Борба, 07. 11. 1988., стр. 1
- КОСОВО
Док Срби и Црногорци сматрају да оставке нису поднели они који су то морали да учине — пре свега бивши и садашњи председник Покрајинског комитета — дотле највећи број Албанаца мисли да оставке нису требали да поднесу они који су то учинили, а још мање да то треба да учине Каћуша Јашари и Азем Власи
78 КУЛТУРА
Света Лукић: „У ноћној тишини
симболичке везе. Ф СТРАНА 7.
Ф СТРАНА 3. _
сваки је прелазио своје уске републичко-националне — позиције (пре двадесетак година). А сада — сваки ради на свом комадићу југославистике чувајући се компаративних међујугословенских истраживања као живе ватре, или сводећи све релације на неке репрезентативне И
ОЛЕМИКЕ
На оптужбе Јанеза Јанше о наводним манипулацијама у вези са подршком у Словенији уставним амандманима и кандидовању члана Председништва СРС, Милан Кучан одговара да не дели мишљење са онима који тврде да Југославија ни у чему није правна држава
9 СТРАНА 3.
ЕФОРМА
За кориснике кредита није важно да ли је камата 705 или 715 одсто јер је не може зарадити Ф Реформа привредног система изискује компетентно вођење и врло активну политичку подршу Ф __ Постоје извесне сличности између реформе из 1966. и данашње — каже Борисав Сребрић
Ф СТРАНА 5.
Понедељак, 7. новембар 1988. Година ХУП
Број 312
Цена 800 динара
ПРО
Директор
Главни и одговорни уредник Станислав Маринковић
СИВ УТВРДИО ПРАВИЛА ПО КОЈИМА ЋЕ СЕ УБУДУЋЕ | ПОСЛЕ ИЗБОРА У ИЗРАЕЛУ
ДЕЛИТИ ПЛАТЕ
Радничка деоница за бољу зараду
"У првој фази реформе друштвени договори би мерили ЛД према расту акумулације "У другој, они који остваре „стопу нормалног добитка“ делили би новац сасвим аутономно
ЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ
у Р
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Наставља се устанак Палестинаца _
Палестинци на окупираним територијама почели са прегруписавањем својих редова пред заседање Националног савета који треба да прогласи независност. — Пораз на изборима може Переса да стаје партијског лидерства.
Предлог да се оснују „фондови запослених“
Утврђена су правила по којима ће се од 1. јануара 1989. године обрачунавати зараде запослених Југословена. Нови модел биће направљен по „кројном листу“ друштвеног договора који треба да буде потписан до краја године чиме ће престати да важи и садашњи интервентни закон који лимитира раст бруто личних доходака.
Та правила утврдио је протекле недеље СИВ усвајајући Основе реформе привредног система, дакле завршни документ такозване „Микулићеве комисије“, с тим што је у истом документу описана и друга варијанта, дакле она која ће бити на снази када се привредна реформа — захукта.
У оба модела пошло се од става „Микулићеве комисије“ да је у расподели дохотка и добити још неопходно одређено друштвено усмеравање, али су разлике између те две варијанте велике што ће се видети из текста који следи.
Нова основица за порез
"У првој варијанти пошло се од давно утврђеног става да плата радника зависи од његовог текућег рада, а други део ЛД од пословног успеха предузећа који ће се мерити односом остварене акумулације према средствима с којима предузеће послује.
МООГМАМ:
— Жмптзко тезо
.
Шш |Ш = – < > < 9 Ц> ~
Предузећа би сама утврђивала висину личних доходака по првом основу, а маса тако утврђених личних доходака значила би признавање трошкова производње и била би такозвана „одбитна ставка“ при утврђивању основице за опорезивање добити. У садашњем систему „одбитну ставку“ чини маса зајамчених плата.
Међутим, да та „одбитна ставка“ не би појела цео доходак, договори — од Федерације па наниже — полазећи од правила да радници у једном предузећу могу остварити зараде у висини
просека плата у републици или:
покрајини, кориговане за грански коефицијент сложености и услове рада, а и то само када остварују просечну акумулативност. Ко хоће да се издигне изнад овог просека мораће да „заврне рукаве“ па да оствари пропорционалну већу акумулацију, а после извесне вредности прогресивног више домаћинског ангажмана у односу на расположива средства. Предузећа која нису у стању да исплате просечне плате, нити да остваре просечну акумулацију, имаће ниже личне дохотке, при чему стопа акумулације може падати брже од пада зарада. Када такви догурају до 80 одсто просечних зарада у односу на оне с којима се пореде нису више дужни да остварују акумулацију.
Дилеме и питања
Очигледно је да се овде мера „просечна акумулација“ јавља као цена употребе друштвених средстава, а зараде исплаћене без остварене акумулације чине — цену рада. Наравно, било је и оних који су у „Микулићевој комисији“ оспоравали ефикасност овог модела, тврдећи да он неће решити кључно питање социјализма — развој на средствима у друштвеној својини. Постављали су и питање шта ће се догодити када се појаве мешовита предузећа (друштвени и приватни капитал) и како ће се регулисати расподела када се, у складу с уставним амандманима, призна право на учешће у деоби „колача“ и по основу уложеног капитала2
— коптексјоптапо ХМп5ко тезо
— ргегадемпе од #Мпзкод теза: рр! Ф рог Ф коко Ф рое!омо рга! у омпки Ф ргекајепа Ккокоз
— газр!одпт! тагепја!
“« ) -
РЕВШТММА РТИЈ, Роггбема 10, 62250 РАИ, !ејегоп (062) '
772-511 1ејех 33-128 уџ регш
На разрешењу тих дилема и питања почива друга варијанта која се најсажетије може овако објаснити: на основу тржишних информација била би утврђена „стопа нормалног добитка“ по којој би се обрачунавала акумулација и приписивала такозваном „пословном фонду 1", односно друштвеном капиталу (без обзира у ком односу би он био у једном предузећу према капиталу странаца или наших грађана) а расподела зарада била би потпуно аутономна ствар предузећа. Третман и оплођивање такозваног „пословног фонда 2" (сви облици имовине осим друштвене у предузећу) били би регулисани искључиво уговором између колектива и улагача. Никаква правила не би била прописивана законима.
Тако је СИВ, у најкраћем, осмислио будућа „правила игре“ у расподели дохотка и добити с тим што би ова друга варијанта била примењена када реформа узме маха, односно појаве се предузећа која неће почивати искључиво на друштвеној својини. И сам СИВ признаје да ће непосредно по „подвлачењу црте“ тај „пословни фонд 2" бити мали и да неће ни постојати у многим предузећима. Зато предлаже да се размисли о целисходности увођења обавезе запослених да одвајањем једног дела зараде, у неком договореном периоду, оформе „фондове запослених“ који би у форми деоница били номинирани на појединце и представљали њихову својину.
Радници би своје улоге морали.
да држе у предузећу докле год су у њему запослени, али би, за узврат, оплодњом овог дела уложеног капитала моглида располажу онако како се договоре.
Д. Жарковић
(Од специјалног извештача „Борбе“)
(јерусалим, 6. новембра) Неколико дана после израелских избора, на којима је са малом већином гласова (54 одсто) и једном партијом више (осам од 15, колико је добило места у парламенту) победила крајња десница извесно је само једно: палестински устанак на окупираним територијама Западне обале и Газе се наставља.
Све остало је неизвесно. Са религиозним "ултра ортодоксним партијама у саставу десне коалиционе владе преговара садашњи премијер Шамир (једно: место у Кнесету више од лабуриста Переса). Од преговора са нешто умеренијим религиозним партијама нису, међутим, одустали ни лабуристи, мада се они, пре свега, баве својим страначким неуспехом доживљеним већ четврти пут узастопце и озбиљно се поставља питање да ли ће Шимон Перес остати још дуго на челу лабуристичког блока.
Итифада до алжирског скупа
После првог шока од изборних резултата, који су забринули и демократску јеврејску јавност, Палестинци на окупираним територијама почињу са прегруписавањем својих редова, очекујући састанак Палестинског националног савета у Алжиру на којем треба да се прогласи палестинска држава. Спремају се на још дугачку али, како кажу, „борбу до крајње победе“. Довољно је било последња два дана у арапском источном Јерусалиму разговарати са неким палестинском активистима и схватити да и без званичних упутстава из ПЛО они су спремни да итифаду (устанак) продуже.
Неке од њих, међутим, брине победа религиозног фундаменталистичког духа на израелским изборима, не само зато шта су
мале или никакве шансе да се Израелци, повуку са окупираних арапских територија.
Палестинци и Израелци који нису гласали за десницу (46 одсто) не искључују могућност продужетка садашњег стања које већ 40 година карактерише сукоб и ратове неког новог, паралелног — светог, верског рата између Арапа и Јевреја.
Не изненађује онда информација коју смо добили у овдашњим добро обавештеним палестинским круговима да активисти ПЛО са окупираних територија · упозоравају Палестински национални савет да када се 12. овог месеца састане у Алжиру, покуша да палестинском питању, односно стратегији борбе и односа са Израелом да умеренији тон. Они мисле да би евентуална резолуција Савета која би „позивала за уједињење, признање и обустављање насиља“ приказала ПЛО у очима демократске јавности у бољем светлу од тек изабраног тесног религиозног израелског блока. Они чак верују да би у таквом случају, под притиском светског јавног мњења, посебно од две велике силе, Шамир био принуђен да чак пристане на поштен разговор са Палестинцима о територијама и миру.
Сачињен нацрт декларације
У међувремену, овдашњи палестински лист „Ал фаџр“ објављује нацрт документа „декларације о независности“ која би требало да буде усвојена у Алжиру. У њему се изричито проглашава палестинска држава на целој територији одређеној у УН 1947. Резолуцијом 181. Те далеке године, иначе, арапски свет није пристао на овако подељену дотадашњу палестинску територију под британским мандатом. У
овом тексту се такође Јерусалим проглашава главним градом. То су Израелци већ учинили и упркос Резолуцији 181, која Јерусалиму даје међународни статус слободног града, све своје државне институције преселили овамо. Незнатан број страних дипломатских представништава је, међутим, своја седишта из Тел Авива пребацио у Јерусалим. У „Декларацији о независности“ се такође позива на мирне преговоре путем међународне конференције о Блиском истоку са равноправним учешћем Пло.
У исто време овде се у оквиру лабуристичког блока анализира да ли је Шимон Перес изгубио изборе само на палестинском питању, залажући се за међународну конференцију. У првом тренутку мислило се да је ова тема била поразна за лабуристе. Данас се већ говори и то из редова странке да је Перес све друге прваке, укључујући и Абу Ебана, оставио иза сцене у предизборној кампањи, истичући само сопствену личност, а да при том није нудио никакве нове социјално-економске програме. Због тога овде се чак не искључује могућност да дође до промене на врху лабуристичког блока. Неки чак типују да би се на врх могао вратити јицхак Рабин који је успешно вођство лабуриста препустио Пересу пре избора 1977. године. Од тада они никада нису били изборни победници. Рабин, иначе, припада десном лабуристичком крилу и у овом часу је министар одбране. Са њим би, како се верује, и премијер Шамир радо направио десно-лабуристичку коалицију. Миш“ љења међу лабуристима су подељена, али велике расправе не престају. Засад је очигледно да је лидерство Симоне Шереса доведено у питање, мада је неизвесно како ће се све завршити.
Гордана ЛОГАР
аогепје ЗА УЛЕМЕМОЛ
П15РВЕО МЈЕСА
| ПАМА5
гегогте:
Ф Ргедод ха доповепје
МАШО 2 Адгеза |гдамаса: Педа
пагхју пагиб!оса
(га ројед псе: |те | ргег!те
рипа адгезга ...
роћр!з, Бгој ПСпе Капе
зот 11410 |! 11104 УЏ ВО
НЕРОРМ5К!
зАКОМ!
Џ зресјаћот !ггдапји — рег Мјисп!ћ бидистћ гакопа јидоз!/оџепзке екопотеке
Ф Масп гакопа о ргедигесјта Ф Ргедћод 7а допозепје хакопа о габипомодаћуџ Ф Масп гакопа о зратт шадапјта
аут Апапзђекут огдаптасјата Ф Маси гакопа о Ппапзјзкот роз!омалји
Бреспајпо |гдапје „Вође“ НЕЕОНМ5УК! ХАКОМ! тогеје кир па зит Мозејта „Вође“
гад, Тга Магква ! Епделва 7/1 Омт пеорог Мо пагисијет вресаћто !гдапје: АЕЕОАМЗК! ХАКОМ,, сепа: 2.000— а!пага
(Иг патид;ђепјси ров!ан докаг о ир!ан — рм! рптетак ирјафтсе — па Жго-габип Бгој 60801-602-79/027, АО „ВОРВА“, ООЏА „Вогђа“, 11000 Веодгад, Тгад Магкза | Епде!за 7/1! ва паглакот — џрјаћа га „Вогђи“ врес а! по !2дапје „Негогтзк! хакоп!“.
Зреса!ћ то !2дапје тоХеће пагиси! | ге! еопот рог:мот па бБгојеме: 011-345-151, || 011-335-246, | (ејек-
Момо, зресђа! по |гдапје „Вође“, џ додоуоги за 57 |
гакопа о бапката ! дгџи-
ВЕМ!СА ксђа „Вође“, 11.000 Веод-
Јао
пбве ве епнв нв вени а
ВА
БУДИМИР ЛОНЧАР МЕЂУ НАШИМ ПРИВРЕДНИЦИМА У ФРАН-| НЕИЗВЕСНА СУДБИНА ГДАЊСКОГ БРОДОГРАДИЛИШТА
Ликвидација
КФУРТУ
Слободније на светско тржиште
ну
(Франкфурт, 6. новембра, Танјуг) — Југословенски привредни представници у СР Немачкој заложили су се данас на састанку са савезним секретаром за иностране послове Будимиром
' Лончаром за даље отварање Ју-
гославије према светском тржишту и смањење државног утицаја на спољнотрговинске токове. Лоначр, који је данас допутовао у Франкфурт, сутра започиње тродневну званичну посету Савезној Републици. Он ће сеу Бону састати са својим домаћином министром иностраних послова Хансом-Дитрихом Геншером и другим највишим западнонемачким државницима.
На састанку са привредницима, у седишту југословенско-западнонемачке _„ЛХБ“ банке, Лончар се посебно информисао о занимању овдашње привреде
за улагање у Југославију, спремност банака за кредитирање привредних односа са Југославијом као и утицај садашњих политичких збивања у Југославији на поверење западнонемачких партнера. Лончар је нагласио да је један од циљева његове посете СР Немачкој да подстакне „позитиван интерес“ и да без улепшавања поправи слику о Југославији и њеној будућности.
„Као европска земља желимо да са СР Немачком као једном од водећих земаља Европске заједнице говоримо такође о будућности међународних односа, рекао је Лончар. Уз то као будући председавајући покрета несврстаних желимо да водимо дијалог са свим иностраним чиниоцима међу којима су Европска заједница и СР Немачка посебно утицајни, рекао је он.
Лончар је оценио да је слика стања у Југославији много тежа у сопственом, југословенском виђењу него што заправо јесте и да се то пренело у свет. „Никад нисмо били тамо где се повремено сугерисало: на ивици распада или грађанског рата“, нагласио је Лончар.
Савезни секретар је истакао да је Југославија на путу изласка из кризе и да су превазиђени драматични моменти и када су се били измешали идејни, национални и социјални чиниоци.
Заслугом сопственог идејног развоја као и позитивних притисака из света разјашњене су концепцијске дилеме око тржишне привреде нагласио је Лончар. Улазимо, према његовим речима, у нову политичко-психолошку фазу реформи економског и политичког система као и партије, или реорганизација2
Представници југословенских радних организација заложили се у разго-| Владина одлука о укидању бродоградилишта „Лењин“ недовољно јасна. вору са савезним секретаром за иностране послове за смањење држав-| — Радници заказали за сутра митинг. — Валенса условио сусрет са Киш-
ног утицаја на спољнотрговинске токове. — Будимир Лончар данас у Бо-|чаком (Од сталног дописника „Борбе“)
(Варшава, 6. новембра) „Жиће Варшави“ заиста је у праву када већ самим насловом каже „бродоградилиште у магли“, сугеришући тиме да је ситуација око ликвидације гдањског бродоградилишта „Лењин“ и даље нејасна и магловита, иако је од владине одлуке протекло више од недељу дана. Да ли је, у ствари, реч о ликвидацији или реорганизацији2 Или, пак, како то објашњава генерални директор Чеслав Толвињски, ликвидација у циљу реорганизације
Министар индустрије Мјечислав Вилчек, главни иницијатор одлуке, истиче да је она донета „управо да би се бродоградња спасила, а не ликвидирала!“ Од гдањског бродоградилишта, каже, желимо да створимо неколико мањих предузећа, јер је овакав џин био „врећа без дна“.
Чак и кад би његови резултати били троструко бољи, опет не би могао да опстане у садашњој организацији. „још једном понављам: није бродоградилиште криво што се нашло у таквој ситуацији.“ Радницима, међутим, све то није како ваља објашњено и отуда је и њихово огорчење веће и оправданије. Можда ће се то учинити у уторак, за када је заказан још један протестни митинг у бродоградилишту у настојању да се владина одлука пову-
"че или, пак, промени. Међутим,
владин представник за штампу Јежи Урбан одлучно каже да је „одлука о ликвидацији дефинитивна и неопозива“.
— Ликвидација гдањског бродоградилишта — истиче он — је суштински почетак одлучних мера на реконструкцији привреде. Већ је донета одлука и о лик-
видацији жељезаре „Сјехњице" код Вроцлава...
У међувремену, на Леха Валенсу се врше стални притисци да дође у Варшаву и договори се са генералом Чеславом Кишчаком око припрема за почетак „округлог стола“. У среду је, по овлашћењу премијера Раковског, апел упутио Јежи Урбан, а у четвртак, такође по овлашћењу премијера, и сам генерал Кишчак.
Валенса није хтео да одговори на овај позив генерала Кишчака пре него што се састане и пораз говара са Маргарет Тачер, која је у Гдањску боравила у петак. Колико се зна Валенса је синоћ одговорио да ће доћи на разговор уколико влада повуче одлуку о ликвидацији гдањског бродоградилишта и запосли све рударе и металурге који су отпуштени због августовских штрајкова.
Н. БУРЗАН