Борба, 07. 11. 1988., стр. 12

HEMIJSKA

INDUSTRIJA

NOGE" Š ZOO

KRUŠEVAC -JUGOSLAVIJA

BORBA, 7.

novembar 1988. strana

TRAGANJE ZA NAFTOM U JADRANU PREKINUTO — DO IDUĆE GODINE

More ukočilo

svrdla

„Nepredviđene prirodne teškoće“ zahtevaju nabavku novih mašina. Dotle — ostaje nada da će nafta poteći

Bore ukočila svrdla(Kotor, 6. novembra) — Od 25. marta pa sve do juče, kada su obustavljeni radovi u traganju za naftom i gasom na bušotini kod Ulcinja, trajali su danonoćni napori 50—člane posade platforme „Panon“, vlasništvo „INE—-naftaplin” iz Zagreba, Svrdla su zaustavljena na dubini od 4.068 metara „zbog nepredviđenih prirodnih teškoća uslovljenih specifičnim geološkim i hidrodinamičnim uslovima”.

Saopštavajući ovo, predstavnici Poslovodnog odbora zajedničkog projekta bušotine kod Ulcinja „INE—-R5Đaftaplin“ iz Zagreba, „Naftagasa“ Novi Sad, „Petrola” Ljubljana i kotorskog „Jugopetrola“, istakli su da će radovi biti nastavlje-

ni iduće godine, kada se obezbijede savremenija tehnička sredstva.

Rezultati ovog poduhvata, u kojem je svaki dan rada na bušotini stajao 70.000 dolara, ohrabruju ističu u Kotoru. Naišlo se na nalazišta plina, što je dobar indikator, iako se ne radi o količinama čija bi se eksploatacija isplatila, bar u ovoj fazi. Isto tako, i drugi geološki pokazatelji nagovještavaju mogućnost prodiranja u ležišta nafte, pa će se definitivan odgovor:dobiti tek nastavkom bušenja morskog dna do dubine do 5.000 metara, ali na drugoj lokaciji u neposrednoj blizini ove bušotine.

Niko od stručnjaka ne poriče opravdanost nastavljanja ovih, ikao veoma skupih radova.

D.E.

SKUPŠTINA GACKOG I DALJE NEZADOVOLJNA INFORMACIJOM O KREDITIMA

Neum tu planu

zelenom

SDK nema podatke o namjenskom trošenju novca uzetog za poljoprivredu, a po svoj prilici, upotreblje-

nog za vile

(Gacko, 6. novembra) — Delegati Skupštine opštine Gacko nisu prihvatili informaciju SDK o korišćenju sredstava Zelenog plana za period od 1976. do danas, jer je — nepotpuna. Ovo je tačno šesti put da se informacija o Zelenom planu odbija, što svedoči da je teško razbistriti mutne vode i promeniti neke navike.

Javna je tajna da su neki Gačani gradili vile u Neumu upravo sredstvima Zelenog plana i da je među „sretnim dobitnicima“ ovih sredstava mnogo onih kojima poljoprivreda nije ni osnovna, ni sporedna delatnost. Pojedinci su podižuči ove kredite u više navrata sticali prava bogatstva, koja su, kako se čulo na sednici Skupštine opštine, dostizala vrednost od 20 do 50.000 zapadnonemačkih maraka.

Sve dosadašnje informacije o korišćenju sredstava Zelenog pla-

U TUZLI NIKAKO DA SE SAZNA KO SE BOGATI

PREKO BANKE

na bile su nedorečene, a u poslednjoj nema podataka — o namenskom korišćenju, što je istina i nije u nadležnosti SDK.

Zbunjuju takođe i razlike u podacima. Na primer, u najnovijoj informaciji ima 84 korisnika kredita manje nego u onoj iz 1984. godine. Prema poslednjim podacima kredite koje su odobravali OOUR „Planinsko dobro“ i Zemljoradnička zadruga iz Gacka, uzelo je ukupno 427 korisnika u ukupnoj vrednosti od 14,400.000 dinara, od čega još nije vraćeno 6,455.000 dinara ili 48 odsto, iako je ugovorom preciziran rok za to već istekao...

Stoga je opravdan predlog Predsedništva Opštinskog veća Saveza sindikata u Gacku da se vrednost kredita koji nisu vraćeni u predviđenom roku revalorizuju i da se njihovim korisnicima naplate zatezne kamate.

BS:

Krediti pod šifrom

U „Investbanci“ kažu da su spisak poslali OK SK, u Komitetu ne daju podatke 6 Ima li na listi uglednih

ljudi?

(Tuzla, 6. novembra). — U Tuzli se već desetak godina uzaludno traže odgovori na pitanja ko je podigao povoljne kredite koji su im omogućili basnoslovno bogastvo. Skoro da nema sastanka od mesnih zajednica i organizacija udruženog rada opštinskih foruma, na kojima nisu spomenute mućke sa kreditima i zatraženo da se imena obelodane.

Na mnogobrojna pitanja „iz baze“ nikada međutim nisu stizali odgovori. Nije se odgovaralo ni na delegatska pitanja, tako da se sada o nezakonitim kreditima ne zna ništa (što je konstatovano i na ne-

ljubljanska banka

To je znak euroček sistema. Ljubljanska banka je njegova aktiv· na članica, Ljubljanske banke možete da

podižete gotovinu ili da plaćate robu i usluge svuda

u Evropi i Sredozemlju.

davnoj sednici Skupštine opštine Tuzla) ali je u Tuzli javna tajna da se na spisku nalaze istaknuti rukovodioci, od direktora velikih preduzeća do članova Predsedništva CK SK Bosne i Hercegovine.

U Opštinskom komitetu SK u Tuzli nismo mogli dobiti nikakve podatke o kreditima, dok u Investbanci ističu da su spisak poslali Opštinskom komitetu. Kada će taj spisak ugledati svetlost dana ostaje da se vidi. U Tuzli pouzdano saznajemo da su krediti najuglednijim političarima izdavani pod šiframa.

N.S.

zato oeruočekovima

Valuta

Zemilla Kupovni Srednji Australija AUD 1 3.296,47 3.301,42 Austrija ATS 100 31.800,10 31.847,87 Kanada CAD 1 3.254,97 3.259,86 Danska DKK 100 57.068,39 58.055,47 Fingka FIM 100 94.576,00 94.718,08 Francuska FRF 100 65.474,50 65.572,88 Nomačka SR DEM 100 61 224.168,86 Grčka GRD 100 2.712,77 2.716,85 Irska IEP 1 5.971,35 5.960,32 italija ITL 100 300,67 301,12 Japan JPY 100 3.189,19 3.193,06 Kuvajt KWD 1 14.208.36 14.220,70 Holandija NMLG 100 198.508,65 88.806,86 Norveška NOK 100 59.083,73 60.073,84 Portugalija PTE 100 2.688,' 2.692,84 ka SEK 100 64.434,88 64.531,08 Švajcareka CHF100 „266.460,37 266.860,68 V. Britanija QBP 1 7.070,97 7.081,59 USD 1 3.979,19 3.885,17

Evr, obr. jed. XBA i 4. 4.642,46 Boigija BEL 100 10.575,08 10.591,77 Bolgija BEC 100 10.666,28 10.682,30 penija ESB 100 3.390,39 3.395,48

Obračunski dolar 3.785,91 dinara

MILANO

Otkupljen |nesnimljeni film \Živka Nikolića

(Beograd, 6. novembra, Tanjug) — Visok renome jugoslovenskih filmskih stvaralaca upravo je potvrđen i na Sajmu filmova u italijanskom gradu Milanu. Kako je saopšteno u kući „Jugoslavija film“, u dane pomenutog sajma u Milanu, izraelski distributeri potpisali su ugovor sa ovim našim izvoznim filmskim preduzećem po

osnovu kojeg otkupljuju — još ne-|

snimljen film reditelja Živka Nikolića, čija je „Lepota poroka“ prikazivana pune 22 nedelje u izraeclskim bioskopima.

KOTOR

Naučni skup |0 ujedinjenju

(Kotor, 6. novembra, Tanjug) Naučni skup o ujedinjenju Crne Gore i Boke 1813. i 1814. održaće se u Kotoru od 10. do 12. novembra. Povod je 175 godina od održavanja skupštine predstavnika Crne Gore i Boke na kojoj je proglašeno ujedinjenje i izabrana vlada, centralna komisija, sa predsednikom mitropolitom Petrom na čelu.

PRAG

Forman skinut s leda

(Prag, 6. novembra, Tanjug) Iduće godine u Čehoslovačkoj biće javno prikazano nekoliko filmskih ostvarenja proslavljenog reditelja Miloša Formana koji od 1969. godine — nakon „praškog proleća 68“ — živi i radi u SAD. Forman, čehoslovačkog porekla, prema tvrdnjama AFP i na osnovu informacija iz „specijalizovanih izvOra“, biće već od 1. januara 1989. godine predstavljen svojim filmom „Gori, gori, moja gospođice“ iz 1967. godine, koji je uklonjen sa programa čehoslovačkih bioskopa sedamdesetih godina.

U ČSSR su trenutno na repertoaru samo dva filma Miloša Formana: Ljubavi jedne plavuše“ i „Amadeus“. Od avgusta 1986. godine —ipodsećaju agencije — projekcije „Amadeusa“ je u CSSR pratilo gotovo dva miliona gledalaca.

JUČE U BEOGRADU v •.?

Umro Dušan Đurić

(Beograd, 6. novembra, Tanjug) — Danas je u Beogradu u 69. godini preminuo Dušan Đurić, dugogodišnji urednik Radija i!Televizije Beograd. U Radio-Beograd stupio je 1946. kao saradnik. Potom je bio urednik dnevnih informativnih emisija. Pripadao je onima koji su početkom šezdesetih godina postavili temelje televizijskog novinarstva. Uređivao je Dnevnik, bio zamenik glavnog urednika Informativnog i urednik Dokumentarnog programa. Inicijator je mnogih emisija: Za poljoprivrednike „Dozvolite da se obratimo“, „Kamerom kroz svet“ i drugih. Neprocenjiv je bio njegov doprinos u podizanju mladih „novinarskih kadrova. Nesebično je na njih prenosio svoje veliko životno i novinarsko iskustvo.

Dušan Đurić je nosilac mnogih radnih odlikovanja i društvenih priznanja. Po njegovoj želji sahrana će biti u selu Mala Vranjska, nedaleko od Šapca. Datum sahrane objaviće se naknadno.

So

SSC

o. ~

Tanjug proslavio 45. rođendan

Pero Ivačić i Jovan Vavić su prvi dobitnici Tanjugove nagrade za životno delo, za višegodišnji samopregoran rad i stvaralaštvo. Pero Ivačić je, stoji u obrazloženju, ostavio neizbrisiv trag u stvaranju Tanjuga kao moderne svetske agencije, a ogromna je njegova zasluga i u stvaranju pula agencija nesvrstanih zemalja. Jovan Vavić „probio“je sudbinu anonimnosti agencijskih novinara i postao je-

dan od najistaknutijih i najpoznatijih imena jugoslovenskog novinarstva... Nagrade su uručene u subotu, na sednici Radničkog saveta kojom je naša novinska agencija proslavila 45. rođendan. Uručene su tada i već tradicionalne nagrade — novinarske Aleksandru Novačiću i Slobodanu Vukmiroviću, i za fotografije Nenadu Petroviću i Nedeljku Deretiću.

Svečanosti koja je u subotu održana u Domu JNA u Beogradu prisustvovali su, pored članova kolektiva, Sinan Hasani, Branko Mikulić, Božidar Čolaković, Marko Orlandić, Radiša Gačić, Budimir Lončar, Veljko Kadijević, Svetozar Durutović i Aleksandar Bakočević a direktor Tanjuga Mihailo Šaranović podsetio je da je agencija izrasla u jednu od šest najvećih na svetu.

ZAŠTO JE IZVRŠNO VEĆE SRBIJE POVUKLO |U CRNOJ GORI UKINU-

PREDLOG ZAKONA?

0 vikendicama i ravnopravnosti

Zašto da se na udaru nađu samo „vikendaši od 40 kilometara“ u osnovi je svih primedbi na ponuđeni

propis

(Beograd. 6. novembra, Tanjug) — Predlog izmena zakona o stambenim odnosima na užem području Srbije doživeo je neočekivan kraj: republičko Izvršno veće povuklo ga je iz procedure. Tako je stavljena tačka i na veliko uzbuđenje u javnosti, ali i na nagađanja hoće li pojedine vikendice čiji vlasnici žive u funkcionerskim stanovima, biti izuzete od sudbine običnih građana?

Zakon je predviđao da niko ko poseduje stan, kuću ili vikendicu na određenoj udaljenosti od radnog mesta, ne može, istovremeno, da koristi i društveni stan. Granična crta koja je delila vikendaše na ugrožene i zaštićene, bila je na 40. kolimetru.

Samo ove dve odredbe bile su 'dovoljne da se javnost 'dvostruko uznemiri. Postavljena su pitanja

zašto bi država oduzimala stanove vi

onima koji su umesto na luksuzan život, svoju uštedu ulagali u vikendice, i zašto da se na udaru nađu samo vikendaši u zoni do 40 kilometara? Iako je republički Komitet za urbanizam i stambeno—komunalnu oblast, kao predlagač zakona, u obrazloženju istakao da je to „tolerantna granica između radnog mesta i mesta stanovanja“, prva reagovanja pokazala su veliko nezadovoljstvo ovakvim rešenjem. U radnim telima Skupštine Srbije rečeno je da ovakve odredbe dovode pojedine vlasnike privatnih krovova nad glavom u povlašćeni položaj. Ako zakon sve građane, u ovom slučaju vikendaše, ne stavi u približno jednak položaj, a ovaj to sigurno nije učinio, onda takav propis nije dobar, bilo je mišljenje profesora sa Pravnog fakulteta u Beogradu. .

TO 150 REŠENJA O PENZIONISANJU Penzija veća od plate

(Titograd, 6. novembra) — Naosnovu tumačenja republičkog Vrhovnog suda, SIZ penzijskog i invalidskog osiguranja Crne Gore ukinula je 150 rješenja o prevremenoj penziji koja su korisnici dobili na osnovu člana 84. Saveznog zakona.

Ovaj član Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđa da osiguranik može steći pravo na penziju ispunjavanjem jednog od uslova za starosnu penziju, zatim rješenje staviti u mirovanje i nastaviti da radi do prestanka radnog odnosa po sili zakona (ispunjenje poslednjeg uslova). Za sve to vrijeme (od donošenja rješenja o penzionisanju do prestanka rada) na penziju se „slažu“ sve povišice kao i „redovnim“ penzionerima. Tim načinom nekim osiguranicima u Crnoj Gori penzionerski ček postaje veći od poslednje plate!

Osiguranici kojima su već donijeta rješenja o penziji po ovom osnovu ukinuta, tražeće pravdu od Vrhovnog suda Jugoslavije. T.M.

Tošo Borković

7.00 Jutarnji program

8.30 Idi tamo, ne zna se kamo, serija za decu . 8.45 Mitovi i legende, serija za

decu

OBRAZOVNI PROGRAM

9.00 Početak, 9.35 Likovna kultura, 9.30 Arheološki muzej u Zagrebu, 10.00 Šta je film,

10.30 Vesti

ŠKOLSKI PROGRAM 1.1 10.35 Nedeljnik, 10.50 Šta bi bilo, kad bi bilo, 11.25 Međunarodna književnost, 12.00 Engleski jezik,

12.30 Vesti 14.45 Repriza ma

15.20 Vesti 16.50 Dnevnik I (m)

17.10 Dnevnik I

17.30 Idi tamo, ne zna se kamo

Školskog progra-

TELEVIZIJA

|| PRVI PROGRAM

17.45 Mitovi i legende 18.00 Nešto više

18.40 Brojke i slova, kviz 19.00 Studio 5: Berza 19.30 Dnevnik II

20.00 Inat, TV drama 21.10 Saznanja

21.55 Dnevnik III

22.15 U snu san

00.15 Vesti

DRUGI PROGRAM

15.05 Dnevnik na albanskom 15.25 Noć i dan, repriza 17.30 Regioni danas

18.00 Beogradski TV pro. 19.00 Indirekt PrOGO IDI 19.10 Dnevnik

20.00 Argumenti

20.45 24 časa

20.50 Mali koncert

21.10 Gradonačelnik iz Vemy serijski film , 22.15 Crveni univerzitet

23.00 Poetski teatar

TV SARAJEVO — 20,00

Mat . e TV drama

Za redovni dramski program ponedeljkom, TV Sarajevo pripremila je dramu „Inat“, rađenu u adaptaciji i dramatizaciji Omera Zorabdića, a u režiji Faruka Sokolovića. Glavne uloge tumače: Zijah Sokolović, Miodrag Krivokapić i Dragan Jovičić.

Drama je priča o Jozi Čavari, siromašnom seljaku iz jedne bosanske kasabe, koji bez svoje volje, biva regrutovan 1914. godine u austrougarsku vojsku. Zajedno sa njim i zemljak mu i prijatelj, kafedžija Mujo. Nevoljno, ali silom, stižu do pozadine fronta, mučeni, maltretirani, šikanirani kao „bosanska stoka“, precizno, militarističkom školom oberstlajtanta Milera. Nakon šoka i poniženja, kojeg doživi, Jozo zanemi. Od tog

TV NOVI SAD

trenutka drama kulminira u sum. vu i tešku tragediju, ali prkosnu, ponositu, sazidanu u slavu ljud. skog dostojanstva...

Rediteljski vešto vođeni, sva tri lika su nam se predstavila svojim punim i raskošnim glumačkim t· lentom. Drama, po emocijamš bliska našim ljudima, sigurno jt da će uzbuditi gledalište svojom poetikom, interesantnom fotogra· fijom i diskretnom muzikom Sl bodana Kovačevića.

Drama je prikazana na Festiva· lu JRT u Neumu u maju 1988, pdine, gde je pobrala zapažen Uk peh i jednu zvaničnu nagradu žit-· ja. Miodrag Krivokapić dobio ji nagradu za najbolju, glavnu muiku ulogu.

16.25 Sportska hronika, 16.50 Dnevnik I (m), 17.10 Dnevnik 1,174) Idi tamo ne znam kamo, serija za decu, 17.45 Tajni poklon, emisija za decu (m), 18.00 Predstavljamo vam... (m), 18.30 Čas, informativna emisija na slovačkom, 19.00 Danas, 19.30 Dnevnik II (m),200

Naši dani (m), 21.00 Čovek i vreme: Duško Trifunović, 21.40 Dnt-

nik II,

TV Zagreb — 21.10

Gradonačelnik

0 Belgijska serija

Od večeras gledaoci će moći da gledaju belgijsku seriju „Gradonačelnik iz Verna“, snimljenu prema romanu Žorža Simeona. Roman je za televiziju adaptirao Johan Bonen, a režiser je Dre Pope. Glavne uloge tumače: Vard De Ravet, Dora Van der Groen, Deniz De Vert, Ingrid De Vos, Jo De Majer i Paul Kamermans.

Priča ove serije vodi nas u mali belgijski gradić Vern, u 1938. godi-

iz Verna

nu. Gradonačelnik ovog grada jt Joris Terlik, proizvođač cigara. ko skromnog porekla, postao najmoćniji čovek u gradu. Njepo” najljući protivnik je Leonard Vi Hame, proizvođač piva i tadašiji gradonačelnik. On sam čeka pra trenutak da Terliku uzvrati dg rac. Stanovnici Verna obojici iskt zuju poštovanje, ali su vrlo nem losrdni kada su u pitanju ma ić slabosti. Gradić prati svaki pokret dvojice rivala...

TO URIN ODeOiNap ir mperunprsrsrmP AKN r aero ram GEM | arenu naj riniraEi—ıJ

SUTRA

KI. XtA

PRVI PROGRAM: 7.00 Jutarnji program, 8.30 Mali svet, 9.00 Ob?

.Zovni program, 10.30 Vesti, 10.35 Školski program, 12.30 Ve Školskog programa, 16.50 Dnevnik I (m), 17,

14.45 Repriza

Vesti,

Dnevnik I, 17.30 Mali svet, 18.00 Hram pisane reči, 18.40 Brojke | slova, 19.00 Studio 5: Obrazovni magazin, 19.30 Dnevnik II, 20,

Loto, 20.05 Čarobni breg, 21.00

Signali, 22.30 Dnevnik III, 22,

Noć i dan, 00.50 Vesti, DRUGI PROGRAM: 15.05 Dnevnik na banskom, 15.25 U snu san, 17.30 Regioni danas, 18.00 Beogradsk! TV program, 19.00 Košarka — Kup Radivoja Koraća: Crvena zve7

da — PAOK, 20.00 Scenska

muzika na TV način, 20.45 24 čaši,

20.55 Zabavni utorak, 22.25 Učesnik i svedok: Mario Faneli,

LOSION POSLE BRIJANJA