Борба, 05. 03. 1990., стр. 5
ПРОГРАМСКИ ОДБОР ПАЊИ
Свакој странци емисиј
ТВ Загреб ће три пута недељно од 22,15 до 23,15 на али без контакт-програма Љубљана током петонедељне кампање планира 615 минута „избо спорења и политизирања око (нејемитовања појединих емисија
које ће ићи „уживо“
Задар. — Телевизија се наредног. месеца први пут укључује у предизборну кампању и у Словенији, и у Хрватској где предстоје избори. Договорени су сви детаљи како ће овај најутицајнији медиј пратити предизборне ака | тивности. Информишући о томе ђ', чланове Програмског одбора ||ЈРТ на дводневној седници од" Зржаној у Задру (председавао Бе'сим Церић), Горан Радман, ди-
|
н У ћ :ђ
ћ
(
к # 5
' САТЕЛИТСКИ КАНАЛ
| у
ЈРТ УТВРДИО ПРАВИЛА ПОНАШАЊА НА ТВ У ПРЕДИЗБОРНОЈ КАМ- |МУСТАФА ЧЕ
се снимати „уживо“, али неће бити контакт програми — 06јаснио је Радман — због могућности злоупотреба телевизије. Није могуће свим гледаоцима дати одговоре, нити извршити на брзину ваљану селекцију питања. Једини етички суд остављен је — гледаоцима. Пошто у Хрватској постоје бројне странке (најновија Југословена) биће то доста сати про-
ТВ центара сложили су се да ни они не уступају време било којој странци из Хрватске за комерционалне програме у време избора. У Словенији ће се предизборна активност пратити пет недеља. За то је, како је изнео Бено Хвала, помоћник директора за програм ТВ Љубљана, предвиђено 615 минута на Првом програму. Све странке добијају једнаке
"ТВ Београд претекла ЈРТ
) За изнајмљивање канала на „Астри“ представници осталих ТтВ-центара
| сазнали из — новина ·
Обавештавајући чланове Програмског одбора о одлуци ТВ Бе· оград да закупи канал на европа ском сателиту „Астра“ Сергеј 5. Шестаков је рекао да је пре го1 дину дана канал резервисан и да у „Астра“ креће у јесен. Тако би
гледаоци у Европи могли прати# ти у почетку 24 сата програма 4 првог канала Београдске телеви| зије (без страних емисија које ће ф; заменити домаће). Канал ће би-
| ти отворен за све југословенске.
1 ТВ центре, фирме и приватнике, у под условом да емитовање пла„ те. Основаће се и акционарско ге друштво за овај посао. "___У ТВ Београд оценили су да || закуп канала може бити добар « посао, да се може зарадити. («: Важно је, рекао је Шестаков, да | ће наши људи широм Европе || моћи истовремено гледати оно 1 што и наши гледаоци у Србији. | Наравно, подвукао је Шестаков, остајемо верни програмској ЈРТ
=
| ректор ТВ Загреб, рекао је да је | ова телевизијска кућа од поне| дељка, 12. марта, до 12. априла резервисала емисије у којима ће учествовати политичке странке. Тако ће њихови политички програми бити доступни јавности. — Утврдили смо правила по' нашања како бисмо спречили ' злоупотребу – медија. Свакој странци смо осигурали по је| дан сат програма, представни| ци странака ће у пола сата 06јаснити свој изборни програм, | а пола сата наши новинари постављаће им питања (иста за _ све странке) и гости су дужни · дана њих одговоре. Емисије ће
| у ) у ;
| 5
· КОСОВСКИ СТАВОВИ о оОдлУЦИ | ИЗ| ВРШНОГ ВЕЋА СЛО' ВЕНИЈЕ
Спроводити Устав
| Приштина. — Одлука Извршног већа Скупштине СР · Словеније да убудуће не изми· рује обавезе према Фонду фе' дерације _— за кредитирање бржег развоја привредно недовољно развијених република и САП Косово привреду Покрајине ће довести у веома тешку ситуацију. То ће се, сматра Извршно веће Косова, посебно „одразити на остваривање текућих развојних програма и раз; војних циљева и довести у пијтање остваривање политике | Земље о равноправном регионалном развоју и најбржем ) развоју САП Косова. '_ Став косовске „владе“ је да оје неопходно да се спроводи "Устав СФРЈ, закони и други прописи земље у којима су ут_Вврђене обавезе за развој при_ вредно недовољно развијених, ' па према томе и обавезе СР · Словеније према Фонду феде| рације у делу који припада привреди САП Косова. . Извршно веће Косова затра| Жило је од Савезног извршног | зећа да предузима све мере да се остварује политика земље „за равномернији развој и оба„везе према Фонду. федерације уКао и југословенског програма /0 Косову. Неопходни су дирекТни контакти Извршног већа „Скупштине САП Косова и Из"Вршног већа Скупштине СР Словеније како би сс овај про„лем решио, наводи се у стазовима који су прошле суботе У Приштини достављени средствима информисања.
шеми и заједничком наступу пред иностранством.
За овај потез Телевизије Београд представници осталих телевизија сазнали су тек недавно из штампе. Изнајмљивањем сателитског канала Телевизија Београд највише је изненадила Комисију ЈРТ за сателит. Њен представник Борис Бергант, лично поздрављајући ову иницијативу ТВ Београд, поставља питање перспективе ЈРТ на томе плану. Јер, ако неко из Југославије већ има канал на сателиту, питање је хоће ли се моћи добити и заједнички. Већ четири године ради се на платформи ЈРТ о сателитској телевизији која предвиђа заједнички излазак у Европу, па и закуп заједничког канала на сателиту. Како координирати та два паралелна поступка2 Највише је изненадило то што је Телевизија Београд без икакве најаве изашла са информацијом о
грама, па је предвиђено да три пута недељно, понедељком, средом и четвртком од 22,15 до 23,15 иду те емисије на Другом програму. Због тога ће заједничке ЈРТ емисије, које ће у то време да се приказују у осталим телевизијским кућама, Телевизија Загреб одложено емитовати. Према Радмановим речима било је и предлога појединих странака да купе комерционалне програме, али је ТВ Загреб одлучио да то не прихвати, јер има странака које немају средстава за такве потезе, те би тако биле доведене у неравноправан положај. Представници осталих
Нови Сад. — Независно друштво новинара основано је из потребе да се и новинари укључе и допринесу позитивним променама у друштву, те да врате достојанство и одговорност професији како подразумева истинско демократско уређење. нДН ће се, стога, у својој редовној делатности ангажовати за то да се новинарство законски дефинише као одговорна, самостална и ванстраначка професија чија је основна функција обавештавање грађанства о догађајима у свим областима живота и јавна контрола власти.
То се, поред осталог, истиче у програму Независног друштва новинара (које засад окупља 400 новинара из Војводине и других крајева наше земље) усвојеном на Изборној скупштини НДН, одржаној у суботу.
У програму се, затим констатује „да би нове законске одредбе када буду донете могле и да остварују, НДН ће безусловно инсистирати на поштовању про-
сионалних и етичких норми НЕ произилазе из статута ндНн и кодекса новинара, и бринути о 3 јавне речи и угледа а ффесије, као и о заштити материјалних и социјалних интереса новинара“. НДН ће основати и професионални синдикат, као огранак самосталног синдиката
југословенског синдиката нови-
нара.
закупу канала, Осим тога, отвориће се и цео низ питања, попут размена садржаја вести са Евровизијом и Интервизијом, ауторска права других телевизија. Јер, како рекоше представници других телевизијских кућа, није им баш јасно како то Телевизија Београд размишља да са свог Првог програма преко сателита емитује заједничке (и њихове) емисије, а њима наплаћује ако желе да нешто преко сателита пошаљу у свет.
Мада је у закупу канала на „Астри“ све правно чисто и регуларно, остаје утисак да је овај потез Телевизије Београд, која се залаже за заједничке наступе у Европу, изненадио и затекао остале чланице ЈРТ. С друге стране, у јесен „Астра“ стартује, а осим београдске Телевизије нико из ЈРТ није ни близу резервације канала. Јер, Комисија већ четири године договара, заседа...
БЕЕН АНЕ ПИ АЕ НА И А НЕ 5 АП ЛАВИРИНТ
могућности презентације. Став у овој ТВ кући је да не треба претеривати са предизборном кампањом и све томе подредити, јер како рече Хвала, и без избора и Југославија и Словенија треба да постоје.
За телевизију то је ипак прво предизборно искуство, па се поставља питање могућности да се поред специјалних емисија кампања рефлектује кроз друге емисије. То је илустровао примером ретроспективе словеначког играног филма, у коме се у више улога појављује Полде Бибич садашњи кандидат за градоначелника Љубљане.
У програму НДН се, такође, констатује да су приоритетни следећи задаци, за чију реализацију ће се посебно залагати ова нова новинарска организација:
Први председник Миле Исаков
Изборна скупштина НДН је за првог председника ове нове новинарске организације, тајним гласањем између два кандидата, изабрала Милета Исакова, новинара ТВ Нови Сад. Изабран је и Управни одбор од 10 чланова који ће руководити радом НДН, у чијем саставу су: Слободан _ Бељански, Ласло Тот, Михал Рамач, Даринка Николић, Габријела Гомбаш, Мартин Матушка, Будимир Будимац, Стеван Констандиновић, Зорица Бакић и Весна Сладојевић.
ПЕВА НА РЕРРЛЕВЕН Е
укидање институције оснивача и законско регулисање власништва информативних кућа и гласила, уз равноправно учешће НДН и синдиката новинара, затим, распуштање страначких организација, као предуслов развијања аутономног професионалног новинарства, организовање | јавних трибина о улози новинара у вишестраначком систему, утврђивање цене рада стално за-
а
На питање вд. директора ТВ Шестакова, шта ће се десити ако дође до шовинистичких испада у специјалним емисијама, Радман је одго-
Београд Сергеја
ворио да за све подједнако важе институти државне контроле, али и суд бирача.
Оцењујући и телевизијски програм између две седнице Одбора, речено је да је било и неких непотребних политизирања, померања и одлагања емисија, преузетих од других студија. Пример је загребачки „Спектар“ који одмах (пар дана по прекиду Конгреса) ТВ Београд није преузимала, већ емитовала исте вечери, али знатно касније, како је то објаснио Слободан Новаковић, донедавно главни уредник
ТВ Београд.
С обзиром да је добар део штампе прозивао ТВ Загреб што није у СХ ЈРТ шеми преузимала „Голи живот“ ТВ Сарајево, Горан Радман је објаснио да је по среди цео низ неспоразума. Разлог што четири дана заредом на Другом програму у 20 сати ТВ Загреб није емитовала потресну
НУ О ИНФОРМИСАЊУ
ком маја ,
Неки закони и даље трчкају за животом: мада је половином 1989. године постигнута такозвана „општа сагласност“ да се савезни закони из области јавног информисања ускладе са променама у друштвено-економском и политичком систему — пре свега, са законима о предузећима и о страним улагањима, и са политичким плурализмом — до данас није урађен ни нацрт новог прописа.
Радна група при Савезном извршном већу, истине ради, дошла је пре неколико дана до прве радне верзије нацрта будућег закона, у којој су — по речима Мустафе Ченгића, заменика савезног секретара за информисање — евидентирана само основна начела жељеног система јавног информисања. Кад ова начела буду разрађена, материјал одлази у руке владе; уколико СИВ да сагласност, по Ченгићевој процени, нацрт закона би крајем или почетком априла могао бити упућен Скупштини СФРЈ.'
А дотад се штошта може променити, па зато Ченгић, како сам каже, нерадо и штуро говори о садржини будућег закона о јавном информисању. Ипак:
— Предложићемо да Нацрт
исповест две заточенице Голог |закона о основама система јавотока је — програмске природе. | ног информисања у себе укључи Нема никаквих политичких или | постојећи Закон о спречавању других разлога, већ само пошто- | злоупотребе штампе и других
вање раније најављеног програма. Било је приговора и непотребној политизацији емисија које нису политичког карактера. Посебно је указано на емисије из културе, а и неке друге попут загребачке емисије из циклуса „Данас за сутра“ (о животу и раду припадника ЈНА) где је било коментара о уређивачкој политици других ТВ центара или, рецимо, о неким детаљима из Квискотеке. Заједништво које се У ЈРГ гради и настоји сачувати, рекао је Слободан Новаковић, не би смело да се руши на таквим детаљима.
Програмски одбор је информисао и о раду Телевизије „Марјан“ која у Сплиту постоји већ
" четири године. У начелу, став ТВ
Загреб је да немају ништа против деловања ове нове телевизије ван система ЈРТ, под условом да не омета њихов редован пријем програма, али ницање самосталних ТВ станица намеће низ отворених питања
конски – регулисане
треба врло брзо ово најмериторније тело ЈРТ да расправља и за-
узме став према независним са- |
мосталним телевизијама поготово јер постоје законске колизије између Закона о информисању
видова информисања. Трећи савезни пропис из ове области, Закон о уношењу и растурању иностраних средстава масовног комуницирања, ускладиће се (дакле либерализовати) са међународним конвенцијама чији је Југославија потписник. То ће, међутим, радити ССУП и ССИП, као највише заинтересовани.
Кад понесе еуфорија...
6 Зна се да је било предлога да се тај закон укине2
— Тако је, али, кад човека ухвати демократска еуфорија онда... Уосталом, нема државе која
на својој територији није, мање или више, ограничила уношење и растурање страних средстава за масовно комуницирање...
Друштво и олакшице
Нови закон ће бити, по речима Мустафе Ченигћа, у складу са реформама, кратак, јасан и без простора за недоумице, а не декларативно, недорађено, политичко штиво као што је важећи Закон о основама система јавног информисања. Неће бити цензуре, осим — како се сада предлаже — у случају непосредне ратне опасности или ратног стања, али и тад у складу са законом, каже Ченгић. — Утврдиће се обавеза свих извора информисања да под једнаким условима учине доступном информацију којом располажу, а како ће се то конкретно обезбедити — још размишљамо. Са становишта спречавања моно-
МА
пола је битно да ће они, који се баве растурањем штампе имати обавезу да не фаворизују једног издавача на рачун осталих; предвидећемо и санкције, али још не знамо какве.
Ф У складу са реформским опредељењима, омогућиће се свим физичким и правним лицима да оснивају и издају јавна гласила:
— Нови закон ће битно скратити поступак оснивања јавног
ДЕ РИД АЕ ЕВА ве
Етика новинарства
— Интересантно је да се друштвено-економске и политичке
КУ рИо МАР5А0!2,..
155: нови закон ће
промене највише очитују у сфери јавног информисања, а да се најмање одсликавају у нормативном уређењу ове области, каже Ченгић. — Зато је огромно интересовање за овај закон, мада нисмо сигурни да он може све да регулише, јер су многи процеси који се дешавају у овој облсти везани за професију и њен ко-
— почев |декс. Не може, међутим, од чињенице да не постоје за- |сијом.
слободне |зволе фреквенције, до програма, купо- |љамо о вине права, емитовања туђих |ра пос емисија... Зато је закључено да |што д
људима да
свако да се бави новинарском профеУ Италији, рецимо, постоје посебне комисије које дају досе баве новинарством... Не, засад не размиш„преузимању“ тог принципа, али се у сваком случају мотићи већа одговорност новинара за оно што раде. Јер, ово анас имамо је само анархија, где под плаштом демократије
свако може да каже неистину, да неку личност или институцију
изложи руглу...
БОРБА, понедељак 5. март
ЈИНЕДЕ ____ ин
О удружењу професионалних новинара
— Нисам детаљно упознат са циљевима будућег Удружења професионалних новинара Југославије, али мислим да је добродошла свака иницијатива која не би била усмерена на одбрану стеченог друштвено-политичког положаја новинара, или тражење привилегије — него би тежила подизању професије на виши ниво, побољшању материјалног положаја и очувању достојанства новинарске професије које је поприлично пољуљано оним што се дешава.
СТА 51 М/5Ш 0
биће довољан само
гласила; упис у јавни регистар, на основу акта о програмској оријентацији листа. Овде се укида арбитражна улога ССРН, и спречава мо-
нопол било које политичке странке. Шампа и даље остаје од „посебног друштвеног интереса“, али се тај интерес изражва само давањем одређених олакшица, пореском и царинском политиком — а не, као досад, да се „посебан друштвени интерес“ фактички своди на контролу и дириговање штампом.
вама,
и страна улагања:
— Али, свугде у свету постоје одређена ограничења. још увек нисмо начисто око максималног процента страног улагања, с тим што нам је жеља да осигурамо што већи доток страног капитала. Уосталом, за то постоји изражено интересовање пре свега за сателитску ТВ и попуњавање Трећег канала. Кад је реч о штампи, постоје интересовања од улагања у штампарије до куповине акција. Већина гласила
1990. стран
НГИЋ, ЗАМЕНИК САВЕЗНОГ СЕКРЕТАРА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ О НОВОМ ЗАКО-
тампа без окова
Гласила ће моћи да оснивају сви грађани и правна лица уколико се обавежу да неће нападати уставно уређење и безбедност СФРЈ и слободе и права грађана Ф# Цензура само кад је ратна опас-
Другом програму емитовати специјалне емисије ност Ф Брисање надзорне улоге ССРН # Нацрт стиже у Скупштину СФРЈ највероватније почет-
да би се спречила евентуална злоупотреба а ТВ рног“ програма. — Непотребна
која настоје да наступе као нестраначка, самостална, организоваће се као акционарска друштва. Кључ је у тржишном принципу — у бизнис ће улазати она партија или онај појединац, који буде имао средстава и буде видео шансу да профитира... Штити сам Устав
Ф Будући закон неће патити од забрањивања свега и свачега: прописаће само да програмска оријентација не може бити уперена „против Уставом утврђеног уређења и безбедности земље“, нити сме бити супротна уставом зајамченим слободама и прави-
Страначка комисија
— Велико је питање како свести нечији утицај у штампи на одређену меру, посебно у штампи државног карактера. Уколико радио и ТВ за осниваче добију скупштине друштвено-политичких заједница, нормално је да се успостави неки механизам контроле, рецимо, скупштинска комисија у којој ће бити представници свих странака... .
ма грађана“. Уколико буде следи укидање. Новине више неће ићи на руке јавном тужиоцу, али ће зато правосудни органи или било који грађанин моћи да покрену иницијативу за укидање новине која би радила супротно од поменутих ограничења. Ф Ченгић каже да ће се посебно детаљно разрадити систем санкција, од новчаних казни до кривичног гоњења: „Парадоксално је да се говори о широкој демократизацији јавног информисања с једне а са друге стране о санкцијама којих нема у постојећем закону. Али, санкције су
НИШ потребне да се демократија не МЕДА Ена омогућити
оци шта хоће“.
схвати тако да свако може да ра-
· — И земље које имају далеко већу традицију парламентарне демократије и вишестраначког живота још увек трагају за најбољим решењима у обалсти јавног информисања. Наш рад на новом закону је пионирски подухват на коме сви учимо, и нико не може да гарантује да се после доношења новог устава неће морати да мења тај нови Закон о основама јавног информисања, закључује Ченгић.
Драгица ПУШОЊИЋ
ЗАШТО ЗАВИРУЈЕМ
и Закона о телекомуникацијама. | ШРЕДУЗЕЋИМА
Диригенти са платног списка
У приватним фирмама зарада радника зависи само од рада што никако не подразумева фиксну плату, док у друштвеним предузећима статус доноси бодове Ф Осећај одговорности у друштве-
Е. ЋИРИЋ
ИЗБОРНА СКУПШТИНА НЕЗАВИСНОГ ДРУШТВА НОВИНАРА
Новинарство — самостална и ванстраначка професија
У објављеном програму истиче се да ће НДН безусловно инсистирати на поштовању професионалних и етичких норми које произилазе из Статута и кодекса новинара и бринути о заштити јавне речи и угледа новинарског посла као и заштити материјалних и социјалних интереса новинара
послених и хонорарних новинара, израда програма правне заштите новинара, превентивне „здравствене заштите новинара и стручног усавршавања новинара, покретање иницијативе. за оснивање самосталних институција за истраживање јавног мњења и посебно читаности, слушаности и гледаности новина, радија и телевизије, као и оснивање гласила НДН на принципима акционарства, при чему би НДН обавезно имало свој удео акција стечен почетним добровољним и бесплатним радом својих чланова.
У програму се, такође, истиче да ће НДН подржавати сва настојања својих чланова да се директно укључе у решавање свих најзначајнијих питања у јавним гласилима, подразумевајући и кандидовање и избор главних уредника и других руководилаца. На крају се констатује да ће се, остајући засад да ради потпуно самостално, НДН, евентуално, у догледној будућности повезивати и сарађивати или са Југословенским друштвом професионалних новинара у Београду, или трансформисаним односно новим Савезом новинара Југославије — као савезима новинарских друштава на основу интереса и минимума заједничких програмских циљева и задатака и јединственог кодекса професије.
ном сектору је индивидуална ствар, неодговорност ко гломазној друштвеној машинерији још нису видљиви
Замислимо једну, код нас много пута поновљену сцену: сретну се два познаника на улици и, одмах након куртоазног распитивања о здрављу и породици, приупитају један другог и за плату. Слична сцена је, у некој од развијенијих земаља Запада, готово незамислива. Свако распитивање о заради било би схваћено као најобичнији груб упад у нечији приватни живот.
Откуда оваква разлика2 Да ли је то само питање васпитања или је, ипак, нешто друго у питањуг2 ·
У нашој земљи сви смо мање-више свесни чињенице да за радника није толико битно како и колико ради,-али је итекако важно где ради. „Добра“ или „лоша“ фирма одређује висину не-
чијег личног дохотка. Такође, у условима фиксног и гарантованог личног дохотка, а без опасности од отказа, приљежан рад постаје тек нечији индивидуални осећај одговорности. Отуда и не треба да чуди толика „љубопитљивост“ кад су у питању туђе плате.
Ипак, мења ли се нешто и у
овим нашим просторима, ако ни због чега другог, а оно бар под „пресијом“ све жешћег продора приватника, који без страха уводе и неке нове критеријуме награђивања2
Критеријум ефикасност За власника сваког мало ве-
ћег приватног предузећа принцип је, у ствари, врло једноставан. Зарада сваког запосленог радника зависи једино од тога колико је и како радио, односно,
Б. ЛАЗУКИЋ колики је његов допринос укуп-
О У ТУЂЕ КОВЕРТЕ: ЛИЧНИ
ној заради фирме. И, што је можда још важније, радно место никоме није дато једном заувек. Јер, задржати лошег радника, може значити само једно — посао неминовно пропада, а то је луксуз који приватник себи не може дозволити.
Како бисмо илустровали овај за нас нови принцип, послужићемо се примером београдских приватних предузећа „Ђорђевић“ и „Метеор“. Обе фирме су показале више него завидан успех у свом досадашњем пословању и њихов пример сигурно може бити поучан.
Љубиша Ђорђевић, власник истоимене фирме, сматра да је за успех предузећа веома битно да се знају критеријуми на основу којих ће неко бити исплаћен за свој рад. А критеријум је само један — ефикасност. Зато је неопходно уочити човека који свој посао обавља како треба, који је „мајстор свог заната“ и мотивисати таквог радника, наравно кроз добру зараду, како би настављао једнако квалитетан резултат. С друге стране, то такође значи да се грешке и аљкавост не праштају. Љубиша Ђорђевић не признаје никакав „поправни испит“, грешка се плаћа отказом. Овај једноставан резон — да збир појединачних ефикасности радника у коначном рачуну представља и ефикасност самог власника — Ђорђевић сажима у следећој метафори:
— То вам,је као кад слушате неки хор, који, да би био успешан, мора савршено сложити све поједине гласове. А за то је потребан добар диригент. У мом предузећу, ја сам тај диригент и морам се трудити да добро ус-
кладим све гласове. Ако у томе не успем, па мој хор звучи раштимовано, ја сам пропао на тржишту.
Веома слична ситуација је и у „Метеору“. Ни овде плата радника није фиксирана, већ зависи искључиво од показаног умећа и залагања. Такође, ни овде не постоји „тапија“ на радно место. Разлике које се јављају резултат су различитих делатности којима се баве ове две фирме.
Како је „Метеор“ фирма која се бави трговином, зарада радника се одређује „на проценат“ од разлике у цени. Од укупне зараде, добијене. продајом неког производа или услуге, један део иде власнику, други иде на подмирење текућих трошкова, а трећи део припада раднику. једини изузетак од овог правила су плате директора појединих сектора, које јесу фиксне; али уз могућност повећања уколико се његов сектор посебно искаже.
И у „Ђорђевићу“, и у „Метеору“, деле мишљење да овакав начин рада и третмана зарада делује крајње стимулативно на све запослене, који се због оштрих услова конкуренције труде да раде што више и што квалитетније, како би им зарада била већа. У оваквим условима могуће је да се гарантује тајност личних доходака, који и код нас могу коначно прећи у сферу приватности. У овим фирмама сасвим је довољно да „газда“ зна колико је ко зарадио.
Критеријум — статус
А како то изгледа у нашем друштвеном сектору Најкраће — кад једном дођеш до радног места не губиш га тако лако, а
ДОХОЦИ У ПРИВАТНИМ И ДРУШТВЕНИМ
д приватника се плаћа отказом Ф Помаци у
плата је мање-више фиксирана (постоје тзв. бодовне листе према којима се тачно зна колико бодова носи поједино радно место, а једине осцилације су могуће уколико се промени вредност бода). Дакле, не само да је отворена могућност да једни другима завирујемо у „плави коверат“, већ имамо и ону фамозну ситуацију да исту плату редовно прима и онај ко не ради и онај ко се „убија“ од посла.
_ Извесно одступање представљају још једино оне фирме где постоји нормирање рада. Таква је, на пример, ситуација у „Беку“ где плата радника у погонима зависи искључиво од (нејиспуњавања норме. Сличан принцип се примењује и у Трговинском предузећу „Обућа“, али то важи само за продавнице ове радне организације. Особље продавница је, наиме, у обавези да оствари предвиђени план промета, тако да њихове плате варирају у зависности од продаје.
Наравно, и после свега, у овим и другим сличним фирмама остају још службеници по канцеларијама, чији је лични доходак безбедан и заштићен од било каквих „новотарија“.
Најцрње је то што су у руководствима друштвених предузећа свесни да фиксна плата може деловати крајње дестимулативно, али ипак као да немају воље и не знају могућности да нешто заиста и промене. Можда је разлог у томе што себе не виде, а можда и не могу да виде, као диригенте хора, којим морају управљати савршено, како би колектив функционисао „као један човек“.
М. ВЕСКОВИЋ Е. ПЕТРОНИЈЕВИЋ