Борба, 23. 11. 1988., стр. 9
"
СТРАНА ШТАМПА О 3
Најављујући ову седмицу, која је већ доброодмакла, британска агенција „Ројтер“ каже да се „комунистичко руководство Србије“ састаје у понедељак на специјалној партијској конференцији која ће „вероватно за степен појачати југословенску кризу у међунационалним — односима“, да се у покрајини Косово очекују нове демонстрације „због тога што су српски функционери сменили локалне руководиоце албанске народности“ и да се очекује да ће у Љубљани маса од тридесетак хиљада људи присуствовати „националистичком збору оптужујући Србе да жуде за већом влашћу у југословенској федерацији“.
Највећу пажњу средстава информисања у свету тако и даље привлаче збивања на Косову, мада се још коментаришу и одјеци великог митинга у Београду.
Анализирајући ситуацију у Југославији западнонемачки лист „Велт“ каже да „мит о Косову у свести Срба игра много значајнију улогу него сага о Нибелунзима у немачкој националној свести 19. века... Када 1989. буде почела прослава 600-годишњице битке на Косову, треба се припремити на снажну манифестацију српства“, каже коментатор и наставља: „Насупрот томе, косовски Албанци, који су првенствено муслиманске вере, указују на право већине: они сачињавају преко 80 одсто становништва ове спорне покрајине. Њихове породице, за разлику од словенског, хришћанског и српског становништва, богате су децом. Осим тога „југословенски“ Албанци су — још више од земља-
Разговор
с партијом
БИВАЊИМА У ЈУГОСЛАВИЈИ
врх леденог брега
„Фајненшел тајмс“ (Лондон): Од косовског п кет економских реформи и уставни амандм раду показују погоршање затегнутости изм
ка у суседној држави Албанији — жилав и борбен сој људи. Они и не помишљају да се добровољво одрекну де факто државности коју им је Тито признао. Најновије демонстрације у Београду и Приштини могле би имати несагледиве последице за целокупву државу“.
Женевски лист „Суис“ оцењује да догађаји у Приштини и Београду показују погоршање затегнутости између Срба и Албанаца са Косова. Коментатор сматра да манифестација у Београду неће узнемирити само Албанце на Косову. „Хрватски или словеначки руководиоци, који су, уопште узев, за велику децентрализацију, видеће у томе ново изражавање „српског национализма“.. каже лист.
ани Ф „Суис“ (Женева еђу Срба и Албанаца
Дописник листа „Гардијан“ из Београда каже, у разговору за Би-би-си, да „сви садашњу ситуацију узимају веома озбиљно“, Он додаје да је најважније у овом тренутку оно што се дешава у Приштини, јер „Албанци тамо одговарају на више месечни притисак". Дописник додаје и да „мако су Срби тријумфовали у смислу да су успели да покрену дебату о променама устава којима ће се Косово вратити у Србију, нико од српских руководила“ ца још није изнео програм за сређивање стања на Косову када крајем године уставне промене постану закон. То је оно што сви очекујемо".
А у коментару посвећеном најновијим збивањима Би-би-си. каже и да се „многи Југослове-
роблема много озбиљнију тешкоћу представљају ла): Догађаји у Приштини и Беог-
ни, па и Београђани, питају ко: лико све то састанчење, митинзи и демонстрације коштају Југославију, посебно у време све дубље економске кризе“.
| Римска „Република“ пише да су у Приштини настављене демонстрације и каже: „Са сјајном тактиком и исто толико сјајном организацијом Албанци, радници, интелектуалци, студенти,
|
БОРБА 23. новембар 1988.
ДРУГИ ДАН НАУЧНОГ СКУПА САНУ „ЈАСЕНОВАЦ 1945-1988“
Против стратегије заборава
Судећи по саопштењима која се баве предисторијом ратних догађаја на територији НДХ, злочини у Јасеновцу и геноцидни терор били су у назнакама планова, утемељени већ раније
(Београд, 22. новембра) Први, јучерашњи дан научног скупа „Јасеновац 1945-1988“, протекао је и усториограском и правничком сагледавању проблема изучавања јасеновачког логора и стратишта у НДХ; пред крај јучерашњег дана, чуло се и саопштење о духовном и културно-историјском геноцидном погону српског живља у истом временском периоду, док је у данашњој седници научног скупа подузето више саопштења о појединим сегментима тог терора,
земљорадници већ трећи дан до- |страдању појединих етничких и лазе у Приштину, увек са истом |народносних група, медицинсценографијом, са сценографи- |ском изучавању остатака жртајом која је истоветна као и она јва, те о ставу и изворима КПЈ о
ПАРЕ Нора ер враћен а паника. Цитати
„У Приштини су албански демонстранти скандирали „Сутра као
данас“, најављујући, врло вероватно, намеру да наставе протесте“. (АФИ, Париз) | „Ефект неких транспарената (на митингу у Београду) било је још веће заоштравање спорова са Словенијом. Међутим, сличне пароле не би биле предмет озбиљног разматрања да атмосфера ко“ ја влада у Југославији није толико затегнута да свака реч служи као повод за ланчане одговоре и полемике“. („Република“, Рим) у „Нови закони омогућиће страним улагачима да први пут послују без југословенских партнера у заједничким подухватима. Међутим, пословни људи кажу да ће улагачи морати да отворе четворо очију због тога што између југословенске теорије и праксе постоји јаз“. (Ројтер, Лондон)
„Митинг у Београду је нудио излазе, а у демонстрацијама на Косову тражено је задржавање превазиђеног и за Србију неприхватљивог стања“. (Други програм немачке телевизије, Мајнц).
народа |Претње
стабилности
виђена у току српских скупова“.
„У таквој ситуацији — пише „Република“ — у косовској драми постоје три главна протагониста. Савезно председништво партије које инсистира на неопходности да се поштују одлуке (17.) пленума. Срби који инсистирају и који би, како је потврдио Милошевић, сваки компромис сматрали издајом. Ако сада ни Албанци не одустану од својих захтева сукоб, са још тежим последицама, изгледа неизбежан“. Лондонски „Фајненшел тајмс“ посвећује опширан текст „кризи југословенског комунизма“ у коме се указује да косовски проблем представља само врх леденог брега јер много озбиљнију тешкоћу представљају пакет радикалних економских реформи и уставни амандмани. Аутор сматра да ће прелаз са политике (партијског) покровитељства над привредом на власт закона бити изузетно болан, и то не само за партију која ће „изгубити велики део своје власти и привилегија“. Зауставити децентрализацију земље и онемогућити национализам — биле су основне поруке митинга у Београду, пишу „Известија“
Расте међуетничка напетост на Косову — истиче париски „Фигаро“ — угрожавајући територи-
(Од сталног дописника „Борбе“)
(Москва, 22. новембра) Совјетска штампа и телевизија настављају да прате најновија збивања у нашој земљи. Данашња „Правда“ објављује краћу информацију ТАСС о седници Председништва СФРЈ која је одржана у недељу. Истиче да су била размотрена питања унутрашњеполитичког стања и обезбеђивање безбедности на Косову. Председништво СФРЈ настоји на настављању најширих политичких акција усмерених на смањење напетости, нормализацију живота и рада и осигуравања мира и безбедности за све грађане који живе у Покрајини, каже се у информацији.
Централна телевизија је сивоћ у информативној емисији „Времја“ које се на руском језику емитује на целој територији Совјетског Савеза, емитовала краћи извештај са конференције СК Србије. Речено је да је уводно излагање поднео Слободан Милошевић, приказани су делегати у сали и председник Председништва СК Србије за говорницом, а потом је у сажетој форми дат садржај дневног реда конференције. Основна порука прилога из Београда била је да се започете промене морају довести до краја.
_ Владин лист „Известија“ 0о6јављује у данашњем броју шири извештај свог дописника из Београда Колосова о суботњем митингу на ушћу Саве у Дунав. Грандиозни скуп трудбеника У коме је узело учешћа више стотина хиљада људи одржан је под девизом „братство и јединство“. Све је било добро организовано
и многољудно народно собрање протекло је без инцидента, мада плакате које су демонстранти носили нису имале празнични карактер. Људи су држали транспаренте на којима је писало: „Уништимо бирократију у свакој фабрици и целој федерацији“, „Народ више неће овако да живи“, „Зауставити косовску драму“. Основна нит у излагању свих говорника, укључујући и завршну реч председника Председништва СК Србије Слободана Милошевића, била је „косовска драма".
Митинг у Београду протекао је под девизом „братства и јединства" зато што у земљи тече процес дезинтеграције, односно распарчавања федерације. Свака република живи на своју руку, а без јединственог тржишта у оквирима социјалистичког самоуправљања немогућно је озбиљно поправити ствари у привреди. Управо зато је садашња реформа истакла основни и у суштини једини циљ: ставити тачку на претерано администрирање у уређивању привредног живота, онемогућити административне притиске на привреду и дати трудбеницима већу самосталност у планирању производње.
Учесници митинга су тражили да се зауставе дезинтеграциони процеси и приступи неодложном уједињавању земље на платформи социјалистичког самоуправљања. „Био је то озбиљан разговор народа са партијом, разговор о братству и јединству“ закључује дописник „Известија“ из Београда.
Т. МИЛИНОВИЋ
јални интегритет Југославије
(Од сталног дописника „Борбе“)
(Париз, 22. новембра) — Водећи париски дневник „Фигаро“ објављује и данас опширан осврт на стање у Југославији. Истичући у поднаслову да је „Тито дајући широку аутономију Косову довео у опасност јединство конфедерације“, „Фигаро“ се није упуштао у објашњења зашто је југословенску федерацију „прекрстио“ у конфедерацију, али зато на почетку текста истиче да после митинга у Београду на коме је учествовало милион Срба, и демонстрирања 60.000 Албанаца у Приштини, „расте међуетничка напетост нарочито последњег викенда угрожавајући стабилност и територијални интегритет Југославије".
„Фигаро“ даље констатује да је „Косово у центру збивања и Срби га сматрају као колевку своје цивилизације“.
Порекло проблема датира од 1379. године када је српска хришћанска војска била поражена од турске муслиманске војске током косовске битке. Требало је чекати 1912. годину да би генерал Јанковић на том истом тлу тешко поразио турску војску. Али Турци су у међувремену навели суседне Албанце и муслимане да се насељавају на Косову“ — пише лист.
Аутор чланка у „Фигару“ Ирен Жари даље, очигледно са предумишљајем, резимира векове формулацијом да су Срби и Албанци приближно у истом
броју живели на Косову међусобно се игноришући — док се није „појавио Тито Хрват са својом мржњом према Србима“.
Додуше ауторка чланка у „Фигару“ није знала како онда да објасни да су се Албанци дигли 1981. године да траже републику тек после Титове смрти.
Албанци се — пише даље „Фигаро“ — нису одрекли тог циља иако су нешто променили тактику. Да би сасвим отерали Србе са Косова — који су још остали тамо — они почињу да се служе претњама. Пали се летина, убија стока, секу водоводне мреже, туку деца на путу у школу. Уморни од овог малтретирања „Словени“ продају своја имања и селе се. У стварању етнички чистог Косова један елемент иде у прилог Албанцима — време. Једна српска породица има у просеку двоје, а албанска у просеку седморо деце.
„У Београду шеф Комунистичке партије Србије Слободан Милошевић развио је заставу борбе тражећи поновно преузимање контроле на Косову“.
Аутор износи кратак историјат српског окупљања од јула ове године до митинга у Београду, и закључује да се не искључују нове конфронтације из чега и из влачи почетну оцену у поднаслову о претњама стабилности и те“ риторијалном интегритету Југос-
лавије. ђ А. ЂУКАНОВИЋ
Шанса — курсем три реформе
Чини се да управо то што ствари сад шавска „Трибуна луду“;
једноставно,
(Од сталног дописника „Борбе“)
(Варшава, новембра) — Стални београдски дописник „Трибуне луду“ Збигњев Лешњиковски У опширном чланку, под насловом „Шанса за Југославију“, још једном се осврће на 17. пленум, говорећи о општем уверењу У неопходност три реформе, и поставља питање: „Како, дакле, треба да изгледа нова фаза социјализма у Југославији2“
„Према мишљењу руководства СКЈ, треба да је карактерише проширивање утицаја радничке класе, радних људи, на Развој привреде, систем управљања, а такође и уставни систем у којем је свака власт демократски ограничавана и друштвено контролисана. Претходни услов за то стање јесте реформа СКЈ и његово одвајање од државе, што
би у крајњој консеквенци требало да ојача и СКЈ и државу .
Лист затим говори о уставним променама у Југославији, које треба да буду, што се друштвено-економске сфере тиче, „озбиљан корак у правцу тржишне привреде, повећању самосталности предузећа, а такође и регулисању својинских односа“. Истичући да је пројект уставних амандмана у Скупштини СФРЈ прихваћен уз огромну сагласност, уз само четири уздржана гласа, Лешњиковски напомиње да то, ипак, „не значи да су овде нестале противречности и дубоке поделе“.
„Није реч само о 'сиромашном југу и 'богатом северу наглашава дописник. И о таквим питањима као што су стратегија развоја Југославије, крите-
ријуми одговорности за прошле и садашње неуспехе, будући 0облик федерације или редослед приоритета у решавању њених најтежих проблема, и даље се задржавају, а понекад чак и продубљују разлике у ставовима.“ „-. Шта, дакле, у пракси значи превага "југословенске оријента ције'2 Није реч искључиво о консенсусу око неопходности три реформе. Битан је, такође, и пораст свести о заједничким општејугословенским – опасностима. Пре свега, таквим као што је силовито погоршање животног стандарда широких друштвених маса, галопирајућа (већ преко 200 одсто) инфлација, јачање дезинтеграционих тенденција, забрињавајући пораст националистичких расположења, које је најјаснији израз добило на Косо-
а стоје горе, побољшава шансе реформатора — истиче варситуација је сазрела да се брзо и радикално мења
ву, одакле под притиском албанских националиста и сепаратиста и даље траје егзодус словенског живља“.
„Но добро, рећи ће неко, али ти и други проблеми били су по. знати и за живота председника Тита. Пошто досад нису решени, каква је шанса да ће то успети сада када ствари стоје знатно горег Чини се да управо то што стоје горе побољшава шансе реформатора. Једноставно, ситуација је сазрела да се брзо и ради кално мења. Томе погодује и девиза којом се руководе овдашњи комунисти: ништа у нашем систему није свето и ненарушиво, осим основа на којима почива социјалистичка, _ федеративна, несврстана Југославија“.
Н. БУРЗАН
истраживању геноцида.
Смиља Аврамов и Зоран Пајић бавили су се темама Јасеновца у светлости међународног права, односно међународном одговорношћу за злочине против човечанства у светлу нирнбершких начела и савремених схватања. „При постојећем стању ствари, само се убиства Срба, Јевреја и Рома у Јасеновачком логору могу подвести под појам геноцида. Индивидуална убиства комуниста различитих инационалности, у највећем броју Хрвата, затим Словенаца, Чеха, итд. могу се подвести било под појам ратног злочина, јер је у питању кршење правила која се односе на окупацији или пак под појам злочина против човечанства. Имајући у виду околности да групна убиства Срба, Јевреја и Рома покривају 95 одсто жртава У Јасеновачком логору, сасвиум природно да моџе бити класификован као логор геноцида, и постављен у исту раван као и Аушвиц“, рекла је др Смиља Аврамов. Грађа и доступна и уништавана
Пошто је устврдио околности о „деперсионализованој жртви у геноцидном злочину коју крвник препознаје као жртву само
Од глумаца формата Вељка Мандића се не опрашта; пре се размишља због чега нам остају у вечитом сећању.
Заиста, по много чему је био особен. Ретко су му подаривали главне улоге у филмовима, насловне роле у позоришним представама, а он сам се потрудио да сваки лик који тумачи остане урезан дуго у памћење. Од давних дана, када је пробирљива београдска публика извикивала
Теодосија) приликом гостовања Црногорског народног позориш“та са Његошем „Шћепаном Малим“ до премијерног извођења његове „Девојачке куле“, на сцени Атељеа 212 заједно са Бором Беговићем. Као и Беговић, у том дугом низу година био је „заштитни знак“ Црногорског народног позоришта, глумац по чијим се интерпретацијама по-
ве представе.
ша и зналачки интерпретатор његовог дела у позоришту, на
његово име (играо је игумана |
најпре препознају и памте њего-
Велики заљубљеник у Њего-
филму и бројним културним ма-
као припадника одређене верске, расне, националне или етничке групе“, др Зоран Пајић је подсетио и на толерантност и сарадњу многих држава и влада у извршавању кривичног дела злочина против човечности, или геноцида. Међутим, нагласио је он, одговорност државе, са ста» новништва међуародног права, јесте нонсенс!
Јосипа Павер, из архива Хрватске у Загребу, бавила се јуче проблемом класификације и слободе приступа и коришћења постојеће грађе о Јасеновачком логору, а објаснила је и неке од путева уништења и заступања те грађе током послератних година. Све у свему, данас у три архива (Хрватске, Загреба и Института за изучавање радничког покрета) постоји око 12.000 кутија ове грађе, која је доступна истраживачима. Али, рекла је Јосипа Павер, највише архивске грађе о усташким злочинима, па и у логору Јасеновац системски су и плански уништавале саме усташе, све до последњег момента а потом власти Социјалистичке Југославије („из незнања“, због потребе прераде у нову хартију“, ради помањкање сировина, посебно после економске блокаде земље 1948. године“, итд).
Тврдећи да се без разрађене методологије рада (коју нико у нас нема у овој области) није могуће бавити научним истраживањем геноцидног прогона и уништавања Срба у НДХ, па ни у Јасеновцу, те да је свако ограничавање у овој тематици само на ратно време можда и највећа заблуда у објашњавању узрока и мотива за геноцид над Србима, др Василија Крестић се позаба“ вио у свом саопштењу и твз, „стратегијом заборава“ којом су се, иначе, јуче и данас, на овом скупу у САНУ, бавили и многу друти учесници, кроз различита саопштења (Булајић, Давидов, Скоко, Кљакић...)
Изузетно занимљиво и оригинално, по суштини приступа и
СЕЋАЊЕ НА ВЕЉКА МАНДИЋА
Глумац за незаборав
нифестацијама, водио се, одувек, том дубоком мудрошћу једног народа, особеностима његове уметничке традиције и карак-
терних одличја. То му је помогло да и на филмској траци, у сарадњи са најпонзатијим редитељима, од Велимира Стојановића
употребљеним чињеницама, било је саопштење др Михаила Станишића „Грађански политичари о геноциду над Србима за време рата (1941-1945)“. То грађанско понашање било врло енигматично, нагласио је Станишић, а потом је поменуо у нас мало познате чињенице: да је, рецимо, Мачек био добро упућен у план геноцида који се Анте Павелић потанко разрађивао у италијанском граду Сијени, а на основу анализе геноцида извршеног над Јерменима од стране Турака, као и то да Мачек о томе није рекао ни Цветковићу, ни било коме другом у Краљевини, осим Степинцу. Занимљиво је да нико од Срба, на чије се очи припрема и траје масовна психоза и антисрпско расположење на тлу Хрватске, и у неким другим крајевима земље, као припрема геноциду, не устаје против тога, нити се припрема за одбрану од напада, каже Станишић. „Чак када једини владика Николај Велимировић, у уводнику листа Српског културног клуба, указује на већ очигледно масовне појаве агресивности према Србима, он од српских грађанских политичара, добија епитет „великосрбина“ и „националисте“, каже Станишић!
Питања која траже одговоре
Петар Опочић је говорио о геноцидној политици Аустро-Угарске против Срба у првом светском рату, као платформи за геноцид у другом светском рату. У мношту детаља запазили смо и моменат да је почетком 1916. године шефу Државног архива у Бечу наређено да „организује неколико људи који ће да покупе све књиге и предмете који подсећају на историјску прошлост српског народа, све уметничке и друге предмете, све ћириличне књиге, и да их донесу из Србије у Беч!“ Морало се, дакле, у плану Аустро-Угарске, догодити и духовно, поред физичког
и Вељка Булајића до Здравка Велимировића и Сергеја Бондарчука, оствари преко деведесет улога, које као да су дубоко укорењене у наше горштачко поднебље. И у својим драмским радовима, понајпре у комедијама, а затим и у „Девојачкој кули“ тесно се ослања на тај менталитет и његов историјски усуд.
Мандић остаје у, присном сећању и као драг и непосредан сабеседник; са њиме се о позоришту, Његошу и проблемима уметничке креације могло ћаскати до у недоглед. Добро је упознао све недаће оданости прегалаштву ван великих театарских и филмских центара, али се није предавао скепси и пасивности. Телевизијско-драмски жанр на програму Телевизи-
ИРА је Титоград од прве драме (,„Ја-
ков грли трње“) до „Ђекне“ добија у њему маркантног посленика. Ова последња нам управо потврђује да Вељко Мандић и надаље остаје са нама.
ММ.
ЛИСТАЈУЋИ ЧАСОПИСЕ: ПОГЛЕД У ПРОШЛОСТ
Андрић као писац споменара!
Како је, према сећањима Ериха Коша у „Књижевности“, једном приликом Крлежа „сасекао“ записе Иве Андрића. — „Ревија“ и „Руковет“ о прози Набокова и Хамаша
У новембарском броју београдске „Књижевности", уз обиље атрактивних рубрика, посебно се истичу два блока: Сведочења и Поводом — Милорад Павић.
Објављен је већ девети наставак Дневника Роберта Музила који је направљен према белешкама вођеним већ далеких 1916-1919. године. Само за једно Дневник
годинама између 1942. и 1951. Тишма је „стигао“ до 30. јуна 1948. године и сведочи како је претходне вечери на радију слушао саопштење ИБ и одговор наше партије, Пошто каже да „ови догађаји обарају моје убеђење о непоколебљивој чврстини интернационале, писац, на крају бележи и ове редове: „Морам припазити да се не заглибим у такву ситуацију да ме доношење одлуке стаје достојанства или живота — или обојега заједно“.
Треће сведочење, Ериха Коша је и најважније: објављен је пети наставак његових „Одломака сећања, Писци“ који је у целини посвећен Иви Андрићу. Прича је заправо у томе како су се два писца упознала, дружила, шта је све Кош, као млађи колега, прихватио од Андрићевих са-
вета, Сам крај овог наставка посвећен је једној књижевној вечери у Клубу „Борбе“.
Читао је Андрић фрагменте из будућих „Знакова поред пута“, скуп је водио Скендер Куленовић, а међу књижевницима, где је најпознатији био Мирослав Крлежа, нашла се и група политичара: Ђилас, Дедијер, Вељко Влаховић, Милентије Поповић и Добривоје Радосавље-
вић. Кад је, доста равним гласом, Андрић изговорио то што је имао да каже, настало је начас
устезање. Онда се за реч јавио су;
Крлежа и, према Кошовом памћењу, рекао отприлике: То што смо од Андрића чули мене подсјећа на записе дјевојчица у њиховим споменарима. Мири“ ше на пресоване љубичице, а има укус ве еп-ђотроп слаткиша“ ПРОМОЦИЈА У ХНК
Матковићева књига о Крлежи
(Загреб, 22. новембра) — У Хрватском народном казалишту свечано је данас представљена књига „Мирослав Крлежа, живот
и дјело“, познатог писца и академика Маријана Матковића, који је преминуо 1985. године. Књигу су објавили ХНК и Хрватско друштво казалишних критичара и театролога, а била је објављена још 1977. на француском језику, јер Матковић је писао по наруџби Унеска који је уједно био и издавач. Након што су два одломка објављена у часопису „Форум“, књига се сада први пут појављује интегрално на хрватскосрпском језику. Књигу су представили др Никола Батушић и др Бранко Хећимовић. Истовремено је у ХНК представљена и аутобиографска књига „Осврнух се сјетно“ познате загребачке глумице, истакнуте интерпретаторке Крлежиних дјела, Елизе Гернер. + и. Ми
страна
истребљења српског народа коју је империја увек сматрама за“ окосницу сваког уједињења на Балкану, те тако и као свог директног непријатеља.
Динко Давидов је, на самом почетку свог саопштења, одмах исправио фалсификат, виђен пре две године на изложби у Меморијалном музеју у Јасеновцу, о томе да је „у НДХ порушено 56 православних цркви“. То су српске православне цркве, а не било које, нагласио је Давидов, а порушено их је — то сам лично утврдио — више од четири стотине, спаљено исто толико иконостаса (а сваки садржи бар 30-50 икона!) многих вредних и непознатих зографа, уништено је много књига... Давидов је показао и врло речите дијапозитиве порушених и спаљених цркви и легенде спомен-плоча, „компооване у разним комитетима“, у стилу „стратегије заборава".
здвајамо за крај данашњег извештаја једно од објашњења (у низу других) које је Слободан Кљакић дао, бавећи се у саопштењу бројем жртава у Јасеновцу. „Једно од вечитих питања, сасвим логично, јесте — зашто партизанске јединице нису напале Јасеновачки логор и ослободиле га"7 Кљакић је подсетио на помало заборављени Стаљинов став о томе да „у немачким логорима нема совјетских ратних заробљеника, већ су тамо све саме издајице отаџбине". Зато се ни у ноти-одговору Врховног штаба НОБ на ноту совјетске владе с краја 1942, о потреби утврђивања злочина Хитлерових окупатора и њихових помагача, Јасеновачки логор нигде не спомиње. Веза између својевремене коминтерновске тезе о „потреби коришћења свих националних покрета за уништење версајске творевине — Југославије“, те Андрије Хебранга у КП Хрватске и става ЦК КПЈ о томе, више је него очита у одговору на то, кључно питање, нагласио је
Кљакић. Д. ЂОРЂЕВИЋ
ИЗЛОЖБА
Седам страних уметника
Изложба „Пет америчких уметника“, отворена је синоћ у Галерији Америчког центра у Београду. Поставку чини 25 остварења Ендија Ворхола, Роберта Раушенберга, Сема Френсиса, Џејмса Розенквиста и Џона Чемберлена. Изложба траје до 17. децембра.
Ф У Галерији Француског културног центра исте вечери отворена је изложба гвашева и литографија Ежена Јонескоа, поводом обележавања дана оснивања међународног уметничког покрета „КОБРА“, пре 40 година. Ф Вечерас у београдској „Галерији 73" биће отворена изложба слика-објеката познатог белгијског уметника Јонаса Вила. Уметник, који је, иначе директор Академије за ликовне уметности у Брислу, излаже шест серија најновијих радова. У оквиру своје посете Југославији Јонас Вил ће, између осталог, одржати предавање у суботу 26. новембра у београдском Музеју савремене уметности, затим у Новом Саду и Загребу.
сЈ
Увреда је била комплетна и жестока, али је Андрић ођћутао, стоички подневши тај оштри
д. У блоку о Милораду Павићу нашли су се прилози следећих аутора: Предраг Палавестра, Павле Зорић, Драшко Ређеп, Сава Бабић, Младен Шукало, Младен Срђан Воларевић, Борис Гројс, и као својеврстан биограф Павића Радован Поповић. Гројсов прилог с немачког је превео Божидар Зец.
9 „Ревија“ — Осијек (11/88) као мало изненађење, подастире специјално издање посвећено Владимиру Набокову, 1899 1977, руском писцу који се прославио као емигрант, поготово у САД, Избор и предговор је из пера Магдалене Медарић, затим се нашој пажњи препоручује пет приповедака Набокова, а свеска се закључује хронологијом његова живота,
е И суботичка „Руковет“ (5/88) је тематски број — у целини посветила знаменитом мађарском писцу Бели Хамашу, 1897-1968. Обимну студију о Хамашу написао је Сава Бабић који је и преводилац 11 његових есеја и путописа,
Б,М.