Борба, 20. 05. 1989., стр. 1

|-470

Ktk – CC 'f'· W Ze—K

KINA PRED:VANREDNIM i.

0 ,. AA WM o: U) , \ i \ Vi" \ LO\ \\

| ' „4MA: Armija ušla u Peking da bi održala red, posje burnih događaja poslednjih dana e DŽAO CIJANG NIJE VISE NA CELU pARTIJE: Sastanak najviših partijskih, državnih i vojnih funkcionera bez prisusya generalnog Sekretara, ne zna se da li je on smenjen ili je podneo ostavku 0 STUDENTI PREKINULI ŠTRAJK GLAĐU: Na Tjen an menu međutim i dalje je

više stotina hiljada ljudi koji nastaMjjaju protest.

štrajkačima

0 STRANA 15,10

ota — nedelja SUD a. maj 1989.

Taa

Cena 3000 dinara PLAVLJANKA

ara Plav

Milan Rakas

(lavni i odgovorni urednik StanislaV Marinković

Kako Jugosloveni biraju

PROMENE U YU-IZBORIMA: Uz sve manjkavosti i nedoslednosti u primeni novih demokratskih načela, protekla Kadrovska smena označila je i definii\no potiskivanje jednog zastarelog iblika promovisanja političko-rukovodećeg sloja e STRANA 3

Dok su članovi Centralnog komiita SKJ u četvrtak ujutro izlazili iz velike sale Skupštine SFRJ — krajnje nasićeni sopstvneom nemoći, satrveni nedoumicama, izmučeni stotinama pitanja, verovatno i postiđeni uvredama koje su jedni drugima naneli... _ posmatrač sa skupštinske galerije, takođe poražen nije se mogao osloboditi pitanja:

Nije li već Centralni komitet SKJ postao sklon unutrašnjem. ideološkom i političkom neredu i da li je ovonedeljnim novim krugom međurepubličkih političkih svađa definitivno eskalirao do stadijuma u kome Je sistematsko višegodišnje padanje u prazan prostor beznađa počelo kao dase pretvara i u kolaps čitave savezNe partijske strukture?

Blokada je, naime, trostruka. PreTentirani projekti neposredne budućMošti Jugoslavije međusobno se razli-

uju bar onoliko koliko su se nekad međusobno razlikovale građanske Opcije predratnih jugoslovenskih političara. U međusobnim odnosima partijskih drugova dominira upravo WeZdrava vitalnost i upornost onč Mmbicije koja, u talasima ružnih ekStaza, političkog oponenta po pravilu

NEDJELJNA

“du x»

PROLETERI

SVIH ZEMALJA UJEDINITE

||| SMELI

ORGAN SOCIJALISTIČKOG SAVEZA RADNOG NARODA JUGOSLAVIJE

Nacionalni truli kompromisi

ZA „NEDELJNU BORBU" GOVORI ISTORIČAR KNJIŽEVNOSTI VELIMIR VISKOVIĆ: O Beogradu, Ljubljani i Zagrebu, o apsurdima nacionalnih književnosti, o štetnim politizacijama...

e STRANA 5

Reforme? Ne, hvala!

HOĆE LI STRAH OD TEHNOLOŠKOG VIŠKA OBORITI PRIVREDNU REFORMU: Radnička klasa i njena organizacija poručuju da nisu spremni da prihvate radikalne rezove u privredi u kojima oni gube 6 STRANA 4

Šta se događa sa CK SKJ

Ljudi koji upravjaju tim šarolikim i čudnim političkim brodom počinju da pristaju na ulogu kormilara koji upaničeno U rukama drži iščupano koT-

milo

Piše: Slavko Ćuruvija

pokušava da svede isključivo na svoju

sliku i priliku, a u ekstremnim slučajevima podseća i na uvežbavanje neke posebne veština međusobnog preziranja. A, što je u svemu tome naJgore, ljudi koji upravljaju tim šarolikim i čudnim političkim brodom počinju da pristaju na ulogu kormilara koji upaničeno u rukama drži iščupano kormilo. Stipe Šuvar, pre nego što je dao ostavku na sve funkcije u saveznom partijskom vrhu, uzeo torbu i vidno ojađen i uvređen napustio sedni-

cu usred njenog rada, otišao na novu dužnost, u oproštajnom emotivnom govoru čak je otvoreno priznao: „Ni-

sam bio vlakovođa nikakve kompozicije koja je vukla u ovom ili onom

Možda bi jugoslovenski komunisti, upravo radi budućnosti svoje organizacije, baš na ovom mestu trebalo da postave pitanje: zašto nije? Zašto taj „vlakovođa“ nije bio ni njegov prethodnik i zašto, po svemu sudeći, to neće biti ni njegov naslednik?

Poenta je zapravo u sledećem. Recimo, kad jedan Rahman Morina javno tvrdi da se stanje na Kosovu „postepeno poboljšava“, a jedan Sergej Krajger kaže da „politika koja se vodi na Kosovu i u Srbiji u odnosu na Kosovo ne daje rezultate“, i da je zato „treba preispitati“ — onda bi, po logici stvari, neko, verovatno neki „vla-

Palicom do jedinstva

ULOGA VEVČANA U POLITIČKIM PREVIRANJIMA U MAKEDONIJI: Demokratiska javnost ne „zaboravija sramno batinanje naroda, ali oglašavaju se i oni koji misle da su „i palice za ljude“ e STRANA 6

Kormilo bez kormilara

kovođa“, negde trebalo da sastavi tu dvojicu ljudi, ili čitava rukovodstva čija mišljenja oni izražavaju, i da im, otvoreno rečeno, ne dozvoli da se raziđu dok međusobno ne rasprave ko je u kakvoj i kolikoj zabludi. Isto bi se moglo reći i za poznatu političku gužvu nastalu posle Cankarjevog doma i Kučanove izjave, od koje on ni danas, uglavnom, ne odustaje, da je u Starom trgu branjena „avnojevska Jugoslavija“.

Da li će zbog svega ovoga savezna država biti primorana da preuzme deo doskorašnje isključivo partijske vlasti i odgovornosti da bi spasavala poljuljanu saveznu partijsku strukturu. Notorna je, međutim, činjenica, da država neće spasiti saveznu partiju pred najezdom monolitnih republičkih partijskih odreda i nekih novih odreda političkih „alternativaca“ raznih boja — ukoliko se SKJ, uz sve ostalo, ne osvesti i nad elementarnom stvari: da svaka kompozicija na ovom svetu ipak mora imati bar „vlakovođu“ i pravac kretanja. Drugo je pitanje da li će ta kompozicija biti raznobojna ili jednobojna, koliko i kakvih vagona će imati, ko će u njima sedeti, Predrag Koraksić

Zamrzivač nije preporučljiv

ŠTA ĆE BITI S PLATAMA: Ako SIV odustane od proklamovanog stava o slobodnom formiranju ličnih dohodaka i pristupi njihovom ograničavanju, to može izazvati samo dalje ubrzavanje inflacije e STRANA 4

Između euroforije i eurofobije

EVROPA I!I MI:Eberhard Rajn, direktor Direkcije za odnose EZ sa zemljama Mediterana i Bliskog istoka, ekskluzivno za „Borbu“ govori o tržištu bez granica, o 1992. godini i periodu posle nje i mestu Jugoslavije u svemu e STRANA 9.

Grešnici ili žrtve Da li je bilo prisluškivanja?

Veliki interes u Jugoslaviji izazvala je Tempova tvrdnja „Borbi "da Banković nije prisluškivao Tita. Šta je svojevremeno ustanovila komisija IK CK SKJ, šta je svedočio u memoarima Ljubodrag Đurić, a šta u najnovijoj knjizi Vojin Lukić. O svemu tome specijalno 24 „Nedeljnu Borbu“ govori Mika Tripalo i piše Krste Crvenkovski

Il naša najnovija istorija ima svoju ikonografiju. Do juče kao i u slučaju situacije u društvu izgledalo je da će sve „ikone“ zauvek ostati na svojim mestima, da i zaslužni i oni drugi, i otpadnici i oni koji su sticajem okolnosti posrnuli, nikada pred javnost neće izići u nekom drugom svetlu. Tako je, ipak, samo izgledalo...

Danas se već — i sa argumentima i bez njih, traži sa sve više strana manje ili veće retuširanje onog „ikonstasa“, premeštanje nekih oficijelno proglašenih grešnika bilo na stranu žrtava, bilo na stranu onih čiji je jedini greh bio što su u jednom trenutku videli dalje od većine. To se najbolje vidi po sve učestalijim zahtevima za rehabilitacijom pojedinih ličnosti, ideja i politika koje su zastupali, pa i pojedinih perioda. Spisak onih čija rehabilitacija traži je podugačak, a na njemu su: Milovan Đilas, Aleksandar Ranković, Miloš Žanko, Mirko Čanadanović, Mirko Tepavac, Maćaš Kelemen, Pavle Štraser... Najviše pažnje i najveće kontroverze izaziva, naravno, pominjanje najkrupnijih, najspornijih imena. To važi pre svega za ono što je ovih dana rekao Svetozar Vukmanović Tempo zalažući se da se ispita ima li razloga da se rehabilituju Đilas i Ranković. Sam Tempo nije ponudio nikakve nove argumente. Međutim, razgovor o pitanjima koja je otvorio traje poslednjih dana na stranicama jugoslovenske štampe i u javnosti.

„Nedeljna Borba" u svom „Političkom podlisku“ stavija čitaocima na uvid deo Tempovog kazivanja koji se odnosi na Rankovića, ono što su u svojim zabeleškama ili knjigama o Rankovićevoj krivici napisali Ljubodrag Đurić i Vojin Luković, kijučne ocene iz izveštaja Komisije IK CK SKJ, i svedočenje dvojice od trojice još živih članova te komisije — Mike Tripala i Krste Crvenkovskog.

„Borba“ sve ovo čini jedino u nameri da se sa više argumenata razgovara o sivarima o kojima se

više ne Ćuti.

U intervjuu „Borbi” Svetozar Vukmanović Tempo objašnjava zašto se izjasnio za preispitivanje mogućnosti rehabilitacije Aleksandra Rankovića. Tempo kaže:

— To stoga što sam saznao, rekli su mi, naime, da postoje autentični dokazi koji će biti objavljeni, da Ranković nije prisluškivao Tita i ostale drugove iz rukovodstva, zbog čega je bio optužen na IV plenumu. A ako je tako onda njega treba rehabilitovati. Jer nema razloga da Ranković ostane pod sumnjom, ako je neosnovano okrivljen.

Tempo podseća da je Rankovićevu krivicu svojevremeno utvrđivala i utvrdila Komisija na čijem čelu je bio Krste Crvenkovski.

— Ako se ispostavi da nalaz ove komisije nije tačan, onda na odgovornost treba uzeti one koji su nosioci takve kampanje, a one koji su žrtve treba rehabilitovati, kaže Tempo.

Na pitanje novinara „Pobjede“ da li bi to značilo da je „podvaljeno i Titu“, Tempo kaže da on ne zna kome je sve i ko je kome podvalio. — To bi, pre svega, bila podvala jugoslovenskim komunistima. I u tom slučaju toga koji je podvalio treba označiti.

Na pitanje novinara da „nije valjda priskuškivanje naznačeno kao jedina i najveća Rankovićeva greška“, Tempo ovako odgovara:

— U jednom razgovoru tri meseca pre toga (misli na Brionski plenum, naša primedba) Tito mi je rekao da su njegovi odnosi sa Rankovićem postali nemopući, to jest da Ranković kao potpredsednik već godinu dana ne dolazi kod njega. Sugerisao sam mu da razgovara sa Rankovićem, jer smo mi

rar aim a Oi TL iii TOA AA ir Oar aaa Gaa ya aaa ain aaa NaOH an rare NIZI LAT razz Yu Jueuir=r rum UL EIpBiOR—2" — | et" O a. 0 OC

Nastavak na stranama 2, 5, 6. i 7.

(vm.

M “.