Борба, 23. 11. 1988., стр. 8
КАНАДА
(ЗА МА. УБЕДЉИВА ПОБЕДА: Брајан Малруни гласа
(Њујорк, 22. новембра, Танјуг) — Прогресивна конзервативна партија премијера Брајана Малрунија победник је на јучерашњим парламентарним изборима у Канади.
Према званичним подацима,
Малруни добио изборе_
_ заснованим на пребројавању ве· ћине гласова, конзервативци су
у укупно 295 изборних округа освојили 169 посланичких места. Либерална партија опозиционог лидера Џона Тарнера освоји-
| ла је 82, док је партија „Нови де-
мократи“ Едварда Бродента освојила 44 од укупно 295 посланичких места у Представничком дому.
Мада неће поновити успех са прошлих избора (1984), када је од 282 посланичка места Конзервативна партија освојила 203, ипак ће — са сигурношћу се очекује — Малруни моћи да образује друту по реду већинску владу.
ЗАПАДНА САХАРА
Мировни преговори у УН
(Уједињене нације, 22. новембра) — Преговори о завршетку рата у Западној Сахари између Марока и фронта Полисарио одржаће се под покровитељством Уједињених нација 1. и 2. децембра у Њујорку.
Како јављају западне агенције, представник УН Надиа Јунес саопштила је да ће генерални секретар светске организације
ЕЗ—САД Претња „трговинским ратом“
(Брисел, 22. новембра, Танјуг) — Шефови дипломатија земаља Европске заједнице запретили су данас Вашингтону „трговинским ратом“ ако САД делимично блокирају увоз из Заједнице због наговештене забране увоза америчког „меса с хормонима“ у ЕЗ почев од 1. јануара 1989. године. Протекционистичке мере би на свакој страни погодиле извоз у вредности од по 575 милиона долара годишње. САД тврде да је забрана увоза меса „научно неоснована“ и да угрожава амерички извоз меса за 130 милиона долара годишње.
Перес де Куељар лично посредовати у преговорима.
Циљ састанка у Њујорку је да се „размотре практични и конкретни начини, као и прецизни услови који би допринели олакшавању спровођења мировних предлога договорених у принципу у августу у Женеви“, саопштила је она.
БРИТАНИЈА
Ревидиран став према ПЛО
(Лондон, 22. новембра, Танјуг) — Британска влада вероватно ће одустати од свог досадашњег става да не прихвата сусрете на високом нивоу са представницима Палестинске ослободилачке организације.
Позивајући се на изворе из Вајтхола, „Тајмс“ пише да је, иако има мало изгледа да се премијер Маргарет Тачер састане с вођом ПЛО јЈасером Арафатом, могуће да шеф Форин офиса Џефри Хау разговара са представником ПЛО.
ИРАН
Протерани турски дипломати
(Техеран, 22. новембра) —
Та одлука представља, према
Двојици турских дипломата на- иранској агенцији, одговор на ређено је да у року од три дана „поступке турских власти“, које напусте Иран, јавља ИРНА, по- су крајем октобра протерале двозивајући се на поуздане изворе у јицу иранских дипломата и прииранском Министарству инос- твориле један ирански брачни
траних послова.
пар са дететом.
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ
Сусрет Куељара са Василијуом и Денкташом
(Уједињене нације, 22. новембра, Танјуг) — У току су контакти генералног секретара УН Переса де Куељара са председником Кипра Василијуом и вођом кипарских Турака Денкташом званично је саопштено данас у седишту Уједињених нација.
Де Куељар се најпре јуче састао одвојено са Василијуом и
Денкташом а данас је одржан заједнички тројни саставнак.
У добро обавештеним изворима сазнаје се да је на дневном реду предлог Василијуа о формирању конфедеративне државе на Кипру, демилитаризацији острва и обезбеђењу услова за заједнички живот грчке и турске заједнице на острву.
САД Четврт века од Џона Кенедија
(Вашингтон, 22. новембра, Танјуг) — Америка је данас обележила четврт века од убиства Џона Кенедија, изражавајући и даље тугу, збуњеност и колективну трауму због смрти једног од најпопуларнијих председника у својој историји.
У низу комеморација најупечатљивије је било бдење у згради Конгреса, у којем су учество-
убиства
вали некада млади амерички стручњаци које је Кенеди послао у земље у развоју као помоћ у оквиру „корпуса мира“.
Одржане су, такође, верске и друге комеморације, међу којима и на Арлингтонском гробљу, где је Кенеди сахрањен, а многи данашњи листови доносе посебне додатке посвећене Кенедијевом времену и самом атентату.
ФРАНЦУСКА
Повређена 23 полицајца ·
(Париз, 22. новембра, Танјуг) — У нередима које су пред седиштем француске владе данас изазвали рудари из области Лорен повређена су 23 париска полицајца. з
До сукоба са чуварима реда дошло је по изласку делегације рудара после неуспешних разговора са премијером Рокаром о
повећању зарада у наредној години. Разјарени рудари су полицајце који су чували улаз у згради напали циглама и полугама са оближње грађевине. Полицајци нису одговорили на напад, после кога су се рудари разишли. Саопштено је да у гужви пред палатом Матињон
нико није ухапшен.
АРАПСКЕ МУЛТИЛАТЕРАЛНЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ
Како реактивирати мировни процес
Јасер Арафат наставио разговоре у Каиру са министром спољних послова Мегидом. — Не искључује се поновна заједничка посета вође ПЛО и Мубарака Јордану. — Гали тврди у интервјуу израелском „Давару“ да Египат није нарушио споразум из Кемп Дејвида У
(Каиро, 22. новембра, Танјуг) — У Каиру су данас настављени египатско-палестински разговори који треба да утврде прве конкретне акције ради активирања мировног процеса и сазивања међународне мировне конференције о Блиском истоку.
Према речима сталног представника ПЛО у Каиру Саида Камела, о овоме разговарају вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат и шеф египатске дипломатије Исмет Абдел Мегид — након јучерашњих трочасовних разговора у четири ока председника Мубарака и Арафата. Очекује се да након ове рунде египатско-палестинских разговора Арафат отпутује у Аман ради сусрета са јорданским краљем Хусеином. Не искључује се ни могућност да заједно са Арафатом крене и председник Мубарак који је ноћас, на конференцији за штампу, изјавио „да ће Арафата пратити ако то буде потребно...“. Последњи пут тројица лидера разговарала су на тројном самиту у јорданској луци Акаба 22. октобра и тада су, како је званично речено, „изглађене несугласице“ између јорданског монарха и вође ПЛО.
Шта очекивати недељу дана након проглашења независне палестинске државе и најновијих доказа египатско-палестинске слоге и узајамне подршке2
На ово питање синоћ су дали делимичан одговор Мубарак и Арафат. „Не очекујем никакве брзе промене става америчког и
Палестинци очекују
(Бејрут, 22. новембра, Танјуг) — Палестинска ослободилачка организација очекује да ће недавно с основану – независну државу Палестине, упркос дипломатској контраофанзиви Израела, признати више од 74 земље широм света. Подршку палестинској држави или ње-
ОЗБИЉНА АКЦИЈА: Председник Египта Хосни Мубарак и вођа ПЛО Јасер Арафат израелског јавног мнења. Жеље- нама — слажем“, рекао је Аране промене не могу се остварити фат. преко ноћи јер је за тако нешто _ Пажњу привлачи интервју потребно времена“, изјавио је египатског државног министра председник Мубарак. за спољне послове Бутроса Галија левичарском — израелском дневнику „Давар“ у којем је еги„Делим оптимизам председ- патски дипломата рекао да „егиника Мубарака када је реч 0 са- патско признавање назависне зивању међународне мировне палестинске државе ни на који конференције о Блиском истоку начин није у колизији са мировдок се са осталим његовим оце- ним споразумом Египта и Израела и да Египат остаје привржен духу и слову Кемп Дејвида“. 4 Након свега, може се чути у признање 7 земље палестинским изворима у Каиру, дошло је време „суочавања ном проглашењу пружило је до са новим реалностима. Чују се сада више од 40 држава, док предлози да би западне земље око 80 представништава ПЛО у требало да признају Палестинсвету своју дипломатску офан- цима државни ентитет и помогзиву ових дана усмерава према ну им у преговарачком процесу Европској заједници, покрету који следи. Али, упозоравају Панесврстаности, социјалистич- лестинци „практични резултаким земљама и америчком јав- ти Декларације о независности ном мнењу. вероватно неће бити видљиви још за дуже време“.
ПРЕКИНУТИ ПРЕГОВОРИ О ОБНАВЉАЊУ ИЗРАЕЛСКЕ ВЛАДИНЕ
КОАЛИЦИЈЕ
Лабуристи изабрали опозицију
Друга по снази партија није могла да се сложи са блоком деснице око два питања: Палестинаца и подели министарских ресора
(Тел Авив, 22. новембра, Танјуг) — На данашњем састанку руководства израелске Лабуристичке партије донета је одлука да се прекину сви преговори са конзервативним с Ликудом о формирању нове владе националног јединства. То практично значи да лабуристи одлазе у опозицију, мада је у садашњим израелским околностима незахвално давати било какве чврсте прогнозе.
Лабуристи и Ликуд су се разишли на два различита терена,
Већ веома дуга (неки кажу у суштини и стална) мађарско-румунска хладна коегзистенција допуњена је ових дана новим коцкицама леда.
Повод за додатно снижавање температуре — у неким друтим околностима, или, још више, међу неким другим странама могао би да буде амортизован са нешто мало вреле воде. Али, и овде су битне разлике у описивању догађаја добиле већи значај од самог случаја. То је — Карољ Ђерфи, саветник за економска питања мађарске амбасаде у Румунији. Њега је, као што је објављено, у центру Букурешта, у службеном аутомобилу — у коме је, иначе, била и једна Румунка, запослена у амбасади — зауставила полиција. Одбио је да напусти возило са којим је, потому приведен у полицијску станицу.
Оптужба власти у Букурешту, обелодањена нешто касније, била је све само не бедвлена: мађарски дипломата је, тврдило се, возећи оборио једног пешака, а затим је растурао летке. Антирумунске. Будимпешта је одмах упутила ноту тврдећи да је све то неосновано и да „представља тешку провокацију која ће негативно утицати на ионако затегнуте односе две земље“.
Карта у једном правцу
Овде се није стало. Румунске власти су суво саопштиле да мађарски саветник у року од 72 часа мора да напусти земљу. На другој страни јавио се и сам генерални секретар МСРП Карољ Грос који је истакао да је то несхватљива одлука, додајући, вероватно не без разлога, да Бу-
око решавања палестинског питања и око министарских портфеља, док се лабуристички шеф Шимон Перес залаже за сазивање међународне конференције о Блиском истоку, шеф Ликуда Јицхак Шамир то категорички одбија.
Док лабуристи траже у новој влади најмање три министарска места, а обавезно одбрану, спољну политику и финансије, Шамир нуди само једно — одбрану.
јицак Шамир, који је добио мандат за састав нове владе, има
још 13 дана да је састави. Израелски лабуристи су претрпели нови пораз у политичком одмеравању са Ликудом: после изгубљених парламентарних избора 1. новембра, прошле ноћи, у тек конституисаном Кнесету (парламенту), у гласању за председника израелске националне скупштине, Ликудов по-
"сланик Дов Шилански добио је
64 гласа док је његов једини такмац, лабуриста Шломо Хилел, добио 55 гласова.
ДАЉЕ ПОГОРШАВАЊЕ ОДНОСА БУДИМПЕШТЕ И БУКУРЕШТА
Лед и напукла кај
КОЈ ГРАНИЦИ
Суседске,
НЕСПОРАЗУМИ НА ПОЉСКО-ЧЕХОСЛОВАЧ-
БОРБА 23. новембар 1988.
Тула
страна
Велајати
данас
царинске свађе
Шефу конзуларног одељења амбасаде ЧССР у Варшави званично скренута пажња због „малтретирања“ пољских грађана које цариници
„скидају и до голе коже“.
— Пољска штампа не-
давно писала о „трговачким караванима“ из Чехословачке који „пустоше“ продавнице у По-
љекој
(Од сталног дописника У саопштењу представника за
„Борбе“)
(Варшава, 22. новембра) Већ недељу дана возови с југа, који из Чехословачке улазе у Пољеку, стижу са огромним, често и 10-часовним закашњењима. Узрок нису ни снежни сметови, ни залеђене шине, већ — заоштрени царински прописи. Чехословачка је, наиме, од 15. новембра увела нове царинске прописе, којима се драстично ограничава, малте не сасвим забрањује странцима да из земље износе чехословачку робу.
Пољски путници жале се да их суседски цариници детаљно претресају, „скидају до голе коже“ и одузимају ствари које су купили у Чехословачкој и намеравали да их увезу у Пољску. Овдашња телевизија синоћ је приказала репортажу чехословачке телевизије, из које се видело да цариници јужних суседа истоварају из воза стотине килограма јужног воћа, чоколаде, кафе, сухомеснатих производа.
Неспоразуми су дошли дотле да је шеф конзуларног одељења чехословачке амбасаде у Варшави јуче био позван у пољско Министарство иностраних послова, где му је „скренута пажња на неразумљиву праксу царинских служби ЧССР у односу на пољске грађане. Истовремено је захтевано да чехословачка страна успостави такву организацију царинске контроле која неће изазивати тако мучну ситуацију за пољске грађане“ — истиче се
штампу пољског МИП.
Поводом ових неспоразума између две суседне, братске, социјалистичке, лагерске земље, „Трибуна луду“ пише „постојећа, у последње време заоштрена ограничења у граничном промету између две суседне земље СЕВ, иако се могу оправдати неуравнотеженим тржиштима и неусаглашеношћу валута, не могу, на дужи рок, бити прихватљива. Не знам да ли доприносе сарадњи. Сигурно је, ипак, да постају објективан извор мало ефективних напетости и конфликата, узрок међусобних љутњи, а понекад и оптужби“.
Пољска штампа недавно је писала и о „трговачким караванима“ чехословачких грађана који „пустоше“ ионако већ опустошене пољске продавнице. По-
„љске царинске власти, ипак, ни-
су их тако строго „третирали“, као што то ових дана Чехословаца чине Пољацима.
Није наше, наравно, да „пресуђујемо“ ко је у праву. Зна се само да су пољски „туристи“, пре отприлике две године, имали проблема са југословенским цариницима (или — обрнутог), а прошлог лета и са — бугарским и грчким. Такође се зна да су Пољаци недавно либерализовали приватни увоз (а колико се зна, и Мађари), па није далеко од истине претпоставка да су Чехословаци управо стога и пооштрили извозне царинске пропи-
се: Н. БУРЗАН
ЗНАЦИ | ПОБОЉШАЊА ЕГИПАТСКО-ЛИБИЈСКИХ ОДНОСА
Пуковник _
Џабер путује у Каиро
(Триполи, 22. новембра, Таијуг) — Како се сазнаје из меродавних кругова у Триполију ускоро би могло доћи до египатско-либијског сусрета на високом нивоу. Према овој информацији командант оружаних снага Либије пуковник Џабер спрема се да крајем месеца посети Судан одакле би — наводе извори — наставио пут у Каиро.
Основна мисија пуковника Џабера била би да консултује председника Мубарака о Гадафијевом плану међуарапске федерације, који је либијски лидер уручио шефовима држава и краљевима на последњем арапском самиту у Алжиру.
Гадафи се спрема да ових дана упути у арапске земље чланове највишег либијског руководства да би издејствовали одговоре на Гадафијев предлог о заједничкој арапској држави.
Џаберова посета Египту уколико се реализује — означава крупан политички догађај.
НА ТЕМУ „ЖРТВЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА“ „Монд“ објавио писмо амбасаде СФРЈ
(Париз, 22. новембра) — У париском „Монду“ од 22. новембра, на трећој страни, објављен је под насловом „Жртве првог светског рата“ следећи текст:
„Амбасада Југославије у Француској послала нам је ово писмо:
У „Монду“ од 13-14. новембра објављена је цифра од 45.000 жртава Срба-Југословена у првом светском рату. Међутим, званичне цифре, потврђене документима, показују да је било 376.000 мртвих у борби, укупни губици су били 1,200.000 мртвих укључујући и цивиле. Имајући у виду улогу коју је Србија имала у том рату, бројка објављена у вашем листу је изазвала живе реакције међу Југословенима који живе у Француској“.
„Монд“ је овај текст објавио у рубрици „Преписка“ без икаквог коментара, Како сазнајемо амбасада је писмо „Монду“ упутила другог дана по објављивању увредљивих бројки.
А.Ђ.
После бројних неспоразума и јавно изражаваних разлика у појединим ставовима ових дана је случај протераног мађарског дипломате из Румуније довео до даљег захлађивања. — Све ово је У сенци битно другачијих прилаза две земље проблему националних мањина.
димпешта треба да открије шта се крије у позадини тог потеза Букурешта.
Да ли је — како то сада закључује већина посматрача у главном румунском граду — протеривање дипломате ново упозорење Румуније да се одбија било какво погађање о ономе што се оцењује само као унутрашња ствар земље. У овом погађању две стране су се само сложиле око тога да после пуних шест сатиу полицијској станици мађарски саветник може да оде до амбасаде.) Није ли, ипак — питају се други — ово само једна од напуклих карика у ланцу односа две земље који од, рецимо, почетка ове године бележе доста таквих пукотина2
Остала су, тако, упамћена писма која су између себе размењивали централни комитети две партије, писма у којима се говорило О „негативним аспектима међусобне сарадње", упамћена је и порука мађарских парламентараца румунским која није била без примеса протеста, забележене су у јуну месецу и велике демонстрације. пред румунском амбасадом у Будимпешти (неки посматрачи кажу можда и највеће од 1956. године, овог пута, наравно, са сасвим другачијим предзнаком), дошло је не-
посредно иза тога и до затварања мађарског конзулата у ру“ мунском граду Клужу, а готово истовремено и до званичне забране рада мађарског Културно-информативног центра у Букурешту. Све је то било праћено све чвршћим румунским затварањем границе према Мађарској. 1 О мањинама различнто Сасвим неочекивано, крајем августа месеца, у Араду су се сусрели Николае Чаушеску и Карољ Грос. Био је то — после пуних и дугих 11 година — први сусрет двојице партијских лидера Мађарске и Румуније, У штурим саопштењима помињани су наговештаји оптимизма, говори-
ло се о значају и вредности дијалога, али — утисак је — мало шта се битније изменило. Пре свега, око кључног птиања. А то је — положај Румуна мађарског порекла у Румунији.
Национално питање, разуме се, није искључиво особеност со-
- цијалистичког света, али је сас-
вим извесно да је управо у социјалистичким земљама оно до-
_ шло у средиште пажње као гото-
во предвидива последица деценијама дугог нормативног идеализма управо према овом питању. На овим страницама је и летос била опаска како неки не одустају од онога што други називају старим. О тада се готово ништа није променило.
И сада, као и тада, ваља подсетити на околност да се са овом
ПЕТАР НЕРЕДА БЕНИ а А ПА А ДАН О 2 Протеривање — планирана акција
(Будимпешта, 22. новембра, Танјуг) — „Чињенице, укључујући
и румунско саопштење, недвосмислено указују да је протеривање мађарског дипломате из Букурешта резултат унапред планиране полицијске акције ради постизања одређених политичких циљева“ — изјавио је Маћаш Сиреш данас на пленуму ЦК Мађарске социјалистичке радничке партије.
„Мађарска влада проучава новонасталу ситуацију и предузеће, као одговор, нужне мере“ — закључио је секретар ЦК МСРП задужен за спољну политику.
тврдњом не слажу многи у оном делу од 10,9 процената од укупно 23 милиона становника Румуније — оном који чине разне националности у тој земљи. Мађари, пре свега, којих има 1,77 милиона. Ту су такође и Немци, Срби, Бугари, Турци, Татари, Словаци... Већина од њих се такође не слаже са овом тврдњом.
Ваља још једном указати на гледиште Будимпеште која званично поручује да се национализам може појавити у свакој земљи — било капиталистичкој или социјалистичкој. То се, каже се, увек може поправити, али је велика штета ако се национализам подигне на ниво званичне политике. Мађари то не говоре сасвим гласно, али — утисак је — по неки од њих сматрају да се оваква врста званичне политике може наћи у амбициозном румунском плану уништавања готово 7.000 села, махом настањених мањинама и у пресељењу њихових становника у градска и приградска насеља која тек треба да се изграде, али која већ сада постају симбол могуће асимилације... |
Све до краја овог лета било је много румунских Мађара који су желели да напусте Румунију — према неким проценама до краја јула у Мађарску је стигло
у Београду
Ирански министар иностраних — послова боравиће у краћој радној и пријатељској посети нашој земљи
(Београд, | 22. новембра, Танјуг) — На позив савезног секретара за иностране послове Будимира Лончара, шеф дипломатије Исламске Републике Ирана Али Акбар Велајати ће сутра учинити краћу радну и прија. тељску посету Југославији.
Очекује се да ће разговори у Београду обухватити ток мировног процеса између Ирана и Ирака, најновији развој на Блиском истоку, будуће деловање покрета несврстаности и друга међународна питања, као и сарадњу Југославије и Ирана.
ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА УСПЕШНОГ ПОСЛОВАЊА _ФРАНКОЈУГОСЛОВЕНСКЕ БАНКЕ У ПАРИЗУ
Одликовани
француски привредници
(Париз, 22. новембра, Танјуг) — На пригодној свечаности поводом десетогодишњице успешног рада Франко-југословенске банке у Паризу, синоћ је амбасацор Божидар Гагро уручио висока југословенска одликовања једморици француских призредника, веома заслужних за ачање финансијских и економгких односа две земље. 4
Највише одликовање, Југословенску заставу са златним венцем, уручио је директору Француског трезора Жан-Клод Тришу, иначе председнику „Париског клуба“, веома ангажованом у репрограмирању наших дугова према земљама чланицама тог „клуба“. Исто одликовање уручено је и Рејмону Ревенелу, генералном директору фабрике аутомобила „Ситроен“, динамичном председнику Југословенско-франуцског комитета за економску сарадњу.
протокол
ИТАЛИЈА придаје велики значај односима са пријатељском југославијом и дели мишљење југословенсог руководства да постоје сви услови за даљи развој добросуседских односа истакао је председник Франческо Косига после пријема акредитива новог амбасадора СФРЈ у Италији Душана Штрпца.
ПРЕДСЕДНИК Одбора Савезног већа Скупштине СФРЈ за спољну политику Александар Симовић примио је изванредног и опуномоћеног амбасадора Јапана у СФРЈ Тошио Готу.
ПРЕДСЕДНИК СИВ Бранко Микулић упутио је премијеру Канаде Брајану Малрунију телеграм са честиткама поводом његове поновне победе на изборима у Канади.
око 10.000 румунских Мађара. Иако неутврђен, знатно већи је број оних који су кроз Мађарску прошли у неком другом правцу.. Понеки разлоге одласка, или покушај одласка једноставно виде у садашњем животном стандарду румунских Мађара, други говоре и о томе да „уклањање знакова физичког присуства, уништење старих гробаља, цркава, историјских споменика, избацивања из употребе имена и градова на језицима мањине, планови ликвидације одређених места — да све то представља кршење основних слобода“.
У мађарско-румунским односима — поновимо — ових дана је још једна карика напукла. Лакосе наслућује одговор зашто се догађа оно што се догађа, зашто у овом броју, први пут у систему односа какви владају у Источној Европи, грађани покушавају да напусте једну социјалистичку земљу одлазећи у другу. Оно што се не наслућује јесте садржано у питању да ли ће у сарадњи две суседне и социјалистичке земље, које, иначе, припадају истом војно-политичком савезу, доћи до правог дијалога о питању мањина.
И не само то: можда су понај више у праву они који говоре да у овом случају суштину проблема у односу ове две социјалистичке земље није само у националним односима и у приступима националним мањинама. И У овим, као уосталом и у многим другим земљама, ово питање се појављује пре свега као последица тога што није решен друштвени проблем на начин који би одговарао социјалистичким земљама. Можда се зато људи и враћају националним категоријама.
Зоран МАНЏУКА