Борба, 07. 11. 1988., стр. 2
}
ZORODROGKI O XUNAT Prinova pre plate
Odkako sam otišla na porodiljsko odsustvo neredovno dobijam novčanu nadoknadu. Ova primanja mi kasne i po nekoliko meseci, iako po zakonu novac od radne organizacije treba da stigne do 15. u mesecu. Obzirom da se ova pojava ne odnosi samo na moj slučaj, „interesuje me kakva su prava žena na porodiljskom odsustvu? Na neki način nas društvo kao da kažnjava što rađamo decu, iako s druge strane ima puno žala zbog rapidnog smanjenja nataliteta. U pojedinim krajevima naše zemlje ova pojava Je dobila epitet „bele
kuge“. Mira Nikolić, Beograd
Ukoliko dođe do bilo kakvog, a kamoli višemesečnog zakašnjenja, neophodno je da se [07 utvrdi čijom krivicom se to dogodilo —
rivicom radne organizacije ili nadležne OSIZ za socijalnu zaštitu. Kad se utvrdi krivica oštećeno lice može da tuži krivca. Ipak, pre toga, savetujemo da se kontaktira sa še-. fom računovodstva radne organizacije, odnosno da se pokuša da se sve sredi unutar kuće ili Zajednice. Ukoliko to ne urodi plodom, potrebno je da se obavesti opštinski inspektor rada, a ako ni to ne uspe, ako se odugovlači, ništa drugo ne preostaje nego da se podnese privatna tužba. Mi inače nemamo prava da kontrolišemo radne organizacije po ovom osnovu, jer se smatra da ona sama treba da štiti interes svojih radnika.
Vaša čitateljka i sad može da tuži svoj kolektiv, iako je konačno dobila, nakon višemesečnog kašnjenja, novac koji joj po zakonu pripada i da za to traži kamatu. Preporučujem joj da dođe u OSIZ za socijalnu zaštitu Starog grada, kome pripada — mi ćemo joj dati svu neophodnu dokumentaciju. Radmila Štrbac, referent u OSIZ za socijalnu zaštitu
Stari grad
ŽENE 1! KOŠARKAŠKE
Dupli program za publiku
Dugo sam bila član reprezentacije Jugoslavije ı višestrukog prvaka naše zemlje u ženskoj košarci beogradskog Radničkog. U ta davna vremena iprali smo pred prepunim stadionima. Tražila se za naše utakmice s Crvenom zvezdom i karta više. Danas, tako tužno izgledaju na primer — dvorana Pionir gde je domaćin Grvena zvezda-ili Hala sportova na Novom Beogradu — domaćin Partizan — kad ipraju ženske ekipe. Samo nekoliko gledalaca, čak i kad je ulaz besplatan. Zašto ne bi ženske ekipe, na primer, igrale predigru TUO utakmici? Da se tako počne. Da ljudi vide da naše devojke nisu uzalud nosioci srebrne olimpijske medalje. dr. Jelica Kalenić, bivša
reprezentativka u košarci ·. . *
Odgovor smo zatražili od uprava Partizana i Zvezde. On je kratak i glasi: uvek kad se kalenđdarski podudare susreti muških i ženskih ekipa igraće se dupli program. Inače, za ostale ženske ekipe, posebno kad su u pitanju
Tara Ob INJ
pPeagovaidi „APOLITIČ
teč je o „granicama duha“
Ježice iz Ljubljane, Elemes iz Sibenika i naročito Jedinstvo iz Tuzle nema brige. Tamo su ženske ekipe ili usamljene ili su kvalitetom ispred muških i broj gledalaca je vrlo zapažen. Mejdan u Tuzli prednjači, jer je iz OVOg grada ekipa koja je i prvak države. I Partizan ı Zvezda su doncli jednodušnu odluku, koja će se, razumljivo primenjivati samo onda kad se kalendari podudare, a o tome treba da vodi računa — uvek kad to može — i sama Takmičarska komisija koja pravi raspored takmičenja. Snežana Mijajilović
sekretar KK „Crvena zvezda”
Vuk Rajković, sekretar KK „Partizan.“
HITNA SLUŽBA I ŠTRAJK
Kome treba pomoći?
Kada je pre neki dan jedan građanin u svom stanu pretukao člana ekipe Hitne pomoći (u ulici Tadeuša Košćuškog) videli smo na televiziji da su se u znak protesta pred tu kuću sjurilo desetsik vozila Hitne pomoći, u pomoć ćlanu svoje radne jedinice...
Već je TV novinar Bane Vukašinović u kratkom komentaru u Beogradskoj hronici pitao šta se za to vreme dešavalo sa onima koji su u tom trenutku u gradu uzaludno tražili Hitnu pomoć ove službe.
Kako se to smelo dogoditi?
Želim da pitam službu Hitne pomoći da li je išta preduzela, i šta, prema ekipama Hitne pomoči koje su u tom trenutku „napustile“ svoj zadatak | umesto u pomoć građanima
odjurile da „pomažu“ svom radniku. Hoće li
neko za ovo odgovarati. Sofija Bogdanović Beograd * **
Niko ne može biti kažnjen dok ne bude saslušan. Mi smo u obavezi da u prvom redu zaštitimo građanina, čak i ako građanin pogreši. To je načelo naše humane profesije, ali mi imamo i obavezu da zaštitimo radnike koji obavljaju svoj posao.
Moj kategoričan stav, kao direktora, je da radnici niti mogu da štrajkuju niti smeju da protestvuju u radno vreme, a naročito ne na štetu bolesnika. A svaka naša obustava rada je na štetu bolesnika. Pošto je ovo novi mo-
ment, mi ćemo ispitati šta se dogodilo, i na nivou kuće, ali uz uključenje društvenih subjekata u gradu, ćemo preduzeti mere.
Niko od rukovodećih ljudi nije dao inicijativu da ova kola „priteknu u pomoć“. Najverovatnije su se ovi napadnuti, javili radio vezom. Sigurno su tražili spas — pomoć, govoreći da im je život u opasnosti.
Principijelan je stav da obustave rada na štetu bolesnika ne sme biti. Mi sakupljamo dokaze, jer niko ne može biti kažnjen dok ne bude saslušan. Ali, ako je poziv ekipe bio da oni traže spas zbog ugroženog života, ne možemo govoriti o obustavi rada. Kolegama u pomoć, na poziv svojevremeno su pritekli i taksisti. .
Ovde njih nije napao bolesnik nego zdrav čovek, pa ne možemo da nađemo opravdanje u psihološkom momenteu. To je bio siledžijski napad. Napao ih je sa namerom da povredi. Uzeli smo izjave od radnika i prosledili ih našoj pravnoj službi, — da pruži svu stručnu
omoć našim radnicima, i da traži pokretanje rivičnog postupka.
Nije ovo prvi put da naši radnici budu napadnuti dok pružaju hitnu pomoć. Jednom je na primer bio napadnut lekar. Od savetnika i
omoćnika direktora sam tražio da sačine inormaciju o slučajevima napada na članove ekipe. Cela ova situacija je veoma teška a zdravstveni radnici su ljudima najbliži i uostalom, ljudi su najosetljiviji kada im je život u pitanju, — valjda im je najlakše da nezadovoljstvo izraze na lekarima.
Zato želim da naglasim da člnovi ovih ekipa nisu otišli sa namerom da obustave posao. Pošli su kolegama u pomoć, i za to vreme jesu obustavili rad, ali, kažem ne namerno. Mi uostalom imamo oko 34 lekarske i zdravstvene ekipe spremne da izađu na teren, prema tome, u vreme toga nemilog događaja ostali lekari su intervenisali na poziv bolesnika. Svetomir Stožinić Direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć
EKONOMSKE STANARINE Kratak guber beskućnika
Shodno onoj: kako prostreš, onako ćeš i ležati, guber će nam još dugo biti prekratak za sve beskućnike. Ali, ako smo već bez krova
NI“ KAMELEON (ILI O ČEMU RAZMIŠLJA IGOR BAVČAR) —
nad glavom noga nam je, i to je naš fenomen, bar na kvačilu, što će reći, u standardu.
Upravo zbog te, dugo godina proklamovane politike da je stan isključivo pravo, a nikakva obaveza, i dogodilo se ono što se dogodilo — da smo i pored zadivljujućeg izdvajanja od deset odsto iz nacionalnog dohotka,
'na čemu bi nam pozavidele i mnogo razvije-
nije zemlje, stalno u stambenoj krizi.
Jedna od naših nedoslednosti u ovoj oblasti, svakako je i bolećivost prema nosiocima stanarskog prava. Jer, mada to najavljujemo godinama, ekonomske stanarine nikako da se uvedu. Nedavno sam u štampi pročitao izjavu Božidara Popovića koji je ovu našu nedoslednost krstio pravim imenom — jednim vidom neopravdanog opterećenja privrede. Zamolio bih druga Popovića da preko stranica „Borbe“ obrazloži ovo svoje mišljenje. Možda će ga pročitati i nadležni i konačno krenuti s mrtve tačke lažne zaštite standarda građana.
Stojanović Velimir Kraljevo
ODGOVOR: Stalno opterećenje dohotka
rivrede izdvajanjem sredstava za stambenu izgradnju koja joj potom nisu vraćena kroz normalni proces reprodukcije, doprinosilo je produbijivanJu ekonomske krize. Tako, stam-
ena izgradnja nikad nije postala aktivni činilac društveno—ekonomskog razvoja i pe: vrednog rasta, kako se to inače, bar u prokilamacijama, želelo.
Danas kada o rasterećenju privrede govorimo kao o nečemu što nužno sledi, nikako ne bi smeli da zaboravimo, na još jedan moguć izvor tog rasterećenja — uvođenje realne stanarine. Jer, politika stanarina osnovni je element u „složenom sistemu korišćenja, održavanja i reprodukcije stambenog fonda. A, njegovo obnavljanje moguće je tek ako stana-
nom obezbedimo punu amortizaciju, iz koje se stambeni fond, u toku svog veka trajanja, zamenjuje.
— Stanarina, dakle, ima ulogu očuvanja supstance u pumoj vrednosti. Povećamo li udeo amortizacije u stanarini osposobićemo je da vrši funkciju proširene reprodukcije. Dakle, biće i više stanova. Realna stanarina, zasnovana na ekonomskim kriterijumima, imala bi za posledicu manja izdvajanja sredstava iz društvene akumulacije, a to drugim rečima znači rasterećenje privrede (sem za solidarno rešavanje stambenih pitanja).
Ne treba pri tome zaboraviti činjenicu da realna stanarina uspostavlja potpuno drugačiji odnos u raspolaganju i korišćenju društvenog stambenog fonda, i realniju stambenu tražnju. I, najzad, realna stanarina uspostavlja ekonomsku jednakost i socijalnu pravdu među građanima koji su na različite načine rešavali svoje stambeno pitanje.
Postojeće stanje, u kome sredstva za izprodju stanova A svi Zapošićnl, a do-
ijaju pretežno određenni društveni slojevi, dok su drugi upućeni da grade (često „bespravne“) i kupuju stanove sopstvenim sredstvima, ili su pak bez perspektive da ih dobiju, ukazuje da korisnici društvenih stanova, plaćajući zaštitne, nerealne stanarine, prelivaju društvena sredstva u privatni džep.
Još stambenom reformom iz 1965. godine podsetimo se, poplaVien je osnov za uvođenje ekonomskih odnosa u izgradnji i korišćenju stambenog fonda. Čak čini se doslednije nego šest godina pre toga kada je zakonom ·
'propisana godišnja stanarina u visini od dva
'ddsto vrednošti konkretnog stana. Pre 23 go-
dine, naime, dogovoreno je da godišnja stana-
rina bude četiri odsto vrednosti stana, s tim
što bi se polovina takve stanarine koristila za
proširenu reprodukciju. Taj cilj nije ostvaren.
Odustajanje od njega obrazloženo je pritis-
kom na rast ličnih dohodaka. Pod istom fir-
mom odlaganja da se uvede ekonomska kirija
vršena su i u godinama koje slede. Kao odgo-
vor na nedoslednost — tvrdoglava činjenica: stanova je sve manje.
Božidar Popović
stručni savetnik
Stalne konkurencije
gradova i opština
Jugoslavije
Neistinit je bilo kakav govor o nekakvom „Odboru za zaštitu Janše“ koji potajno sugerira nekakvo privatno ili čak tajno društvo koje brine za zaštitu jednog, svog, miljenika...
Ponajprije moram zapisati nekoliko riječi o onome što Lj. Stojadinoviću najvjerovatnije predstavlja tzv. formalne probleme, o onome što je — ako se ne varam — za njega manje važno, a što je po mom mišljenju zapravo odlučujuće. 1. Lj. Stojadinović govori o „Odboru za zaštitu Janše“ te cijelu stvar o kojoj pokušava govoriti u svom pismu postavlja kao da ja djelujem u tom Odboru. DOS na tom, na prvi pogled nevažnom detaljčiću, ću pokušati pokazati o čemu je zapravo riječ, jer baš taj detaljčić sadrži cijelokupnost — blago rečeno — različitog načina informiranja o događajima u Sloveniji i o djelovanju Odbora.
Odbor u kojem djelujem nosi naziv „Odbor za varstvo človekovih pravic“ što bi trebalo prevesti kao Odbor za zaštitu ljudskih prava, a trenutno predstavlja jedan dobar dio slovenske javnosti (90925 individualnih potpisnika i blizu 1000 kolektivnih potpisnika). Govoriti danas o „Odboru za zaštitu Janše“, krajem oktobra 1988. znači raspolagati sa „informacijama“ iz Slovenije koje su bile aktuelne samo u jednom kraćem periodu oo tri, četiri dana!) juna mjeseca (neposredno poslije aretacije Janeza Janše), točnije, do momenta kada je došlo do aretacije Davida Tasića, i kada je postalo jasno da se aretacije ne odnose samo na Janšu, nego i na Borštnera i Tasića. Odbor za varstvo ćlovekovih pravic je na-
stao u onom trenutku, kada se nije znalo tko.
će biti slijedeći arestant, odnosno u momentu, kada je bilo sasvim jasno i neophodno da se ustanovi jedna (samo)odbrambena (samo)organizacija društva.
Tada je, prije svega, bilo jasno da se represivni zahvati državnih aparata RORUUpr:ie odnose na ljude koji su bili aktivni na ljubljanskoj političkoj sceni, u omladinskoj organizaciji, novim društvenim pokretima, koji su se TRS od drugih angažirali pri tematiziranju različitih škakljivih ili čak tabu—tema našeg društvenog, političkog, ekonomskog, vojnog, partijskog... života. Osnivanje Odbora
Ty ai)
8
Predsednik Republike odlikovao je „Borbu“ Ordenom zasluga sa zlatnom zvezdom i Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem.
„Svoje mjesto u našem sistemu informisanja „Borba" treba još više da potvrđuje svakodnevnim angažovanjem na bitnim pitanjima radničke klase i radnog čovjeka”
za zaštitu ljudskih prava je u tom smislu bio neophodan korak, takoreći uvijet opstanka jednog šireg kruga ne samo ljudi, nego i ideja i pokreta, cijelokupnog jednog segmenta događanja u Sloveniji, a — ako dozvolite — time i u Jugoslaviji. Ukratko i jednostavnije rečeno, neistinit je bilo kakav govor o nekakvom Odboru za zaštitu Janše, koji potajno sugerira nekakvo privatno ili čak tajno društvo koje brine za zaštitu jednog svog miljenika... Takav način tematiziranja događanja svjedoči samo o jednoj sistematičnoj dezinformaciji konzumenata informativnih dobara na području Jugoslavije, govori o usmjeravanju javnog mnijenja na osnovi kojeg su tek moguće svakojake priče.
2. Odbor u kojem zajedno sa brojnim drugim članovima djelujem (koji nisu samo Slovenci, nego i ljudi iz drugih sredina, ali sličnih uvjerenja) nema svog predsednika. Priča o meni kao o Predsjedniku Odbora samo je još jedna dodatna izmišljotina, odnosno pokušaj prikazivanja u svjetlu nekih tobože čudnih događanja.
3. Premda Lj. Stojadinovića u Vašem pismu ne postoji razlika između Odbora za Varstvo človekovih pravic i Sveta za varstvo človekovih pravic in temeljnih svoboščin pri RK SZDL ( SSRN), a s obzirom na vrlo česta izjednačavanja ta dva tjela — do kojih najčešće dolazi upravo u informativnim medijima u dijelu Jugoslavije u kojem i Vi živite — moram upozoriti, da pored Odbora u kojem radim postoji i taj kojeg vodi prof. dr Ljubo Bavcon.
Drugačija shvatanja
Slijedeća stvar o kojoj govorite u pismu je ona kada mi imputirate nekakvo „intenzivno bavljenje politikom“. Po mom razumijevanju Vašeg pisma rekao bih da je riječ o shvatanju politike kao nekakvog svetog mjesta (crkva), mjesta koje je dostupno samo ovakvim ili onakvim, odabranim i posvećenim ljudima,
Uređuje redakcijski kolegijum: Zajednička redakcija, Tr 338-740. Rukovodilac OOUR: 347-136. Dnevna redakcija
335-246. Stenografi: 332-971. Teleks 111 57.780 — šest meseci 113.360 — jednu go.
administracija i š
ili pak onima koji „dobro i pravilno“ misle. Prema tom, između ostalog izrazito boljševičkm shvatanju, je nama, običnim smrtnicima već unaprijed onemogućeno bilo kakvo sudjelovanje ili uplivanje na događanje u toj sferi, iako se upravo u njoj kroje osnovni parametri ne samo našeg sadašnjeg, nego i onog budućeg života. Valjda je suvišno u ovo doba i pored svega onoga što se događalo zadnjih godina, mjeseci, sedmica i dana pominjati da je to stajalište koje je zauvijek izgubilo osno-
vanost i legitimnost u ovim historijskim, poli- .
tičkim i geografskim prostorima!
Ako možda imate namjeru razumjeti, a ne jednostavno degradirati sve ili pak većinu onoga što se događa kako u Jugoslaviji, a isto
tako i u Sloveniji, onda bi, po mom mišljenju,
bilo potrebno shvatiti i to da su na scenu našeg kulturnog, ekonomskog, društvenog i po: litičkog života nepovratno došle nove, svježe, drugačije snage, da su stasale one generacije koje više nisu spremne zdravo za gotovo uzeti sve ono što im se servira sa najviših mjesta vlasti, generacije koje namjeravaju barem jedan dio vlastite sudbine uzeti u svoje ruke. Ovdje mogu samo govoriti o sredini u kojoj živim i radim, a za koju je, između ostalog karakteristično i to da se ne samo „praktično“, nego i teoretski pokušava probiti do nekih novih vidokruga sadašnjeg i budućeg življenja u takozvanoj post—titovskoj Jugoslaviji ( post—titovskoj Jugoslaviji govorim zato, jer ćemo se prije ili kasnije morati pomiriti sa tim da je Josip Broz Tito bio čovjek koji je umro!). Riječ je o okolini koja je prošlih nekoliko godina u duhovnom, a ako hoćete i kutlurnom pogledu prošla neke vrlo značajne faze samomijenjanja i u kojoj je došlo do obrata brojnih, do sada vladajućih predstava o bitnim stvarima kao što su država, društvo,
olitika, ekonomija, življenje, bogatstvo, slo-
oda, pravo, vojska itd. odnosno, okolini u kojoj je nastupila premoć drugačijih ideja i DOC i gdje je nekadašnji samorazumljivi ontekst suštinski izmijenjen.
· rane O
DESK)
Ako mi dozvolite, upozorio bih Vas na
jedno od ključnih mjesta drugačijih shvatanja '
te sredine (oko koje se najčešće grupiraju postojeći nesporazumi) koje opredjeljuje brojne druge kontekste i razmišljanja, a odnosi se na problem države.
Pretpostavljam da Vam je više nego poznato da u marksističko-lenjinističkoj varijanti razumijevanja državć postoji jedna nezaobilazna klauzula koja govori o tzv. „odumiranju“ ili pak „ukidanju“ države. Rezultat do kojeg su dovele, prije svega, rasprave inicistrane novih društvenih pokreta je sadržan u tome da je upravo takvo tretiranje države ono koje onemogućava oblikovanje „pravne države“. Dakle, države u kojoj postoji vladavina prava, nedodirljivo funkcioniranje ustavnosti, gdje se ne može ovaj ili onaj pojedinačni subjekt (npr. Partija ili netko drugi) svakih nekoliko godina ili mjeseci tek tako sjetiti da treba ovo ili ono iz korijena ili „djelomično” izmijeniti, odnosno „dopuniti“, nego gdje jednakost svih pred zakonom postoji kao nešto nesumnjivo i nepromjenljivo, nedodirljivo i apsolutno, gdje je zagarantirana sloboda misli, govora, okupljanja, udruživanja i gdje nije krivično sankcionirana različitost političkih stavova.. Ukratko, takvu pravnu državu moramo tek postaviti, obezbijediti ona je ono što nam pored i prije svega ostalog u Jugoslaviji tako nedostaje.
Nema separatizma
Ako Vam je namjera shvatiti ono što se događa u Sloveniji, a u nešto manje vidljivim obrisima i u Jugoslaviji kao cjelini, onda Vam savjetujem da prije svega razmišljate, čitate i istražujete procese suvremene „političke marginalizacije“. Dakle ona karakteristična kretanja u osamdesetim godinama ovog stoljeća kada se veliki deo inteligencije i još više „običnih ljudi“ sve više udaljava od centara
a, Trg Marksa i Engelsa 7. Važniji telefoni: centrala 334-531. Glavni i odgovorni urednik: | ): 347-027. Jugoslavija: 345-139, Svet: 347-345. Stvaralaštvo: 345-361. Sport:
346-236. Dopisna mreža: 339-356. Nedeljna „Borba“: 336-381. Sekretar redakcije: 346-143. Poslovni centar: 335-532. Odeljenje pretplate:
, 11410 i 11408. Rukopisi se ne vraćaju. Pretplata za jedan mesec 19.260 dinara — tri meseca
dinu 231.120, i na žiro-račun u Beogradu broj 608001—602—79 „Borba“, OOUR „Borba“. Broj deviz-
·nog računa: 60811—620—16—101—257300—00799 — kod Beobanke u Beogradu. Izdaje i štampa Radna organizacija „Borba“. Uredništvo,
tamparija „Borbe”, Trg Marksa i Engelsa 7. Poštanski fah 592.
„BORBA“ 20. 10. 1988.
RELIGIJA I MLADI
Preti
U nedavnom „TV zapisu“ sa protestnog zbora u Crvenki reporter TV Novi Sad je iz mase okupljenih ljudi izabrao čoveka sa upadljivo velikim krstom, crnom bradom i Njegoševim portretom, koji je uz to visoko podigao ruku sa dugačkim noktima, preteći valjda. Taj snimak, odnosno naglašeno insistiranje na njemu, kao da su poručivali da se suočavamo, i sa avetima nekakvog produbljenog ravoslavno-krstaškog atavizma. Samo po sebi, kadriranjem mase od više hiljada ljudi i ovog „revnosnog hrišćanina“ ne može biti sporno. 1 to je deo, ili delić istine o onome što se zbilo u Crvenki. Ali, da li je bilo dobro baš toliko insistirati na njemu? Da li je, on bitniji od činjenice da je ogroman broj drugih uzvikivao samo patriotske parole i kiicao Jugoslaviji. Stoga se ne može izbeći pitanje: može li snimak iz Crvenke poslužiti kao (još jedan) JORaZ nekakvog razgoropađenog pravoslav|ja? Verska rezervisanost
Analize negiraju ikakvu opasnost od pravoslavlja. Autor ovih redova se pre nekoliko dana našao u Titogradu i gonjen profesionalnom radoznalošću šetao gradom i „kontrolisao“ umrlice. Ni na jednom obaveštenju o smrti ljudi čija su imena i prezimena odavala
ripadnost · pravoslavnoj tradiciji, nije bilo ta, sve same petokrake zvezde. Posebno je značajno da je najveći broj posmrtnih. lista javljalo o prestanku života veoma starih ljudi, čija je fotografija pokazivala i da se uglavnom radi o „običnom svetu“. Nasuprot tome, sve umrlice obeležene krstom koje su se mogle videti tih dana bile su ispisane na albanskom, tj. obaveštavale su o smrti vernika Albanaca, katolika.
Slična je situacija u Srbiji, mada je u poslednje vreme veliki broj partijskih aktivista izražavao zabrinutost zbog povećanog interesa za religiju i to pre svega kod mladih ljudi. No, kao istraživač koji prati ovaj fenomen odgovorno tvrdim da je strah od porasta klerikalizma u Beogradu i Srbiji, bar kako sada stvari stoje, neosnovan. Ove godine sam na Badnje veče išao iz jedne u drugu crkvu u Beogradu da proverim broj prisutnih vernika. I šta sam video. Samo oko Saborne crkve tiskala se. gomila od nekoliko hiljada, uglavnom mladih ljudi. Za razliku od toga crkve: Svetoga Marka, Voznesenska, Aleksandra Nevskog i Ruska bile su poluprazne, mada se nalaze u centru grada. S obzirom na to da Beograd broji oko 1,5 miliona stanovnika kad bi se na takve praznike u crkvama našlo i 100.000 ljudi, to ne bi bio nikakav znak posebne religioznosti Beograđana, jer bi to bila tek jedna petnaestina žitelja grada u kome je barem 85 odsto ljudi iz porodica pravoslavne tradicije.
Sve ovo potvrđuju i analize. Tako npr. istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu pokazuju da je u regionu Niša čak 79,6 odsto anketiranih seljaka nereligiozno. Rezultati kod obrazovanja populacije su još izraženiji (80,2 odsto studenata niškog univerziteta, je, prema istraživanju dr Dragoljuba Đorđevića, ne-
tzv. „političkog odlučivanja“. Između ostalog ti procesi imaju i takve posljedice da se neki dotad fiksirani odnosi političkih snaga iz osnova mijenjaju. Vrlo mi je žao, ali ne mogu
Vam pomoći, ako ta kretanja razumijete, kao ·
negativna i neprijateljska, kao nekaicvo okupljanje onih snaga koje treba uništiti. Mišljenja sam, naime, da nas eventualno uništenje ili blokada tih heterogenih pluralističkih pojava (kako u Jugoslaviji, a tako i u Sloveniji ili u bilo kojem drugom dijelu države) sasvim sigurno vodi u blještavu budućnost jednog srednjeg vijeka. Nadam se da ćete pokušati shvatiti da generacija (ne samo po godinama, već prije svega po načinu razmišljanja i spremnosti, na djelovanje) ljudi, kojoj i sam ripadam, nije spremna potpisati takvu blano mjenicu. Ina kraju samo par riječi o „Sloveniji i Jugoslaviji“. To što vidite u događajima u Sloveniji, kao i u mojim izjavama (naravno, ne sa-
· mo) Vaša strahovanja — „u strahu su velike
oči“ — o kojima bi svakako bilo vrlo vrijedno DOrEOniti jedan širi razgovor na nivou Jugos-
. lavije. Potom, zar nije razumljivo da genera-
cija kojoj pripadam, a i širi krug takozvanih običnih ljudi (ne samo u Sloveniji, nego npr.i u sredini u kojoj i Vi živite) sve češće počinje razmišljati o „smislu“, o „osnovama“ zajed-
BORBA, 7. novembar 1988.; strana
religiozno), a 16,2 procenta je indiferentno prema veri. U ukupnoj masi anketiranih stu. denata dr Đorđević je našao samo 2,9 odsto, religioznih. Skoro identični rezultati se odno. se na Beograd. |
Prema tome: gde je baza vojstvujušćem pravoslavlju? Ko će podržati onog koji Crvenki preti širom otvorenom šakom? Tim pre što su pravoslavni vernici, a i to je činje. nica dosad pokazivali izuzetnu toleranciji prema pripadnicima drugih vera. Jer skoraš. nje istraživanje Instituta društvenih nauka iz Beograda o religioznosti mladih pokazuje da je samo 23 odsto anketiranih vernika, rezer. visano prema verski mešovitim brakovima, Znači religioznih među mladima ima samo nekoliko postotaka, a samo jedna četvrtina njih pokazuje versku rezervisanost. Sve to po. vori da bojazan od pravoslavnog klerikaliy, ma u Srbiji zasad ne postoji. On, jednostavno, nema bazu.
Nema “bojovnika“
Sa druge strane: sigurno je da postoje srp. ski nacionalisti, ali oni svoju isključivost baziraju prevashodno na svetovnim, a ne ha ver. skim motivima. Istine radi, mora se priznati da i srpski nacionalisti nastoje da izvrše in. strumentalizaciju pravoslavnih simbola u šo. vinističke svrhe. I ta se činjenica očituje na više načina, npr. na verskim praznicima, fud. balskim mečevima, i drugde. Ali, valja znati da se pravoslavnom simbolikom u tom smislu služe pre svega laici i to ljudi koji sa istin. skom religioznošću u pravoslavnoj varijanti najčešće imaju isto onoliko veze koliko sa islamom. Sa druge strane kada to čine klerici, oni uz pomoć nacionalno-verskih simbola' nastoje da u okrilje crkve privuku šovinističke ateiste. A i to je onda čisto politički, a ne religiozni čin.
Verujem da se klerikalizacije kao nečeg masovnog ne treba bojati ni u zapadnitu delovima zemlje, pikoš tome što katolicizam ima mnogo širu bazu. Što je na primer, prema ispitivanjima Borisa Vuškovića iz 1985, god. čak 52 odsto splitskih srednjoškolaca izJavilo da su vernici i što najnovije analize istog istraživača pokazuju da se u splitskoj re: giji čak 60 procenata srednjoškolaca deklariše kao religiozno. Koliki je porast religioznosti u pomenutom kraju najbolje će se pokazati
oz podatak da je ona 1967. god. iznosila 31,6 procenata, a 1984, godine 51,9 procenata. Prema tome skoro se duplirala za samo 17 godina.
Verujem da stvari sa „baukom klerikaliz ma“ ovako stoje i uprkos tome što se u istim sredinama, zajedno sa BOraštorı religioznosti povećalo odvajanje od SK. Tako je na primer, 1984. godine 46,2 odsto ispitanih srednjoško· laca bilo protiv ulaska u partiju, što je opet dva puta više nego 1967. kada je cifra protivnika ulaska u SK iznosila 23,5 procenta. Takvih omladinaca u Sloveniji je još više, pa ipak... Svi ti mladi katolički vernici pa čak ni njihova većina, nisu potencijalni bojovnici nekakve današnje ili sutrašnje civitas dei.
Miroljub JEVTIĆ
Dejan Ćirić
ničkog jugoslovenskog življenja u okolnostima kakve one jesu ovdje i sada? Čak i sami U svom pismu govorite o tome da tobože nudim „gotovo nedvosmislenu varijantu... Of cjepljenja“! Promislite malo, zbog čega ste U pismu zapisali onu rječicu „gotovo“ pa Će Vam vjerovatno postati jasnije da se bez po moći Vaših strahova iz moje izjave ne mo: jednostavno izvesti nikakva „separatistička pozicija” koja pod znak pitanja stavlja post0jeće jugoslavenske granice. Takav ludizam u post-helsinškoj Evropi, kojeg mi Vi tako „d0“ brodušno“ pripisujete smatram za imputaciju i odlučno ga odbacujem. Govoriti o razlika ma i o nužnosti drugačijeg organiziranja živo” ta na ovim našim zajedničkim prostorima, što je sadržaj i forma moje — po Vašem miš ljenju sporne — izjave, zaista jeste govor 0 „granicama“. Međutim, nikako ne o republi: kim, državnim ili nekim sličnim granicama. Riječ je, prije svega, o onim granicama, kojč se najčešće imenuju izrazom „granice duha”! U slučaju da ste još uvijek zainteresovan! za dijalog sa mnom, poručujem da Vam svim svojim bićem stojim na raspolaganju!S pošto“
vanjem, Ljubljana (naslov, podnaslov i međunaslovi — red)
Prvi broj „Borbe“ izašao je u Zagrebu, 19. februara 1922. U NO ratu „Borba“ izlazi u Užicu od 19. oktobra do 27. novembra 1941, a u Driniću od 1, oktobra 1942. do 27. februara 1943. Od 15. novembra 1944. „Borba” nastavlja izlaženje u Beogradu, a od 23. marta 1948. i u Zagrebu. Od 1. januara 1988. „Borba“ se štampa
u Beogradu kao jedinstveno izdanje.
\