Борба, 05. 03. 1990., стр. 12
KULTURA BORBA, ponedeljak 5. mart 1990. |
REAGOVANJA NA IZJAVU GOJKA TEŠIĆA U „BORBI“ O PRITISCIMA NA|KULTURA DIJALOGA: RELIGIJA 1 ATEIZAM U|KOSOVSKA VITINA NIN-ove NAGRADE ZA ROMAN
RAD ŽIRIJA OVOGODIŠ
Prošlonedeljna izjava Gojka Tešića našem listu u kojoj je izneo više detalja i kritičkih primedbi na rad ovogodišnjeg NIN-ovog žirija za roman godine, apostrofirajući usput i jedan privatan telefonski razgovor sa književnikom Antonijem Isakovićem, izazvala je različita reagovanja: od ostalih članova žirija za naš list čitav slučaj najpre su prokomentarisali Igor Mandić i dr Novak Kilibarda, „Prozvani“ akademik Isaković, kao ni predsednik žirija, Borislav Mihajlović Mihiz, pak, nisu bili voljni da se javno oglase...
U međuvremenu, Božo Koprivica, koji je takođe bio u žiriju i arbitrirao prilikom ovogodišnje dodele NIN-ove nagrade, reagovao je polemičkim napisom koji je doneo u našu redakciju. A Borislav Mihajlović Mihiz takođe se oglasio u poslednjem broju NIN-a, tekstom pod naslovom „Izjava boljševika“ iz kojeg prenosimo najzanačjnije delove.
Uticaja nije bilo
Apsolutno niko — ni redakcija NIN-a, ni bilo koja druga institucija, ustanova, organizacija, nikakav fantomski klan nije vršio pritisak na žiri
Tešić za svoju tvrdnju navodi dva argumenta. Prvo, ga je u privatnom telefonskom razgovoru jedan pisac zamolio da ima u vidu roman Vojislava Lubarde. Ne vidim šta je u tome loše, a još manje kakve to veze ima sa radom žirija. Tešić je bio vlastan da tu privatnu, i verujem, dobronamernu, preporuku ne prihvati, a pretpostavljam da članovi Žirija — ja svakako za to nismo ni znali. Druga Tešićeva optužba glasi: „Porazila me je činjenica da je predsednik Žirija već imao gotovo obrazloženje“. Imao sam ga. Proporcije nalažu Žiriju da sačini pismeni izveštaj o svom radu, odluku o nagrađenom romanu i obrazloženje nagrade.
BOŽO KOPRIVICA
Pripremio sam za poslednji sastanak Žirija nacrt teksta o radu i obrazloženje za glavne kandidate, i tek kada je Žiri doneo odluku da nagradu dodeli romanu Vojislava Lubarde, predložio sam nacrt našeg saopštenja i obrazloženja za nagrađeni roman. Ničim i ni na koji način nisam uticao na članove Žirija, pa razume se ni na Gojka Tešića, za koga da glasaju.
Niko, apsolutno niko — a da ja to znam — ni redakcija NIN-a ni bilo koja druga institucija, ustanova, organizacija, nikakav fantomski „klan“, nije vrelo pričisak na Žiri, niti bi članovi Žirija i njegov predsednik takvu intervenciju dopustili. Žiri je održao pet sastanaka, izvršio najpre širi, pa zatim uži
izbor i na poslednjem sastanku svaki član Žirija, i Gojko Tešić takođe, potpuno slobodno su se opredelili i glasali po sopstvenom uverenju. Verovatno je Gojko Tešić drugačije zamišljao rad jednog žirija, ali ja ne znam da postoji neki drugi i prirodniji način na koji bi sedmorica ljudi od šezdesetak knjiga mogli da izaberu za nagradu onu jednu.
I na kraju, ne mogu a da ne izrazim svoje žaljenje što je mladi i daroviti književni poslenik Gojko Tešić, koji je i sam bivao žrtva društvenih nepravdi, povukao jedan neodmeren potez i svoj revolt isterivanja đavola uputio na onu stranu gde tog đavola nije bilo.
NOVOM DOBU
Pluralizacija društva i politike koja je otpočela u svim tzv. socijalističkim zemljama nametnula je neophodno preispitivanje ortodoksnog državno-ideološkog shvatanja religije i ateizma. Takvo preispitivanje upućuje na dilemu nije li došlo vreme kraja i ateističke i teističke države. |
Upravo iz tih razloga, „Borba“ je pokrenula anketu s ciljem da dobije odgovor na pitanje imaju li u pluralističkoj demokratiji, koja kuca na vrata real-socijalističkih društava, pa i našeg, religija i atteizam demokratsku alternativu, koja bi isključivala njihovu oštru konfrontaciju u borbi za apsolutni monopol. U anketi su dosad učestvovali Memhedalija Hadžić (Sarajevo), Vojko Volk (Ljubljana), Vladimir Horvat (Zagreb)... U nastavku ankete donosimo mišljenje Jovana Takovskog, profesora Bogoslovskog fakulteta u Skoplju.
JOVAN TAKOVSKI, PROFESOR BOGOSLOVSKOG FAKULTETA U SKOPLJU ·
Vera zamenjena kultom ličnosti
Čovek je više religiozno nego društveno biće 0 Ateizacija se odrazila i na urbanom planu — čitava su naselja bez hramova 0 Bez promene položaja crkve i vernika demokratizacija i reforma ostale bi nepot-
pune
Čovek je u svojoj osnovi i prirodi religiozno biće, nezavisno od vremena, istorijskih prilika, stepena civilizacije i mesta u kome živi. Biblija (Sv. pismo) uči da je Bog stvorio čoveka po svom liku sa zadatkom i mogućnošću daljeg usavršavanja u podobljavanju svom stvoritelju. To znači da je cilj čovekovog postojanja zajednica i jedin-
| stvo sa Bogom. Ali, čovek je od
Podvaljivanje za stolom
Sa minimumom građanskog, dostojanstva Gojko Tešić je mogao da, igrajući sa igračima koji mu za stolom podvaljuju, u toku ili nakon partije ustane i ode
Gojko Tešić u „opisu“ rada poslednje sednice NIN-ovog žirija laže u nekoliko detalja. Protiv bilo kakve „diskusije“ o romanima iz užeg izbora bili su svi oni koji su glasali za Lubardu, veli on. Protiv te vrste razgovora bili smo Igor Mandić i ja. Više ja, jer su mi te vrste priča dosadne, to su obično opšta mesta o romanu. Novak Kilibarda je posebno insistirao da se analiziraju dela koja su ušla u uži izbor.
„Diskusije“ je bilo kada se Gojko Tešić upinjao (u čemu su ga podržavali i neki drugi članovi žirija) da u najuži izbor uđe roman Slobodana Selenića „Timor mortis“”. Govorio je. o majstorstvu au-
tora u romanu sa istorijsko-političkim nabojem. I tu je nastao naš spor (njegov i moj). Ja sam rekao da je reč o jednom umetnički neuverljivom romanu, sa kalkulantski-politički „vođenom radnjom“ i sa jednim (ili polujednim) dobro zamišljenim likom. Hteo je, dakle, književni istoričar da igra na srpskohrvatske odnose. (Više srpske u ovom romanu). Samo u nežnijoj varijanti.
Što se tiče poziva Antonija Isakovića, niti me je zvao, niti me Antonije Isaković zanima kao potpredsednik SANU, niti kao laureat „Ninove”“ nagrade. „Tren 2“ je jedna od najlošijih nagrađenih knjiga. A. Isaković me zanima jedino kao
pisac nekoliko dobrih priča.
Gojko Tešić je glasao za Toholja, ali on je pre svega glasao protiv Lubarde. Njegov pravi kandidat, nakon Selenića, bio je Dževad Karahasan, „Istočni divan“. Nemam ništa protiv, to je zanimljiva knjiga. Dobar roman.
Sa minimumom #&građanskog dostojanstva Gojko Tešić je mogao da igrajući sa igračima koji mu za stolom podvaljuju, u toku ili nakon partije ustane i ode. I da ih pošalje u vražju mater. I tada bi se moglo govoriti o moralnom gestu. Njegova javna denuncijacija ko s njim razgovara telefonom i opis poslednje sednice deluju mi kao naknadno zveckanje hrabrošću...
ZAGREBAČKA LIKOVNA PANORAMA
Kronike burnih decenija
Petar Dobrović, Jerolim Miše i Milan Konjović predstavljeni reprezentativnim postavkama u izložbenim prostorima glavnog grada Hrvatske & „Kolekcija američkog apstraktnog slikarstva
Zagreb. — Slučaj je htio da se ovih dana u zagrebačkim galerijama nađu djela trojice velikana palete koji su ostavili trajan pečat na južno-slavenskoj likovnoj sceni našeg stoljeća: Petar Dobrović, kome je u Muzejskom prostoru priređena dosad najveća prezentacija sa potovo 500 eksponata i objavljen katalog-monografija, Jerolim Miše i Milan Konjović. Ako se tome dodaju skulpture u ponešto neobičnom materijalu, papiru, na koji se zbog teških posljedica nesreće morao orijentirati poznati kipar Branko Ružić, izložene u Modernoj galeriji i izložba američkih apstraktnih umjetnika iz Galerije u Bonksu (nedavno prikazana i u Beogradu), dobiva se predodžba o trenutnoj likovnoj atmosferi Zagreba.
Do današnjih dana najveća retrospektiva slikara kozmopolita po paleti i životnom putu, Petra Dobrovića (1890-1942) povodom stote godišnjice rođenja, obuhvatila je 476 cksponata prikupljenih iz gotovo pedesetak javnih i privatnih zbirki širom Jugoslavije i daje dosad najpotpuniju informaciju o njegovom izuzetno plodnom i prerano prekinutom stvaralaštvu.
Oslobađanje od akademizma
Eksponati ilustriraju Dobrovićev slikarski put od kolonija u Kečkemetu, postimpresionističkih kompozicija (muškarac sa slamnatim šeširom) do ekspresionističkih tendencija (Radnik, 1913, da bi se priklonio konstruktivnoj disciplini i logici Sezanove slike (serija mrtvih priroda između 1914. i 1916). Kasnih dvadesetih godina privlači ga široka otvorena matišovska palcta (Škarpina, Mrtva
priroda s paprikama, 1928) i taj period sažeo je Krleža svojom baroknom frazom: „Od mladalačke takozvane kubističke faze preko Lotovih i Fricovih kompozicionih nemira, kroz trajne koprene akademizma, Petar Dobrović se naporno probijao do Matisove palete, da bi se već u Parizu 1913, oslobodio akademskih formula kao osnovne smetnje, koja ometa čistoću slikarskih pogleda i spoznaja“ (1956). Kasnije se približava vangogovskom konceptu broja, svom specifičnom izrazu fovizma, baroknoj liniji, njegovi pejzaži Dalmacije puni su sunca („Plaža u Mlinima“, 1934, „Seoska mesnica“, 1936, „Mlini“, 1938“).
Uz visoke likovne domete Dobrovićeva platna prva su kulturna i društvena kronika vremena, kao poznata „Redakcija Danasa“ (1934) — uz njegov, portreti Krleže, Ristića, Bogdanovića, Srzentića, Masleše, Strajnića, Adamiča, Gavele, dr Hadžija, bračnog para Flegl...
Izložbu završava serija melankoličnih pejzaža sa Dunava i Grocke uslinih pred smrt za okupacije, praznih livada s plastovima sijena, šumaraka uz rijeku (Motiv s Dunava, Motiv s Ade, 1941), koji govore o velični talenta slikara čiji je život prerano prekinut i koji je još mnogo imao da kaže.
Retrospektiva radova Jerolima Mišea (1890-1970) u Umjetničkom paviljonu još jednom potvrđuje ogromnu ulogu koju je slikar imao tokom više od pola stoljeća svoje prisutnosti u hrvatskoj likovnoj umjetnosti. Svjedoči o njegovom slikarstvu od prvih početaka na· kon školovanja u Rimu i Firenci gdje se kreće u Meštrovićevom krugu koji ga pomaže i ustupa mu jedan od svojih ateljea, do nastupa na proljetnom salonu, te sa čuve-
nom grupom „Četvorica“ (Babićem, Bečićem i Vankom) kasnije trojice (kada Vanka otpada, govori o njegovom nastavničkom radu na Akademiji u Beogradu (1937-41) i Zagrebu (1943-61) njegovim kritikama u „Književniku“, „Književnoj republici“, „Hrvatskoj reviji“.
Akter herojskog doba
Jedan od još rijetkih živih aktera i svjedoka herojskog doba slikarstva na našim tlima, Milan Konjović, unatoč visokoj životnoj dobi (rođen 1898) kao da proživljava novu slikarsku mladost. U dobroj kondiciji i zdravlju, aktivan i u 93. godini, izlaže u Salonu Zagrebačke banke. Nakon osam decenija rada i nekoliko hiljada. slika, nakon ekspresionističke, plave, crvene i faze „tamne melankolije“, veliki pjesnik vojvođanskih žitorodnih polja iznenadio je likovnu publiku svojom novom serijom kako je u predgovoru Kataloga naziva Tonko Maroević „ciklusom pozne svježine“ u kojoj motive uzima sa drevnih fresaka srednjevjekovne srpske umjetnosti, Mileševa, Sopoćana, Dečana, sa živopisa grčkih ikona, sa romanike Radovanovog portala. Međutim, drevne motive slikar interpretira slobodno, na svoj, prepoznatljivi, ekspresivan način. Prepoznaje se njegov pastozni namaz kista u „Polaganju u grob“ (1985), „Blagovesti“ (1986), „Motivi po Radovanu“, a poslednji Eksponati „Raspeće“ (1989) „Izdužena glava“ (1989) pokazuju pojačanu ekspre-, sivnu stilizaciju. Kao rijetki veliki majstori stoljeća, Kokoška, Šagal, u nas Herman, Tartalja, i u poznim godinama života Konjović je uspio sačuvati zadivljujuću krea tivnu svježinu.
Ivo TOMLjANOVIĆ
Boga dobio i veliki dar — slobodu, slobodnu volju, da bi mogao slobodno da se opredeli za Boga ili protiv njega. Zavišću đavola čovek se opredeljuje protiv Boga.
Ateizam (bezboštvo) nije privilegija savremenog sveta. O njemu svedoči Biblija, koja ga tretira kao bezumlje — „reče bezumnik u srcu svom: „nema Boga“ (Psalam 14,1). Bezboštvo sc javlja i kao uzrok potopa i drugih nevolja...
Religiozno osećanje je univerzalno i duboko ukorenjeno u čovekovom biću. Zato smatram da nije preterivanje ako se kaže da je čovek više religiozno biće nego li socijalno, društveno, i da je religiozno osećanje dublje i življe od nekih drugih.
Religija je stara i raširena na Zemlji koliko i čovečji rod. Ni danas nije izgubilo važnost tvrđenje Plutarha da je moguće naći grado-
ve bez bedema, bez literature, bez | careva, bez novca, bez pozorišta | ili sportskih dvorana, ali teško je | naći grad bez hrama (crkve), bez
Boga i molitvi... Ova tvrdnja danas
može biti osporena jedino od ne-
kih zemalja tzv. realnog socijaliz-
ma, gde se ateizacija društva odra-
zila i na urbanom planu, pa je mo-
guće naći čitava naselja, pa i gra-
dove, bez ijedne crkve ili nekog
drugog religioznog, obeležja.
Moglo bi se govoriti o negativnoj ulozi ateizma. Jer, kad se čovek otrgne od blagotvornog uticaja religije, prekida se ona iskonska veza sa Bogom i onda čovek veru svojih predaka zamenjuje raznim surogatima — kultom ličnosti ili robovanju raznim porocima i strastima — pijanstvu, drogama ili raznim sektama.
Svima je poznato da je ateizam već skoro pet decenija u našoj zemlji poprimio oblike državne religije i da je u svojim rukama imao na raspolaganju obrazovni sistem, štampu, radio i televiziju i druga sredstva u borbi protiv religija i za ateizaciju društva. Crkva i vernici bili su u podređenom položaju. Bez promena na tom planu, demokratizačija i reforma bile bi nepotpune. N. BATKOSKI
U BEOGRADSKIM GALERIJAMA
Sedam zanimljivih postavki
Beograd. — Od likovnih postavki otvorenih u glavnom gradu tokom protekle sedmice izdvajamo: retrospektivnu izložbu dela Božidara Prodanovića, koja obuhvata više od 130 eksponata (slika, akvarela, crteža, mozaika) a otvorena je u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“; tradiconalnu manifestaciju ULUPUDS-a „Likovni mart 90“ u Galeriji „Singidunum“; izložbu grafika Slobodana Živkovića, dobitnika Nagrade na Četvrtom bijenalu jugoslovenske studentske grafike, u Galeriji Doma kulture „Studentski grad“, iz-
ložbu slika Slobodanke Rakić Šefer u Međunarodnom pres centru, i izložbu skulptura i crteža Slavoljuba Rađojčića u Galeriji.„Sebastijan“. Večeras u Galeriji Kulturnog centra Beograda i Grafičkom kolektivu biće otvorena izložba slika i crteža Miće Stoiljkovića, a od četvrtka 8. marta publika će moći da razgleda i tradicionalnu izložbu „Tapiserija — Beograd '90“, koja se svake druge godine organizuju u Galeriji Doma JNA.
S.J.
BORBA u bioskopu i ispred njega
BOLJI ŽIVOT režija: Mihailo Vukobratović scenario: Ljiljana i Siniša Pavić
uloge: Svetlana Bojković, Marko Nikolić, Lidija Vukićević, Dragan Bjelogrlić, Boris Komnenić, Aljoša Vučković
proizvodnja: Jugoslavija, 1990. distribucija: Estrađa Kikinda
Ako se ima u vidu da je dominantan trend — i kod nas a u svetu posebno — pravljenje televizijskih serija od igranih filmova, onda pomalo anahrono deluje projekt prebacivanja na veliki ekran najpopularnije jugoslovenske televizijske serije poslednjih godina. Dok trend ima opravdanje u rezultatima koji pokazuju da smer bioskop-televizija pretežno daje pozitivne komercijalne· efekte, od obmute varijante Amerikanci, recimo, uglavnom su odavno odustali. Objašnjenje i za jedno i za drugo leži u notornoj činjenici da je televizija, sada već decenijama, kudikamo rasprostranjeniji medij.
Za razliku od iste, potreba da se u bioskopu ponovo vidi ono što je na televiziji viđeno, daleko je manje rasprostranjena. Čini se da je na samom izvoru ideje za jedan ovakav projekt došlo do zamene teza: garant gledanosti je, fakat, u prepoznatljivosti, ali zašto bi se u bioskop išlo na reprizu, i to TV serije koja je, u međuvremenu, postala i televizijska repriza?
Podatak da je za prvih nedelju dana „Bolji život“ u bisokope privukao više od 17 hiljada Beograđana, što odavno nijednom filmu nije uspelo, naizgled čini bespredmetnim prethodna razmišljanja. No, katastrofalan pad posete (sa dve i po hiljade na više no dvostruko manje gledalaca dnevno), do kojeg je došlo već druge nedelje prikazivanja, baca na stvari drugačije svetlo.
Utisak je da je filmska ekranizacija „Boljeg života“ jedna od poslednjih, već očajničkih poteza srpske kinematografije da u uslo-
.| vima istrajavanja na niskobudžet-
nim projektima vrati publiku u kinematografe. Očito zasićena jefti-
nim (u produkcionom smislu), sve manje inventivnim i duhovitim komedijama, ovdašnja se publika zasigurno neće vratiti u bioskope sve dok se kinematografiji (sa velikim K) pretpostavljaju mešetarske smicalice iskorišćavanja ovog ili onog probitačnog modela, preuzetog iz drugih priča i sa drugih medija. Uporedo sa ovim teče i tvrdoglavo filmsko koketiranje sa obrascima. „novokomponovane komedije“, koja je u svoje vreme svakako imala pun smisao, iz prostog razloga što se referisala na svakodnevicu. Koliko god elitistima bilo mučno i samo pominjanje jedne „Tesne kože“, poređenje iste sa „Boljim životom“ može biti pogubno — ali samo po ovog drugog. Po sebi sumnjiva i konfuzna ideja da se materijal dostatan i svrsishodan za osnovu jedne od epizoda, iskoristi za dugometražno bioskopsko ostvarenje, dovela je „Bolji život“ u nezavidan položaj da kao film može imati smisla samo za onog ko poznaje seriju, njene junake i njihove odnose, zajedničku im predistoriju i milje u kojem im se dogodovštine organizuju. Dakle sve, uključujući priču o osmomartovskom švercu (kao posledice revolucije žena u preduzeću, nezadovoljnih što muški rukovodioci ne planiraju praznični „trip“ do Trsta!?), filovanu tradicionalnim „bolježivotskim“ ljubavnim, bračnim i inim razmiricima, otkriva isključivu ambiciju da se prekorači granica fizički izvodivog, i konvencionalnih pedesetak minuta pretvori u potrebnih sat i po vremena. * (NAPOMENA: Kritičar ocenjuje
filmove od nula do % % * *
Dragan PETROVI
Kuće i posao emigrantima
tokom 1968. i 1969. godine otkupila
e s okućnicom, nameštajem, posuđe ilh mnogi ni do danas nemaju jugosloyen, Hisnija Pepoši a
Opština je u sprez Srba i Crnogoraca o i dala emigrantima IZ sko državljanstvo 0 |
Kosovska Vitina. — Skupština opštine Kosovska Vitina Je tokom 1968. i 1969. godine, otkupila prvoklasnu zemlju površine više od 50 hektara sa porodičnim stambenim zgradama i pratećim objektima, oruđem za rad, nameštajem, posuđem i drugim od 11 srpskih i crnogorskih porodica iz sela Drobeša nadomak Kosovske Vitine, a za emigrante iz Albanije. Otkup imanja od Srba i Crnogoraca Opština Kosovska Vitina obavila je zajedno sa Pokrajinskim SUP-om preko svoje komisije za procenu vrednosti. Ti organi otkupili su imanja od Radovana, Miloša i Milisava Radenović; Miloša, Radmila, Milorada i Djorđa Jovanović; Miodraga Cvetkovića; Djorđa i Milana Djošića i Borivoja Zlatanovića. Te porodice je, po isplati novca iz državne kase, država iselila van Kosova, a na njihova imanja i kuće dovela i naselila emigrantske porodice iz Albanije: Baftijara, Mustafu i Ramadana Ljalja; Ramadana, Miftara i Seljmana Pepoši; Mejdiju Bislimija; Seljmana i Aliju Muja; Osmana Ismaljaj i Isljama Nuhalarija.
Takođe, Opština Kosovska Vitina je tokom 1981. godine, izgradila velelepnu porodičnu stambenu zgradu za emigrantsku porodicu
i s pokrajinskim SUP '50 Rejtara zemlje i kuć Albanije, od koj Velelepna zgrada za
Hisni Pepoši u selu Drobeš na parceli koja je dodeljena njegovom bratu. Izgradnju je odobrio i sredstva iz budžeta SO izdvojio Ekrem Arifi bivši predsednik SO Vitina.
Osim tih emigrantskih porodica koje žive u Drobešu u Kosovskoj Vitini žive Zemelj Kamberi i Kamer Ljalja koji su korisnici materijalne novčane pomoći. Emigrantske porodice žive i u selima Novo Selo i u Kabašu, ali nijedan organ na području ove opštine ne vodi evidenciju o njima. |
Prema nepotpunim podacima Sekretarijata za društvene službe na području opštine Kosovska Vitina živi više od 60 emigranata !Z Albanije u jedanaest porodica. U njihovim porodicama, međutim, živi više od 100 lica. Prema evidenciji do sada su samo dva emigranta primila jugoslovensko državljanstvo. To, očigledno, OVdašnjim vlastima nije smetalo da pored obradive zemlje, kuće i pokućstvo, ovim emigrantima obezbedi i radna mesta u mnogim ustanovama i privrednim organizacijama na području opštine.
Tako, Mejdi Bislimi iz Drobeša, radi pune 22 godine kao inkasant u „Elektrokosovu“ u Vitini i bez jugoslovenskog državljansnjtva. Biljbilj Pepoši kao službenik u
NEOBIČNI ZRENJANINSKI KADROVSKI IZBORI
Čas ovako — čas onako
Zrenjanin.—- Novi direktor Uprave društvenih prihoda opštine Zrenjanin Mira Lalić, izabrana je nezakonito, odnosno usprotno statutu opštine Zrenjanin. Nedavnom dopunom ovog najstarijeg opštinskog pravnog, akta, načina određeno je da starešine organa skupština bira i imenuje bez utvrđivanja većeg broja kandidata, a Mira Lalić je predložena zajedno sa Ljubišom Radoševićem i izabra-
- – meli oglasi
e JUGO KORAL 60, nov neregistrovan, hitno. tel. 544-408. 6 SANYO E-54 najnoviji 1600
DM, ili Grundig-minerva E-47 1150 DM. tel. 011/450-485.
0 AUTOBUS Mercedes 302 generalno sređen sa klimom. Vranješ. tel. 054/51-186.
0 FIAT 126 P decembar 79. tel. 011/335-580.
60 NOVI KEYBOARD Jamaha PSS 480. tel. 011/335-580.
60 LADA 1600 1980. god. u odličnom stanju. 25.000 din. tel. 011/782-780.
6 FIĆA 750, 1973. god. Ne registrovan, sređen. tel. 782-780.
e KOMBI terenac mitsubishi 84, benzinac, Askona dizel 86 petobrzinci. tel. 011/450-265.
e PFIĆU 82. godište. 011/151-100.
e LADU RIVU 1300. Prešla 23.000 km . Cena 55.000 din. Bulevar Lenjina 11 N. Beograd. tel. 011/130-699.
& POVOLiNO prodajem „peglicu“. tel. 011/694-322.
60 KAMKORDER SABA VHS. tel. 011/178-421.
6 KOMBAJN Zmaj 132. Živanović Miodrag selo Kožuar kod Uba. tel. 014/46-213.
6 STAN u privatnom vlasništvu (50 kvm), novogradnja na Čukarici za veći bliže centru. Može i polovan. Stan je odmah useljiv. Doplata u stranoj valuti. tel. 011/545-126 ili 014/30-395.
e STAN 70 kvm na Novoj Galenici za dva odgovarajuće kvadrature. tel. 011/103-945, Knežević. | 6 PETOSOBNI 118,53 kvm, centralno, telefon, tavan, podrum, I WC-a za četvorosobni do 90 kvm. Prednost: Stari grad, 27 marta, Georgi Dimitrova, Vračar ili blizu Kliničkog centra. Ozbiljne ponude na tel. 011/556-686 od 17—23.
0 DVOSOBAN komforan stan 50 kvm I sprat, parno, telefon, kod dragstora B. Brdo za veći. Prednost B. Brdo. tel. 011/544-408.
| tražim
0 STUDENT postdiplomac
at krevet, telefon, kupatilo, friider u sobi ili u stanu. 011/466-957. kN li
o MLADOM bračnom paru potreban jednosoban ili jednoiposoban „namešten ~ stan. đ#ttel. 011/753-025 od 10—15 č,
e DVA SAMCA traže nameštenu garsonjeru. tel. 011/673-218. 5. ORO stan s telefo-
raže dve sestre. 041/534-931. o 0 POTREBNA devojka za rad
tel.
u komisionu. tel. 011/415-997 od.
15—19 č. Q OZBILjNU devojku na pijaci. tel. 011/427-464. za Td
Q FOTO-MODE; 011/339.317. Pa
tel. ||
na je tek pošto je prilikom glasanja dobila 6 glasova više od njega...
U stvari, na delu je potvrđena, još jednom, nedoslednost komisije za izbor i imenovanja SO Zrenjanin. I pored izmene statuta (koji je uzgred obavljen bez javne rasprave), ova komisija čas predlaže samo po jednog kandidata za funkciju, čas njih više? Od čega to zavisi — nije poznato. Tek samo što su, kao pravno neosnovan, odbili predlog komisije da se od četiri
Kp03 beorpan
TIIO3OPIMIIITA
„KAPMEH“ — omepa ŽK. BiH3ea y HapojiHoM mogaopuirry y 20
„43 „JMMBOTA šđĆKIMIHHMX TJIMCTA“ — Tearap B. Crynnnua y 20 (Trocryje ATexbe 212) „APMBAHM” — KoMeMmuja y IIosopumrry Ha Tepa3ujaMa y 19.30 „BEJIKIIIKE JEJ(HE AHE“ — Tearap noegauje y 20.15 „HEHNIOJIHOHNIJĐMBO JIAKO“ — Beuepba cmeHa PanoBMh y 20.30
„MAJIA“ — 3ne3mapa Tearap y 20 „MOJIMTBA 3A MAJIKO CPE:· TRE“ — CiteHa KOJI KoOFba y 18 (rocTOBaHe y Kpajbeny)
„MOBPO JyTPO KAMNIETAHE IIMIIJIĐOKC“ — MII JđIyurko Pa: noBuh y 10.30
„POK EH POJI 3A JIERHIY“ Bomrxo Byxa y 12 y 13.30 (Trocro: Babe y Kpajbeny)
BMOCKOITIM
— ABAJIA
Hema mrpencraBe
— BAJIKAH
„OnacHe Be36“" — aMepMuku 11, 13.30, 16, 18.30, 21
— Hy BO)>KMJIAP AJIMJA „Heno06eyunM Haiiua“ — aMepkHuKM 19
„Po3MapM“ — eporcku 21
e BO>KJIOBALI
„11poKkneTHMIIM para“ — 5 Ku 18, 20 5, WR.O A ODOPAHA JIOMA CHHIIMKA-
„LlpHa KMma" — aMepMukM 13 15.30, 18, 20.30 (Ben cana) , „IIonparak y GynyhHOcT" — aMepHukKuy 17.30, 20 (Mana cana)
DAO EIN UW KyJITYyPHOTF IIEH-
„BaMnupuM cy Meby HaMa“ — aMep#uku 16.30, 18.30, 20.30
SS 20. OKTOBAP I
„MyBa“ I — aMe
17009.bi pMuku 11, 13, 15, e 20. OKTOBAP II
„KpaJUbMBIIM ropimea“ — a Ku 10, 12, 14, 16, 18, 20 OPHOa — ByK KAPALIMTB,
„KokKuen“ — aMepmnuku 18, 2
a IIPBEH BAH" #0 „ĐDacunMHanuja“ — e
14, 16, 18, 70 POLJE OE Ia; — Py ĐyPO CAJIAJ
„JloHaTop“ — no. — SBESJIA noMahu 18, 20
„BOJBM JKMBOT“ —
13, 15.30, 18, 20,50 an 10.30, ~ JEJUMHCTBO
17.30 20 Be3e — aMepMukHM
koza nio S i O E |
BOPBA IloHenexbkoM HHCMA C O,nrOBOPOM
Bu nurare — „Bopđ6a“ nponuryje HanneM(He
strana
„Agromoravi“ u”Vitini, bez (}. ljanstva radi punih 18 godina 3 mi Pepoši iz Drobeša kao nasta, nik Osnovne škole „Mladen RV. ković“ u Vitini, bez jugo daa skog državljanstva radi Punih + godina. Bez državljanstva Sgp i R.O „Klokot banja“ kao službeni | radi PFemije Pepoši, u Do zdravlja Ahmet Muja, u srednji kolskom centru „Boro i Ramjy, Vitini kao nastavnik bez drža ljanstva radi Miftar Ljalja i u i „Kosovotransu“ kao Službenik }, met Ljalja. | Ti emigranti, kojima je dr, dala zemlju na korišćenje, Oslobp, đeni su plaćanja poreza i dopriny. sa, a zabrane sa šumama su poy, li, dok su neki od njih otuđili, n nosno prodali zemlju, iako nema. ju zakonskih prava na to. S obzirom da nijedan organ wa području opštine ne vodi eviden,, ju o imovini i broju članova pon. dice ovih emigranata Sekretariji, za društvene delatnosti je pred}, žio da se formiraju komisije koji će utvrditi činjenično stanje na te. renu. Zahteve za prijem jugosloven. skog državljanstva ovih dama j, podnelo pet porodica sa 28 član. va kao i 14. pojedinaca. Stanko STOLIĆ
kandidata izaberu dve sudije ij. štinskog suda, delegati su se poslednjoj sednici ponovo našlin; iskušenju i ispoljili neprincipiji. nost dajući, od dvoje kandidat direktora uprave društvenih pi hoda SO, prednost Miri Lalić., Praktično, kao i komisija, i su na ispitu poštovanja sopstvtni pravnih normi, što sigurno ni koristiti njihovom ugledu. SL. PAŠIĆ
— JyTOCJIABMJA „IIpoknerHMuzM para“ — aM0OpMU KM 18, 20 — JAJIPAH „IIouerHM yjapan" — JIOMABM 10.30, 13, 15.30, 18, 20.30 — KOCMAJ „CMPpPTOHOcHO opyxje“ II — aMČ pnMukKu 16, 18.15, 20.30 — KO3APA „IIpoKnerHMuzM para” — aM6CpHH Ku 10.30, 13, 15.30, 18, 20.30 — M3 KO3APA Hema rtpe;nicraBe — IIAPTM3AH , „He6ecke macMHe" — epOoTCKI 10, 12, 14, 16, 18, 20 — TIIMHKMHM „Bern Bny“ — aepnuku 17, 1} — IIA HOBIM BEOTPAJI Hema tipejncraBe — CJIABMJA „BaMnuMpM cy Meby HaMa“ Mahuy 11, 13, 15, 17, 19, 21 — CJIOBOJIA „PyxMuacrM ceKc" —x epOT(KI 15.30, 17.30, 19.30 — CJIABMIIA SUOČE ynapan" — noMahu lb 0
— IIIyMAJIMJA „Kan je Xapa cpeo Can“ — 4MC puku 18, 20
— 0OHTAHA „Jlenra (bopc KoMaHjoc“ — M" puku 18, 20 — IIEHTPAJI „Bojbi xor“ — noMahu 18,1
e. II Tg—eT—nXIMTHUM CJIyUMAJEB} —I II žc.c8
04
XuTHa noMoh |ih| BojgHa xirHa noMoh A Bonmuawmua aa mepe6po-BacEy:naph
o6oxsema „CBETM CABA“, 38 HeMamwuHa 2 Ća TICMXIMJATPIMJCKA KU „TEJIE—ATIEJI 55 KBII „BEMYH“ 212
KBII „JIP JI. MIMIIIOBHMT 66747
KJIUMHMKA 3A JIEUMJY Xu 1y M TIEJUMJATPMJY: FP. a |, KJIMHMKA 3A OUHE BOJIĆ Ilacrepona 2 4449 TOKCMKOJIOTJAJA: }HCT. i MH(b. 6on. 660-
07:00 no 20:00 car CBE OCTANE 3JIPABCIMEM
OPTAHMSALIMJE ; HA TEPMTOPY4JM TPAJIA BEO PAJIA
< = _—_—_—__—_—_ _____-—--_-----X_—------ — --— — IUO{Č" KK —- < ——-—- --—--- --–– –– _— –_- -–-–Ć _____— _____ __ ____ _______- | —_— — . — -- — ıı —ıı — – rrr .– ——" .5 | -. – — ----—---—- -- -- --_--- -–-- ——---— –- _—