Борба, 20. 05. 1989., стр. 2

ИЗМЕЂУ

Први део информације СИВ „Суштина, узроци и оцене напада на концепцију ОНО и посебно на ЈНА“, где се уопштено говори о покушајима ревизије и негирању основа ОНО, заслужује посебну пажњу, пошто је ту у суштини дата основа и критеријум за оцењивање свега, што није у складу са званичном политиком, а што се чини у другом делу информације, за нападе на основе ЈНА. Ту су веома поједностављене и у суштини нетачне и неистините тврдње да је Тито спречавао уплитање некомпетентних људи у развој одбрамбено-заштитног система и тиме отклањао деловање волунтаризма, незнања и апстрактно хуманистичких либералистичких покрета на том подручју, што другим речима значи да је спречавао подруштвљавање одбрамбених и безбедносних послова. Сви који познајемо Титово деловање, ја сам такође имао ту част да са њим седам година сарађујем на тим питањима, пак знамо да је истина потпуно обрнута.

Тито се увек залагао за најшире укључивање радних људи и грађана у одбрамбене послове и тиме за њихово подруштвљавање, Могао бих цитирати и много његових таквих залагања, посебно на седницама Савета за народну одбрану којима је председавао низ година. Друго питање је оцена периода у којима су вршени покушаји ревизија основа ОНО. Ту су, такође, потпуно измишљени и исконтруисани периоди, односно садржаји концепцијских опредељења која су покушана да се ревидирају и негирају. И ту је истина, такође, другачија. Кратко ћу их представити због закључака које ћу из њих извући.

Колебања у пракси

Основа ОНО настала је, обликовала се и добила своју практичну потврду У НОБ-у. У тој борби уобличиле су се и дошле до изражаја све њене битне поставке и њена политичка и војна садржина. Та основа задржала је свој континуитет до данашњег времена. Као основна идеја за одбрамбено организовање друштва пред свим могућим обли-

цима спољне опасности и угрожавања,

није никада била доведена у питање, оспоравана, па ни сумњиво критички разматрана. Дисконтинуитет, разлике, колебања, недоследности, одступања и критике јављале су се приликом њеног остваривања.

По завршетку НОБ-а званична политика преузела је совјетски модел одбрамбеног организовања и совјетску војну доктрину. Тај модел ослањао се на јединствену Југословенску армију класичног типа, као једну компоненту оружане и одбрамбене снаге. Искуства НОБ-а потиснута су тада у страну. О некој одбрамбеној концепцији која би се заснивала на тим искуствима и која би представљала идеју или платформу за организовање и припремање целог друштва за одбрану, те другачију организованост оружаних снага, није се ни размишљало а још мање расправљало или реализовало. Био је то период етатистичког, државног модела, социјализма и период потпуног. дисконтинуитета

Напад на одбрану _

У чему се састоје покушаји војно-технократске и алтернативне ревизије изворног концепта општенародне одбране |

Излагање генерала у пензији и члана одржаној 10. маја ове године на тему , же време актуелном питању о односу према концепцији

, ,

кама

Иван Долничар

била усвојена и на Савету за народну одбрану 1958. године. Тиме је била реафирмисана и истовремено инаугурисана целовита основа ОНО, која је постала идејни и теоријски темељ за практичну организацију друштва за одбрану.

Доктрина о општем атомском рату

Па ипак, треба рећи да је следећих десетак година било потребно још много напора да ОНО постане шира друштвена пракса, а посебно је било много отпора и неповерења у могућност целовитог друштвеног организовања за одбрану. И то тамо где је све то било затворено. Тада је у војним врховима преовладавала теорија о општем атомском рату као јединој алтернативи у савременим приликама, без могућности локалних војних конфликата и ратова, а по-

тивна компонента оружаних снага са армијама и командама у републичким центрима због што боље сарадње са политичким руководствима у републикама и главним штабовима за ОНО. Зато су и команданти армија били одговарајућих националности — у Београду, српске, у Љубљани словеначке, у Скопљу македонске итд.

У том периоду, тј. крајем шездесетих и почетком седамдесетих година било је заиста много расправа о питањима остваривања основа и у томе оквиру и о улози, циљу и задацима у организацији и опремању обе компоненте

оружаних снага. Било је доста различи-'

тих мишљења а и разилажења али све у циљу тражења најбољих решења за одследно практично спровођење основе ОНО, Било је и екстремних размишљања посебно у вези развоја циља, задатака, организовања и опремања ЈНА. Није пак било порицања саме основе ОНО односно њених суштинских начела и поставки. Познато је и то да је у то време било доста друштвених превирања и конфликата као што су студентски немири, мас-покрет, тзв. либералистички покрет итд. У припреми је био нови закон о народној одбрани, уставни амандмани и на крају 1974. нови Устав.

Све то је узнемиравало и узбуркавало духове, али није више утицало у смислу застоја остваривања основе ОНО. Основа се, могли бисмо рећи, у континуитету остваривала последњих двадесет година. У том периоду постала

Друга страна је оно што раде појединци и групе из сасвим друга чијих позиција и циљева, који се залажу за некакав другачији, рекао бих чак нејасан модел одбране, за другачије организоване посебне одбрамбене снаге, који својим некултурним, лажним и нестручним разматрањима вређају и понижавају ЈНА као институцију, а и људе који у њој марљиво и поштено раде. Тога је чак

превише у Словенији.

прскену т миРтнивираинииичервиња сили Заре за Пало ава нрнаватееозииеивменивеаееинитеове

у остваривању НОБ-овске основе општенародне одбране. После сукоба са Информбироом, са агресивним притисцима и претњи оружаним акцијама против Југославије, у политичком и војном руководству почело се интензивно размишљати и потом практично организовати за отпор на искуствима НОБга. На том је посебно истрајавао и захтевао Тито. Радило се о организовању и припремању целог друштва за отпор оружаној агресији, а пре свега у оквиру оружаних снага, поред ЈНА и организовање партизанске компоненте. Тада је организовано и припремљено 105 партизанских бригада, 52 територијална батаљона и 1596 територијалних чета, са штабом НА за командовање тим снагама. Ишло се у суштини на опште-народну одбрану, мада се о томе још није говорило, нити је била заснована као нека целовита основа или доктрина.

После тих искустава и после усвајања закона о радничком самоуправљању 1950. године или са преласком из етатистичке у самоуправну структуру друштва, на иницијативу Савета за народну одбрану ФНРЈ у генералштабу ЈНА почело се радити на студији целокупне одбрамбене доктрине на основама и искуствима НОБ-а, и у складу са приликама у међународним односима, положајем Југославије и захтевима супротстављања војној доктрини и стратегији могућег нападача. Тада је израђена студија под насловом „Концепција општенародног одбрамбеног рата“ која је

НЕДЕЉНА

БОРБА

Председник Републике одликовао је „Борбу“ Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним

венцем.

„Своје место у нашем систему информисања „Борба“ треба још више да потврђује свакодневним ангажовањем на битним питањима радничке класе и радног човјека“

себно је дошло до побољшања односа са СССР и државама Варшавског пакта.

Зато се основа ОНО преспоро пробијала у друштвену праксу. Тако је тек фебруара 1961. на Савету за народну одбрану расправљано о тзв. цивилном сектору у рату. На тој седници Тито је оповргао теорије о општем атомском рату као јединој могућој алтернативи и најавио могућност локалних ратова, и на европском подручју. При томе је поново упозорио на искуства НОБ-а у остваривању одбрамбене основе. Но, после тога све је остало више или мање на папиру и у плановима.

Тек 1968. године приликом упада армија Варшавског пакта у Чехословачку веома брзо су превладана сва колебања и отпори. Реализација основе ОНО чак се успоставила као једина реална алтернатива за ефикасан отпор евентуалној агресији. Идеја ОНО је ступила из затворених расправа у војним и политичким врховима на широко друштвено подручје, почела се интензивно остваривати и брзо је постала материјална снага као свенародни покрет. Основани су главни штабови за ОНО у свим републикама и покрајинама и штабови за ОНО у општинама — касније су сви преименовани у штабове за територијалну одбрану. Организована је нова компонента оружаних снага — територијалне одбране с четама, батаљонима, одредима, бригадама као организовани облик оружаног општенародног отпора. Тада је реорганизована ЈНА као опера-

ТИТО

Уређује редакциј ни уредник: 338-740. Руководилац 345-361, Спорт 346-236, Дописна мр

„претплату у земљи оград. Издаје и шта штански фах 592.

је својина свих друштвених субјеката, а у великој мери се усидрила у свест људи — то потврђују и емпиријска истраживања, а доживљава и одређене деформације и одступања од процеса подруштвљавања, нарочито у вези претеране институционализације, бирократизације и војнизације. Због тога у тој деценији она више није друштвени покрет, у опадању је мотивација, добровољност и ентузијазам код радних људи, грађана и других субјеката. На то, наравно, утиче и дугогодишња друштвена унутрашња криза а и удаљавање спољних опасности и угрожености. Југославија више нема онај стратешки значај, као што га је имала до споразумевања великих сила и зато настаје реална опасност за застој и поновни дисконтинуитет у њеном остваривању. Државна ревизија

Ово је наравно веома кратак преглед континуитета концепције ОНО као идеје за садржај и облик одбрамбеног организовања и припремања целог друштва пред спољним агресивним притисцима и оружаном агресијом, као и дисконтинуитета у њеном остваривању, односно неостваривању. Реч је о заплетеном процесу који је у прошлости и у садашњости произилазио из заплетеног развоја југословенског друштва и односа у њему. Тај процес није могуће једноставно оцењивати и за све неуспехе, застоје, и колебања оптуживати појединце или групе који тобоже из некаквих мрачних побуда покушавају спровести ревизију и негирање концепта оно.

Ако је већ реч о ревизији онда је потребно упитати се: да ли није то што се у последње време догађа у теорији и пракси на подручју одбране нека врста државне и војно-технократске ревизије концепта и система ОНО2 Тога бих могао набројати много и такође доказати, али би ме то одвело и у стручна питања. Много тога се квалификује и оцењује као напад на концепцију ЈНА, а што је у ствари отпор тој ревизији.

Мислим да је у суштини реч о томе — и ту је конфликт. Тог отпора, или неприхватања таквих ревизија највише је у Словенији. И то не појединаца и група, већ у самом одбрамбеном систему и

ЦК СК Словеније Ивана Долничара на седници РК ССРН Словеније, Сарадња и односи са ЈНА“, отворило је нека нова виђења у већ дуопштенародне одбране и посебно о нападима на

ЈНА, „Недељна Борба“ објављује у целини ово излагање, према негуторизованим стенографским белеш-

одговорним институцијама политичког система. У томе није реч о негирању улоге ЈНА у оквиру оружаних снага за отпуштање комбинованих облика оружане борбе, за апсолутизовање партизанске компоненте, за републичке армије, за укидање начела субординације и једностарешинства итд. итд., већ је реч о спровођењу, односно остваривању изворне идеје општенародног отпора евентуалној агресији, за одбрану као

краилинреттегтнрнвииратели Ра тор ТЕ НЕ ВЕНЕ

Није ли то што се у последње време догађа у теорији и пракси на подручју одбране нека врста државне и војно-технократске ревизије концепта и система 002... Много тога се квалификује и оцењује као напад на концепцију ЈНА, а што је, уствари, отпор тој ревизији... Тог отпора, или неприхватања таквих ревизија највише је у Словенији,

друштвену функцију, за улогу и задатке посебно организованих одбрамбених и заштитних снага, — ЈНА, територијалне одбране, цивилне заштите, народне заштите и других, како су опредељене у тој изворној идеји.

Укратко, реч је о поштовању Титовог начела да када је реч о одбрани домовине — то је више политичка него војна ствар. О свему томе били су и биће нужни отворени, толерантни и аргу-

ментовани разговори у надлежним савезним органима без идеолошких, политичких и других предрасуда и препрека. Словеначка кућна расправа

Наравно, то је једна страна медаље или проблема. Друга страна је оно што раде појединци и групе из сасвим другачијих позиција и циљева, који се залажу за некакав другачији, рекао бих чак нејасан модел одбране, за другачије организоване посебне одбрамбене снаге који својим некултурним, лажним и нестручним разматрањима вређају и понижавају ЈНА као институцију а и људе који у њој марљиво и поштено раде итд. Тога је чак превише у Словенији. Не можемо се правити да то не видимо, негирати или чак доказивати да тога нема или да је све базначајно. Разлике суи у вези са тим очите и нису мале. Са тим се морамо суочити код куће у Словенији, и то одлучније, и политички и струч-

но расправити, и разјаснити шта је шта, шта је и шта није, за шта се ко залаже и разграничити то. Мислим да сами имамо довољно знања уже стручног и општег, имамо довољно спремности за цијалог, али и за признавање разлика, те права на другачије погледе и о тим питањима за које смо некада мислили ца на њих сви једнако гледамо. Није потребно да нас други поучавају, вуку за уши, критикују, и повремено и прете, Ми се бранимо шта заправо, уопште није потребно. То је наш домаћи проблем који морамо темељито разматрати и разрешити. Како, где, каквим облицима — потребно је да се договоримо у оквиру Социјалистичког савеза.

ски колегијум: Заједничка редакција: Трг Маркса и Енгелса 7. Важн ;

OOyP: 347-136. o eModba pehamuhja (Hećn}i dar Op Jelen OBIMA 33453, Cape ежа -356, Недељна Борба 336-381, Секретар редак: претплате 335-246, Стенографи 332-971, Телекс: 11104, 1940. 11406 Рукописи Се Не ај пе Пословни центар 333.58 три месеца — 178.540, шест месеци — 357.080, за годину дана — 714.150 динара. Претпла три месеца — 357.080, шест месеци — 714.150 и годину дана — 1.428.300 динара. Авионс број 60801—602—79 „Борба“ ООУР „Борба“. Број девизног рачуна 60811—620—16—101—257310 мпа Радна организација „Борба“. Уредништво, администрација и штампарија „Борба“, Трг М

Југославија 345-139, Свет 347-345, Стваралаштво

у. Претплата у земљи за један месе

ц — 59.52 та за иностранство за један месец је — 119 049; ка поштарина плаћа се посебно. Жиро-рачун за

| НЕДЕЉНА БОРБА 20-21. мај 1989. страна

Da li

Rankovića kao organizacionog sekretara smatrali dušom Partije. Rekao sam mu kako verujem да је Ranković takav komunista da će ako je negde grešio to ispraviti. Ja sam inače bio sa Rankovićem ı stalnom sukobu po pitanju samoupravljanja, ali sam u ovom slučaju objektivno gledao. 1 Tito je, koli, ko sam ja shvatio, razgovarao sa Rankovićem. Bio sam čak svedok kad su se na Trećem plenumu za. grlili. Reagovao sam onako, spontano — dobro je, zagrliše se. Čujem međutim, pored sebe glas. Kaže, to je privremeno. i - !

Na dopunsko pitanje novinara čiji je to bio glas, Tempo veli: „Bakarićev... Posle tri meseca došl, je ono sa prisluškivanjem“.

KOMISIJA IK CK SKJ: Kontrola prisluškivanjem

Nakon što je Komisija Izvršnog komiteta CK SK Jugoslavije u Izveštaju o slabostima, deformzaci. jama i ozbiljnim zloupotrebama u radu državne bezbednosti, ригедепот 7а Brionski plenum, kon. statovala da je naše društvo zahvaljujući pravilnoj orijentaciji SK „otišlo daleko napred u razvitku so. cijalizma i socijalističkih društvenih odnosa“, rečeno je da su „organi bezbednosti usled konzemativ. nog otpora pojedinih funkcionera zaostajali iza tog razvitka, zbog čega je i moralo doći do određenog sukoba“. Tu. WA E „Ranijim tendencijama da se državna bezbednost pretvori u silu iznad društva priključile su sei nove, to jest da državna bezbednost postane jedan od odlučujućih faktora u formiranju društvene politike. Ti funkcioneri su koristeći svoje pozicije zloupotrebljavali organe državne bezbednosti sa. (еп. dencijom da uspostave kontrolu u čitavom društvu, od preduzeća do najviših vrhova, Oni su sebi pri. svojili i pravo da drže pod kontrolom i odgovorne državne i političke funkcionere — putem prisluški. vanja, praćenja i dobijanja izveštaja od tehničkog osoblja, koje je angažovano u radu oko funkcionera, Na bazi ovakvih izveštaja vrlo često su davane ocene O pojedinim ljudima i takve ocene šu bile, ne ta. ko retko, odlučujuće za odluke kadrovske politike. Naime, drug Ranković se, kao sekretar CK тад. žen za kadrovsku politiku i organizacionu izgradnju SKJ, često oslanjao na materijale bezbednosti pri odlučivanju o razmeštaju kadrova“. НЕ па Бе.

Nedugo zatim u Izveštaju je konstatovano da su se „pojedini organi državne bezbednosti, koriste. ći savremenu tehniku, upustili poslednjih godina u velike operacije prisluškivanja i kontrolu pojedinaca i ustanova. Rad Komisije je pokazao da se te metode upotrebljavaju dosta masovno protiv poštenih i socijalizmu odanih ljudi, protiv određenog, broja državnih i političkih funkcionera. Te su metode upotrebljavane i sa namerom da se pojedinci diskredituju i konačno skinu sa funkcija“. |

„Komisija za ovako kratko vreme nije ni izdaleka mogla u celini rasvetliti sva pitanja u vezi sa stanjem u službi državne bezbednosti i poslednjim pojavama zloupotreba. Zbog toga je Komisija mog. la u svom izveštaju dati samo osnovnu političku ocenu stanja u službi i ocenu lične odgovornosti ne. posrednih rukovodilaca u nioi” — piše u izveštaiu Komisiie.

Vojin Lukić: Oprezna priprema

Tako je Brionski plenum došao iznenada, delujući па javnost kao grom iz vedra neba, očito je da je on bio smišljen, pažljivo i veoma oprezno pripreman. Ali i pored opreznosti i konspiracije u pripremama, prilično rano se počelo nagoveštavati pa i govoriti da predstoji uklanjanje Rankovića.

Te glasove o uklanjanju Rankovića, koji su se čuli znatno pre nego što je to uklanjanje oficijelno započeto, mogla je izazvati komisija Krste Crvenkovskog, koja je, prema nekim indicijama, počela da radi pre nego što ju je, 16. juna 1966. godine, zvanično osnovao i imenovao Izvršni komitet CK SKJ. Ta komisija je radila vrlo konspirativno. Ali i pored toga, a možda i upravo zbog toga što je morala raditi ilegalno i tajno, njen rad je počeo izazivati nagoveštaje i šaputanja o uklanjanju Rankovića. Sem toga, morale su se znatno ranije vršiti pripreme za obrazovanje komisije; morali su se obaviti prethodno razgovori sa kandidatima za komisiju, moralo se obaviti njihovo ubeđivanje u krivicu Rankovića i po trebu njegovog uklanjanja, što je takođe moglo i moralo da „procuri“. Ko je obavljao te prethodne таг: govore i na koji način, može samo da se nagađa. Jedini prikaz takvog razgovora dao je Tempo u 5V0jim memoarima, o čemu će kasnije biti reči.

Kada je počela da radi, komisija je prvenstveno pozivala ljude za koje je pretpostavljala da su ne. raspoloženi prema UDB-i, prema Rankoviću ili prema Stefanoviću, da bi ih pridobila za saradnju. je dan od pozvanih „na razgovor“, koji je izbegao da bilo šta kaže protiv UDB-e, Rankovića i Stefanovića, a što je od njega izričito traženo, ispričao mi je da je na kraju razgovora, koji je komisija obavila s njim početkom maja u zgradi CK SKJ (zgrada društveno-političkih organizacija na Novom Beogradu, kako se službeno naziva), u kabinetu Edvarda Kardelja usledilo vrlo strogo upozorenje sa pretnjama, da nikome ne sme ništa da kaže o obavljenom razgovoru. Zaprećene posledice, „ako nekom nešto ке že“, obuhvatale su odnosno uključivale i porodicu, pa je ovaj čovek, iako u ratu osvedočene lične hrabrosti, dugo čuvao ovu nametnutu „tajnu”.

Činjenica da je Komisija Izvršnog komiteta CK SKJ radila tako konspirativno, upravo zaverenički, rečito govori o karakteru i regularnosti celog posla oko uklanjanja Aleksandra Rankovića.

„Organizatori Brionskog plenuma vodili su računa i o spoljnopolitičkim implikacijama planiranč akcije protiv Rankovića, pa su na poseban način o tome obavestili vlade nekih zemalja.

Savezan UDB-a je iz svojih stranih izvora početkom juna 1966. godine saznala da je dr Vladimir Bakarić, tada sekretar CK Hrvatske, krajem maja ili početkom juna 1966. godine kontaktirao jednog stranog ambasadora u Beogradu i tom prilikom mu, pored ostalog, rekao da ne treba da se iznenadi | začudi kada uskoro bude objavljeno da je uklonjen iz političkog života Aleksandar Ranković. Bakarić je to uklanjanje ambasadoru objasnio potrebom razvoja društveno-političkih odnosa i zahtevom де mokratizacije zemlje, čemu je Ranković, navodno, postao prepreka i smetnja.

(Iz knjige „Sećanja i saznanja“, privatno izdanje, 1989)

Ljubodrag Đurić: Tito je obmanut

Živi svedok mnogih zbivanja u Belom dvoru i Užičkoj 15, kako sam za sebe veli Ljubodrag Đurić, komandant Druge proleterske brigade, peneral JNA, većnik Avnoja i šef Titovog kabineta, bio je kate goričan da Aleksandar Ranković nije prisluškivao Tita. Đurić je o tome opširnije pisao u feljtonu 0b DOOR u „Dugi“ (broj 329, 17. oktobra 1986), kojim je dao nove priloge za biografiju Vladimira De

ijera.

Ispravljajući neke Dedijerove „krive Drine“ iz knjige „Rat i mir Vladimira Dedijera”, Ljubodraš Đurić je tada rekao da uopšte ne razume šta hoće Vladimir Dedijer insinuacijom „da su Predsednika prisluškivali Ranković i Jovanka Broz“. y

|. „Stvarno, zašto bi Jovanka prisluškivala Tita? Ni Titov sekretar, ni njegov šef kabineta nisu čuvali najpoverljiviju Titovu arhivu. Tu arhivu je, posle Davorjankine smrti (reć je o Zdenki Davorjanki Pal nović, Titovoj sekretarici) čuvala i sređivala Jovanka Broz” — pisao je Đurić.

Nešto kasnije u istom feljtonu general Đurić se opširnije bavi problemom prisluškivanja. Taj део donosimo integralno:

ДЕ СЕЈ ја Vladimira Dedijera:

— Vi ste u Nove priloge uneli Bakarićevu hipotezu da su P i isluškivali Ranković i}! мама Brope GhjAB. p a su Predsednika prisluškivali Ran | __ Posle Brionskog plenuma, tačnije kada su iz zatvora pušteni tehnički stručnjaci i odi ovorni ruk0vodioci Uprave državne bezbednosti — počela je da curi istina o tom „prisluškivanju. Sad se ta dokumentovana istina nalazi u arhivama najvišeg partijskog i državnog rukovodstva.

Kao jedan od argumenata za „prisluškivanje — piše general Đurić — nudim moj razgovor 54 druпа Пт наивне 1966. godine, u Užičkoj 15. Tada sam Titu za uspomenu predao moj „Ratni bi и ан oji je trajao sat i po Tito me je, između ostalog, obavestio i o sumnjama да је

Razgovarali smo u kabinetu. Tito je prošao iza du i ||

| . pačkog stola, pa ispod prozora povukao m braon zavesu. Na zidu se ukazalo nekoliko kablova, čiji su Vihovi bli ПИ са izolirbanda.

Onda je Tito iza svog pisaćeg stola j i ie ili elični i,Ti 0:08 eda obt си i | 5 povukao jedna šuber-vrata, pa su se opet pojavili slični kablovi.

— Eto, Đurić, kako su radili!“ „Рок пи је Tito pokazivao istrgane kablove, u glavi su mi se vrzmale i razne misli, a sve se svodilo na Ка пеко је, verovatno, obmanuo druga Tita o tom „prisluškivanju“. j i ћу аи о je ozvučenje izvršeno još dok sam ja bio kod njega, kad su текопз те“ у Ели 5 у ća soba i ostale prostorije na spratu. Nas dvojica smo unosili neke ispravke U 4 ciju. Dalje sam mu otvoreno rekao da je sistem ozvučenja postavljen tako da niko nije M

A ан - : си а i e aa e te da ne verujem da se neko drznuo da prepravlja instalacije bez njegovo ! 0

je bilo prisluškivanja?

Primetio sam na Titovom licu izvesn ije | im rečima. Tit? ке i e promene. Kasnije i drugačiji jepovim rečima. me je pažljivo slušao. Na kraju, mahnuvši rukom, rekao je: ОР а ов ај

„Мек уг | 16! Наја' да ја 1 1 i; 3 | А ц ag nosi sve to, Đurić! Hajd" да ja i ti porazgovaramo o drugim stvarima... Odavno 56 n Zatim je pozvao Jovanku, pa je razgovor j јао | i po | , | utroje trajao još sat i po. ; ја пре da E ove moje posete niko više bije bomihjab prisluškivanje. Pretpost3V Je ZapISni% Il! snimak OVOg mog susreta sa drugom Titom i Jovankom Broz sačuvan,

Ali, Dedijer ne odustaje niti po: je — insi 3. Ž E : а 1 ovoj biografiji“ — ovako ia седео вепога Bude o prisluškivanju nekoliko puta ponavlja

Први број „Борбе“ изашао је у Загребу 19. фебруара 1922. У НО рату руба“ изла зи у Ужицу од 19. октобра до 27. новембру, 1941, а у Дринићу од 1. октобра 1942. до фебруара 1943. Од 15. новембра 1944. „Бој

а“ наставља излажење у Београду, а 91,26 марта 1948. и у Загребу. Од 1. јануара 1997 „Борба“ се штампа у Београду као јел“ ствено издање.

и одговор-

2, Одељење

— 00799 Беобанка, Беаркса и Енгелса 7. По-

_K_J_ ер“