију имамо. А у тој ванредној ситуацији свако од нас има и нешто заоштренију одговорност. Па ће је требати реализовати у овоме данас раду Покрајинског комитета. И одмах ће након тога следити у Савезу комуниста.
ма томе, морамо да водимо рачуна шта радимо у датој ситуацији. Изузетно је значајно да се критички и самокритички иступи да би Савез комуниста остао оно што јесте у нашем систему, с обзиром на захтеве са ових митинга и зборова итд. – у конкретном случају на Покрајинском комитету који би имао задатак да направи осврт и утиче својим понашањем и према другим руководствима на нивоу Покрајине, а не само у Савезу комуниста.
СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ:
Догађаји су брзи говорите краће
Пре него што наставимо даље – догађаји су веома брзи и не бисмо могли да водимо овде једну ши-
року расправу и дуге дискусије. Ко шта има да каже у вези са овим оценама, молим да то настоји да учини врло кратко,
КАЋУША ЈАШАРИ
Само две реченице. Политичка школа – мислиш на мене сигурно.
ДУШАН ИЛИЋ:
На тебе и на Власија.
КАЋУША ЈАШАРИ:
То што је у новинама није то! Ја ћу тражити да се види зашто је такав наслов стављен јер ја апсолутно нисам луда да то у овој ситуацији кажем! Тако да то није тачно. Текст имам и могу цео да дам.
РАДМИЛА АНЂЕЛКОВИЋ
Сазвати Конференцију СК Војводине
Покрајински комитет и
његово Председништво
треба да предложе, не само оставку Председништва, већ се мора поставити и питање Покрајинског комитета. Јер, Председништво није никако радило
самостално
Ситуација је таква да немамо времена за велике приче, јер је овај наш данашњи састанак сазван као ванредни поводом изузетног стања у једном делу Савеза комуниста Србије. Мислим да нас таква ситу-
ација обавезује на један посебан однос и у предлозима и у оцени политичке ситуације. Ограничићу се само на сугестију Покрајинском руководству с обзиром да је било молбе да се сугерира како да се из ове ситуације изађе.
Мислим да је крајње време да коначно Покрајински комитет и његово Председништво _смогну снаге да признају и да изађу пред
. радне људе и грађене и да кажу да
Нужна – самокритика
Диференцијацију према досадашњој политици мора да прати и диференцијација према одређеним
људима и кадровима
Руководство Покрајинског комитета не може да заснива своје оставке на притиску или једноставно на томе да се прихвата тај став збора или људи који то траже. То је страховита грешка која ће имати врло озбиљне последице на укупном стању. Наравно то би била и грешка РЕНЕ истини. Покрајински комитет би морао да, у овој ситуацији успостави везу и потребан однос адекватан нашем систему и улози Савеза комуниста са радним људима и грађанима. То је основа за критику и самокритику досадашњег односа. То је изузетно значајно и за Савез комуниста и за цело друштво: да сва руководства имају и могу да врше своју функцију у потпуности сарађујући и остварујући захтеве људи.
Значи поред диференцијације према досадашњој политици у основним тезама, с обзиром на време, мора нормално да то прати и диференцијација према одређеним људима и кадровима. Мислим, јесте задатак председника, друга Шогорова, да то каже, без обзира и на његов лични став. Та критика мора да се изврши.
Треба овде проценити уз уважавање ове наше дискусије и захтева и молбе друга Шогорова да помогнемо, како из ове ситуације изаћи да ли да изразимо захтев пред Покрајинским комитетом да изврши критику целокупног тог периода или да ми одмах то учинимо уместо Покрајинског комитета, јер онда нема тог Покрајинског комитета. Ми имамо и појединачне и колективне, све ставове у односу на крупна питања и грешке које су чињене у досадашњем периоду. Мислим да је добро што је друг Гачић успоставио, на одређен начин, корелацију и са Косовом у овој ситуацији, Јер, кад нешто преломимо па онда кажемо – то нам је искуство. Рецимо, то исто је речено на Председништву ЦК СКЈ као добро искуство, али то добро искуство није искоришћено одмах, ево сада на пример у Војводини.
Према томе, немојмо да се стално позивамо да треба добро искуство користити, него стварно га Тре" користити. Због тога – нећу бити, надам се, погрешно схваћен – мора да се извуче поука у односу на стање на Косову и у пона-
шању руководства Косова у целој ситуацији, с обзиром на све оцене које о Косову важе.
Нема везе са овим, али само као илустрацију хоћу да кажем. Не може се после седнице Председништва ЦК СКЈ пред политичким активом поновити став о томе да ли је предлог заснован на идејним питањима.
Не може се исто тако полазницима политичке школе говорити једнострано или наглашено у једном аспекту о окупљањима, о митинзима, а истовремено не говорити, или не истицати да је главни проблем успостављање везе са радним људима и грађанима, са народним масама што је главни разлог зашто неке ствари не иду. Пре-
су погрешили у свим овим досадашњим својим иступима и у вођењу своје политике и да предложе, не само оставку Председништва. Ја мислим да се мора поставити пита-
ње Покрајинског комитета. Јер, Председништво није никако радило самостално, Сви који смо овде присутни знамо а и шира јавност, да је Председништво извршно-политички орган. Покрајински комитет са истим људима не може водити нову политику после смене руководства, мислим само на Пред-
ДУШАН ЧКРЕБИЋ
седништво. Због тога дајем предлог да се размисли о томе да ли би било опортуно у овом тренутку сазвати Конференцију СК Војводине. Колико ја знам они се већ припремају за Конференцију, изабрали су делегате, Значи, могли би само
да прошире дневни ред и да мало убрзају одржавање те Конференције СК Војводине.
Све ово до сада што се дешавало – сви смо ми мање-више били присутни ~ обавезује нас на један овакав радикалан однос према руководству Покрајине Војводине. Истовремено, мислим да би на Конференцији требало закључити да и у другим друштевено-политичким организацијама Војводине Мора да дође до нових избора н доозбиљне кадровске промене, јер не могу исти људи преко ноћи престати да мисле на другачији начин.
Ова депеша која је прочитана говори о тој дубоко укорењеној свести у мислима руководстава да је оно још увек у праву, али да се притиском маса изнуђује такво њихово понашање. Предлажем да се данас договоримо да ли би можла требало одржати ванредну конференцију, јер Покрајински комитет свакако је састављен од истих људи од којих и Председништво.
/
Крах исфорсиране
политике
Потребно је бранити и одбранити систем, али не, уз то, и политички бирократизирана језгра Ф Ванредне мере не могу да штите лошу и погрешну политику, нити њене носиоце и протагонисте
Сасвим кратко, није време за широка образложења. Мислим да су потребни одлучни кораци и мере. На Покрајинском комитету је да се нађе на нивоу ситуације, ако то још може и да мишљења овог Председништва, мишљења и сугестије овог Председништва уважи. Време је учинило своје. Та исфорсирана политика доживела је крах. Чак и сви разложни људи који су имали и другачија мишљења, постали су објективно и не својом вољом заробљеници једне политике која није имала слуха за многа реална питања у нашем друштву.
Према томе, потребно је бранити и одбранити систем, али не уз
то, и политички бирократизирана језгра. Потребна је широка реконструкција руководства. Свако ко не ужива углед или је допринео једној таквој тврдокорној политици неуважавања реалности, политичке реалности у нашој земљи, политичке реалности у Југославији, мора да иде. Зато бих на крају рекао – ванредне мере потпуно су непотребне, ако се иде на праве кораке који се морају предузимати у овом врмену. Ванредне мере не могу да штите лошу и погрешну политику, нити њене носиоце и протагонисте.
НАСТАВАК НА СТРАНИ 4.
____________________________------- ===
'